Gospođo Čomić, da mi niste negirali pravo, ne bih se javljao za Poslovnik. Ali, vi ste malopre rekli da nemam pravo, sad kažete da je moje pravo nesporno. Želeo bih samo da vam skrenem pažnju da tako ne možete da se ponašate. Šta to znači, kad ste kršili Poslovnik - malopre, kad ste mi rekli da nemam pravo ili sada, kad ste mi rekli da mi je pravo nesporno. Jednom ste sigurno prekršili i to sam hteo da vam stavim do znanja, a ovde ću čekati strpljivo da mi date reč i da iskoristim tih 28 minuta.

Kršenje Poslovnika je u oba slučaja. Iz prvog razloga, presedana radi, jer je i drugim poslanicima koji nisu dolazili i  bili prisutni u vreme zasedanja davana reč i tada se njihov  redosled određivao nakon dolaska. Dakle, samo sam vas to pitala i rekla sam vam kad ste pročitani po redosledu, ne sporeći ni u tom trenutku vaše pravo da dobijete reč nakon što se završi redosled prijavljenih poslanika, osim ako nećete da ih pitam da vas puste odmah.
(Vojislav Šešelj: Nisam tražio odmah, samo sam se javio za reč.)
Videla sam vas, ali dobro je što ste se javili. Ne vidim razloga za nestrpljenje, ako imamo konsenzus o tome da je ovo važna tema.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić, a posle njega narodni poslanik Jovan Deretić.

Poštovane porodice kidnapovanih i nestalih lica sa teritorije Kosova i Metohije, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, Odluka o formiranju Pokrajinskog izvršnog veća Kosova i Metohije doneta je u momentu kontinuiranog delovanja albanskih terorista na prostoru Kosova i Metohije, što je, uz onaku tešku ekonomsku situaciju uzrokovanu nepravedno uvedenim sankcijama Saveznoj Republici Jugoslaviji, dovelo do toga da je značajnom  broju stanovništva na teritoriji Kosova i Metohije bilo onemogućeno redovno snabdevanje i privređivanje, ali i snabdevanje osnovnim životnim namirnicama. Presečene komunikacije od strane tzv. OVK stvorile su u pojedinim delovima Kosova i Metohije izuzetno tešku situaciju, koja je počela da se pretvara u humanitarnu katastrofu.
Da bi se konkretnije i kompleksnije mogao sagledati rad PIV Kosova i Metohije u proteklom periodu, treba se podsetiti na okolnosti u kojima smo se nalazili u vreme donošenja pomenute odluke. Sam sastav PIV-a AP Kosova i Metohije predstavljao je i predstavlja jedinstven primer u svetu, da su u jednoj multietničkoj sredini u sastavu najvišeg izvršnog organa, bez izuzetka, bili zastupljeni predstavnici svih nacionalnih zajednica koje žive na tom prostoru, dakle Srbi, Crnogorci, Albanci, Goranci, Romi, Muslimani, Egipćani i drugi. Sama činjenica da se vršio ovakav pristup pri izboru članova PIV-a predstavljala je težnju da se načini prvi korak ka smirivanju napetosti u AP Kosovo i Metohija. Time je rukovodstvo Republike Srbije jasno pokazalo svoje opredeljenje, volju i spremnost za saradnju i dijalog, kao i praktičnu realizaciju želja i namera da ovaj organ bude prihvaćen od svih nacionalnih zajednica.
Sledeći napred navedena opredeljenja, PIV Kosova i Metohije je bilo i ostalo organ svih stanovnika Pokrajine, a svojim humanim, nepristrasnim i tolerantnim stavovima i inicijativama doprinelo tolerantnijem životu svih građana na Kosovu i Metohiji. Početak rada PIV-a Kosova i Metohije je bio veoma težak, s obzirom na opštu političku atmosferu u Pokrajini, opterećenu, kao što sam već rekao, brojnim problemima i konfliktima, uključujući i one najteže sa teroristima tzv. OVK, koji su svakodnevno odnosili živote svih građana Pokrajine, bez obzira na nacionalnu pripadnost, živote pripadnika Vojske Jugoslavije i policije.
U proteklom periodu živote su izgubili i članovi PIV-a Džafer Đuka iz Peći i Ćerim Ismaili iz sela Godance, opština Štimlje, koji je zverski ubijen od strane pripadnika tzv. OVK pred članovima svoje porodice, na najsvirepiji način, i to, nažalost, prošle godine u prisustvu UNMIK-a i KFOR-a na prostoru Kosova i Metohije, što još jednom nedvosmisleno pokazuje da tzv. OVK nije razoružana, već da je samo pretvorena u Kosovski zaštitni korpus. Takođe, na prostoru Dulje je izvršen zločinački teroristički akt na člana PIV-a Ibra Vaita, koji je samo zahvaljujući sreći ostao nepovređen. Većina radnika PIV-a ostala je bez celokupne svoje imovine na prostoru Kosova i Metohije usled delovanja tzv. OVK, a svesni činjenice da rizikuju u svom radu ne samo svoje živote, nego i živote svojih najmilijih, suprotstavljajući se jednoj velikoj nevolji zvanoj terorizam. Posle dolaska misije UNMIK-a i KFOR-a, mnogi od njih su izgubili, kao što sam rekao, sve što su imali.
Imam fotografije (pokazuje ih), ovo je kuća Ćerima Abazija, a koji se takođe nalazi pored svoje kuće koja je spaljena do temelja. Ovo je kuća (pokazuje) člana Pokrajinskog izvršnog veća Ratka Jočića iz Vučitrna, a kome je takođe uništena celokupna imovina. PIV Kosova i Metohije, radi efikasnijeg rada, formirao je sekretarijate i komisije, sa specifičnim nadležnostima i namerom da svojim idejama, inicijativama i praktičnim radom doprinesu osnovnoj ideji jednakosti, ravnopravnosti i zajedničkog života na Kosovu i Metohiji. Otpočinjanjem agresije NATO, PIV je radilo u veoma otežanim uslovima, imajući u vidu težak položaj i stanje svih državnih i drugih organa, tako da su svakodnevno članovi PIV-a aktivno pratili u svim oblastima života šta se dešava na teritoriji Kosova i Metohije.
Glavna karakteristika svih članova PIV-a i radnika PIV-a bila je pružanje pomoći svim građanima, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, mobilnost odnosno aktivno prisustvo na celokupnom prostoru Kosova i Metojije. U tom periodu naročita aktivnost bila je usmerena na povratak albanskog življa koje je, strahujući od bombardovanja NATO i pritiska tzv. OVK, napuštalo svoja ognjišta. Primera radi, samo na teritoriji opštine Podujevo vraćeno je u svoje kuće preko 30.000 Albanaca, a u Glogovcu preko 15.000, u Kačaniku, Štimlju, Mališevu i u drugim sredinama, kojima je po povratku pružena lična i imovinska sigurnost, kao i pomoć u hrani i lekovima.
Po prestanku NATO agresije, a posle povlačenja Vojske Jugoslavije i policije, aktivnost Pokrajinskog izvšrnog veća bila je usmerena na prilagođavanje rada u uslovima u kojima smo se našli. Uspostavljaju se kontakti sa raseljenim licima, kojih je nažalost bilo preko 250.000, kao i pružanje pomoći ugroženom nealbanskom stanovništvu koje je ostalo na prostoru Kosova i Metohije.
U traženju odgovora od UNMIK-ove administracije o sudbini 1.300 kidnapovanih Srba i Crnogoraca južne srpske pokrajine, nastojanju kod UNMIK-a da se stane na put zulumu šiptarskih terorista koji svakodnevno, a evo i danas, ubijaju Srbe na Kosmetu, veliki doprinos u tome dali su punktovi Jugoslovenskog komiteta, Pokrajinskog izvršnog veća i Centra za mir i toleranciju, koji su bili u funkciji ostanka i opstanka srpskog naroda i drugog nealbanskog življa.
Pored dvadesetčetvoročasovnog, danonoćnog, dežurstva i pružanja pomoći najugroženijim stanovnicima Kosmeta, u Pokrajinskom izvršnom veću Centar za mir i toleranciju izdao je ovu publikaciju (pokazuje) "Dani terora u prisustvu međunarodnih snaga UN". Ova knjiga namenjena je svima onima koji su nastradali u želji da opstanu i ostanu na svojim ognjištima i žive u miru i toleranciji.
Pošto pojedine kolege dobacuju da ne treba da čitam, samo ću jednu rečenicu da pročitam, da je ova potresna hronologija terora i zločina na Kosovu i Metohiji, počinjena nad srpskim narodom od strane separatističko-terorističkih bandi u periodu dolaska misije UNMIK-a i KFOR-a. Ova knjiga koju vidite nažalost je jedino svedočanstvo, jedini dokument o stradanju Srba na Kosmetu koji je objavila ova država, pored Bele knjige koja govori o NATO agresiji. A vidite, izdavanje ove knjige je finansirao upravo PIV, koji vi želite da ukinete. Imajući u vidu sve ovo napred navedeno, slobodno mogu da konstatujem opravdanost formiranja PIV-a u datom trenutku, izuzetno teškom po našu zemlju i narod, i smatram da se svako iz podnetog izveštaja može uveriti u opravdanost i kvalitete njegovog rada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Deretić, a posle njega narodni poslanik Sreten Mitrović. Još četiri minuta ima SSJ.

Hvala. Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, uvaženi slušaoci, evo konačno danas ovde na mala vrata  došla je neka debata o Kosovu i Metohiji iako ova ustanova nije to stavila na dnevni red. Stavila je na dnevni red ukidanje i poslednje institucije države Srbije na Kosovu i Metohiji. Kaže vladin predstavnik, pa ta institucija više ne funkcioniše. Jeste, ne funkcioniše. Šta je ova vlada uradila da bi joj omogućila funkcionisanje? Šta je ova vlast uradila za Srbe sa Kosova i Metohije? Da li je puštanjem šiptarskih terorista dobila reciprocitet, je li oslobođen bar jedan čovek od kidnapovanih ljudi sa Kosova i Metohije?
Ovde imamo predstavnike tih nesrećnika, slušaju nas ovde. Šta je ova vlada uradila da pomogne tim unesrećenim izbeglicama, koje se potucaju ovde po Srbiji, po Beogradu i ko zna kud. Ovde smo mi izglasali ukidanje pomoći žrtvama agresije. Bio sam jedini govornik protiv ukidanja te pomoći. Ostavili ste ih na ulici, na ulici, a sada ukidate i te poslednje tragove srpske državnosti na toj teritoriji. Šta ste vi, gospodo, učinili da se povrate institucije države Srbije na Kosovo i Metohiju? Da li ste postigli primenu Rezolucije 1244? Kažete, ne možete. Pa, sigurno da ne možete, kada niko o vama ne vodi računa spolja, niko vas ne uzima za ozbiljno, kako ćemo vas mi onda ovde uzeti za ozbiljno. Vi ne možete da govorite ni sa kim, niko vas ne prima, niko vas ne zarezuje.
Raspišite izbore i bežite sa vlasti. Šta ste vi uradili sa onim rezolucijama koje smo mi ovde izglasali, da ne priznajemo ustavne okvire Hansa Hekerupa. Vi ste nagovorili narod da ide kobajagi na povratak. Kakav jadni povratak kada ništa nije obezbeđeno. Nagovorili ste narod da bi dali legitimitet novoj albanskoj državi na teritoriji Srbije. Ovo je druga, posle one koja je formirana 1913. godine.
Sada ne možete da priznate, ne možete pred narodom da kažete da ste izdali Kosovo i Metohiju, predali nekoj tzv. međunarodnoj zajednici, a to nije međunarodna zajednica nego NATO pakt od 19 zemalja. Probiste nam uši sa vašim evropskim pričama, zakonima, monetama i čudima. Zašto niste rekli vašim evropskim prijateljima da povuku trupe sa srpske teritorije. Kada će srpska teritorija biti slobodna, pa da se onda ujedinimo u tu Evropu, gde nas vi vodite. Vi nas vodite nikud i nigde, jer ste nesposobni i bolje raspišite te izbore i idite. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Sreten Mitrović, a posle njega narodni poslanik Petar Petrović.

Uvaženi predstavnici Udruženja kidnapovanih i raseljenih sa Kosova i Metohije, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu ukidanje još jedne srpske institucije na Kosovu i Metohiji. Posle ukidanja Jugoslovenskog komiteta, ukidamo i poslednju instituciju - PIV. Da li je ukidamo zbog toga što je na čelu te institucije naš generalni sekretar Zoran Anđelković ili je ukidate zato da se oslobodite Kosova i Metohije?
Mi socijalisti smo ponosni što je na čelu PIV-a bio naš generalni sekretar Zoran Anđelković. Na rad PIV-a vratiću se kasnije, ali ću izneti neke konstatacije koje su ovde rečene od strane nekih poslanika, koji ne znaju ni gde se na karti nalazi Kosovo i Metohija, a izneli su ko je i kako prodao Kosovo i Metohiju. Svi znamo dobro da je problem Kosova i Metohije odavno iznesen ovde, ali vratiću se na vreme od kada sam u politici, od 1992. godine.
Svi znamo da su 1992. godine raspisani prvi višestranački izbori na koje su Albanci mogli slobodno da izađu, kao i svi ostali, da svoja prava traže u institucijama sistema i zakonima države Srbije i Jugoslavije.
Međutim, pod vođstvom njihovih separatističkih vođa, njihov cilj je bio jedino odvajanje Kosova od Srbije i Jugoslavije, što možemo ovih dana da slušamo na suđenju našem predsedniku, koji se grčevito bori za opstanak Kosova i Metohije.
Možete da se smejete, ali dođite na Kosovo, da slušate onaj narod, tamo šta misli. Albanske vođe su na suđenju pokazale za šta su se borile i šta je njihov cilj - nezavisno Kosovo i otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije.
Godine 1997. i 1998, gospodo poslanici, kada je eskalirao albanski separatizam, kada građanska neposlušnost nije doprinela onome čemu su težile albanske vođe, počeli su albanski teroristi da primenjuju najgnusniji čin protiv srpske policije i svega onoga što je bilo protiv albanskih interesa.
Zato smo svedoci svega što se desilo, kidnapovani su mnogi ljudi, posebno Srbi, koji su ubijeni, kao i oni Albanci koji su bili na strani državnih institucija. Za vreme albanskog terora i za vreme UN, koja je došla na prostore Kosova i Metohije, da bi se po nalogu međunarodnih organizacija, po ustavnim okvirima, stvorio mir i obezbedio život za sve građane Kosova i Metohije, formiran je PIV.
To šta je radio PIV stoji u izveštaju, o kome ne želite da razgovarate. Ali, ja ću kazati, gospodo, jer sam tamo svakog dana bio i prisustvovao svim tim događajima. Za vreme bombardovanja, mogu da vam pokažem slike, gde je bio naš predsednik i šta je radio sa NATO predstavnicima: pokazivao im je gde su i šta su bombardovali ti zlikovci, koji su došli da nam tamo pokazuju demokratiju. (Poslanik pokazuje slike.)
Ali, mogu ovde da vam kažem da kopate i nogama i rukama da ne dozvolite da te demokrate dođu van prostora Kosova i Metohije, jer sa mojom porodicom doživljavam to svakoga dana. Da vam kažem da imam dva sina i ženu, a majka mi je umrla pre pet-šest meseci, nijednog trenutka nisu izašli iz kuće na putu Priština-Skoplje, pet kilometara od centra Prištine.
Prema tome, dame i gospodo, da se vratim na ono što je radio PIV - za vreme bombardovanja, mi smo u Prištini otvorili devet albanskih pekara, da bi omogućili Albancima da kupuju hleb, da se ne bi stvarali redovi po državnim pekarama, gde su uglavnom oni kupovali hleb. Govorim samo o gradu Prištini, tu gde sam radio kao potpredsednik Skupštine grada, a ako ne verujete, možemo sve to argumentovano da dokažemo.
Posle NATO bombardovanja, PIV je pokušao da radi na uspostavljanju mira i zaustavljanju iseljavanja srpskog stanovništva sa prostora Kosova i Metohije. (Zbog vremena moram neke stvari i da preskočim.)
Preko Centra za mir i toleranciju (ovo što je potpredsednik Skupštine dao) 20 mladića rizikovalo je svoje živote, zajedno sa generalnim sekretarom; formiran je Centar za mir i toleranciju i prva knjiga je iskazala sve žrtve Kosova i Metohije, koje su stradale od albanskih terorista, i kasnije, pod vođstvom tzv. mirovnih snaga.
PIV je otvorio pekare u Zubinom Potoku, u Dobrotinu, Šilovu, Partešu, Štrpcu, Goraždevcu, ako znate gde se nalaze ta mesta. PIV je, na čelu sa Zoranom Anđelkovićem, otvorio radio stanicu, koja se i danas čuje u Gračanici, na Brezovici i u severnom delu Mitrovice.
Da ne pričamo koliko je humanitarne pomoći podeljeno i za vreme bombardovanja, posebno Albancima. Lično sam u Šajkovcu, gde je bilo oko 50 hiljada Albanaca, predao 100.000 tona brašna i hrane, a nošena je hrana u Glogovac, nošena je hrana u sve albanske centre, tamo gde su Albanci ostali, gde nisu pobegli od NATO bombardovanja.
Dakle, dame i gospodo, PIV je radio i za vreme bombardovanja, i posle bombardovanja, zajedno sa preostalim Srbima, koji su ostali na Kosovu i Metohiji, do onog trenutka dok vi niste došli na vlast.
Recite mi šta ste vi uradili od 5. oktobra, otkako ste došli na vlast? Šta radite, danas ukidate zadnju srpsku instituciju, a znamo šta smo ovde na Skupštini usvojili, znamo šta je radio Kušner, šta je radio Hekerup, a Štajner je imao prvi test u Lipljanu. Ovo je prvi test Štajneru - kako će da reaguje na ovo ubistvo u Lipljanu. Nije to ubistvo zbog Srba, to je ubistvo zbog Štajnera, da vidimo kako će on da reaguje na sve to i kako će dalje da se ponašaju albanski teroristi.
Gospodo, sve ovo što sam rekao, mogu slobodno da kažem da je istina i idem sutra za Prištinu. Hvala i doviđenja.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, Skupština Republike Srbije danas raspravlja o odluci kojom se predlaže ukidanje PIV-a AP Kosova i Metohije. To je povod da se kaže nešto više o tome zašto je PIV uopšte obrazovan i šta je bilo predmet rada tog veća.
U septembru 1998. godine, Narodna skupština Republike Srbije obrazovala je PIV Kosova i Metohije. Na istoj sednici, za predsednika tog veća imenovan je Zoran Anđelković, ministar u Vladi Republike Srbije, koji je nedelju dana kasnije imenovao i 16 članova ovog veća.
Odluka o formiranju PIV-a doneta je u vreme zaoštrenih, poremećenih međunacionalnih odnosa u ovoj pokrajini. Vreme je to, da potkrepim, kada je stepen samoizolacije Albanaca iz društvenog i političkog života u Srbiji dostigao kulminaciju. Nacionalna isključivost je odlikovala ukupne odnose, a otvoreni zahtevi da Kosovo dobije status republike, dostigli su vrhunac.
Građanska neposlušnost, rušilačke demonstracije i ilegalni neprijateljski rad dostigli su takve razmere da su skoro svakodnevno bili teroristički napadi na Srbe, ali i Albance i pripadnike ostalih nacionalnih zajednica, koji su bili opredeljeni za zajednički život.
U ovakvom ambijentu, započeo je svoj rad i delovanje PIV, sa zadatkom da predstavlja privremeni organ, koji će omogućiti uslove za normalan život svih građana, za funkcionisanje vitalnih službi i institucija na Kosovu i Metohiji i uslove za izbor potrebnih organa u pokrajini.
Zato je i sastav PIV-a, koje je imenovao predsednik veća, predstavljao očigledan korak da se doprinese smirivanju napetosti i iskaže jasno opredeljenje za dijalog, uz punu toleranciju i obezbeđenje uslova za sve građane koji u Pokrajini žive.
U sastav veća ušli su predstavnici gotovo svih nacionalnih zajednica, i Albanci, i Srbi, i Turci, i Romi, i Goranci, i Egipćani i Muslimani.
Ta multietnička komponenta zadržana je ukupnosti delovanja ovog organa, koji je u celini delovanja nastojao da efirmiše potrebu ravnopravnosti, jednakosti i zajedničkog života.
Shodno toj potrebi, obrazovani su i sekretarijati, komisije, ali i ostala tela i oblici delovanja.
Istine radi, podsetiću vas samo na neke činjenice o delovanju i radu veća. S obzirom na tešku situaciju zbog presečenih komunikacija u znatnom delu pokrajine i teškoća u snabdevanju stanovništva, usled akcija albanskih terorista, kao prioritet je uspostavljen Sekretarijat za humanitarna pitanja, koji je odmah inicirao prikupljanje i raspodelu humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu, usmeravajući raspoloživa sredstva za ovu namenu.
U toj funkciji su bili i ostali sekretarijati koji su udruženo delovali uz liniju vodilju da se do razrešenja krize u Pokrajini mora doći političkim sredstvima i uz uvažavanje standarda i normi koji će omogući ravnopravno ostvarivanje nacionalnih i građanskih prava. To se potvrđivalo i kroz delovanje Sekratarijata za lokalnu samoupravu, predlaganje i sprovođenje mera za što skoriji izbor organa za lokalnu samoupravu, u čijim su se pripremama angažovali svi članovi veća i predstavnici međunarodne zajednice.
U tu svrhu, kao posebno telo oformljena je i komisija za praćenje rada lokalnog obezbeđenja, iz koje je kasnije regrutovana lokalna policija, pre svega u albanskim sredinama, radi jačanja poverenja građana ove nacionalnosti u državu i vlast u celini. Ukorak sa tim merama koje su dale konkretne rezultate jer je u saradnji sa opštinskim strukturama formirano lokalno obezbeđenje u Peći, u Đakovici, Dečanima, Kijevu, Klini, Kačaniku, ali i u drugim sredinama, odvijani su kontakti sa brojnim međunarodnim i domaćim humanitarnih organizacijama i organizacijom Crvenog krsta, u cilju pružanja potrebne pomoći stanovništvu Kosova i Metohije.
Za tu namenu su angažovana i potrebna budžetska sredstva koja su usmeravana za humanitarne potrebe, za snabdevanje stanovništva, ali i nabavku opreme radi veće jačine glasila koja su informisala na albanskom, srpskom i turskom jeziku.
Da podsetim, nacionalne zajednice Albanaca, Turaka i Roma imali su svoje redovne, svakodnevne informativne emisije, a albanska nacionalna zajednica i na Televiziji Beograd za celo područje zemlje.
Takođe, navedene nacionalne zajednice imale su i svoje listove, časopise i periodične publikacije na svojim jezicima. O stanju informisanosti albanske nacionalne zajednice govori i podatak da je u tom trenutku u SRJ postojalo više od 150 listova i časopisa publikovanih na jezicima nacionalnih manjina, a da je od tog broja čak 58 dnevnih, nedeljnih i periodičnih publikacija izlazilo na albanskom jeziku.
Sve te časopise i listove uređivali su pripadnici albanske nacionalne zajednice. I pored takvog stanja u informisanju na jezicima nacionalnih manjina, posebno albanskom, činjeni su i dodatni napori u pravcu informisanja. Pored brojnih kontakata, okruglih stolova, publikacija, otvorena je i posebna televizijska stanica na albanskom jeziku i to u Prištini pod imenom "AS".
I u periodu pre bombardovanja NATO alijanse, a i za vreme bombardovanja, kao i od dolaska KFOR-a i UNMIK-a na Kosmet, preduzimane su značajne akcije pomoći, kako na urednom snabdevanju osnovnim životnim namirnicama, tako i lekovima, energentima, obezbeđivanju potrebnog repromaterijala, semenske robe, veštačkog đubiriva, obezbeđivanju uslova za prevoz đaka u škole, posebno u sredinama gde su Srbi, zbog delovanja albanskih terorista, bili u opasnosti. PIV je posebnu pažnju posvetio zdravstvenoj zaštiti stanovništva, u uslovima nedostatka lekova i sanitetskog materijala, što je bila posledica dugogodišnjih ekonomskih sankcija kojima je naša zemlja bila izložena.
Ovaj segment rada PIV-a bio je posebno značajan i zbog činjenice da je veliki postotak zdravstvenih radnika u Pokrajini pripadalo albanskoj nacionalnoj zajednici, kao i blizu 80% pacijenata.
Izuzetnim naporima PIV-a, kao i Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Jugoslavije, obezbeđeni su normalni uslovi za pružanje zdravstvene zaštite svim stanovnicima Pokrajine, bez obzira na nacionalnu pripadnost, što je posebno došlo do izražaja i u ratnim uslovima.
Nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju, PIV, predsednik i deo članova deluju u Prištini, često rizikujući život svojim prisustvom, aktivnostima i kontaktima; dat je značajan doprinos u stvaranju uslova za opstanak i ostanak srpskog i drugog nealbanskog stanovništva u pokrajini. U tom cilju ostvareni su brojni kontakti sa građanima i pružena im je konkretna podrška i razni vidovi pomoći kako bi ostali na vekovnim ognjištima i u kontaktima sa misijom Ujedinjenih nacija i trupama KFOR-a, ukazivano je na nepoštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i na tragične posledice koje je takav odnos međunarodne zajednice imao, pre svega na položaj Srba, ali i drugih nealbanskih zajednica u Pokrajini.
Činjenica da su članovi Veća imenovani pri njegovom formiranju, kontinuirano zajednički radili uz učešće pripadnika svih nacionalnosti koji na Kosmetu žive, smetala je albanskim teroristima, pa je potrebno podsetiti da su na žalost dva člana veća, Džafer Đuka i Ćerim Ismaili i ubijeni. Iz tih razloga, ali i iz potrebe da članovi veća nastave delovanje među raseljenim licima, kojih je sa Kosova i Metohije proterano preko 350.000, nakon dolaska KFOR-a i UNMIK-a oformljeni su i punktovi sa privremenim sedištima u Brzeću i Vranju.
Angažovanje članova veća doprinelo je ostvarivanju niza drugih aktivnosti, posebno na poboljšanju uslova života Srba koji su u okruženju albanskih separatista izloženi stalnim pretnjama. Reč je o pružanju pomoći u izgradnji i aktiviranju mini proizvodnih kapaciteta, izgradnji mini farmi, pekara, pri obnavljanju porušenih kuća, kako u Štrpcu, tako i u Kosovom Pomoravlju, Orahovcu, Goraždevcu, ali i u centralnom i severnom delu Kosova. Posebno značajnu ulogu ovo veće imalo je u organizovanju mreže školskih ustanova u Pokrajini i obezbeđivanju uslova za redovno odvijanje nastave u osnovnim i srednjim školama.
Posle dolaska misije UNMIK-a i jedinica KFOR-a, Privremeno izvršno veće, odnosno sva njegova tela, a samim tim i ukupna aktivnost, bili su suočeni sa delovanjem UNMIK-a i KFOR-a, čiji je cilj ne samo da se spreči PIV da vrši svoje redovne delatnosti, već da se i direktno poništi sve ono što je dobro, a što je PIV činio na prostoru Kosova i Metohije, a samim tim i država Srbija i Savezna Republika Jugoslavija.
Kolege poslanici, u cilju rešavanja iznetih i drugih problema, Privremeno izvršno veće Autonomne pokrajine Kosova i Metohije imalo je uspešnu saradnju sa Jugoslovenskim komitetom za saradnju, sa Misijom Ujedinjenih nacija na Kosmetu, kao i sa srpskom nacionalnom skupštinom i Direkcijom za razvoj Kosova i Metohije.
Sve su ovo činjenice koje govore o uspešnosti rada PIV-a i politici koju je Republika Srbija na Kosovu i Metohiji u to vreme vodila, koju mnogi žele da minimiziraju ili negiraju, što jednostavno nije moguće. Ovo što sam govorio o radu PIV-a pogotovu je važno u sklopu procesa koji se pred nazovisudom u Hagu vodi protiv predsednika SPS-a, Slobodana Miloševića, gde se želi da izmeni slika o stvarnim događajima na Kosovu i Metohiji i time prekroji naša istorija.
Mi socijalisti smo protiv ukidanja PIV-a i ne samo zato što je PIV opravdao razloge svog postojanja, već i što odluka o prestanku njegovog rada proističe iz izbora održanih u novembru 2001. godine, protiv kojih smo mi socijalisti bili, jer su ti izbori ne samo legalizovali nasilje i teror koji su sprovodili albanski teroristi pod okriljem UNMIK-a i KFOR-a, legalizovali progon preko 350.000 Srba, Crnogoraca, Roma, Goranaca i drugih, već i otvorili put stvaranju druge albanske države na Balkanu.
Uz svesrdnu pomoć takozvane međunarodne zajednice, to jest onih zemalja koje su izvršile agresiju na Srbiju i Jugoslaviju, pozivom na izbore, aktuelna vlast, i savezna i republička, je dala podršku tom procesu.
Dakle, PIV treba da ostane iz državnih razloga, sa personalnim sastavom koji treba da utvrdi Narodna skupština Republike Srbije.
Kosovo i Metohija nije pitanje jednog čoveka, jedne stranke ili jedne političke opcije, već je stvar Republike Srbije, to jest stvar svih onih ljudi koji žele da se ovo pitanje reši. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, a posle njega narodni poslanik Vojislav Šešelj.