Dame i gospodo, nesumnjivo je, i s tim se slažemo, da je neophodno izmeniti Zakon o sudskim taksama, da je iste potrebno povećati, s obzirom da je poslednja izmena i dopuna Zakona bila 1997. godine. Takođe je nesumnjivo, i to je ono za šta smo se zalagali i prilikom ranijeg podnošenja ovog predloga zakona (a to je bilo jesenas, čini mi se oktobra), da deo sudskih taksi mora ići za poboljšanje materijalnog položaja sudija i u svrhu popunjavanja materijalnih troškova tih istih sudija, kao i za poboljšanje uslova rada. U tom smislu, stavovi i obrazloženja Vlade i nadležnog ministarstva potpuno su u skladu sa onim za šta smo se mi zalagali jesenas; nakon naših kritika je, kao što znate, Predlog zakona bio povučen pa sa bitnim doradama ponovo podnet ovoj skupštini na usvajanje.
Dakle, predlagač je usvojio naše primedbe da deo sudskih taksi bude utrošen za plate, odnosno poboljšanje materijalnog položaja sudija i sudova, što je potpuno prihvatljivo i u sklopu i u skladu je sa zakonima iz pravosuđa koje smo usvojili. Takođe je predlagač prihvatio i opravdane kritike i deo sudskih taksi umanjio.
Međutim, mi smatramo da ima još uvek mesta za poboljšanje ovog zakona, te smo stoga i dali amandmane. Neki od amandmana poslaničke grupe DSS-a su i prihvaćeni od strane Vlade, a ostale ćemo obrazložiti prilikom razmatranja zakona po amandmanima i nastojaćemo da vas ubedimo da je potrebno usvojiti i te preostale amandmane, barem većinu.
Kada govorimo o sudskim taksama, moram istaći da nije osnovni problem za funkcionisanje pravosuđa i sudova povećanje sudskih taksi. Pohvalno je u tome da će deo sudskih taksi biti upotrebljen za povećanje plata sudija koje treba povećati odmah, baš kao što smo obećali, na 1.000 maraka, što pre. Svesni smo teškog položaja pravosuđa, naročito sudija i tužilaca koji ostvaruju izuzetno niske plate i koji su u izuzetno teškom položaju. U tome se u potpunosti slažem sa gospodinom Batićem.
Ne mogu se složiti u nekom drugom pogledu, u drugom domenu, rekao bih da se ne mogu plate sudija i sudovi finansirati samo iz sudskih taksi, odnosno sredstvima onih koji traže zaštitu suda. To bi u normalnim okolnostima, a i kod nas, svakako, trebalo da bude znatno manji deo finansijskih sredstava, koja su potrebna i koja se troše za finansiranje sudova, kao i za finansiranje plata sudija i javnih tužilaca.
Po meni, nije osnovni problem visina sudskih taksi i nisu osnovni izvor za povećanje plata sudija te sudske takse, odnosno njihova naplata u većem ili manjem iznosu. Stoji osnovna dilema - da će sa većim sudskim taksama neki deo, ja bih rekao dobar deo, građana biti lišen mogućnosti da traži zaštitu svojih prava pred sudom, a to se naročito odnosi na parnični postupak.
Međutim, drugi, manji deo građana je u takvom materijalnom položaju i finansijskoj situaciji da takse uopšte nisu bitne. Takođe stoji i navod Vlade, odnosno obrazloženje povećanja taksi, da postoje ljudi kojima je suđenje zabava i koji su u stanju, bez obzira na iznos i na visinu propisanih taksi, da iz inata ili iz nekih drugih motiva vode sudske procese.
Nije problem u tome i povećanjem takse ne rešava se taj problem, ukoliko ga ima, a ocenjujem da je to problem koji je procentualno znatno manji u odnosu na sve sudske sporove koji se danas vode pred sudovima u Srbiji. Znači, taj problem povećanja takse radi smanjenja pritiska na sud je sa jednog stanovišta problematičan, a sa drugog stanovišta može deo građana, koji nije u mogućnosti da plati tu sudsku taksu, da se uputi na neke drugačije vanpravne, vanzakonske načine rešavanja sporova i ostvarivanja svojih, prevashodno novčanih, potraživanja.
Evo primera za većinu građana Srbije - 100 maraka ili 50 evra sada je 3.000 dinara i to je velika para. Za veliki deo sporova to je otprilike taksa koju treba platiti, otprilike za najniže sporove, jer po predlogu kreće se od 1.000 dinara za tužbu, pa onda taksa za prvostepenu presudu, eventualno taksa za žalbu i taksa za drugostepnu presudu, koje idu 100%, 50%, itd, a onda će iznos takse prevazići vrednost spora. Ali, nije ovo osnovni problem. Hteo sam da ukažem na taj problem.
(Dragiša Popović: Šta je onda problem?)
Polako, gospodine, objasniću osnovni problem i molim vas da ne dobacujete. Izvinjavam se što sam bio slobodan da vas upozorim.
Osnovni problem je u tome, skratiću upravo zbog toga, što mi imamo neefikasno pravosuđe i koristimo stari sistem, nismo ga promenili, počev od političkog sistema do tog pravosuđa; osnovni problem je u procesnim zakonima, tako da je moguće da jedan spor traje 10 ili 20 godina, npr. imovinski spor; osnovni problem je u tome što je taksa zamišljena tako da tužilac prethodno plaća i snosi troškove takse, a zatim je lice koje izgubi u sporu obavezno da nadoknadi te troškove spora; osnovni problem je u tome što je pre deset godina neko platio taksu koja je u tadašnjim parama iznosila 100 maraka.
To je u nekim dinarima, koji su tada bili novi, a sada ne možemo ni opredeliti koji su dinari, i koji kada se prevedu na ove dinare imaju vrednost nula. Tu je taksu država naplatila, ali tužilac ukoliko uspe u sporu (a svaki tužilac očekuje da će uspeti u sporu), ne može nikako naplatiti od suprotne strane, jer je upravo zbog neefikasnog sudstva, loših procesnih zakona i čak loših materijalnih zakona, nemoguće rešavati sudske sporove u jednom razumnom roku.
Znate kada se kod nas većina sudskih sporova rešava? Kada svi dignu ruke od toga i jednostavno zaborave na konflikt i onda se to najvećim delom rešava povlačenjem tužbe ili povlačenjem iz mirovanja. To kolege advokati vrlo dobro znaju. Znači, problem je u nekim sistemskim zakonima koji će pravosuđe, pravdu, državu staviti na nove principe i uspostaviti nove odnose. Nije dovoljno da povećamo takse u svemu ostalom, a sve ostalo, sem normalno sistemskih zakona u pravosuđu koji su tek jedan uslov i početak, ostavimo na starim principima i na starom načinu funkcionisanja. Gde su to promene? Onda tu nema promena.
Promene su nužne i u tome smo se složili, to smo lepo znali da kritikujemo svih ovih godina. Promene su u tome da promenimo sve te osnovne, političke, pravne, društvene odnose, koji nisu valjali i koji su državu i narod doveli u ovo sadašnje stanje. Sudske takse nisu osnovni problem. Treba ih povećati, ali time ne rešavamo one osnovne probleme i to je zavaravanje da nešto izuzetno vredno radimo. Izvinite, jeste i ovo vredno i ovo treba da se radi, ali treba i nešto mnogo važnije, nešto u čemu ocenjujem da ipak kasnimo. Izvinjavam se što sam bio oštriji, ali dobacivanja su me isprovocirala.