PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 26.02.2002.

21. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 49, protiv 114, uzdržanih tri, nije glasalo 30, od ukupno 196 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rodoljub Šabić, Nataša Milojević, Olgica Kirćanski, Jelena Milenković, Branko Gligorić, Dragan Milentijević, Aleksandar Vatović i Meho Omerović.
Predstavnik Vlade i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanici Rodoljub Šabić, Nataša Milojević, Olgica Kirćanski, Jelena Milenković, Branko Gligorić, Dragan Milentijević, Aleksandar Vatović i Meho Omerović podneli su zajedno amandman kojim predlažu da se posle člana 30. doda novi član 30a.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman. Zakonodavni odbor nije prihvatio amandman.
Da li se neko javlja za reč? Izvolite, reč ima ministar pravde i lokalne samouprave gospodin Vladan Batić.

Vladan Batić

Dame i gospodo narodni poslanici bilo je velike polemike oko ovog člana i oko ovog predloga amandmana. Mislim da treba da se izvrši jedna adekvatna pravno-tehnička redakcija teksta i u ime Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Vlada je prihvatila amandman.
Reč želi predstavnik podnosilaca amandmana narodni poslanik Rodoljub Šabić.

Rodoljub Šabić

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega zahvaljujem ministru pravde što je u ime Vlade prihvatio ovaj amandman, jer mislim da je to na liniji nečega što je normalna proevropska orijentacija koju vodimo.
Budući da odbori, sticajem okolnosti, nisu prihvatili ovaj amandman, rekao bih da dugo vremena, bar koliko ja učestvujem u radu Odbora za pravosuđe, nije bilo takve višečasovne rasprave o jednoj relativno uskoj temi, dakle o predlogu da se u Krivični zakon inkorporira jedno novo krivično delo.
Želim da najkraće objasnim motive koji su socijaldemokratske poslanike rukovodili da ovo delo predlože. Dakle, prvo, reč je o izuzetno važnoj temi. Temi koja u Evropi u koju idemo zaslužuje tretman kakav ćemo i mi, pre ili kasnije, morati da joj damo. To je tema koja je i u evropskom parlamentu i u Savetu ministara u Briselu tretirana kao tema od čak nadnacionalnog značaja. Ako već sa njom moramo da se suočimo, mislimo da je bolje pre nego kasnije.
Pokušavamo ovim predlogom, a obrazloženje ste videli u pisanom tekstu, da zatvorimo one pukotine koje se javljaju u vidu asocijalnih ponašanja koja do sada nisu bila kažnjavana. Da budem krajnje otvoren, po cenu da to nije pristojno sa ove govornice, reč je o štipanju, pipanju, drpanju, lascivnim predlozima, dahtanju i sličnim stvarima koje moraju konačno biti kažnjive.
I, najkraće, ako zbog formulacije koja jeste elastična, jer je nova, postoje razlozi da se ona učini egzaktnijom ili preciznijom, kroz pravno - tehničku redakciju, i ako je to intencija Vlade, onda naravno u ime predlagača moram da kažem da mi ne možemo imati ništa protiv toga. Zahvaljujem.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala.
Za reč se javio Zoran D. Nikolić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije. (Žagor.) Molim za malo pažnje.

Zoran D. Nikolić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da izrazim deo dilema koje smo imali kao članovi Odbora za pravosuđe prilikom, rekao bih, višesatnog razmišljanja i razgovora na temu uvođenja u naš Krivični zakon novog krivičnog dela koje se odnosi na seksualno zlostavljanje.
Manje je važno kako smo mi socijalisti glasali na tom odboru. Bili smo uzdržani od glasanja, zbog nekih dilema vezanih za samo normiranje, za sam način kako je ova krivično-pravna norma uobličena, ne želeći ni na jedan način da devalviramo ideju ili da žmurimo pred objektivnim okolnostima i pred stvarnošću da zlostavljanje, a naročito zlostavljanje ženskih lica, jeste pojava koja zaslužuje pažnju društva i zaslužuje pažnju parlamenta.
Ali, jedno je imati konsenzus o tome da je nešto krivično delo i da ga treba ugraditi u Krivični zakon, kao deo zaštite od društvene opasnosti koju ovo delo nosi, a drugo je forma i način na koji je to urađeno.
Prvo, na Odboru smo detaljno govorili o tome - može li se intervenisati na bilo koji način na ovaj amandman tako da on dobije formu koja se može izvršiti u praksi i konstatovali smo da ovaj poslovnik ne omogućava nikakvu pravno-tehničku redakciju o kojoj je gospodin ministar govorio. Ja kažem - nažalost, jer zaista smatram da bi ovaj amandman sa određenim doterivanjima bio sigurno prihvaćen od ogromne većine u ovom parlamentu.
Zašto ovo ne može biti prihvaćeno sa naše strane, šta je to u formi što ga ograničava, po našem mišljenju - prvo, što kao predmet zaštite uzima samo žensko lice. Ako pođemo od opšte usvojenog načela u pravu o ravnopravnosti polova, predmet zaštite, pa i predmet seksualnog zlostavljanja može da bude kako muško, tako i žensko lice. Kao izvršilac dela može biti teorijski i praktično i muško i žensko lice. Ovaj amandman to ne sadrži.
S druge strane, ovako kako je napisano, elementi ovog dela sadržani su u već postojeća tri krivična dela u našem Krivičnom zakonu. I tu je potrebno jedno preciznije razgraničenje. Znači, ovde ima elemenata krivičnog dela uvrede, ima elemenata krivičnog dela zlostavljanja u službi i ima elemenata krivičnog dela bludnih radnji.
Ukoliko uvedemo četvrto delo, koje sadrži elemente sva ova tri dela o kojima sam govorio, plus ove neodređenosti i nepreciznosti oko ravnopravnosti polova, onda je zaista pitanje - da li su to samo formalne prepreke ili zaista treba ostaviti Vladi malo vremena da se studioznije pozabavi ovim problemom i da u narednom noveliranju Krivičnog zakona izađe sa jednom inkriminacijom koja će biti opšteprihvaćena.
Samo su to razlozi zbog čega ćemo mi socijalisti povodom ovog amandmana biti uzdržani.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Predstavnik Vlade je prihvatio ovaj amandman, sa pravno-tehničkom redakcijom.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 92, protiv 43, uzdržana 34, nije glasao 31, od ukupno 200 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 31. doda novi član 31a.
Predstavnik Vlade je prihvatio ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 32. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Rodoljub Šabić, Nataša Milojević, Olgica Kirćanski, Jelena Milenković, Branko Gligorić, Dragan Milentijević, Aleksandar Vatović i Meho Omerović, zajedno narodni poslanici Dušan Budišin, Đorđe Mamula i Petar Cvetković, kao i narodni poslanik Joca Arsić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Joca Arsić.

Joca Arsić

Poštovane kolege poslanici, kao što je rečeno, podneo sam amandman na član 32, i to da se član 32. briše. Raniji član 119. glasi: "Ko izbegava da daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena na osnovu izvršne sudske odluke ili izvršnog poravnanja pred sudom ili drugim nadležnim organom, kazniće se zatvorom od jedne godine".
Predložena izmena glasi: "Ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine". Mislim da je ovde ovom izmenom utvrđena jedna nelogičnost, a to je da se onaj ko ne daje izdržavanje kažnjava novčanom kaznom. Onaj ko nije davao izdržavanje do sada, nema ni svrhe da se kažnjava novčanom kaznom.
Drugi, važniji razlog zašto sam predložio da se ovaj član 32. briše je taj što bi izmenjena odredba ovog krivičnog dela bila neprihvatljiva, jer ignoriše socijalnu i ekonomsku moć lica koje je dužno da daje izdržavanje.
Sadašnje rešenje je životno pravednije, jer sankcioniše samo ona lica koja su u mogućnosti da daju izdržavanje i izbegavaju da to učine, jer je ranijim rešenjem predloženo da se kažnjavaju, odnosno sankcionišu lica koja, podvlačim, izbegavaju da daju izdržavanje.
Ovde se ničim ne utvrđuje na koji način i zbog čega se izbegava izdržavanje, već se odmah sankcioniše ili kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a rekao sam zbog čega je prosto neverovatna novčana kazna za onoga ko do sada izdržavanje nije ni davao.
Smatram da ovaj amandman iz tih razloga treba prihvatiti. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Dušan Budišin.

Dušan Budišin

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naš amandman je identičan kao i amandman prethodnika, a ja ću vas podsetiti da se ovde radi o krivičnom delu iz glave - dela protiv braka i porodice.
Sadašnje rešenje smatramo mnogo boljim, zato što ne glasi "ko ne daje izdržavanje". Ako tako date stilizaciju, kao u zakonskom predlogu, onda se time praktično zatvaraju vrata, praktično je nemoguće na sudu dokazati suprotno i može da se desi, posebno u ovoj situaciji u kojoj se danas nalazimo, da padnu osuđujuće presude i tamo gde ne bi smele da padnu.
Postojeća stilizacija je mnogo bolja, jer kaže: "ko izbegava da daje izdržavanje". Dakle, to je uvek lako dokazati. Međutim, ako se kaže: "ko ne daje", onda su, praktično, svi oni koji ne daju podvedeni pod istu kategoriju. Ovo je vrlo opasno i vrlo velike teškoće će da pravi i u praksi. Zato predlažem da se ovaj amandman usvoji i ostavi stara stilizacija zakona.