Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 5. Predloga zakona. Taj član glasi: "Prava predviđena ovim zakonom, koja su uslovljena materijalnim položajem, mogu se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice ne poseduju novčana i druga likvidna sredstva (akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti) u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva".
Obrazloženje Vlade Republike Srbije, uz odbijanje amandmana da se član 5. briše, koji je umnogome sporan, a nameravam da vam to detaljno objasnim kroz realnu sliku iz života, a ne kroz pisanje zakona i članova zakona koji nemaju veze sa stvarnošću, jeste da Vlada ne prihvata navedeni amandman iz razloga što su prava predviđena ovim predlogom zakona, a koja su uslovljena materijalnim položajem, prava koja imaju pre svega dimenziju socijalne mere, dakle dečiji dodatak. A posedovanje novčanih i drugih likvidnih sredstava (akcije, obveznice i hartije od vrednosti) poboljšava materijalni položaj porodice. Zamislite, zbog toga ne mogu ti ljudi, koji poseduju ove papiriće, da ostvare svoja prava.
Kad bi ministar bila "Alisa u zemlji čuda" i kad biste vi poverovali u sve one laži i obmane koje svakodnevno plasirate sa ekrana državne televizije i drugih elektronskih i štampanih medija, možda bi neko od porodica u Srbiji poveravao da je ovako nešto moguće da je moguće da funkcioniše u Srbiji, pod vašom vlašću, tržište hartija od vrednosti; da je moguće da neko prima dividendu za akcije koje je upisao u nekom preduzeću zbog toga što je radio određeni broj godina - 30 i više godina u proseku u preduzećima koja su izvršila prvi krug svojinske tranformacija - a za 35 godina teškom mukom stečenih akcija radnog staža u tim firmama koje su sada sve propale ili su gotove da idu u stečajni postupak taj upis akcija je od 12 do 15 hiljada nemačkih maraka. Da li neko od vas, verujem da vi to možete, jer vi sve možete da poverujete, pa čak i da imate toliku drskost i da narod ubeđujete da je to istina, ali da li bilo ko u Srbiji može da poveruje da te akcije koje imaju tu fiktivnu vrednost, papirološku, od 12 do 15 hiljada maraka, nekome nešto znače.
Da li neko može da poveruje šta je sa obveznicama za tzv. staru deviznu štednju, da li je uopšte moguće da se iznos od stare devizne štednje i za penzionere - koje ste ojadili sa smanjenjem penzija samo za januar mesec od 12,7%, a nameravate da i dalje snižavate iznos penzija kroz možda još i veći procenat, ne znam šta će vam pasti na pamet - da li iko može da poveruje da svi ti ljudi imaju nekakve vajde, što bi rekao naš narod, od ovih obveznica i hartija od vrednosti. Ne može, zato što tržište hartija od vrednosti ne funkcioniše, ne može zbog toga što im se ne isplaćuje nikakva dividenda.
Onda se postavlja jedno sasvim logično pitanje - kako je predlagač zakona mogao ovako nešto da ponudi Narodnoj skupštini na usvajanje, a da zna koji su to dodatni prihodi, da nam to gospođa ministar objasni, kakvom računicom se došlo do toga da je materijalni položaj porodica, koje ove fiktivne papiriće poseduju, poboljšan kada ne primaju dividendu i kada se tačno ne zna procenat na osnovu koga će njima da se obračunava prosek primanja po članu domaćinstva, jer ste vi ovde dali taj jedan limit da je to 2.750 dinara, to je pomenula i gospođa Gordana Pop-Lazić, da bi mogli da ostvare pravo na dečiji dodatak.
Kako ćete vi sada jednom radniku iz bilo kojeg ugostiteljskog, hotelijerskog preduzeća u Srbiji, iz cementare koju ste privatizovali za mnogo manju vrednost koja se meri u desetinama miliona dolara, da objasnite da on ne može za svoje dete da ostvari dečiji dodatak zato što on negde kod kuće u nekoj fioci poseduje obveznice i hartije od vrednosti, koje ne vrede ništa. One uopšte neće ništa ni vredeti pod vašom vlašću zbog toga što, ne samo da u onim firmama gde nije vaš lični interes, a pre svega Zorana Đinđića i Aleksandra Vlahovića, kočite proces svojinske transformacije, a u drugima, koje su i te kako profitabilne, puštate svoje pipke i grabite za sebe. Kako ćete to onda mnogobrojnim ojađenim radnicima u Srbiji da objasnite, onima koji navodno poseduju nešto, a u stvari ne poseduju ništa.