Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, glavna karakteristika našeg krivičnog zakonodavstva u ovom periodu bila je nedovoljno oštra kaznena politika za pojedina krivična dela, kao i postojanje prevaziđenih krivičnih dela. Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo pravde i lokalne samouprave ovim zakonom predlažu tri ključne stvari, a to je pooštravanje kaznenih odredaba, uvođenje novih inkriminacija, ali svakako najmarkantnije obeležje ovog zakona jeste ukidanje smrtne kazne.
Regulativom Saveta Evrope i Evropske unije nije dozvoljeno da zemlje, koje pretenduju na članstvo u ovim organizacijama, imaju u svojim krivičnim zakonima izricanje smrtne kazne, jer se ta kazna smatra nedelotvornom i neopravdano surovom.
Kriminološka istraživanja pokazuju da protivno verovanjima, postojanje smrtne kazne ne služi generalnoj prevenciji, odnosno ne utiče na potencijalne izvršioce krivičnih dela. Uporište za ovu tvrdnji nalazi se u činjenici da se ova krivična dela vrše u specifičnom stanju svesti, kada sam učinilac ne razmišlja o predviđenoj kazni, već je čitava njegova aktivnost usmerena upravo u onom delu da izbegne izricanje kazne ili da ne bude uhvaćen i osuđen za navedeno delo.
Evropska zajednica je na stanovištu da smrtna kazna predstavlja necivilizacijsku surovost, a osim toga i ne utiče na smanjenje najtežih krvičnih dela. Kao primer upravo za ovo mogu poslužiti i malopre pominjane SAD, gde je postoji smrtana kazna, a stope kriminaliteta gotovo iz godine u godinu rastu i to se posebno odnosi na stope nasilnog kriminaliteta.
Kod nas postoji opozicija ukidanju smrtne kazne, a upravo iz onog dela konzervativnih pristalica krivičnog zakonodavstva, koje u prilog odbrani postojanja smrtne kazne navode argumente da se time ide u prilog počiniocima, ukoliko se ukine smrtna kazna, pa da neće više biti preventivnog delovanja na njih. Drugi pak smatraju da dužina kazne zatvora, a to su malopre neke moje kolege pomenule, koja je limitirana za teška krivična dela ovim zakonom sada na 40 godina nije dobra, jer duga vremenska kazna je u nekim slučajevima veća od same egzekucije.
Imamo istraživanja da lice koje provede u zatvoru preko 12 godina više nije za društvo. Ima i onih koji su mišljenja da, pored povećanja vremenske kazne zatvora, treba da postoji i smrtna kazna kao druga kazna, koja bi služila kao pretnja i preventiva. Vlada i resorno ministarstvo ceniće sve ove okolnosti koje su imali pred sobom. Prihvatili su većinsko mišljenje stručne javnosti da se odluče za ukidanje smrtne kazne i uvede zatvorsku kaznu na 40 godina. Koliko je postojanje smrtne kazne u našem krivičnom zakonodavstvu bilo besmisleno, govori podatak da mi danas, u našim zatvorima imamo lica koja su osuđena na smrtnu kaznu i da na izvršenje čekaju i do 17 godina. Možete misliti kakvo je tek njihovo sada stanje.
Ovakvim zakonom svakako činimo krupan korak ka Evropi i to je onaj najvažniji pomak koji smo imali zadatak da učinimo. Ovim zakonom se predviđa i pooštravanje kazni za više krivičnih dela koja su proteklih godina narasla i koja se svakako u našem društvu pojavljuju. U članu 6. ovog zakona za krivično delo otmice sada se predviđa pooštravanje kazne zatvora od jedne do sedam godina, a u stavu 2. ovog člana, koji je sada izmenjen i modifikovan, gde se kaže da radi ostvarenja cilja otmice preti ubistvom ili teškom telesnom povredom, kazniće se od tri do deset godina zatvora, umesto dosadašnjih od jedne do osam, koliko je bilo predviđeno.
Za falsifikovanje izbora, a što je karakteristično izgleda bilo za Srbiju u proteklih desetak godina i zbog čega smo dva puta bili u žiži svetske javnosti, krajem 1996. i 2000. godine, sada se predviđaju oštrije kazne. Oni koji budu želeli da prekrajaju, odnosno dodaju izborne listiće ili da oduzimaju izborne listiće i da na taj način prekrajaju izbore u svoju korist, moraju da znaju da ih za to čeka kazna zatvora do pet godina.
Predviđa se i nov stav 2, ako usled dela iz stava 1. ovog člana dođe do narušavanja javnog reda i mira, počinilac ovog krivičnog dela neće moći mirno da čuva unučiće, kao što je to neko želeo ovde u Srbiji, već će morati da se suoči sa kaznom zatvora od jedne do deset godina. Ovim zakonom predviđeno je i uvođenje novih osam inkriminacija, a imaju za zadatak da omoguće pre svega veću ličnu i imovinsku sigurnost građana i da doprinesu učvršćenju pravnog poretka u našoj državi.
Međutim, u predviđenim izmenama svakako su se mogle naći i nove inkriminacije. One nisu našle svoje msto, a pre svega tu mislim na nasilje u porodici, porodičnoj zajednici, a povodom čega je Jugoslovenski komitet pravnika vodio proteklih par meseci posebnu kampanju. Imali ste, verujem, prilike to da vidite. Na ovu temu podneto je više amandmana, a takođe je primetan izostanak krivičnih dela u oblasti informatike, o tome smo imali prilike da čujemo, i svakako da je to možda jedan mali nedostatak koji ovaj krivični zakon sa sobom nosi.
Sve u svemu, gledajući pozitivne strane ovog zakona i gledajući ove nedostatke koje sam naveo, a s obzirom da je materija isuviše osetljiva, ovaj zakon možemo nazvati reformskim. On sadrži taj reformski duh u sebi. Pomak je našeg krivično - pravnog zakonodavstva. Ako želimo da pravilno cenimo ovaj zakon, ne smemo da izgubimo iz vida jednu izuzetno značajnu činjenicu, a to je da je mnoštvo krivičnih odredaba sadržano i mimo krivičnog zakona, a što sigurno nije dobro.
Ovo je ujedno jedna prilika da apelujemo na resorno ministarstvo i Vladu da se u što skorijem vremenskom periodu odluči na jedan ovakav korak i izvrši kodifikaciju krivičnog zakonodavstva. O tome je u svom uvodnom izlaganju i ministar Batić govorio, ali mislim da neophodnost nalaže da to zaista učinimo u što skorijem vremenskom roku.
Glavna karakteristika ovog krivičnog zakona, odnosno predloga je upodobljavanje našeg krivičnog zakonodavstva evropskim standardima, rukovođen je tim razlozima. Poslanici Demokratske stranke, u okviru vladajuće Demokratske opozicije Srbije, glasaće za ovaj zakon. Zahvaljujem.