Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega zahvaljujem ministru pravde što je u ime Vlade prihvatio ovaj amandman, jer mislim da je to na liniji nečega što je normalna proevropska orijentacija koju vodimo.
Budući da odbori, sticajem okolnosti, nisu prihvatili ovaj amandman, rekao bih da dugo vremena, bar koliko ja učestvujem u radu Odbora za pravosuđe, nije bilo takve višečasovne rasprave o jednoj relativno uskoj temi, dakle o predlogu da se u Krivični zakon inkorporira jedno novo krivično delo.
Želim da najkraće objasnim motive koji su socijaldemokratske poslanike rukovodili da ovo delo predlože. Dakle, prvo, reč je o izuzetno važnoj temi. Temi koja u Evropi u koju idemo zaslužuje tretman kakav ćemo i mi, pre ili kasnije, morati da joj damo. To je tema koja je i u evropskom parlamentu i u Savetu ministara u Briselu tretirana kao tema od čak nadnacionalnog značaja. Ako već sa njom moramo da se suočimo, mislimo da je bolje pre nego kasnije.
Pokušavamo ovim predlogom, a obrazloženje ste videli u pisanom tekstu, da zatvorimo one pukotine koje se javljaju u vidu asocijalnih ponašanja koja do sada nisu bila kažnjavana. Da budem krajnje otvoren, po cenu da to nije pristojno sa ove govornice, reč je o štipanju, pipanju, drpanju, lascivnim predlozima, dahtanju i sličnim stvarima koje moraju konačno biti kažnjive.
I, najkraće, ako zbog formulacije koja jeste elastična, jer je nova, postoje razlozi da se ona učini egzaktnijom ili preciznijom, kroz pravno - tehničku redakciju, i ako je to intencija Vlade, onda naravno u ime predlagača moram da kažem da mi ne možemo imati ništa protiv toga. Zahvaljujem.