Zahvaljujem  gospođi Dacin. Reč ima narodni poslanik dr Goran Cvetanović. Sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame  i gospodo narodni poslanici, nadao sam se da predloženi zakon nije marketinške prirode, ali je očigledno da Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom  upravo to i jeste. Zbog čega to tvrdim?
Ako pogledate član 38, možete i sami da vidite da upravo u tom članu piše da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe, i onda se taksativno nabrajaju, pojedini članovi. Iz toga se upravo vidi da je postojeći zakon samo malo modifikovan, tako da je ovaj predloženi zakon trebalo da bude izmena i dopuna zakona. Očigledno je da je ovaj zakon samo restriktivne prirode i ništa više.
Krenuo bih od analize koju je Ministarstvo uradilo, odnosno od razloga za donošenje zakona. U obrazloženju piše da je prihvaćen princip univerzalnog sprovođenja mera na celoj teritoriji centralne Srbije, umesto dosadašnjeg razlikovanja nisko i visoko natalitetnih područja i različitih prava prema mestu prebivališta, i to je u redu. Ali, već u sledećem stavu vi sami kažete, ono što je tačno, da u Srbiji ne postoji visoka stopa nataliteta ni u jednoj opštini, tako da taj vaš argument ne stoji, odnosno vi ste ga samim tim negirali. Zatim - stopa nataliteta je ispod potrebne za prostu reprodukciju, broj živorođenih je niži od broja umrlih, pa je prirodni priraštaj negativan. To je apsolutno tačno. Recimo, u Grdelici, gde ima preko 20.000 stanovnika, u 2001. godini je 246 lica umrlo, a 146 beba je rođeno. To upravo pokazuje da ste u tom pogledu u pravu.
U pravu ste, zato što jedna prosečna srpska porodica ima 0,9 dece, znači, kao porodica, kao osnovna ćelija društva, nema nijedno dete, dok recimo Šiptari imaju 6,6, skoro sedmoro dece po porodici, tako da je faktički pitanje koliko će 2100. godine biti Srba u Beogradu, a kamoli na rubnim područjima, u Medveđi, ili u nekim drugim krajevima Srbije.
Kažete - sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona - a pre svega je činjenica da je ukinuto pravo na materinski dodatak i pomoć za opremu novorođenčeta; vi to analizirate kao potrebu da se sredstva usmere iz jednog dela gde su išla ka drugom, i da faktički za odnosno za primenu novog zakona neće biti potrebna dodatna sredstva.
Mene to podseća a vi i sami znate da su negde početkom godine svi penzioneri dobili za 12,5% manje penzije, a onda će od tog istog fonda, znači od tog smanjenja penzija, od tog istog novca biti isplaćene tri zaostale penzije, i onda je Vlada uspešna kako je nadoknadila zaostale penzije, a u stvari to je potpuno ista suma novca, jer je prethodno smanjena, a kasnije tim istim ljudima data.
Na kraju, u vašem obrazloženju kažete da novi Zakon o radu, koji je stupio na snagu u decembru 2001. godine, upravo uređuje prava na odsustvo sa rada roditelja ili staratelja, hranitelja ili usvojioca, što je izazvalo teškoće nadležnih državnih organa da zakonito realizuju prava građana. U vreme kada su poslanici DOS-a izglasavali Zakon o radu tada je i ministar Dragan Milovanović bio prisutan, sem što je fizički znao da napadne poslanike, a mi ga upozoravali da će taj zakon imati negativne konotacije, vi očigledno niste hteli da nas slušate, a sada i sami u obrazloženju priznajete da taj Zakon o radu i te kako ima negativnosti i proizvodi štetu.
Ako krenemo da analiziramo pojedine tačke, recimo član 10, o naknadi zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, Srpska radikalna stranka predlaže da tu bude i treći stav, odnosno treći član, a to je - lica koja nisu u radnom odnosu. Zaista, osobe koje nisu u radnom odnosu, nezaposlene majke i žene koje se bave poljoprivredom, u mnogo težem su položaju, pre svega zbog toga što su im zdravstvene ustanove mnogo udaljene, potrebno je od udaljenih sela doći do zdravstvene ustanove a za to je potreban duži vremenski period i veća materijalna sredstva. S obzirom da su one na nižem egzistencijalnom nivou, sigurno je da je ženama koje se bave poljoprivredom, a žele da budu majke, potrebna stimulacija.
U članu 11. piše da je potrebno samo pet prosečnih mesečnih zarada, a Srpska radikalna stranka je stalno potencirala da je materinstvo, jednostavno, pravo svake žene, koje treba da se realizuje, a ne socijalna kategorija, i da na taj način samo stimulišete pojedine žene koje žele da budu majke.
Takođe, u članu 12. majke koje nisu u radnom odnosu treba sigurno da budu obuhvaćene, jer ne vidim razloge zbog kojih bi tu pravili razlike. Vi ste i sami rekli da ne treba stimulisati prvo dete. Ne bih se složio s tim, a ni Srpska radikalna stranka, zbog toga što postoji generativni period kada žena treba da postane majka, a to je otprilike negde oko 22. godine, a zna se da postoji period od dve godine koji je potreban da se žena vrati u fiziološko stanje, pa treba stimulisati žene da u pravom trenutku postanu majke, a ne da stimulacijom tek kod drugog ili trećeg deteta se ostvari to pravo. Zaista je potrebno da to za sve žene bude potpuno jednako, i za prvo, i za drugo i za treće dete, a očigledno je da ste za treće dete ukinuli dečiji dodatak.
Na kraju bih samo rekao - recimo, u članu 24. piše da je naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju, a vi ste u članu 24. stavili da treba samo deo troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja se nalazi u mreži da se faktički finansira. I sami znate kakva su to deca, baš iz tog razloga što su ometena u razvoju i zbog toga što je otežana opšta komunikacija sa njima, u sadašnjoj situaciji, kakvo je zdravstvo sada, potrebno je i te kako pomoći toj deci, tako da Srpska radikalna stranka predlaže da ne bude deo troškova nego da svi troškovi budu nadoknađeni.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Slobodan Janjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, deca zaslužuju svu našu ljubav i svu energiju, bez obzira šta radimo i čime se bavimo. Deca zaslužuju ozbiljniji parlament i ozbiljniju vlast nego što imamo danas vlast i parlament u Srbiji.
Predlogom zakona kojim se u koegzistenciji regulišu dva pitanja, socijalno i natalitetno, trebalo bi da se, na način kako to vidi sadašnja vlast u Srbiji, poboljša položaj roditelja, a pre svega materijalni i svaki drugi položaj njihove dece i dece koja treba da budu rođena. Ovo je tema na kojoj se mogu ogledati svi koji žele, ali svi imaju obavezu da pri tom imaju dobru nameru, zato što deca ne treba da budu predmet političkog profitiranja bilo koje stranke i bilo kog pojedinca, jer deca su sama po sebi dovoljan razlog da im se obraćamo sa poštovanjem i sa brigom.
Ovaj zakon, koji pokušava da razreši neka od pitanja, može da se kritikuje i treba da bude kritikovan u meri koju mi shvatamo i predlažemo, kako vidimo da se ove stvari i ova pitanja razreše na bolji i korektniji način. S tim u vezi, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije nudi 15 amandmana, koji bliže određuju ili poboljšavaju određena prava i određene oblasti u ovom zakonu.
U članu 4. postoji nekoliko stavki koje po našem shvatanju ovde ne treba da stoje, a to su prihodi od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih ovim zakonom. Mi smatramo i podneli smo amandman da neke od ovih stavki treba brisati. Pre svega se radi o naknadi za telesno oštećenje, o naknadi za tuđu negu i pomoć i nekim drugim stavkama. Ovaj novac država opredeljuje određenim porodicama ne zbog toga da te porodice imaju bolji status od drugih, već da se njihov status ujednači sa statusom drugih porodica. Dakle, ovo je trošak i on podrazumeva da se određenim članovima domaćinstva poboljša status i položaj u samoj porodici, a novorođena deca ne mogu od toga imati praktično nikakvu korist, jer i nije namena ovakvih prihoda u tu svrhu.
Sledeća stvar koju ovde želim da kažem odnosi se na član kojim se reguliše limit kada je u pitanju imovina. Smatram da su neuporedive veličine, recimo, broj hektara po članu domaćinstva u porodici u Banatu ili u porodici na kablarskom, jeličkom, golijskom i drugim pobrđima. Tri ili četiri hektara, koliko po ovom osnovu jeste cenzus u dolinama reka, neuporediva je prednost u odnosu na tri-četiri hektara tamo gde zemlja ne može da da određeni prihod. Zato mislim da ova stvar treba da se reguliše drugačije ili da se zakonom reguliše diskreciono pravo organu uprave ili nekom drugom da to može da niveliše u datim okolnostima, a u korist onih koji žive upravo na ovakvim mestima.
Bilo je puno reči o tome da je natalitet u vezi sa ekonomskim položajem pojedinaca i porodica. Nažalost, on je uvek obrnuto proporcionalan. Nivo emancipacije žene i nivo emancipacije porodice je takođe obrnuto proporcionalan broju dece u porodici, i o tome je govorio gospodin Veljković, o tome su govorili neki drugi ljudi. Mi ovde treba da se založimo da se razni pokreti poput feminističkih, da se razne sekte koje porodicu kao takvu ne priznaju, onemoguće zakonom, ali i svim drugim sredstvima, jer, poštovana gospodo, samo se u zdravoj i u normalnoj porodici može očekivati normalan priraštaj.
Nažalost, veliki broj nevladinih organizacija danas u Srbiji u formi zaštite ljudskih prava afirmiše načela i principe koji su direktno u suprotnosti sa hrišćanskim načelima i koji su direktno u suprotnosti sa tradicionalnim načelima. Mi, naravno, nemamo pravo da ulazimo u ljudska prava na način da se bilo šta nekome zabranjuje, niti to činim ja danas, ali imamo obavezu da ukažemo da se ne može afirmisati u ovoj državi ono što ovoj državi ne donosi ništa dobro.
Postoji još čitav niz pitanja koja se ovde mogu napomenuti, o kojima se može govoriti, ali ja ipak želim da kažem da nisam optimista u pogledu nivoa prava koja će dobiti naše porodice i njihova deca, zato što je volumen sredstava ostao isti i u obrazloženju zakona piše da nova sredstva za ova prava nisu potrebna. To znači da se vrši prekompozicija postojećih sredstava iz budžeta Republike Srbije i to znači da će eventualno jedan broj porodica dobiti nešto više finansijskih sredstava, ali već je govorio kolega Petrić i neki drugi da smo na taj način ukinuli neka prava koja smo do sada imali i da smo na ovaj način takođe osporili porodicama u onim krajevima gde je bila niža stopa nataliteta da dobijaju nešto više sredstava nego što je danas ovde prosek.
U svakom slučaju, ukoliko Vlada Republike Srbije i uvažena gospođa Matković prihvate neke od ključnih amandmana koje smo mi podneli, moguće je da ćemo se kao poslanička grupa izjasniti za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Đura Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bismo mi srpski radikali glasali za jedan ovakav zakon moralo se ovom zakonu pristupiti mnogo studioznije i trebalo je da ovaj zakon urade mnogo stručniji ljudi, sa više patriotskih osećanja i razmišljanja za potomstvo Srbije.
Prvo što je trebalo uraditi, što je polazna osnova - izjednačiti sve majke i svu decu u ovoj državi, bez obzira na primanja i materijalni status roditelja, koji je promenljiv. Stotine hiljada radnika ste ostavili bez posla. Ti ljudi imaju decu ili tek treba da imaju decu, koju treba školovati i izvesti na pravi put.
Da li ti đaci i studenti treba da napuste školovanje jer vi uništavate privredu i otpuštate hiljade ljudi, odnosno njihove roditelje. Nesposobni ste da vodite ovu državu, posebno privredu. Ovaj predlog zakona treba uraditi mnogo bolje, tj. treba ga doraditi. Mnogima od vas iz DOS-a prvo radno mesto je poslanik, član Vlade, pomoćnik ministra, zamenik ministra, savetnik itd.

Kolega Janjiću, molim vas da se vratite na temu.

Pa, jedino ako vi ne slušate, onda sam ja promašio temu.

Da, slušam vas pažljivo i molim vas da se vratite na temu.

Gospodo iz DOS-a, kroz par meseci više nećete zauzimati ta visoka radna mesta, imate po pet, šest i osam meseci radnog staža; treba da počnete da razmišljate kako ćete posle da školujete svoju decu.
Posebnu pažnju treba posvetiti majkama, tj. roditeljima i deci na selu. Treba ih makar izjednačiti sa majkama i decom u gradskim sredinama, mada lično mislim da im treba omogućiti nešto povoljniji materijalni položaj, jer su im troškovi odgajanja, školovanja i ne daj bože lečenja dece mnogo veći od porodica u gradu. Na primer, prilikom školovanja ta deca putuju, i prilikom lečenja treba ih voditi do bolnice itd.
Posebno je licemerno i neljudski uskratiti dečiji dodatak deci iznad 19 godina koja se redovno školuju. Taj skromni iznos dečijeg dodatka je odlučujući jezičak na vagi konačnog kućnog budžeta kada se donosi odluka u porodici da li će student prve, druge ili treće godine moći da nastavi fakulteta, da to ne izazove glad u porodici.
Vama su studenti i đaci potrebni samo u izbornoj trci da za vas gutaju suzavac i ruše vlast. Verujem da ih svime što ste do sada uradili ne treba dodatno motivisati, da vas svi zajedno što pre skinemo sa grbače i
pošaljemo na đubrište istorije. Sredstva koja ...