Imamo nekoliko javljanja za repliku. Gospodine Vučiću, narodni poslanik Branislav Ivković samo je rekao - gospodine Vučiću, nemojte me opominjati.
(Aleksadnar Vučić, sa mesta: Molim vas, nije samo to rekao, imam li pravo na repliku?)
Hajde, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvredio me je gospodin Ivković, uporedio me je sa nekim predstavnikom DOS-a, a to je za svakog srpskog radikala uvreda, možda i za vas, ali za nas svakako jeste.
To je bio razlog za repliku. Moram da kažem nekoliko rečenica vezanih, pošto ste nam oduzeli pravo na reč, svima u poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke, poritvustavno i protivzakonito, za ono o čemu je govori gospodin Ivković, o stanju na Kosovu i Metohiji. Nedavno sam, držeći tribinu u Vrnjačkoj Banji, koju je posetio i Simo Spasić i drugi predstavnici Udruženja kidnapovanih, rekao da država o tome gotovo da ne vodi brigu, a naravno ne kažem da je uvek moguće rešiti svaki problem, ali pokazuje svoj odnos, ohol, bahat, osion prema svima koji razmišljaju drugačije od predstavnika Vlade Srbije, koji danas vedre i oblače na svakom koraku u Srbiji.
Naime, u ovoj sali su se dešavale čudne stvari u trenutku kada niste želeli da mi date pravo na repliku. Tako se dogodilo da ministar Vlade Republike Srbije narodnom poslaniku Srpske radikalne stranke Gordani Pop-Lazić kaže da će je skupljati špaklom ispred Narodne skupštine. Onda možete da razmišljate dokle je to došlo. Onima koji su mi pretili pozdravima Karle del Ponte, onima koji su mi usput govorili kako ću da odgovaram zbog "Koha Ditore", moram da kažem jednu stvar: oni koji me znaju, znaju da nisam plašljiv.
Ne plašim se ni vaših pretnji, ni gluposti koje izgovarate, ni hapšenja, niti bilo čega drugog, ali vam kažem jednu stvar: ovo je tako, na ovakav ili na onakav način. Može to neko da pokuša da uradi, možda i suprotno stranačkim opredeljenjima, kažem vam da to neće uspeti, ali posle toga imaće ko će da me osveti i imaće ko da vrati to onima koji su to sproveli u delo. O tome treba da vodite računa, jer ste mnogo naroda unesrećili.
Vaša argumentacija protiv Srpske radikalne stranke je jedino to - bili ste dve godine u Vladi sa Socijalističkom partijom Srbije. Da, bili smo dve godine u Vladi sa Socijalističkom partijom Srbije, a vi ste sada već dve godine sami i apsolutno vladate, a srpskom narodu je sve teže i sve gore, srpskom narodu na Kosovu i Metohiji je sve teže i sve gore, srpskom narodu na jugu Srbije je sve teže i sve gore, srpskom narodu u svim srpskim zemljama je sve teže i sve gore.
Pomenu Marko Jakšić malopre državnu televiziju. Na državnoj televiziji i na svim drugim televizijama više ne postoji ni Republika Srpska. Izbačena je iz vremenske prognoze, nema više ni kiše, ni sunca u Republici Srpskoj. Niko je više ne pominje zato što ne sme da se pominje više ništa što je srpsko. To je sramota za Srbiju. Bavite se lažima preko medija, o tome kako navodno hapisite obezbeđenje Srpske radikalne stranke. Evo su svi papiri ovde koji dokazuju kakvi ste lažovi, kakvi ste falsifikatori, šta ste u stanju da govorite.
(Predsednik: Vreme.)
U stanju ste, završiću predsedniče Narodne skupštine, da kažete za čoveka Dragana Milunovića-Džuleta, vašeg kolegu, narodnog poslanika koji je dao život za srpsku otadžbinu braneći Kosovo i Metohiju, sprdajući se da kažete da je poginuo u Knez Mihajlovoj. Treba da vas je stid i sramota.

Pravo na repliku, narodni poslanik Živica Predojev, replika koju je izazvao narodni poslanik Branislav Ivković.

Poštovana predsednice Parlamenta, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, imam obavezu da ovaj parlament i javnost obavestim da je gospodin Bane Ivković u svom govoru rekao jednu vrlo veliku neistinu. Možda nisam do kraja upoznat, ali gospodin Bane Ivković je rekao - separatističke stranke iz Vojvodine. Lično ne znam ni jednu stranku iz Vojvodine koja u svom programu ima separaciju kao nekakvo opredeljenje. To je prva stvar.
Druga stvar, pokazao je na nas i rekao da nisu prisutni prilikom ove vrlo važne rasprave. Slažem se da je vrlo važna rasprava, ali moramo poći od činjenice kada je Kosovo izopšteno iz ustavno-pravnog sistema Srbije. Koliko se sećam, bilo je to baš u vreme kada je gospodin Bane Ivković, odnosno partija koju on predstavlja u ovom parlamentu vodila ovu državu i vodila brigu o Kosovu i Metohiji. Neću da spominjem neke druge ljude, koji su takođe u to vreme veoma patriotski vodili brigu o Srbiji, a vidimo kako su je vodili.
Zato tražim praktično izvinjenje od gospodina Baneta Ivkovića, odnosno od Socijalističke partije Srbije za jednu notornu, neću da kažem laž, ali neistinu, kada kaže da postoje separatisti u Vojvodini. U Vojvodini postoje ljudi koji misle dobro Vojvodini, a samim tim i Srbiji. A inače da vam kažem, ako se primenjuje sila na Kosovu i Metohiji, ako je neko primenjuje, primenjuje je baš zbog toga što su to naučili od Socijalističke partije Srbije, od toga kako su oni promenili status Kosova i Vojvodine, kako su promenili Ustav u celoj državi Srbiji, pa samim tim onda ne treba da se žale i busaju u patriotske grudi; imaće samo jako velike modrice, a to nije dobro.

Pravo na repliku, narodna poslanica Milka Marinković; repliku izazvao narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Nema šanse da me zbunite i zbog toga bolje da ćutite i da se pokrijete ušima. Za mene je tema Kosova delikatna, ozbiljna i vrlo tragična, jer kao čovek i kao majka u potpunosti shvatam strašnu tragediju Srba koja se odvijala i odvija na Kosovu. Ali, da pogledamo malo istini u oči i da pogledamo šta se dešavalo bar zadnjih 10 godina, bar kada smo u pitanju ja i gospodin Ivković; za koga ne znam odakle ima više slobode, odakle ima više prava i kako ga nije stid da sa ove govornice non-stop pokušava da prikaže kako je nas baš briga za Kosovo, kako mi tu ćutimo i cerimo se toj tragediji.
Dakle, da vidimo šta je radio tih 10 godina gospodin Ivković, a šta sam radila ja. Tih 10 godina gospodin Ivković je bio stožer jednog režima pod kojim je Srbija izgubila trećinu svoje teritorije. Dok je gospodin Ivković trošio pare iz budžeta nelegalno kao ministar i stožer tog režima, ja sam u Požegi plakala dok su stizale kolone izbeglica koje je njihov glavni menadžer, koji se nalazi u Hagu, slao po gradovima Srbije, tako što je vodio neku borbu koju samo on zna za šta se borio. Te izbeglice, ne plašim se stanja u Požegi, su sve zbrinute; Milka Marinković, koju navodno ne interesuje Kosovo i to šta se dešava sa Srbima u bilo kojem delu teritorije, zna da su zbrinute stambeno i u svakom pogledu.
Gospodina Ivkovića, molim da više ne drži lekcije nikome od nas; i nemojte da i dalje zloupotrebljavate jadne ljude sa Kosova, govoreći kako bi oni nešto rešili, kako mi nešto ne znamo. Imali ste, gospodine Ivkoviću, priliku 10 godina, pokazali ste šta ste uradili. Vi ste bili stožer one politike koja je zapravo predstavljala pritajeni i prećutni dil vašeg menadžera u Hagu i gospodina Rugove, koji je glasio (Milošević): ti meni vlast, ja tebi državu. To je ono protiv čega sam se 12 godina borila, gospodine Ivkoviću, i na kraju samo uspeli da pobedimo.
Taj vaš glavni menadžer nikada nikome nije izjavio saučešće što su izgubili svoju decu po stratištima koje je on napravio. Godinama sam plakala za tom decom, išla na sahrane toj deci, koja su stizala u sanducima, koje je vaš menadžer slao nama po raznim gradovima. Zato vas molim: nemojte - još jednom kažem da znam da je ta tema delikatna, da je strašna, da se borimo svim silama da pomognemo koliko možemo - vi da ogadite ljudima i tu reč, jer ste ogadili patriotizam, jer ste ogadili poštenje, ogadili ste mnogo toga. Nemojte više izlaziti i govoriti nama šta ćemo da radimo.

Replika, izvolite.

Zaista je mučno i sramota da se u kojekakvom kontekstu govori o minulih deset godina. Problem Kosova i Metohije, za one koji ne znaju i koji možda ni na geografskoj karti ne mogu da ga nađu, a ovde nam drže lekcije, je mnogo stariji i postoji odavno, još od prve i druge Prizrenske lige, još od Bujanske konferencije 1943. godine.
Deset poslednjih godina, i pre toga, Srbija se dole branila, štitili su se svi ljudi podjednako, bez obzira na veru, versku i nacionalnu pripadnost, štitio se njihov život i integritet ove države od onih koji su ubijali i koji su vukli ka separatizmu. Nemojte da menjamo teze, da ovde unosimo neistine.

Reč ima narodni poslanik Predrag Čanović, a posle njega narodni poslanik Nada Kolundžija.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno da i ja dođem na red. U obrazloženju za ukidanje Privremenog izvršnog veća AP Kosova i Metohije, Vlada Republike Srbije poziva se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, po kojoj obavljanje osnovnih civilnih funkcija prelazi u  nadležnost UNMIK-a, i poziva se na nedavno održane kosovske izbore, sa objašnjenjem da će kosovska skupština formirati postojeći organ.
Možda grešim, ali sam, čitajući ovo obrazloženje, stekao utisak da se Vlada Republike Srbije pomirila sa okupacijom Kosova i Metohije od strane NATO pakta, da ne upotrebim teži izraz - odrekla Kosova i Metohije. Našoj široj javnosti dobro je poznato da se Stranka srpskog jedinstva od samog početka protivila učešću Srbija na kosovskim izborima, jer smo bili svesni da ćemo svojim učešćem na tim izborima NATO paktu dati legitimitet za stvaranje nezavisne albanske države na teritoriji Srbije.
Kao što se vidi bili smo potpuno u pravu, jer je danas i maloj deci jasno da Srbi koji se nalaze u tzv. Koaliciji "Povratak" nisu u funkciji odbrane srpskih nacionalnih interesa, već verovatno štite funkciju i u funkciji su nečijih drugih interesa. Čemu onda preostali Srbi na Kosovu i Metohiji mogu da se nadaju?
Suočeni smo sa poražavajućim činjenicama. O bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji uopšte je iluzorno govoriti. Pre neki dan je u centru Lipljana, na kukavički i svirep način, ubijena Ljubica Kovačević, Srpkinja, majka troje dece. Srbi u Štrpcu se nalaze u okruženju KFOR-a i grčevito se bore za opstanak svoje opštine. Slično je i sa drugim srpskim enklavama. Da ne govorimo o nestalim i kidnapovanim licima, o čijoj se sudbini ni dan danas ništa ne zna.
Takođe smo danas suočeni sa još jednom poražavajućom činjenicom, da UNMIK ovih dana želi da preuzme potpunu ingerenciju nad organizacijom zdravstvene službe na Kosovu i Metohiji. Čak su i direktora doma zdravlja u Gračanici smenili i doveli svog podobnog direktora, izvesnu doktorku Zoricu Nedeljković, koliko se sećam, tu je gospodin Momčilo Trajković pa može da potvrdi ili demantuje ovu vest, koja je potpisala UNMIK-ovu aplikaciju.
UNMIK, dakle, želi najpre da preuzme ingerencije nad zdravstvenom službom, potom nad prosvetom, dakle želi da preuzme ingerencije na ta dva najvitalnija segmenta društvenog života, kako bi preostali proces okupacije bilo samo stvar tehnike. Zato se postavlja jedno logično pitanje: šta je država preduzela da se to spreči? Šta je preduzeo Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, na čelu sa gospodinom Nebojšom Čovićem, da se to spreči?
Ovih dana se u štampi piše da se sedište Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju nalazi u Užičkoj ulici 25 na Dedinju. Ne znam da li je to tačno, ali neka od relevantnih osoba trebalo bi da dođe ovde i da to demantuje ili potvrdi.
Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da se Kosovo i Metohija nalaze pod okupacijom NATO pakta. Činjenica je da je Kosovo danas najveći logor za Srbe. Međutim, na svu sreću, svaka okupacija ima svoj početak i svoj kraj. Istorija bar tako govori. Mi smo, uostalom, 500 godina bili pod turskim zulumom, oslobodili smo se tog ropstva i sigurno je da ćemo se osloboditi i okupacije na Kosovu i Metohiji.
Ne znam tačno kada, jer borba za istorijsko pravo jednog naroda nikada nije bila laka. Nekada je potrebno da prođe više generacija da bi se istorijsko pravo jednog naroda ostvarilo, ali sam siguran da će se to ostvariti.
Dok se to ne desi, Vlada Republike Srbije, po mišljenju poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, ne sme da napravi ni jedan korak, ni jedan potez kojim bi priznala da naša država Srbija nema ingerencija na Kosovu i Metohiji, odnosno da Kosovo i Metohija nisu sastavni deo Srbije. Jedino tako možemo zadržati svoje istorijsko pravo da nekada, kasnije, naravno u nekim novim promenjenim međunarodnim okolnostima, kad - tad ponovo postavimo pitanje suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji.
Dok se to ne desi, država treba da preduzme sve kako bi se preostali Srbi i drugi nealbanci zaštitili od šiptarskog terora. Plašim se da ćemo ukidanjem ovog legalnog državnog organa postići kontraefekat i da će njegovo ukidanje imati, između ostalog, negativne psihološke konotacije na preostali srpski živalj na Kosovu i Metohiji.
Iz svega iznetog, a i zbog činjenice da su poslanici Stranke srpskog jedinstva u više navrata tražili da se na dnevni red sednice Narodne skupštine postavi pitanje Kosova i Metohije, što nije uslišeno, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva neće podržati predlog o ukidanju Privremenog izvršnog veća AP Kosova i Metohije. Hvala.