Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,        nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.

Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuju 163 narodna poslanika, a radi utvrđivanja kvoruma molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Emilija Krstić, Stevan Lilić, Vlatko Sekulović, Vladimir Garčević, Branislav Ivković, Milan Ernjaković, Dušan Tubić, Petar Mišić i Branislav Grubački.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije, predstavnike Studentske unije Srbije, predstavnike Saveza studenata Beograda, studente Studijske grupe za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i predstavnike Narodnog pokreta "Otpor". Pozdravljam naše goste.

Obaveštavam vas da je u Narodnoj skupštini Republike Srbije obrazovana nova poslanička grupa pod nazivom poslanička grupa Demokratska opozicija Srbije - Demokratska altenrativa, koju sačinjava šest narodnih poslanika. Za predsednika poslaničke grupe određena je narodni poslanik Nada Kolundžija, a za zamenika narodni poslanik Miloš Radivojčević.

Takođe još jedno obaveštenje - tehnička služba Narodne skupštine obezbedila je da na listinzima, koji sadrže podatke o narodnim poslanicima koji su dali kvorum ili su glasali, bude određeno i na kom mestu u sali je sedeo svaki narodni poslanik.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O OBIMU SREDSTAVA I UČEŠĆU OPŠTINA I GRADOVA U POREZU NA ZARADE I POREZU NA PROMET U 2002. GODINI (načelna rasprava)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam - da li želi reč neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa koji to pravo nisu iskoristili? Izvolite, reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a.

Gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pavlović, pošto ministra opet nema ... (glasovi - tu je) dobrodošli gospodine ministre, obistinila se ona tvrdnja zbog čega niste juče bili ovde, u vezi donošenja odluke.
U završnoj reči koju sam juče obećao, a da danas rezimiram oko ovog zakona, samo kratko da ponovim dve konstatacije koje sam izneo oko stavljanja ovog zakona na dnevni red u nevreme, odnosno u minut do 12, s obzirom da je danas - sutra krajnji rok da skupštine opštine usvoje svoje odluke o lokalnim budžetima; i druga stvar, oko kriterijuma za dodelu sredstava, kako osnovnih tako i onih dodatnih kriterijuma koji su ovde korišćeni - zaista nema potrebe, ako sam navodio konkretne podatke i konkretne činjenice, da se bilo koji poslanik iz svoje sredine ljuti, jer uzimao sam numeričke veličine koje će zaista opredeliti i potvrditi ono što sam izrekao kao konstataciju.
Na kraju, želeo sam još jednu stvar da kažem, a to je da je uvedena jedna novina ovim zakonom (to je napisano i u obrazloženju da je novina) koja opštinama daje dodatne mogućnosti da uvećavaju svoje prihode po osnovu poreza na promet učešćem u ostvarenom višku prihoda po stopama učešća. Dosta je kritikovana ovom prilikom, a i na sednicama odbora, pa ako se prihvati amandman poslanika SPS-a i Demokratske stranke, kao i drugih stranaka, oko raspodele viškova prihoda iznad ostvarenog nivoa u odnosu 50 prema 50, to je zaista prava novina.
Navešću konkretno zašto opštine nisu i neće biti stimulisane ako se zadrže postojeće stope učešća u ostvarenom višku prihoda. Juče sam nagovestio i govorio oko opštine Apatin, koja ima negativan iznos sredstava, odnosno manji iznos sredstava u odnosu na prethodnu godinu. Zaista je stopa u ovoj opštini smanjena sa 5,9 na 1,9%.
Takođe bih naveo još jednu ozbiljnu stvar, u opštinama koje su razvijenije i gde privreda još radi, po osnovu poreza na promet i po osnovu poreza na zarade ostvaruje se određeni iznos sredstava i ukoliko se taj iznos sredstava iz poreza na zarade ostvari u većem obimu, porez na paromet će biti u manjim iznosima.
Ovom prilikom bih hteo da ovu konstataciju potvrdim i da naš amandman potkrepim još jednom činjenicom - po osnovu poreza na promet kod nekih od opština, kao npr. Bačka Palanka, Bečej, Beočin, došlo je do određenih problema u funkcionisanju lokalne samouprave. Da podsetim - u Beočinu je na vlasti SPS i od 35 ima 30 poslanika; uglavnom, osnovni problem je ne onaj koji je istaknut u visini lokalnih komunalnih taksi, već je osnovni problem u pogledu trošenja sredstava koja se opredeljuju u iznosu od 5% na iznos od prodate Beočinske cementare.
Osnovni, negativan podsticaj svim opštinama u Srbiji je da na taj način deo sredstava koji se po zakonu ostvari pripada opštinama, da se taj deo sredstava ne raspodeljuje i ne dozvoli lokalnim vlastima da utvrđuju iznose sredstava koji su opredeljeni u skladu sa zakonskim propisima, odnosno Zakonom o privatizaciji preduzeća.
Odmah po usvajanju ovog zakona, čini mi se, gospodine ministre, da su neke stvari isplivale na videlo, odnosno da će nakon prvog tromesečja mnoge opštine biti suočene sa iskazanim viškom prihoda zbog smanjenja stopa i zbog preraspodele, što će veliki broj opština sigurno dovesti do nelikvidnosti, odnosno blokiranja sredstava i njihovog prenošenje na konsolidovani račun trezora Republike Srbije.
Mislim da nema potrebe da ponovo navodim primere oko učešća većine opština sa malim stopama, ali naveo bih Jagodinu, ne kao povod za repliku nego zbog toga što zaista podataka u ovom pregledu opštini Jagodina nigde nema, a čini mi se da je to greškom eliminisano u ovom obrazloženju. Ovo ne navodim kao povod za repliku, kao što nisam ni juče navodio, već je zaista to jedna greška, tako da ne možemo ove podatke da upoređujemo.
Takođe, zaista mislim da treba uzeti u obzir i neke primere koji su juče ovde isticani u pogledu osnovnih i u pogledu dodatnih kriterijuma. Što se tiče osnovnih kriterijuma, vrlo je važno da u raspodeli tih sredstava, bude prisutan broj učenika i broj odeljenja, a ne samo broj školskih objekata. Bar u valjevskom kraju postoje školski objekti sa 30 učenika i školski objekti sa 1.200 učenika. Broj se uzima kao čist broj.
U tom slučaju bi bilo bolje uzimati ili površinu školskih objekata ili neki drugi dodatni kriterijum - ovako, isti iznos sredstava po broju škola ima i škola sa 300, sa 30 i sa 1.000 učenika, a takođe i škola koja radi u dve ili eventualno u tri smene. Tu je i škola koja radi samo u jednom, prepodnevnom, radnom vremenu.
Isto je i kod obdaništa. Da se ne ljute kolege poslanici, navešću primer Kragujevca i Kraljeva. Imaju isti broj, 27 jedinica, po 129 hiljada po jedinici, a u 27 jedinica, odnosno ustanova u Kragujevcu ima 5.700 dece, a u Kraljevu 2.700 dece, što znači duplo manji broj dece, a jedinice su jedinice. Isti slučaj je i u Valjevu, gde je osam jedinica obuhvatilo isti broj dece kao i u drugim opštinama sa 2.700 ili 2.800 dece.
Tako da ove kriterijume treba i dalje razrađivati i u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, a takođe i u pogledu opredeljenih sredstava iz budžeta za ove opštine.
Na samom kraju bih iskoristio priliku da sugerišem Vladi da se ozbiljno zahuktava problem zemljoradnika Mačvanskog okruga, a sada i u Kolubarskom okrugu - ona uredba koja je juče doneta o prolongiranju obaveze uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaista nije ono što su tražili zemljoradnici, odnosno poljoprivredni proizvođači i da na taj način ovaj problem neće biti razrešen.
Još mogu da kažem da je oslobađanje seljaka od opštinskih poreza zaista minimalno, imajući u vidu da je nekih 14 hiljada obveznika u opštini Valjevo prošle godine platilo samo 253 hiljade dinara po osnovu poreza iz ličnog dohotka od poljoprivredne delatnosti, tako da je ovo ozbiljan problem. Moram da kažem, ako dođe slučajno do blokade Ibarske magistrale, zaista u tom slučaju moram tražiti pomoć od gospodina Stanulova, ne kao povod za repliku, nego da me obuči kako bih kanuom Kolubarom došao na zasedanje Skupštine.
Na kraju, predlažem ministru da u ime Vlade prihvati amandman koji je podnela Socijalistička i druge partije, a koji se odnosi na raspodelu sredstava 50% prema 50% od ostvarenog viška prihoda po osnovu poreza na promet.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč o ovoj tački dnevnog reda? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres i stavljam na glasanje Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2002. godini, u načelu.

Za 132, protiv 55, uzdržanih nema, nije glasalo 10, ukupno 197 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto se izveštaji Zakonodavnog odbora nalaze na izradi i još uvek vam nisu dostavljeni, predlažem da shodno članu 136. stav 5. Poslovnika donesemo odluku da raspravu u pojedinostima vodimo i bez izveštaja Zakonodavnog odbora, koji će nam biti uručen uskoro.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 109, protiv 28, uzdržan jedan, nisu glasala 62, ukupno 200 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da se razmatra Predlog zakona u pojedinostima bez mišljenja Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.

Međusobno povezane amandmane na član 2. i 3. podneli su, u istovetnom tekstu, narodni poslanici Borislav Novaković i Branislav Pomoriški i narodni poslanik Aleksandar Vatović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ove amandmane.

Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.)

Zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, narodni poslanik Tomislav Nikolić želi reč.