Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,        nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.

Radi utvrđivanja kvoruma, molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti sa radom.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stevan Lilić, Velimir Simonović, Radosav Savatijević, Petar Mišić, Dragan Lazić, Zoran Bošković, Branislav Pomoriški, Biači Anton i Jelena Milenković.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije, predstavnike Studentske unije Srbije, predstavnike Saveza studenata Beograda, studente Studijske grupe za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i predstavnike Narodnog pokreta "Otpor".

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM (načelna rasprava)

Prepustiću vođenje sednice koleginici Gordani Čomić, a pozivam šefove poslaničkih grupa u moj kabinet na sastanak radi konsultacija.

Po Poslovniku, na zvršnu reč bi imaju pravo predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS (drugo javljanje).

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim još jednu priliku da dokažem da je ovo jedan marketinški zakon, kao i većina do sada usvojenih zakona. Istina, ovaj ima dodatno opravdanje u tome da bi i bez donošenja ovog zakona došlo do otežanog rada državnih organa na zakonitoj realizaciji nekih prava obezbeđenih i do sada Zakonom o društvenoj brizi o deci. Ali, zakon najavljivan i propagiran sa mnogo pompe u našoj javnosti, kao zakon koji konačno finansijski pomaže porodice sa decom, ne traži obezbeđivanje dodatnih sredstava u budžetu Republike Srbije.
Kad sagledate prava koja su do sada imale porodice sa decom, istina sadržana u jednom zakonu koji je u svom imenu sadržavao reč "dete", toliko dragu reč u Srbiji i toliko neophodnu, kad sagledate oba zakona, utvrdićete da će biti samo manje prava, pa može Vlada da se pohvali da će ostvariti i suficit u budžetu zato što usvaja jedan novi zakon kojim se neka prava trajno ukidaju.
Do sada je pravo na materinski dodatak imala, svaka majka, a pomoć za opremu novorođenčeta svaka majka za svako dete. Do sada, po čl. 23. i 24. Zakona o društvenoj brizi o deci, treće dete je imalo pravo na besplatan boravak u predškolskim ustanovama. Da podsetim one koji su zaboravili, da uputim one koji to nikada nisu ni znali, dosadašnji zakon je sadržavao jednu malo glomaznu odredbu, ali je bila neophodna u vreme kada je donošen, pa je, recimo, trećim detetom smatrano treće i svako sledeće dete u opštinama ili u delovima opština i naseljima u kojima je negativna stopa priraštaja stanovništva. Bilo je jasno šta smo hteli tim predlogom zakona i pokušavali smo da taj cilj ostvarimo, a cilj u Srbiji su porodice sa troje dece.
Predlagač zakona izbacuje ta prava i za predškolski uzrast predviđa određena prava samo za decu bez roditeljskog staranja, za decu ometenu u razvoju i za decu smeštenu u ustanovama socijalne zaštite. Predlagač zakona se nije potrudio da ide dalje.
Nije se potrudio, a imao je vremena godinu i po dana, koliko DOS vrši vlast nad građanima Srbije, da sagleda problem, ne sa stanovišta opozicione stranke koja sve traži i sve obećava i sve može da da, nego sada sa stanovišta vlasti koja ima budžet, koja ima obaveze iz budžeta, koja ima sponzorstva, donacije, prigrljena od celog sveta i pobedila zato što je imala ljubav celog sveta i obećanja celog sveta da će ne samo našoj deci, nego svakom građaninu Srbije, pojedinačno, posebno biti mnogo bolje.
Nije se potrudio predlagač zakona da problem rešava, da rešava problem sela, staračkih domaćinstava na selu. Zašto? Zato što će desetine hiljada bivših radnika u industrijskim gigantima, pa čak i u državni službama biti prinuđeno da se vrati na selo sa otpremninom koja njegov radni vek i radni staž u radnom veku pokriva sa dve nemačke plate, odlazi na selo više bez ikakvih prava. Sada ta majka, kad rodi dete, onog časa kad joj je prestao radni odnos nema više nikakvih dodataka i nikakvih nadoknada. Ona je sada majka koja ne zaslužuje materinski dodatak, a dete koje se rodi u porodici u kojoj ljudi nisu zaposleni je dete koje ne zaslužuje dečiji dodatak. Da bi dete koje je rođeno na selu ostvarilo dečiji dodatak, roditelji moraju da imaju ostvareno pravo na zdravstvenu zaštitu. Podigla se na bunu cela Srbija da vam dokaže da nema obaveze invalidskog, penzijskog osiguranja, zdravstvene zaštite, nego samo dobrovoljnosti. Ova vlast, ova monetaristička vlast, ova nehumana vlast, ima vremena da sluša naloge, a nema vremena da procenjuje.
Molim vas, za vaše dobro, želim vam dobro, želim vam da mirno odete sa vlasti; to je nešto najlepše što može čovek da vam ovog časa poželi. Za vaše dobro, ja vas molim da prošetate Srbijom bez pratilaca, bez blokiranja ulica, bez pražnjenja ulica kada prolazi neko od vas i da čujete šta narod misli i šta vam narod govori. Na vašu žalost, dobacujte nisu to vapaji što narod dobacuje, nego psovke i škrgutanje zubima.
Pet dana, umesto da razmišljam o tome kako da vas ubedim da pomognete deci, čekam da čujem ime nekog Srbina koga ćete da izručite u Hag. Zaposlili ste hiljade novinara da dežuraju ispred jednog ili drugog kabineta i da prenose vaše svađe i prebacivanja odgovornosti, jer svi biste vi voleli da srpski junaci idu u Hag, samo biste želeli da smete posle toga da idete slobodno ulicom i da kažete - ma, to onaj, onaj je to uradio, onaj drugi, onaj drugi deo DOS-a. Naravno, onaj drugi će reći - to je onaj prvi deo DOS-a; i to je sada posle svih izveštaja jasno. Ako već ne možete državu da vodite ponosno, kao slobodnu zemlju, ako vas članstvo u UN obavezuje da ležite, klečite, puzite, molite, ako tako shvatate vlast, neka vam bude. Svako ko pobedi na izborima ima pravo da vrši vlast onako kako je on shvata.
Ovaj zakon nije politički zakon. Koristili biste ga vi u političke svrhe da ste u opoziciji. Koliko vas bi mi sada dobacivalo, da smo i vi i ja u opoziciji, da tražim malo više prava za decu. Koliko vas je promenilo svoja shvatanja samom činjenicom da mora da glasa za Vladu. Koliko vas se intimno uopšte ne slaže sa smanjivanjem prava deci i majkama, a glasaćete, čak ćete i poneti karticu kolege koji je odsutan, da bude samo kvoruma i da slučajno ne propadne još jedan zakon. Koliko vas razmišlja o ovom zakonu koji je po hitnom postupku, bez vremena za razmišljanje o tom zakonu, bez vremena za pisanje amandmana, uvršćen u dnevni red kao druga tačka dnevnog reda, a stupiće na snagu 1. juna 2002. godine. Kakav je to stepen hitnosti u ovoj našoj državi, imamo li preča posla...
(Predsedavajuća: 10 minuta i 30 sekundi.)
... završavam, izvinjavam se, nisam video, imamo li preča posla od rasprave po hitnom postupku o Predlogu zakona, koji umanjuje prava ili pak ne donosi nova prava, a stupiće na snagu 1. juna 2002. godine. Neka vam to služi na čast.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Da, narodni poslanik Borislav Pelević, predstavnik poslaničke grupe SSJ.

Poštovani građani Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, šef poslaničkog kluba SSJ gospodin Dragan Marković je, čini mi se, najbolje okvalifikovao ovaj zakon - marketinški zakon. Očigledno je da je počela predizborna kampanja i da se ide na to da se zadovolje porodice koje imaju decu. SSJ neće glasati za ovaj zakon, zato što smatramo da je zaista marketinški i da u principu ništa ne menja i ne poboljšava položaj porodica koje imaju decu. O tome govori, praktično, obrazloženje ovog zakona u kome piše da nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu da bi se realizovao i primenio ovaj zakon.
U obrazloženju takođe piše da je najvažnije opredeljenje ovog zakona da se poveća značaj populacionog elementa u okviru finansijske podrške porodici. Ne bih se složio sa tim. Potpuno se slažem sa predlagačem ovog zakona da se Srbija nalazi u veoma teškoj situaciji i da je pad nataliteta i te kako zabrinjavajući. Podsetiću samo na reči najvećeg autoriteta za porodično pravo u Jugoslaviji, a rekao bih i u Evropi i u svetu, profesora doktora Marka Mladenovića. Ustvrdio je ćemo, da ukoliko se ovakav pad stope nataliteta nastavi u Srbiji, za 25 godina biti manjina u sopstvenoj zemlji, a da ćemo za 100 godina kao Srbi živeti u enklavama. On je to ustvrdio na osnovu obimnih i ozbiljnih istraživanja nataliteta u Srbiji.
Međutim, ovaj zakon taj problem ne rešava. Ovaj zakon samo preliva sredstva iz šupljeg u prazno. Ovaj zakon ne stimuliše porodicu da ima više od jednog deteta. Nemam ništa protiv što albanske i muslimanske porodice imaju više dece i što je kod njih pozitivna stopa rasta nataliteta; imam protiv toga što država ne čini upravo ništa da se poveća natalitet kod srpskog naroda. Mislim da je zakonodavac, odnosno predlagač ovog zakona ispustio istorijsku šansu da drugačijim zakonom povede borbu protiv pada nataliteta u Srbiji, borbu protiv bele kuge. Ovaj zakon to ne može rešiti.
Prihvaćen je princip univerzalnog sprovođenja mera na celoj teritoriji centralne Srbije i Vojvodine, kaže predlagač. Da li to znači da mi više Srbiju ne posmatramo kao jedinstvenu državu? Da li to znači da je Vlada Srbije odlučila da Vojvodina bude posebna država u državi Srbiji? Prvi put se dešava u nekom predlogu zakona da se centralna Srbija pominje kao posebna i Vojvodina kao posebna. To nije dobro. To ide na ruku separatistima u Vojvodini. Tako se stvari ne mogu rešavati.
Mislimo da je roditeljski dodatak kao nova mera jednokratne podrške porodici, uvedena da bi postala i u sadržinskom i u materijalnom smislu glavni instrument populacione politike, to neće postati. Slažem se da će svaka porodica biti obradovana kada dobije za treće dete 3000 maraka, 90.000 dinara, ali na šta će utrošiti taj novac - na plaćanje struje i naraslih troškova života. Pare se brzo potroše, a dete ostaje i valja ga ljuljati i valja ga hraniti i oblačiti. Dakle, ne rešava se ovim roditeljskim dodatkom problem finansijske podrške porodici koja dobija drugo, treće ili četvrto dete, jer sve te porodice žive veoma loše i sve te porodice će taj novac, koji se dodeljuje na ime jednokratne pomoći, potrošiti za ono što je već potrošeno u porodici - to je vraćanje dugova, plaćanje struje i svih ostalih naraslih troškova života.
Ovde, takođe, piše da je visina roditeljskog dodatka značajna, da bi bila uzeta u razmatranje pri individualnom vrednovanju prednosti i nedostataka rađanja deteta. Tako se ne rešava problem bele kuge i tako se ne rešava problem pada nataliteta kod srpskog naroda. To sigurno nije tako. Piše da će delovati psihološki pozitivno, ne samo kao i svaka nova mera koja se uvodi u sistem, već i putem toga što pojedinac u trenutku rađanja deteta prima određenu sumu novca, umesto da je prima u malim iznosima tokom većeg broja godina. Nije tačno. Bolje je da je dečiji dodatak bio veći, da porodica zna da ima jedan pristojan dečiji dodatak za svako dete, da ga ima redovno i da je to siguran izvor prihoda. Jer, već sam rekao, ono što se dobija jednokratno, to se potroši u druge svrhe, sigurno ne za opremu deteta, sigurno ne za njegovo školovanje i sigurno ne za njegovo napredovanje u detinjstvu.
Dakle, nije dobro. I nije dobro što je država odlučila da cenzus bude 2.750 dinara po članu porodice. Šta se dešava? Ako čak i oba roditelja rade, (što je retkost u Srbiji, ali recimo da je tako), i imaju po 6.000 dinara, to je 12.000 dinara, i ako je njih četvoro u porodici, znači dva roditelja i dvoje dece, to je, 12 podeljeno na četiri, 3.000 dinara. Takva porodica, nažalost, nema pravo na dečiji dodatak. A, da li se može preživeti sa tim parama? Ne.
Da li je to stimulans za rađanje trećeg deteta? Nije. Sasvim sigurno nije. Osim toga, šta znači ograničenje dečijeg dodatka na 900 dinara? To je 30 maraka mesečno, i pod veoma strogim uslovima dobijanja dečijeg dodatka. I šta smo dobili?
Pre nekoliko meseci smo ovde razgovarali i usvojeni su i materinski dodatak i pomoć za opremu novorođenčeta. Danas će se to ukinuti. Zašto? To samo znači da predlagač, odnosno Vlada konfuzno radi i konfuzno deluje, kada samo u nekoliko meseci menja stvari. Prvo usvajamo materinski dodatak, danas ga ukidamo. Usvajamo nadoknadu za opremu deteta koje je novorođeno, danas tu nadoknadu ukidamo. Šta to znači? Prelivanje iz šupljeg u prazno.
Ovde se kaže da će prilagođavanje ove mere zahtevima socijalne politike usloviti sledeće - prvo, zadržava se finansijski cenzus, kako bi se obezbedilo da pravo na dečiji dodatak imaju samo porodice sa nižim primanjima. To je dobro. To je pozitivno. Ali, takođe smatram, iz primera koji sam naveo, da je 2.800 dinara po članu porodice veoma malo i nije stimulativno za rađanje trećeg deteta. Zaista nije.
Zato smatram, uvažena gospođo ministre, da ste ispustili istorijsku šansu da nam danas prezentirate zakon koji bi zaista poveo ovu državu u borbu protiv bele kuge. Jer, opasnost od bele kuge je velika. Mi je možda, u ovom trenutku, ne vidimo, jer smo zaokupljeni drugim problemima, ali to je tihi rat koji se godinama vodi protiv srpske nacije, rat koji ćemo izgubiti ukoliko se ova država ne uhvati u koštac sa našim neprijateljem, neprijateljem sadašnjosti i budućnosti - sa belom kugom, sa padom nataliteta. Ovakvim zakonom taj problem nećemo rešiti i zato, i samo iz tih razloga, Stranka srpskog jedinstva će glasati protiv ovog predloga zakona. Zahvaljujem na pažnji.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, predstavnik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovana gospođo ministre, mislim da smo se na kraju ove rasprave u načelu uverili da ovaj Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom znači korak unazad u odnosu na dosadašnji Zakon o društvenoj brizi o deci. Izuzimajući roditeljski dodatak, koji se uvodi kao nova mera pomoći porodici sa dvoje do četvoro dece,  koja predstavlja podsticajnu meru priraštaju stanovništva i instrument populacione politike, ostale odredbe u dobrom delu predstavljaju pogoršanje dosadašnjeg stanja.
Umesto poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, uvode se nova ograničenja i restrikcije. Umesto da se merama populacione politike obuhvate sve porodice sa decom, ili bar veći broj, predlog Vlade je da se taj broj znatno smanji. Umesto obezbeđenja više sredstava za ove namene, ona se planiraju na dosadašnjem nivou, u stvari, u manjem, kada se osvrnemo koje je sve propise donela ova vlast, koji posredno utiču na smanjenje obezbeđenja sredstava za pomoć porodicama sa decom.
Zašto se predlaže ukidanje materinskog dodatka? Pravo na materinski dodatak imala je svaka majka koja nije bila u radnom odnosu, znači koja nije bila zaposlena; imala je to pravo za prvo troje dece u porodici, i to u trajanju od 365 dana od dana rođenja deteta. Pa, kako pomoći porodice sa decom na selu, gde niko nije zaposlen.
Zadržimo taj materinski dodatak, sigurno će se pozitivno odraziti na ukupno stanje. On se plaća u visini dečijeg dodatka za treće dete. Kako je sada Vlada predložila, dečiji dodatak iznosi 900 dinara mesečno, što bi ukupno za 12 meseci iznosilo 10.800 dinara. Ovo su relativno skromna sredstva, ali za porodicu gde je majka nezaposlena puno znači. Ovaj materinski dodatak za nezaposlenu majku puno znači i u psihološkom pogledu, da vidi da, pored porodice, materinstvo ceni i društvo u celini.
Zašto se predlaže ukidanje pomoći za opremu novorođenčeta? Ta je pomoć isplaćivana porodicama za prvo troje dece. Isplata je vršena jednokratno, po rođenju deteta, i to u skromnom iznosu, negde oko 3.800 dinara.
I kod isplate dečijeg dodatka uvode se nove restrikcije, povećava se cenzus za ostvarivanje prava za isti. Šta znači - predviđeni limit od 2.750 dinara po članu? Zar četvoročlana porodica sa dvoje dece i primanjima od 11.000 dinara mesečno može da podmiri elementarne potrebe dece?
Vlada kao da zatvara oči pred činjenicom da veliki broj radnika ostaje bez posla. Zašto se ne predviđa da te porodice zadrže bar pravo na dečiji dodatak?
S obzirom u kakvom se ekonomskom položaju nalazi najveći broj porodica sa decom, neophodno je predvideti da dečiji dodatak, kao što je bilo pre nekoliko godina, pripada detetu ne samo do 19, nego do 26 godina, ako se nalazi na redovnom školovanju, ako je na studijama, na višoj školi ili fakultetu. Ne želi valjda niko da se stvori takvo stanje da se na višim školama i fakultetima mogu školovati samo deca imućnih roditelja.
Zašto se u smislu pomoći porodici sa decom ne predlaže ukidanje poreza na dečije potrepštine, počev od pelena i osnovne opreme pa do dečije odeće, obuće i školskog pribora. Zašto se isplata roditeljskog dodatka predviđa samo za porodice koje ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje? Šta učiniti sa nezaposlenima u porodicama, i porodicama u selu.
Posebnu pažnju zaslužuje to da se na bolji način reguliše pravo na finansijsku podršku porodica za prvo dete. Trenutno takvih porodica u Srbiji ima 400.000. Nelogično je što se ne predviđa isplata roditeljskog dodatka za prvo dete. Tu anomaliju u predlogu zaista treba ispraviti. Pa, zna se da su baš porodici za prvo dete potrebna najveća sredstva za nabavku opreme i ostalo.
Treba predvideti da roditeljski dodatak za prvo dete iznosi bar minimalno 30.000 dinara, ako je za drugo 50.000, za treće 90.000 i četvrto 120.000; tim pre, kada se zna da se u porodicama sa prvim detetom teže ostvaruje pravo na dečiji dodatak, s obzirom da se prihod deli na samo tri člana.
U smislu borbe protiv bele kuge Vlada čini promašaj što ukida posebnu zaštitu trećeg deteta u porodici sa troje dece. Naime, dosadašnjim zakonom bilo je regulisano da je, nezavisno od materijalnog položaja, porodica za treće dete imala pravo na sve tri pri nadležnosti. Misli se u prvom redu na dečiji dodatak. Ujedno, podsećam da je i Zakonom o radu uvedena restriktivna mera kod rođenja trećeg deteta, u smislu smanjenja porodiljskog odustva radi nege deteta sa 25 meseci na svega 12.
Ne može se pravdati ni prilaz Vlade što isključuje posebne stimulativne mere podsticaja prirodnog priraštaja stanovništva na područjima opština, odnosno delova opština sa negativnom stopom prirodnog priraštaja. O ovome su socijalisti posebno vodili računa i to je primenjivano kod sticanja prava na dečiji dodatak, materinski dodatak i pomoć za opremu novorođenčadi, a u prvom redu odnosilo se za treće i četvrto dete.
Nije prihvatljiv Vladin predlog da na ostvarivanje prava finansijske podrške porodici sa decom utiču prihodi kao što su naknada za tuđu negu i pomoć, otpremnina u slučaju otkaza radnog odnosa, misli se otkaza od strane poslodavca, naknada za telesno oštećenje, materijalno obezbeđenje iz oblasti socijalne zaštite, socijalnih programa i drugo.
Takođe je restriktivno što je propisano uslovljavanje prava na finansijsku podršku porodice sa decom raspolaganjem sa nevelikom površinom poljoprivrednog zemljišta. Posebno je nepravično što se ne pravi razlika kakvog je kvaliteta zemljišta i gde se nalazi, koja je to klasa i da li je zemljište na brdsko-planinskom ili u ravničarskom području. To bi bilo kao kada bi propisali cenzus da treba da imate neku količinu metala, a da niko ne postavlja pitanje koji je to metal, da li je to čelik, gvožđe ili zlato. Ipak se i suviše kabinetski prilazilo izradi ovog propisa.
Takođe, mislim da je veoma bitno da na kraju napravimo jedan osvrt šta treba učiniti posle rasprave koja je vođena u prošli četvrtak i danas. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, ceneći sve istaknute činjenice, ističe na kraju sledeće - imajući u vidu izuzetno ozbiljno stanje opadanja prirodnog priraštaja stanovništva ispod proste reprodukcije, kao i da je ovo strateško pitanje za budućnost Srbije, smatra da ovom poslu treba prići obuhvatnije i studioznije. Potrebno je napraviti sadržajniji i obuhvatniji propis kojim se reguliše širi program pomoći porodicama sa decom i obezbeđuju odgovarajući izvori finansiranja. Zato socijalisti danas predlažu da se ovaj predlog zakona povuče i uradi novi u smislu napred datih sugestija.

Da li još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima ministar Gordana Matković.

Kratko, pre nego što se pređe na glasanje, da još jednom istaknem osnovne elemente koji pokrivaju ovaj zakon. Dakle, pokrivaju u osnovi pre svega četiri prava: ono koje je vezano za naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta; roditeljski dodatak kao jedno novo pravo, koje je sve one mere koje su bile populacione ili imale populacioni elemenat u Zakonu o društvenoj brizi o deci, koncentrisao u jedno pravo. Naravno, mi se moramo kretati u okviru Zakona o budžetu i naravno da ne postoje dodatna sredstva koja su potrebna za izvršenje ovog zakona, pošto ste vi kao Skupština izglasali taj Zakon  o budžetu i onda se njegovih okvira moramo držati.
Ono što bih htela posebno da naglasim u okviru roditeljskog dodatka, to je da na njega imaju pravo sve majke, znači bez obzira da li se one nalaze na selu ili u gradu. Pošto se više puta insistiralo na tom aspektu da majke koje ne rade nemaju naknadu zarade za porodiljsko, pošto i sam naziv naknada zarade za porodiljsko odsustvo podrazumeva da žena mora da radi, smatrali smo - imajući u vidu, kao što je gospodin iz poslaničke grupe SPS govorio, da ako imate pravo na materinski dodatak, što znači da ste nezaposlena majka, onda je to iznos od 1.100 dinara koji se dobija mesečno - da je mnogo značajnija ta jednokratna mera koja podrazumeva da, bez obzira da li ste na selu ili gradu, dobijate 50, odnosno 90, odnosno 120 hiljada dinara jednokratno.
Što se tiče toga za šta će porodice to potrošiti, da li je jednokratno ili se dobija u više tranši, naravno na njima mora biti ta odluka za šta i kako će da troše i da li će trošiti za dobrobit deteta ili ne.
Kada je reč o dečijem dodatku, onoga što on više nema, te elemente populacionog, dakle ne povećava se iznos dečijeg dodatka sa povećanjem reda rođenja deteta u porodici i to je znači sada pre svega mera socijalne politike. Ono što je posebno važno naglasiti, to je da se u svakom momentu, znači kada vam se smanje prihodi možete prijaviti za dečiji dodatak. Rešenje nije kao ranije, koje je postojalo u okviru Zakona o društvenoj brizi o deci, da se prijavljujete samo na osnovu prihoda koji su ostvareni u poslednjem kvartalu prethodne godine, jer za mnoge porodice predstavlja problem ako im se u toku godinu dana promeni materijalni status.
Takođe, ponovo pravo imaju i hraniteljske porodice i porodice koje su usvojile decu. Iznos za samohrane roditelje, decu bez roditeljskog staranja, decu ometenu u razvoju, ali za hraniteljske i starateljske porodice je 30% veći i, naravno, ovi iznosi se indeksiraju troškovima života.
Poslednja grupa mera odnosi se na naknadu boravka dece u predškolskim ustanovama. Znači, pošto su populacine mere, odnosno one koje treba da imaju demografski efekat, koncentrisane u jedno, u roditeljski dodatak, onda treće dete nema kao ranije pravo bez obzira na materijalno stanje porodice. Svi znate mnogo bolje od mene na lokalnom nivou, da se dešavalo da ljudi dolaze džipom i ostvaruju pravo na besplatan boravak u predškolskim ustanovama, da je to zaista u našim uslovima nedopustivo, mada ono što treba da nadoknadi država ne mora uvek da izaziva revolt, ali zbog toga je upravo važno da se razdvoje mere socijalne od mera populacione politike.
Na kraju, još jednom da kažem da se ne može očekivati da ovakva jedna mera koja treba da ima demografske efekte reši populacione probleme u Srbiji, ali je ona, duboko smo uvereni, efikasnija od onih mera koje su postojale u ranijem sistemu.

Pošto više nema prijavljenih za reč, zaključujem načelni pretres i stavljam na glasanje Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u načelu.

Za 128, protiv 55, uzdržanih nema, nije glasalo 17, od ukupno 200 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona o finansijskoj podršci sa decom, u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Joca Arsić i Živodarka Dacin.

Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin.