Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč?
Ako se niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje amandman.
Za 42, protiv 109, uzdržanih nema, nije glasalo 45, od ukupno 196 narodnih poslanika.
Konstatujem da amandman nije usvojen.
Na član 11. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miroljub Veljković.
Da li se podnosilac amandmana javlja za reč? (Nije u sali.) Da li se neko od ovlašćenih učesnika za raspravu javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 35, protiv 108, uzdržan jedan, nije glasalo 54, od 198 narodnih poslanika.
Konstatujem da amandman nije usvojen.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić, Branko Ružić i Hranislav Perić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SPS ja, gospodin Rajko Baralić i Branko Ružić podneli smo amandman na član 14, koji predviđa finansijsku podršku porodici za rođenje drugog, trećeg i četvrtog deteta. Za prvo dete nije predviđena finansijska podrška. I pored toga što porodica za prvo dete neće dobiti podršku, već će izgubiti i dosadašnja stečena prava, postoji mogućnost da se za prvo dete ne dobije ništa, ni po jednom osnovu.
Mora se naći rešenje da se obezbedi finansijska podrška i za prvo dete, iz više razloga: što će mnogo stvari koje u startu treba da se obezbede za prvo dete koristiti drugo, treće i četvrto dete. Porodica koja pod teškim finansijskim uslovima čuva prvorođeno dete, teško će se odlučiti za drugo, treće i četvrto dete. Ako se radi o istim parama koje su i do sada deljene, onda je trebalo uraditi pravedniju i bolju podelu i raspodelu, na primer, za prvo dete 30 hiljada, za drugo 50, za treće 80 i za četvrto 100 hiljada. Kako će roditelji objasniti sutra svojoj deci, kada im budu pričali. Moći će da kažu prvom detetu - za tebe mi država nije pomogla da te očuvam; a drugom će reći - za tebe sam dobio novac da te čuvam. Zbog toga predlažem da ovaj amandman usvojite i da prvo dete ima pravo na finansijsku podršku.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovana gospođo ministre, mislim da amandman koji je podnela grupa poslanika SPS-a i koji je ovde objašnjavao poslanik Hranislav Perić ima puno smisla da bude prihvaćen. Zaista zaslužuje pažnju da se na bolji način reguliše pravo porodica na finansijsku podršku za prvo dete. Status ovih porodica u materijalnom pogledu, prema predlogu Vlade, znatno se pogoršava. Ne mogu da se ne osvrnem na jedno, po mom mišljenju, pogrešno obrazloženje dato od strane Vlade, gde se kaže da se "emotivne i psihološke potrebe mogu zadovoljiti sa jednim detetom". Znači li to da su emotivne potrebe manje ili nema za drugo, treće ili više dece.
No, da se vratim na amandman kojim se predlaže regulisanje prava da se porodici obezbeđuje roditeljski dodatak i za prvo dete. Kod porodica sa prvim detetom obično su najveće potrebe na početku. Baš to što je kolega Perić govorio, na početku je potrebno mnogo da se uloži, počev od opreme, od kreveca, od drugih stvari, a istina je da se one mogu kasnije koristiti za drugo, treće ili za narednu decu.
Šta to znači da porodica nema pravo na ovaj roditeljski dodatak: ako je tročlana, po jednom članu 2.750. To znači da ta porodica koja ima prihode od 8.150 dinara mesečno ne može koristiti pravo na roditeljski dodatak. Da li je to humano, da li se tu obezbeđuje podrška toj porodici? Zaista se ne obezbeđuje, a takvih porodica oko 400 hiljada, danas smo čuli, ima u Srbiji. Posebno ako se uzme u obzir da se ovim zakonom ukida i pomoć za opremu novorođenčeta. Jedino što je pohvalno, to je da se uvodi ovaj roditeljski dodatak, ali, nažalost, vidimo da on nije predviđen za prvo dete.
Iz tih razloga, mislim da je razumno, da je dobar predlog, daje dobar amandman da se prihvati i da se obezbeđuje isplata roditeljskog dodatka u nekom manjem iznosu nego što je za drugo, treće ili naredno dete, da to bude neki razuman iznos, ali da se prihvati kao princip da se roditeljski dodatak obezbeđuje i za prvo dete.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, kao predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podržava predloženi amandman. Pokušaću ukratko da analiziram ono što je napisano u obrazloženju pojedinih odredbi predloženog zakona. Tu, pretpostavljam, ministar u Vladi Republike Srbije ili neko iz stručnih službi kaže sledeće: "Iskustva iz mnogih razvijenih zemalja, nezavisno od značajnih razlika u ekonomskim, društveno-političkim i vrednosnim sistemima, ukazuju da materijalne beneficije koje rastu sa povećanjem broja dece u porodici imaju neuporedivo veći pronatalitetni efekat od onih koje su konstantne".

Naime, Vlada pokušava na takav način da opravda svoju odluku ili svoje rešenje iz nacrta, a kasnije predloga zakona, da ne postoji roditeljski dodatak na prvo dete, već samo na drugo, treće i četvrto, kao što ga iz neobjašnjivih razloga nema ni za peto dete. Poslanička grupa SRS je pokušala to da ispravi u sledećem članu, dajući amandman na član 15. predloženog zakona.

Ovaj amandman je dobar iz nekoliko razloga. Naime, čini mi se da postoje neki čisto materijalni razlozi koji to vrlo jednostavno opravdavaju. Navešću to iz sopstvenog primera. Imam sina od četiri godine, a sad bi trebalo da se rodi, verovatno, žensko dete, da dobijem ćerku. Bez obzira na to, ne moram da kupujem novu kadicu, ne moram da kupujem hiljadu novih stvari koje može dete da nosi, sve ono što je ostalo od sina. Kome se rodi prvo dete mora da se izlaže ogromnim troškovima i pitanje je koliko oni koji imaju neuporedivo lošiju materijalnu situaciju od nas, imajući u vidu naša primanja, naše plate, dok ih, razume se, predsednik Narodne skupštine ne otme pojedinim poslanicima, kako ti ljudi i na koji način mogu to da kupe, kako da obezbede sve. Ne razumem se, da budem iskren, Živodarka Dacin je o tome dobro govorila, dam ženi i ona kupi šta treba, one šampončiće, kreme, razna čuda, ali znam da to mnogo košta i znam da to obični građani koji imaju platu tri, četiri, pet, šest ili sedam hiljada dinara teško sebi mogu da priušte.

Zato bi bilo neuporedivo važnije da se to uradi za prvo dete, posebno u situaciji kada imamo ovako katastrofalno ekonomsko stanje, kada imamo ogroman broj otpuštenih radnika, ljudi koji žive sve teže, koji nemaju više konstantna primanja. Da bi se odlučili da imaju svoju porodicu, da imaju svoje dete, mora im država pružiti neku šansu, pružiti im makar nešto što će im garantovati da će njihovo dete moći da živi životom dostojnim čoveka.

Obrazloženjem u samom tekstu, u kome se kaže da se "emotivne i psihološke potrebe mogu ostvariti sa jednim detetom", upravo Vlada Srbije kao da želi da kaže našem narodu, našim građanima - nemojte da imate dvoje, troje i četvoro dece, jer možete da zadovoljite svoje emotivne i psihološke potrebe sa jednim detetom. Svog sina volim najviše na svetu, ali se nadam i siguran sam da ću za kojih desetak dana i svoju ćerku da volim jednako koliko i njega. Nisam zadovoljio svoje emotivne i svoje psihološke potrebe sa jednim detetom.

Voleo bih da se na takav način obraćamo narodu i građanima Srbije i da tako govorimo. Ali, posebno je važno zbog onih koji tek stvaraju svoju porodicu, koji tek treba da dobiju prvo dete, da se njima pomogne. Posle prvog deteta je sve lakše. Onda ljudi vide i osete, to znam iz iskustva, da nema ništa važnije od dece. Onda može da vam radi ko šta hoće u državi i možete da imate milion problema, nema ništa lepše i ništa normalnije i sve probleme vam reši kad dođete kući, vidite svoje dete i onda vam je sve svejedno, sve drugo vam je potpuno nevažno.

Zato je najbitnije da se prihvati ovaj amandman, da pomognemo rađanje prvog deteta koliko i drugog, trećeg i četvrtog, a bilo bi dobro da je to predviđeno i za peto dete, da nam to ne bude nešto što će nam se dešavati jednom u hiljadu ili jednom u dve hiljade slučajeva. Siguran sam da bi na takav način država imala, ako hoćete, ne samo pojedinac za zadovoljenje svojih emotivnih i psiholoških potreba, već država, svoju ogromnu korist. Država mora strateški da razmišlja, država mora strateški da planira. Ukoliko ne budemo prihvatili ovakve amandmane i ukoliko ne budemo pristupili ovakvim merama, plašim se da ćemo za nekoliko desetina godina biti manjina u sopstvenoj zemlji i da će nam onda opet, kao neko danas na Kosovu i Metohiji, govoriti - a čije su to ovce, nisu to srpske ovce, nije to ni vaša zemlja.

(Predsednik: Vreme.)

Da bismo to predupredili, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman, pozivam sve narodne poslanike, poslanička grupa SRS će ga prihvatiti. Da nisu ovako teški ekonomski uslovi i da nema svakodnevnog otpuštanja radnika, da nema sve veće socijalne bede u Srbiji, možda bi bilo i moguće bez ovoga. Ovako je ovaj amandman još potrebniji nego što bi inače bio.

 

Hvala. Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)

Reč ima ministar za socijalna pitanja, gospođa Gordana Matković.

Znači, još jednom da se naglasi: roditeljski dodatak nema funkciju socijalne mere. Vi ste potpuno u pravu, prvo dete daleko najviše košta. Kao što smo ranije imali kod dečijeg dodatka, da se iznos dečijeg dodatka povećavao sa redom rođenja deteta, iako svi znamo da funkcioniše princip ekonomije obima, pa što imate više dece koje se kasnije rađaju, manje košta, jer se može koristiti kolevka, odeća od prethodne dece itd. Dečiji dodatak se povećavao iz tih razloga populacionog efekta koji je trebalo da postigne. Znači, sada je taj isti princip primenjen na roditeljski dodatak.
On nije socijalna mera i ne treba da nadoknadi roditeljima troškove, u tom slučaju bi morao da bude najveći za prvo dete. I ne samo da postoji za prvo dete, nego da bude najveći za prvo dete, jer naravno kasnije dete, koje se rađa kao drugo i treće dete u porodici, manje košta. Znači, nije to njegov cilj.
Njegov cilj nije da nadoknadi troškove, nego cilj je da podstakne rađanje drugog, trećeg i četvrtog deteta, jer to su ona deca koja u Srbiji nedostaju da bi se demografska slika poboljšala. Znači, kada gledamo broj dece koja se rađaju kao prvo dete u porodici, često nažalost i jedino, broj te dece je dovoljan u poređenju sa drugim zemljama i u poređenju sa onim šta predstavlja neki biološki potencijal ovog društva. Naravno, kada isključimo one koji se ne odlučuju uopšte na rađanje iz različitih razloga. Nedovoljno je upravo zbog ove dece, koja su drugog, trećeg i četvrtog reda rođenja.
Zbog toga je namera ove mere ne da nadoknadi troškove, nego da podstakne rađanje i da olakša materijalnu situaciju porodice kada se odluči na rađanje drugog, trećeg i četvrtog deteta. Zato ona nije uslovljena nikakvim, onim materijalnim, cenzusom koji postoji kod dečijeg dodatka.

Zahvaljujem. Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 44, protiv 119, uzdržanih nema, nije glasalo 31, od ukupno 194 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 14. stav 1. Član 14. predviđa: "Roditeljski dodatak ostvaruje majka za svoje drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da je državljanin SRJ, ima prebivalište u Republici Srbiji i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavod za zdravstveno osiguranje". Taj deo od Republike Srbije, predviđen je da se briše. Znači "i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda". Dato je obrazloženje zašto se amandman odbija i mislim da gospođa Matković ovo obrazloženje nije videla, pa ću ga pročitati.
Obrazloženje glasi: "Vlada ne prihvata navedeni amandman iz razloga što ovo pravo treba da koriste roditelji koji ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu i tako obezbeđuju osnovnu zdravstvenu zaštitu novorođenčeta". Molim vas, osnovna zdravstvena zaštita svakog novorođenčeta je obezbeđena i to je njegovo pravo, bez obzira da li njihov roditelj ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu. To je jedna stvar. U nastavku teksta: "Te i ova mera usmerava sve roditelje da odgovorno brinu o zdravlju svoje novorođene dece".
Molim vas, roditelj koji ne brine odgovorno o zdravlju svoje novorođene dece, verovatno može da bude samo zdravstveni problem i takav roditelj ne može objektivno da brine o zdravlju novorođene dece. Svaki drugi roditelj, to se podrazumeva, brine o zdravlju. Znači da je ovo obrazloženje pomalo čudno. Ako se ovde misli, a verovatno se misli na poljoprivrednike koji nisu platili porez, pa na taj način ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu, a automatski se oduzima pravo njihovoj deci koja se rode da imaju pravo na roditeljski dodatak, kao i majkama, onda to nije fer. Nije fer pre svega da se država prepucava preko prava novorođenog deteta sa poljoprivrednikom koji, recimo, nije platio porez.
Država mora da ima neke druge mehanizme kako neke ljude koji ne ispunjavaju svoje obaveze, privoli da to reše, ali nikako to da oduzima osnovna prava predviđena za decu. Mislim da moramo decu stvarno zaštiti na svaki mogući način, a ne ulazeći uopšte u neku demagogiju ili u neku priču o tome. Očekujem da je ovaj amandman potpuno jasan i da treba da bude prihvaćen.