Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija, a potom Vojislav Šešelj.

Uvažena gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani posmatrači, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je najtragičnije u celoj ovoj našoj tragičnoj priči vezanoj za Kosovo jeste što još uvek ima onih koji bi na tome da steknu jeftin poen. Deset godina, zbog sticanja jeftinih poena, mi smo stigli tu gde smo stigli.
Patos patriotizma ovde najviše nama prikazuju oni čija je diploma Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 i Kumanovski sporazum. Po toj rezoluciji i po tom sporazumu na Kosovu i Metohiji država Srbija je proterana. To je činjenica. E sad, ne bi bilo toliko tragično kada oni isti ne bi pokušavali nama sada da prebacuju odgovornost za ono što je stanje na Kosovu i Metohiji.
Mi, gospodo, jako dobro znamo kakvo je stanje na Kosovu i Metohiji. Za razliku od vas, ova vlast je prisutna na Kosovu i Metohiji u meri u kojoj je to moguće. Za razliku od vas, koji ste uvek imali potrebu da fingirate institucije, pa je tako i Privremeno veće Kosova bilo zapravo fingiranje, i vi ste to znali. Dakle, vi ste odredili Privremenom veću nadležnosti za koje ste unapred znali da ono ne može da ih izvršava, pokušavajući da prevarite - koga?
Ako je teza da treba fingirati državne institucije, jer će okupator jednog dana otići, jer će okupacija kad - tad prestati, onda tu postoji ili logička greška ili namerna podvala. Kada vas okupira neka zemlja, onda vi možete pred međunarodnom zajednicom da izdejstvujete nekada pravo da vam se ta teritorija vrati. Ali, ako ono što vi zovete - okupator, a što ste vi doveli i potpisali da oni tamo budu, dakle to ne možete nama ništa da pripišete, ako to što vi zovete okupator jeste međunarodna zajednica i Savet bezbednosti, za koje ste se borili i rekli da mi moramo da otrpimo bombardovanje kako bi te snage bile tobož Saveta bezbednosti, a ne NATO-a.
Dakle, ako je to istina, ko će ako ne ta međunarodna zajednica moći, hteti ili ne hteti da nam vrati suverenitet na tom delu teritorije. Pošto mi nemamo potrebu da fingiramo institucije, niti da fingiramo patriotizam, niti da fingiramo rezultate, naša namera je da realno sagledamo stanje od koga polazimo i da vidimo imamo li bilo kakvih mogućnosti da nešto radimo i da onda radimo na tome. Naravno, potpuno je razumljivo da za svakog onog ko je makar trunčicom zakačen onim što se dešavalo na Kosovu i Metohiji, sve izgleda sporo i sve izgleda nedovoljno efikasno. Mi to razumemo.
Za muku ljudi koji su to proživeli i koji to proživljavaju već godinama, mislim da je i sekund predugo vreme. Ali, činjenica je, ako merimo šta je urađeno, onda treba da se pitamo da li merimo od starta ili od cilja. Gospodo, mi smo startovali od cilja na koji ste vi došli, a to je da je Kosovo i Metohija deo Srbije koji više ne pripada ustavno-pravnom poretku Srbije i na kome vlast vrši međunarodna zajednica. Dakle, od vašeg cilja smo mi krenuli kao od starta.
Šta je naš cilj? Naš cilj je da Kosovo reintegrišemo u Srbiju i Jugoslaviju. Naš cilj je da vratimo Srbe na Kosovo i Metohiju. Naš cilj, za razliku od vaših ciljeva, nije da tvrdimo da policija mora biti naša, a većinsko stanovništvo albansko, jer to nije moguće. Dakle, policija mora biti od onih koji tamo žive. Institucije sistema ne možemo da gradimo iz Beograda delegirajući ljude, nego iz sredine u kojoj ljudi žive. Oni koji žive na toj teritoriji će formirati svoje institucije, nažalost. Mi možemo da kažemo da to nije najbolje rešenje, ali je, nažalost, jedino moguće rešenje. Mi to ne možemo da negiramo tek tako.
Dakle, ako se razgovara o Privremenom veću, postavlja se pitanje da li je ono u trenutku kada je formirano imalo smisla. Možemo pretpostaviti da se to desilo pre mnogih drugih dešavanja i da je ono možda u tom trenutku imalo nekakvog smisla, možda je nešto odradilo ili nije, o tome sad ne treba suditi. Nakon svega što se desilo, zahvaljujući politici koja je vođena, Privremeno veće nema nikakvog smisla, osim što ne može da vrši nijednu od funkcija za koju je formirano. Činjenica da ga treba držati kao fingiranu instituciju za nas je potpuno besmislena, jer fingiranje stvarnosti i bežanje od istine i od stvarnosti je i dovelo ovu zemlju gde je ona sada. Mi smatramo da je sve ono što je nečija predstava da se nešto radi nepotrebno i da mimo predstave treba zaista nešto raditi.
Rekla bih još samo par reči o Koordinacionom centru i Koordinacionom telu. Cilj prethodne vlasti, na koji je stigla, jeste da je jug Srbije bio teritorija na koju nije smeo da kroči nijedan srpski policajac, nijedan srpski vojnik. To je tzv. Kopnena zona bezbednosti, vazdušna zona bezbednosti, gde Srbija nije imala pravo da štiti svoje građane i sve građane koji tamo žive. Za ovo kratko vreme vojska i policija, kao Združene snage bezbednosti, vraćene su i Kopnena zona bezbednosti je ukinuta. Nadam se da smo na putu da ukinemo i vazdušnu zonu bezbednosti.
Ono što je urađeno na Kosovu i Metohiji jeste da je u potpunosti sagledana realna situacija šta se na Kosovu i Metohiji dešava, gde su uopšte ostali Srbi, gde ima mogućnosti da se Srbi vraćaju. Napravljen je plan, opet sa međunarodnom zajednicom, jer bez njih to ne može, oni se tamo pitaju, za povratak onih koji su morali da napuste Kosovo i Metohiju u one sredine gde je za sada takav povratak moguć. Opet ponavljam, potpuno razumemo da je brzina kojom se ide nedovoljna za one koje je pogodila ta nesreća, ali uvek neka pođu od toga koja brzina je moguća.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Vuko Antonijević, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović.

Što se tiče dileme da li da se ukine PIV Kosova i Metohije, zaista ima dosta argumenata gde može da se kaže da to Privremeno izvršno veće ništa nije ni radilo. Ako se shvati da mi ukidamo Jugoslovenski komitet, da ukidamo Pokrajinsko izvršno veće, onda to Srbi na Kosovu i Metohiji doživljavaju na jedan drugačiji način, jer shvataju da se država Srbija polako povlači sa tih prostora. To je ono što je srpska muka na Kosovu sve veća i što je situacija sve teža. Ne vidim što bi smetalo da još više državnih institucija postoji u ovom trenutku.
Verovatno da ta finansijska kontrola, što se tiče delovanja Pokrajinskog izvršnog veća, možda personalne promene, možda sva ta situacija, možda svi ti argumenti stoje. Koliko god mi želimo da se sve više vežemo za državu Srbiju, ponekad imam utisak da ta ista naša država želi da nas odvoji. Mi shvatamo kad to hoće da učini UNMIK ili KFOR, ali ne shvatamo kad to naša država radi.
Kakva je situacija na Kosovu i Metohiji, treba da postoji i država Srbija treba da bude što više prisutna, jer vidite i sami da je stepen nasilja sve veći i veći, da povratka nema, da Srbi polako prodaju kuće i imanja i polako odlaze sa Kosova i Metohije, a da se ovde ćuti. Dok gasimo Privremeno izvršno veće, dok gasimo Jugoslovenski komitet za Kosovo i Metohiju, već godinu dana nije formiran odbor za Kosovo i Metohiju. Da li to neko ne želi? Ako ima argumentacija da se ove institucije ugase, da li ima argumentacije da se taj odbor za Kosovo i Metohiju ne formira, iako je to jedini skupštinski odbor koji nije formiran i koji ne radi. To se u kontinuitetu kod tog nesrećnog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji doživljava na jedan drugačiji način, zbog čega nestaju te neke institucije.
Ne govorim zato da bih branio rad Privremenog izvršnog veća, da li je tamo zaista nenamenski trošen novac, koliko su mogli da rade i da li su napravili grešku onog trenutka kad su sedište preselili sa Kosova negde na Kopaonik. Samo želim da još jednom zamolim Skupštinu Srbije da zaista taj odbor za Kosovo i Metohiju što pre bude formiran. Tako da se zaista prati ono što se na Kosovu i Metohiji dešava i ono što opterećuje još to malo naroda što je ostalo, da konačno znamo da li nešto tom narodu može da se pomogne.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospdo narodni poslanici, podsećanja ali i istine radi, želeo bih da vašoj pažnji predočim sledeće činjenice: prvo, Narodna skupština Republike Srbije, na sednici Drugog vanrednog zasedanja 28. septembra 1998. godine, donela je Odluku o obrazovanju PIV-a AP Kosova i Metohije. Ta odluka Narodne skupštine, da se formira PIV AP Kosova i Metohije, doneta je u vreme najzaoštrenijih međunaconalnih odnosa u AP, a što je posledica višegodišenjeg i višedecenijskog delovanja albanskih separatista, sa ciljem da se suvereni deo Republike Srbije i SRJ izdvoji iz državnog okvira i formira kao zasebna država, a zatim pripoji Republici Albaniji.
Neuspeh u pokušajima da se građanskom neposlušnošću, rušilačkim demonstracijama i ilegalnim neprijateljskim radom, protivustavnim putem postigne navedeni cilj, inicirao je organizovano nasilje retko viđeno i u svetskim okvirima, a naglašeno potpomognuto iz inostranstva. To nasilje je praktično preplavilo gradove i sela u Pokrajini.
U takvoj situaciji, Vlada Republike Srbije opredelila se da Narodnoj skupštini Republike Srbije predloži donošenje odluke o formiranju PIV-a, sa namerom da isto doprinosi sprečavanju političkih i drugih sukoba, njihovom dovođenju u demokratske i tolerantne okvire i da doprinese jačanju civilnih organa vlasti u Pokrajini, koja nije mogla, a misli se na vlast, biti uspostavljena u potpunosti zbog toga što je najveći deo Albanaca, po nalogu separatističkih vođa, a i iz straha od odmazde, bojkotovao izbore.
U tim uslovima PIV delovalo je faktički kao skupštinski odbor na Kosovu i Metohiji, rukovodeći se odlukama Narodne skupštine o zadacima na Kosovu i Metohiji, jer drugih ovlašćenja nije ni imalo. Želim još i ovo da kažem, da su u sastavu tih najviših izvršnih organa bili zastupljeni, bez izuzetaka, pripadnici svih nacionalnih zajednica koje žive na tom prostoru, bili su uključeni, Srbi, Crnogorci, Albanci itd.
Ovoliko zbog istorije, zbog onoga što se dešavalo i zbog toga kako je bilo zapisano. Šta su bile glavne teme rada kojima se bavilo PIV? Najpre, to su bile teme koje su se odnosile na smirivanje napetosti u Pokrajini; pokazivanje opredeljenja, volje i spremnosti na saradnju i dijalog svih nacionalnih zajednica; pružanje humanitarne pomoći ugroženom stanovištvu, omogućavanje privremeno raseljenim licima da se vrate kućama; stvaranje lokalnog obezbeđenja kao brane od terorističkih napada; razvoj informisanja na jezicima nacionalnih manjina; stvaranje uslova za normalan razvoj školskog sistema u Pokrajini; mnogi aktuelni problemi, a sa osnovnim ciljem da se mirnim i demokratskim putem razreše problemi u Pokrajini.
I to da se zna, da je iz budžeta tog PIV-a pružena pomoć kosovsko-metohijskim oblastima za najosnovnije aktivnosti itd. Delovanje PIV-a bilo je u jednim uslovima i imalo je jedan segment u predratnim događanjima, dok je njegovo delovanje bilo značajno drugačije u uslovima kada su bombe NATO alijanse padale po kosovskoj teritoriji i po teritoriji Srbije i Jugoslavije. Naravno, treći tip delovanje nastupa kada je na Kosovo došao UNMIK i kada su, naravno pod patronatom i naočigled UNMIK-a, izvršavana najveća zverstva.
U toj situaciji Pokrajinsko izvšrno veće, u sradnji sa Vladom narodnog jedinstva, je praktično bilo prisutno na svakom delu Kosova. To se da proveriti, a ne samo u Kosovskoj Mitrovici, gde i sada još uvek može bezbedno da se dođe, ne u Leposaviću, ne u Zubinom Potoku; nego u Gnjilanu, Lipljanu, Starom gradskom, Lapljem selu, u Čaglavici, u Orahovcu, u Goraždevcu, u Velikoj Hoči; i ovo nisu samo geografski pojmovi i nisu samo imena i lokacije na Kosovu.
Dakle, to su mesta koja su bila pokrivena delovanjem ovog veća i delovanjem predstavnika Vlade narodnog jedinstva. Vlada je imala koordinatora u to vreme zaduženog samo za Kosovo i za rešavanje tih problema. To je bila ta spona sa narodom Kosova, a o tome su govorili ovde naše kolege poslanici koji su došli sa Kosova, koji i sada tamo žive, oni poznaju bolje tu situaciju. Trebalo je jednom da doživite da se nađete u Starom Gradskom, tamo gde su za vrme vršidbe poklani i pobijeni srpski ljudi, srpski muškarci; da razgovarate sa njihovim porodicama i da ih pitate kada će oni otići odatle. Tamo je morala da se napravi škola.
Tamo je moralo da se omogući da ti ljudi, koji su hteli i želeli da ostanu tu, školuju svoju decu. To je ta spona koja mora da postoji. Ne znam jer nemam te informacije, da li je neko danas iz Vlade otšao na Kosovu dalje od Mitrovice i Zubinog potoka; da li je bio u tim mestima gde ima još Srba, u Goraždevcu, a to je praktično u okruženju; da li tamo negde u Gnjilanu i okolini Gnjilana.
Mislim da raspravljati o tome sa distance je totalno neproduktivno i totalno nesvrsishodno. Zato mislim da ako smeta nekome što je ovo privremeno veće osnovala neka druga vlada i što je predsednik tog izvršnog veća čovek koji je sekretar SPS-a, pa promenimo mu naziv, promenimo tog predsednika, dajte da napravimo neki drugačiji, organizacijski oblik, koji će omogućiti tu sponu. Da li su troškovi veliki? Hajde da vidimo kako ćemo da ih skratimo. Da li je neko to necelishodno trošio? Neka za to odgovara.
Ne mogu to da budu razlozi zbog kojih ta spona ne treba da postoji i zbog čega te ljude treba ostaviti na cedilu. Dakle, to mora nešto da bude, možda je to i skupštinski odbor umesto Izvršnog veća. Nešto mora postojati, mi se za to zalažemo i zbog toga dok se to ne desi nećemo da glasamo za odluku koja znači ukidanje, dok ne vidimo šta se drugo nudi bolje i šta je to što će omogućiti da to tamo bude. U suprotnom, jedino što nam ostaje je da pravimo peticije kao Stanko i da im nosimo kolače.

Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković, a posle narodni poslanik Miloš Lukić, ali ćemo verovatno ići na pauzu. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, drago mi je da se posle jednog jako dugog perioda u ovoj skupštini čuje ime Kosovo i Metohija. Jednostavno, mnogo se toga dole desilo, mnogo se toga odigralo u ovoj zemlji, a mi smo u Skupštini uporno izbegavali da pomenemo problem Kosova i Metohije. Čak smo uporno izbegavali i dalje izbegavamo da formiramo skupštinski odbor za Kosovo i Metohiju, koji bi se bavio time, koji bi imao izveštaje i informacije.
Žalosno je da vam ova tema nije zanimljiva, da u ovoj sali trenutno nema ni 120 ljudi. Znam da je mnogo zanimljivije tražiti šampite, kolače i ostale stvari, ali ima nekoga kome su druge stvari jako bitnije. Da je ova skupština malo ozbiljnije radila, ne bi o radu Koordinacionog centra pričala gospođa ili gospođica koja je malo pre pričala, već bih o njemu možda i ja piričao. Jer, nećete verovati, ovo je papir (pokazuje) koji su potpisala tri vrlo bitna čoveka u ovoj zemlji gospoda Koštunica, Čović i Đinđić. U tom papiru piše da su Dragiša Đoković i Vuko Antonijević članovi Koordinacionog centra od 25. januara. Za sve vreme niti mene, niti gospodina Antonijevića, niko nije pozvao ni na jedan sastanak, niti nam je omogućeno da učestvujemo, radimo u radu tog organa i tog tela.
Prema tome, o tom Koordinacionom centru trebalo bi mi da pričamo, a ne samozvani portparoli. Jednostavno, kada danas pričamo o ovoj tački, o ukidanju PIV-a, ne možemo preći preko toga a da ne podnesemo i ne dobijemo izveštaj; zašto bez izveštaja, zašto bez pitanja odgovornosti. Možda će tu biti i nagrada. Možda taj organ i taj PIV je radio dobro, pa ćemo ga nagraditi ili je radio loše, pa ćemo kazniti i razrešiti. Gde su njegovi izveštaji. Tu je bilo mnogo toga, to je bio dug period. Zašto? Ako budemo odgovorni pa budemo iskreni, budemo pošteni, pitaće se da li je to u politici moguće, a ja ću da probam.
Mnogo mi je draža istina nego sve ostalo. Moram da pogledam i biračima, i narodu i svima u oči. Reći ću vam gospodo, sadašnja vlast, - za koju sam i ja glasao prošle godine, kada smo podneli i doneli novi Zakon o Vladi, kada smo izabrali tu vladu, najtransparentniju, najbolju moguću na svetu, najjaču i najpametniju itd. - koja je trebalo, gle čuda, za godinu dana da podnese neki izveštaj Skupštini, nema ništa od toga.
Nadamo se da će za četiri godine podneti. Svaki DOS-ovac ima nekog svog favorita u SPS, pa jedna grupa preferira Baneta Ivkovića, a druga grupa preferira Zorana Anđelkovića - Bakija. Da li su to stare veze, kad su bili nekada u istoj partiji, pojedinci iz DOS-a, ili je to nešto drugo, pa treba sačuvati Zorana Anđelkovića i njegov PIV od odgovornosti, nego ćemo to tako jednim papirom, jednom odlukom doneti, i to će tako proći i tako se završiti.
Još 31. maja, kada smo diskutovali po pitanju Kosova, kada smo doneli Deklaraciju o pravu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a u toj deklaraciji se kaže (to je jedan od dokumenata koji smo kasnije pogazili, kao i mnogo toga skupštinskog što smo pogazili): "Ne prihvata se dokument Ustavni okvir za privremenu samoupravu, jer se njime prejudicira konačno rešenje na štetu državnih interesa SRJ, Srbije, Srba i ostalog nealbanskog stanovništva u Pokrajini. Navedenim dokumentom se ne garantuje institucionalna zaštita sloboda i prava nealbanskih etničkih zajednica".
Dragi prijatelji, braćo i sestre, tada je premijer bio na ovom mestu. Tada sam još tražio, da vam ne čitam sada citat, da se ukine PIV ili da mu se da da nešto radi. Premijer je klimnuo glavom, ali od toga nije bilo ništa, do dana današnjeg. Jednostavno smo tako brzo i tako ekspresno formirali i ukinuli Jugoslovenski komitet za Kosovo i Metohiju, tako efikasno smo ga uništili, tako efikasno je ova vlada smenjivala poslanike DOS-a, odnosno poslanike vladajuće većine - gle apsurda, ovo je jedina vlada koja smenjuje poslanike. U normalnim zemljama je obrnuto - poslanici smenjuju vladu.
Ova vlada je smenjivala poslanike vladajuće većine, od broja 176, gde god je mogla i kako god je mogla. Zato smo i došli u ovakvu situaciju, da danas pričamo o ovoj odluci, gde nemamo nikakav papir, nikakav izveštaj.
Ja ću vam reći samo jedan podatak - da taj PIV (ono što ministar Batić nije mogao, normalno, nije imao vremena da kaže sve) ima 229 zaposlenih. Njihov budžet za januar mesec, po podacima Ministarstva pravde i lokalne samouprave, bio je 10 miliona dinara. Oni su imali svoje TV stanice, i radio stanice, i kopir mašine, i kompjutere, i mnogo toga, automobile. Da vidimo gde su korišćene pare, šta su radili u poslednjih godinu dana, šta su radili pre toga i kako su radili posle toga?
Jednostavno, šta je poenta svega ovoga - poenta je da ćemo ukinuti PIV i glasaćemo za tu odluku. Međutim, Koordinacioni centar, koji je trebalo da nasledi taj PIV, ne radi svoj posao. To je poenta svega toga, da Koordinacioni centar ne postoji. Postoji samo jedan čovek, koji radi kako god hoće.
Šta je poenta rada Koordinacionog centra - dragi prijatelji, molim vas, poenta svega toga je da otkači Srbe od Beograda, da ih zakači za Prištinu. Srbi na Kosovu su ostaci jednog proteranog naroda, oni koji se još nekako drže, odolevaju sili, bez ikakvih prava, a do kada - videćemo.
To kako Srbi žive na Kosovu, to nije život, to nije dostojno čoveka, nije dostojno života. Mnogi od vas, uglavnom svi od ovih 176, su se razmileli u novembru mesecu po Kosovu i po izbegličkim centrima u Srbiji, objašnjavajući Srbima da je za njih dobro da izađu na izbore, da glasaju, da će dobiti svu lepotu, svu sreću, kada budu izašli na pokrajinske izbore.
Sada otiđite pa im kažite, posle 108. uništene srpske crkve, posle ne znam koje, hiljadite srpske žrtve u Lipljanu i u ostalim mestima, sada im recite, svim Srbima - da, eto, to je rezultat toga što ste vi izašli na izbore, odnosno što smo izašli na izbore i što smo dobili, a nije rezultat toga da je Adem Demaći predlagao Radu Trajković za predsednika Kosova itd.
Rezultat toga je da će se iz Beograda imenovati Ranđel Nojkić za direktora pošte i da će mu zadatak biti da otpusti 90 odsto radnika Srba, a da preostalih 10 odsto uključi u poštu Kosova, jer dole ne sme biti pošte Srbije, da će se ukinuti Služba platnog prometa, da će se ukinuti "Srbijašume", a da postaje "Kosovošume", i sve ostalo, da od Srbije dole ne ostane ni - "S".
To je naš zadatak, naše države, naše vlasti, našeg centra.
Mi ćemo ovu odluku doneti, mi ćemo ovo veće ukinuti. To ćemo uraditi, ali šta posle? Ko će biti odgovoran? Jednu veliku odgovornost preuzimamo. (Nemojte, Milka, da mi dobacujete, vi ste jako poznati po tome. Mi možemo imati duel negde na nekom mestu pred TV kamerama, ali molim vas, ispoštujte moje vreme, ja sam vaše ispoštovao, a kao jedna dama biste morali imati razumevanja.)
Prema tome, ono što hoću da kažem to je da je ovo jako značajna tema. Znam da ova vlada ne uvažava mnogo Skupštinu, nažalost, Skupštinu koja je izabrala vladu, da mnogi ministri nisu, ni potpredsednici Vlade, nikada kročili u ovu skupštinu. Jedan od njih je i gospodin Nebojša Čović. Bio je red da makar danas, kada se o ovako bitnoj tački dnevnog reda raspravlja, ako ne može premijer, odnosno predsednik Vlade, gospodin Đinđić, da makar Nebojša Čović bude prisutan ovde, da kaže koji je to koncept kada ukidamo PIV koji nije radio ništa, slažem se, ali izveštaj nemamo, pa ne znamo da li je radio ili nije radio. Po mom mišljenju, nije radio dobro i nije radio kako treba, trebalo ga je odavno ukinuti.
Trebalo je da kaže šta će novo da bude, šta će drugo da bude, pa da znamo. Skupština je imala svoju rezoluciju, imala je svoju deklaraciju, imala je ostalo. Imamo li strategiju, imamo li taktiku? Šta će biti dalje - i dalje će biti da pored našeg upornog insistiranja, odbor za Kosovo i Metohiju se neće formirati, tom odboru niko neće podnositi izveštaje, kao što je mrtvo slovo na papiru da u skupštinskoj rezoluciji piše da se obavezuje Vlada Republike Srbije da jednom mesečno podnosi izveštaje o svom radu na Kosovu i Metohiji i da jača veze u oblasti prosvete, zdravstva i ostalog, a ne da se guraju, da se teraju Srbi da se učlanjuju u kosovske institucije.
Nema UNMIK-ovh institucija, UNMIK se ne leči, UNMIK nisu lekari, UNMIK nisu profesori, UNMIK nisu đaci. Svi su oni jako dobro pismeni i jako dobro zdravi, ne treba im naše zdravstvo i prosveta. To treba Albancima.
Ovo je ozbiljna tema, ovde su morali da se uključe pripadnici svih drugih stranaka. Meni nije jasno - zašto su gospoda iz SRS juče onako ispucala svoje kredite, pa su izdobijali opomene, da danas ne mogu da pričaju o tome. Gospodin Kragović je morao u vezi sa ovim da se javi, i on je, uostalom, bio tamo član nekih organa i trebalo je da sačuva svoje vreme, da dobije šansu da u svojoj diskusiji kaže nešto po ovom pitanju. Hvala.

Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze - 15,45)

Dame i  gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu. Molim vas da za nastavak rada utvrdimo da li Narodna skupština ima kvorum.
Molim da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Za reč po Poslovniku ili narodni poslanik Žarko Obradović kao predstavnik poslaničke grupe. Replika ili Poslovnik?