Gospođo Mićić, vi ste mi svedok da se isključivo držim dnevnog reda i samo kada mi iz DOS-ovske poslaničke grupe nešto dobace pokušavam da ih ne ostavim bez odgovora, jer je red da se ljudima sve razjasni do kraja. Ako niste u stanju da ih sprečite da mi dobacuju, onda nemojte da intervenišete kada sam ovoliko ljubazan, pa im do detalja objasnim sve to na šta se odnosi njihovo dobacivanje.
Da se vratim na ovu temu za koju sam se javio za reč, koja je mnogo važnija od toga ko je Čedin rođak i što Batić ništa ne zna. Dakle, ta forma o kojoj govorim u međunarodnom pravu je najznačajnija. Ta forma je bila toliko važna i u slučaju okupacije Kraljevine Jugoslavije, iako je general Kalafatović imao blanko overenu dozvolu Vrhovne komande da kapitulira pred nemačkom oružanom silom, taj njegov akt kapitulacije odnosio se samo na vojsku. Kontinuitet jugoslovenske države čuvala je jugoslovenska kraljevska vlada u Londonu i dok se nije kralj Petar lično odrekao vlasti, kraljevskih ovlašćenja, dok nije formalno abdicirao prenoseći kraljevska ovlašćenja na kraljevske namesnike koje su mu nametnuli Čerčil i komunisti, on je bio jedini izraz suverenosti naše zemlje u formalnom smislu.
Tito je, zahvaljujući kralju, uspeo da sačuva međunarodno-pravni kontinuitet jugoslovenske države, inače bi njegova vlast bila nelegitimna, nelegalna, neregularna. U ovom slučaju pozivam vas da čuvamo kontinuitet bar jednog organa pokrajine, Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, bar jednog organa. Ovo ništa ne košta.
Izaberite u ovaj organ sve ljude iz DOS-a, nemam ništa protiv. Ne mora biti niko iz opozicije. Toliko želimo da se sačuva forma ovog organa da ćemo vam podržati svakog kandidata iz DOS-a, makar Čedomira Jovanovića i Vladana Batića predložili, bilo koga.
Ne postavlja se pitanje koje će to ličnosti biti, samo da se čuva i neguje ta forma. Ona se može svesti na minimum materijalnih troškova, može biti bez ikakvih troškova, ali to privremeno izvršno veće mora da postoji, na papiru bar mora da postoji, da bi u jednom momentu, kada nam spoljni faktor nametne definitivne pregovore o Kosovu i Metohiji, mogli da se pozivamo i na taj ustavni faktor, institucionalni faktor koji govori o Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu našeg ustavnog poretka i suverene teritorije naše zemlje. To je ono što je u ovom slučaju najvažnije.
Dalje, mi ćemo po ovom pitanju imati još mnogo problema. Vidite šta okupatori rade na Kosovu i Metohiji. Okupatori se spremaju da ukinu srpsku opštinu Kosovska Mitrovica. Okupatori se spremaju da Šiptarima potpuno predaju vlast u ruke u opštini Štrpce i već su dosta na tom planu učinili. Još nisu sasvim zaokružili taj proces, ali proces je već uveliko u toku. Okupator želi da Srbi ne kontrolišu faktički nijedan pedalj Kosova i Metohije.
Ne postavlja se uopšte pitanje da li će ovo privremeno izvršno veće moći da putuje na celu teritoriju Kosova. Ne moraju nigde da putuju, ali povremeno mogu da odu bar u nekoliko opština. Mogu u Leposavić da odu, mogu u srpsku Kosovsku Mitrovicu, mogu u Zubin Potok, to je dovoljno da se s vremena na vreme neko pojavi u toj ulozi. Ta uloga je dokaz suverenosti Srbije nad Kosovom i Metohijom i ako tu polugu izgubimo, onda nemamo ništa i onda će nas okupator dovesti pred svršen čin. Onda će okupator jednostavno reći - gde su ti instrumenti vaše države, gde je dokaz da uopšte vaša država ima neke ingerencije, gde je ta institucija, sami ste je ukinuli.
Ukidanjem ove institucije, koja predstavlja kontinuitet vlasti, kontinuitet izvršne vlasti, ovo je vlada Kosova i Metohije, ukidanje te institucije potpuno odvezuje ruke okupatoru, potpuno. Okupator može da kaže da neće da razgovara sa Vladom Srbije. Okupator može da kaže da neće da razgovara ni sa jednim drugim državnim faktorom, ali okupator bar mora priznati, dok postoji ovo privremeno izvršno veće, da postoji dvojna vlast, jedna vlast u emigraciji, a druga tamo kvinslinška. Ova što je u emigraciji ima formalni osnov, a ona kvinslinška tamo ima suštinski materijalni osnov koji se bazira na sili okupatorove vojske i okupatorove policije.
Zašto se trudim da vam ovako potanko ove stvari objasnim? Da bih alarmirao ako ne vas, srpsku javnost, kakve katastrofalne posledice može imati eventualna odluka o ukidanju Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije.
(Dragiša Popović: Tebe niko ne sluša.)
Možda me niko ne sluša, vas su na žalost slušali i sada se gorko kaju. Svi oni koji su za vas glasali sada ne mogu očima da vas gledaju i u tome je problem, jer ste ih obmanuli. Da su znali da ih ovo čeka što ste im vi doneli, otpuštanje 700.000 radnika, mnogo veća socijalna beda i neimaština, glad u Srbiji, nikada vi ne biste došli na vlast. Ali, narod se jednom prevario i neće se više nikada prevariti. To iskustvo je narod izvukao iz te greške septembra 2000. godine.
Još je jedan faktor ovde veoma važan: i vaša vlast sada priznaje da je pojačano iseljavanje Srba iz ove tri južne srbijanske opštine, Preševa, Bujanovca i Medveđe. Masovno Srbi prodaju kuće i imanja i to sve više budzašto. Onu jednu branu koja je ranije postojala, da se bez državne kontrole ne može vršiti prodaja nekretnina, a pogotovo u određenim delovima Srbije, vi ste tako pogazili, ukinuli i sada je sve dopušteno. Sada Šiptar kada dođe da kupi imanje pokuca na vrata i pita - kada ideš, jer se više ne postavlja pitanje cenkanja za koliko novca.
Ako izgubimo i tu kontrolu i ako im tamo instališete njihovu policiju, onda će nam preseći i tu vitalnu komunikaciju na liniji Vranje - Skoplje. Šta ćemo onda? Onda će jug Srbije potpuno biti odsečen od sveta. To su veoma ozbiljne stvari. Vi ste glumili pred javnošću da ste ugušili šiptarsku terorističku pobunu. Vi zapravo tu pobunu u te tri opštine niste ugušili. Vi ste se samo s njima dogovorili...
(Čedomir Jovanović: Kada ti prodaješ oružje.)
Čedomire Jovanoviću, tvoji ljudi prodaju njima oružje tamo, tvoji ljudi i ovi ljudi koji su pod zaštitom vašeg režima: Jovica Stanišić, Milorad Luković-Legija, Franko Simatović-Frenki i drugi, oni su prodavali oružje Šiptarima. Milošević nije smeo da smeni Jovicu Stanišića dok nisam ušao u Vladu Srbije, koliko je Jovica bio moćan. Pod njegovim nadzorom su Šiptari kopali rovove na jednoj trećini Kosova i Metohije, pod njegovim nadzorom. A tu je vaš sadašnji potpredsednik Vlade Momčilo Perišić skrštenih ruku sedeo i posmatrao ne reagujući.
To su istorijske činjenice, a toliko se Jovica Stanišić osilio da je Milošević od njega strepeo, da mu ništa nije mogao, pa kada sam došao u Vladu Srbije i rekao - idemo odmah, čistimo, smenjujemo, pa se stvar malo ispravila. Na žalost, kasno sam došao u Vladu da te vaše ljude koji su prodavali oružje šiptarskim teroristima počistimo blagovremeno i sada se najviše ćuti po tom pitanju.
Što se oružja tiče, tu će istražni organi kada padne vaša Vlada najviše pitanja da postavljaju Filipu Cepteru, jer je on glavni švercer oružja, ne samo na Balkanu, u celoj Evropi. Filip Cepter se zove, a ranije se zvao Milan Janković. Znate, čovek koji ima potrebu, a to vam je kao onaj Danijel Server, onaj što vas je finansirao dok ste bili u studentskom pokretu, onaj što vam je davao pare, pa vam kupovao kompjutere, kupovao vam mobilne telefone, pa ste se potukli oko tih mobilnih telefona, pa Čedomir Jovanović danima nije smeo da izađe na ulicu zbog modrica itd.