PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 02.04.2002.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, onome ko prati raspravu pažljivo, a ne vidim mnogo među vama koji ćete glasati za zakon da ima pažnje, mora dodatno da se objasni zašto je podnet amandman. Naime, SRS pokušava amandmanima na Predlog zakona da sprovede deo svog programa koji je u pogledu dečjih dodataka potpuno jasan: dečji dodatak svakom detetu; članom 4. predvideti dodatne podsticaje porodicama koje imaju decu, ali su socijalno ugrožene, deci koja su ometena u razvoju i deci koja su bez roditeljskog staranja.
Pošto nećete prihvatiti amandmane da se ove podtačke, kojih ima 12, redukuju na one koje zaista predstavljaju neke prihode u porodici, onda bar prihvatite da to budu kriterijumi za dodatnu finansijsku podršku porodicama sa decom, odnosno deci po tri osnova, a da se uopšte ne dovodi u pitanje hoće li svako dete imati dečji dodatak ili ne.
Ovde, naime, predlagač dolazi u kontradikciju, sam sebi skače u usta zato što po hitnom postupku traži da se donese zakon za koji i sam kaže da ne donosi nikakve razlike, evo recimo u jednom od najbitnijih članova, u članu koji opredeljuje hoće li neko ostvarivati pravo ili ne, posle je sve tehnika i računanje. Predlagač loša rešenja ovog zakona pravda time da su i u prethodnom zakonu postojala isto tako loša rešenja.
Zaista mogu da očekujem od predlagača da zakaže tačku dnevnog reda koja će glasiti - kritika zakona o društvenoj brizi o deci, pa da onda čujemo kritike od predstavnika vlasti i od predstavnika opozicije, da se raziđemo i da radimo nešto ozbiljno i korisno.
Ali, da ovde razmatramo novi predlog zakona i da se onome ko ukazuje da predlog nije dovoljno dobar da obrazloženje da je tako bilo i u prethodnom zakonu, to Narodna skupština ne može da prihvati. Zato stoji ova petokraka iznad predsednika Narodne skupštine, zato što je vaše obrazloženje - postojala je i u prethodnom režimu. Hoće li to da se menja ili neće, to je posebno pitanje. Ako se menja, ako se društvena briga o deci menja, nije bila dobra, bila je komunistička, ideološka, banditi su to radili, onda dajte zakon iz koga će se videti da više nije ideološka, da ne rade više to kriminalci, da ne rade banditi i da su deca potrebna Srbiji.
Mi smo tokom jedne od prethodnih sednica čuli obrazloženje da taj zakon nije pomogao natalitet. Ništa to ne znači. I ovde u obrazloženju predlagač kaže da finansijska podrška ipak pokazuje da najbolje može da pomogne pospešivanju nataliteta. Ako neki zakon nije pomogao, da tražimo rešenja koja će ga popraviti tako da pomogne, a ne da se zadržavamo na starim rešenjima.
Neprihvatanjem amandmana na ovaj član vi tvrdite da porodica, koja se izdržava od strane države po specijalnom socijalnom programu, ta sredstva mora da prijavi kako bi se procenilo hoće li sada dobiti i dečiji dodatak za decu ili ne. Znate ko je obuhvaćen takvim socijalnim programima - onaj ko baš ništa nema. Sad, kad mu država obezbedi izvesnu sumu ili na neki drugi način ga pomogne, to mu ulazi u osnovicu za utvrđivanje da li ima pravo na dečiji dodatak ili ne. Pa, zaista to nema smisla.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učenika u raspravi želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman na član 4.
Za 43, protiv 103, uzdržan jedan, nije glasalo 45, od ukupno 192 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Toma Bušetić, Joca Arsić i Nebojša Jović i narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 5. Predloga zakona. Taj član glasi: "Prava predviđena ovim zakonom, koja su uslovljena materijalnim položajem, mogu se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice ne poseduju novčana i druga likvidna sredstva (akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti) u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva".
Obrazloženje Vlade Republike Srbije, uz odbijanje amandmana da se član 5. briše, koji je umnogome sporan, a nameravam da vam to detaljno objasnim kroz realnu sliku iz života, a ne kroz pisanje zakona i članova zakona koji nemaju veze sa stvarnošću, jeste da Vlada ne prihvata navedeni amandman iz razloga što su prava predviđena ovim predlogom zakona, a koja su uslovljena materijalnim položajem, prava koja imaju pre svega dimenziju socijalne mere, dakle dečiji dodatak. A posedovanje novčanih i drugih likvidnih sredstava (akcije, obveznice i hartije od vrednosti) poboljšava materijalni položaj porodice. Zamislite, zbog toga ne mogu ti ljudi, koji poseduju ove papiriće, da ostvare svoja prava.
Kad bi ministar bila "Alisa u zemlji čuda" i kad biste vi poverovali u sve one laži i obmane koje svakodnevno plasirate sa ekrana državne televizije i drugih elektronskih i štampanih medija, možda bi neko od porodica u Srbiji poveravao da je ovako nešto moguće da je moguće da funkcioniše u Srbiji, pod vašom vlašću, tržište hartija od vrednosti; da je moguće da neko prima dividendu za akcije koje je upisao u nekom preduzeću zbog toga što je radio određeni broj godina - 30 i više godina u proseku u preduzećima koja su izvršila prvi krug svojinske tranformacija - a za 35 godina teškom mukom stečenih akcija radnog staža u tim firmama koje su sada sve propale ili su gotove da idu u stečajni postupak taj upis akcija je od 12 do 15 hiljada nemačkih maraka. Da li neko od vas, verujem da vi to možete, jer vi sve možete da poverujete, pa čak i da imate toliku drskost i da narod ubeđujete da je to istina, ali da li bilo ko u Srbiji može da poveruje da te akcije koje imaju tu fiktivnu vrednost, papirološku, od 12 do 15 hiljada maraka, nekome nešto znače.
Da li neko može da poveruje šta je sa obveznicama za tzv. staru deviznu štednju, da li je uopšte moguće da se iznos od stare devizne štednje i za penzionere - koje ste ojadili sa smanjenjem penzija samo za januar mesec od 12,7%, a nameravate da i dalje snižavate iznos penzija kroz možda još i veći procenat, ne znam šta će vam pasti na pamet - da li iko može da poveruje da svi ti ljudi imaju nekakve vajde, što bi rekao naš narod, od ovih obveznica i hartija od vrednosti. Ne može, zato što tržište hartija od vrednosti ne funkcioniše, ne može zbog toga što im se ne isplaćuje nikakva dividenda.
Onda se postavlja jedno sasvim logično pitanje - kako je predlagač zakona mogao ovako nešto da ponudi Narodnoj skupštini na usvajanje, a da zna koji su to dodatni prihodi, da nam to gospođa ministar objasni, kakvom računicom se došlo do toga da je materijalni položaj porodica, koje ove fiktivne papiriće poseduju, poboljšan kada ne primaju dividendu i kada se tačno ne zna procenat na osnovu koga će njima da se obračunava prosek primanja po članu domaćinstva, jer ste vi ovde dali taj jedan limit da je to 2.750 dinara, to je pomenula i gospođa Gordana Pop-Lazić, da bi mogli da ostvare pravo na dečiji dodatak.
Kako ćete vi sada jednom radniku iz bilo kojeg ugostiteljskog, hotelijerskog preduzeća u Srbiji, iz cementare koju ste privatizovali za mnogo manju vrednost koja se meri u desetinama miliona dolara, da objasnite da on ne može za svoje dete da ostvari dečiji dodatak zato što on negde kod kuće u nekoj fioci poseduje obveznice i hartije od vrednosti, koje ne vrede ništa. One uopšte neće ništa ni vredeti pod vašom vlašću zbog toga što, ne samo da u onim firmama gde nije vaš lični interes, a pre svega Zorana Đinđića i Aleksandra Vlahovića, kočite proces svojinske transformacije, a u drugima, koje su i te kako profitabilne, puštate svoje pipke i grabite za sebe. Kako ćete to onda mnogobrojnim ojađenim radnicima u Srbiji da objasnite, onima koji navodno poseduju nešto, a u stvari ne poseduju ništa.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, u ime podnosilaca amandmana.

Toma Bušetić

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 5;  smatram da ovaj član treba brisati. Zašto ga treba brisati? Zato što su odredbe ovog člana veoma restriktivne. Restriktivne su, jer i obveznice i akcije veoma često mogu da imaju samo formalnu vrednost; i obveznice, i hartije od vrednosti i akcije nemaju faktičku vrednost. Mislim da iz tih razloga treba brisati ovaj član. On na neki način malo podseća i na neka druga prava, prava, na primer, vezana za naknadu tuđe nege i pomoći, iako se ta prava odnose pre svega na PIO. Imamo veoma čest slučaj da lica koja su veoma dobrostojeća u finansijskom pogledu, ne mogu ova prava ostvariti iz nekih razloga. S druge strane, lica kojima je ta pomoć i te kako potrebna, opet iz formalnih razloga, nedostajućih dokumenata na primer, ta prava ne ostvaruju.
S druge strane, smatram da ovaj član treba brisati iz razloga, što postoji niz članova u ovom zakonu koji su veoma restriktivni. Primera radi, i član 19. koji govori o dečijem dodatku je i te kako restriktivan, jer se tu govori o tome da sva ona lica koja imaju prihode preko 2.750 dinara, lica koja imaju prihode preko 3% od prosečnog katastarskog prihoda na zemljištu od jednog hektara ili na okućnici od 50 ari, nemaju pravo na korišćenje ovog prava (a radi se o dečijem dodatku).
Imajući sve ovo u vidu, da brojni cenzusi postoje u narednim članovima, svakako ovaj cenzus vezan za član 5. treba eliminisati na taj način što bi se član 5. izbrisao.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? Da, narodni poslanik Tomislav Nikolić, pa narodni poslanik Radojko Petrić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Očigledno je da će sva kampanja ovog dela DOS-a koji nudi ovaj predlog zakona biti usredsređena na decu. Zato, čitav ovaj karavan koji obilazi Srbiju  (koja je, tobož, na dobrom putu) slika se isključivo sa decom, i to decom u osnovnoj školi, maloletnom decom sa kojima nešto premijer raspravlja i odlučuje. Zato bi i ovaj zakon trebalo da prođe bez rasprave opozicionih poslanika, a da prava rasprava o ovom zakonu počne kada novinari krenu da ga hvale, slave i dižu u nebesa.
Da malo detaljnije protumačimo ovaj član za koji i narodni poslanici SRS traže da bude obrisan. Prava predviđena ovim zakonom koja su uslovljena materijalnim položajem (a skoro sva su uslovljena materijalnim položajem) mogu se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju novčana sredstva (izbacujem deo o kome je govorila Nataša Jovanović, a to su akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti), u vrednosti većoj od iznosa od 30 dečijih dodataka po članu porodice. Oduvek sam mislio da je posedovanje novca, ne samo kod kuće nego i u banci, tajna, kao i da postoji tajnost uloga. Sada nam zakonodavac otvoreno kaže - ako imate novac, nećete imati dečiji dodatak.
Pitam zakonodavca, kako će utvrditi ko ima novac? Znam ja da je jako intrigantno to što je izjavio guverner NBJ, da očekuje da građani Srbije, oni ojađeni, opljačkani, ostavljeni, od strane prethodne vlasti, bedni, siromašni, 9 milijardi maraka treba da zamene, a već je oko 5, 6 milijardi zamenjeno, i to do 1. maja ove godine. Onda ste hteli da razmišljate - 9 milijardi maraka, to je 270 milijardi dinara, ako ima dva miliona porodica u Srbiji, to bi bilo negde oko 135.000 dinara po porodici i eto vam da nijedna porodica u Srbiji, prosečna, a uvek govorimo o prosecima, neće imati dečiji dodatak.
Sve je to lepo, ali ubeđen sam da vi ne možete da upadate ljudima u kuće, da istresate slamarice, da sečete dušeke, da pritiskate uza zid domaćina i dečicu da otkriju gde im stoje pare i koliko imaju para. Drugi način da onaj ko vodi pravnu državu utvrdi koliko građani novca imaju kod kuće, ne vidim. Drugi način da onaj ko vodi državu utvrdi koliko građani novca imaju u bankama, ne vidim, izuzev da gospoda iz banke štampaju listinge o svojim štedišama i dostavljaju direktno ministru koji brine o porodicama i o našoj deci. Izuzev da žandarmerija, crvene beretke (ionako više nema policija šta da radi), dobiju reone, kuće, označeno krstićem u čiju će kuću da upadaju, da pretresaju, a u čiju kuću neće; da se napravi racija i da se utvrdi koliko ko ima para. Vama, koji dobacujete, kažem da mi je žao što to nismo radili, da možda nismo bili ni spremni. Sada vrlo dobro znam u čije kuće je trebalo da upadamo na vreme; garantujem vam, upadaćemo kada pobedimo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, predstavnik poslaničke grupe SPS. Da li se posle narodnog poslanika još neko javlja za reč?
Izvolite.

Radojko Petrić

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovana gospođo ministre, mislim zaista da ima mnogo razloga što su poslanici SPS i SRS podneli predlog da se ovaj član briše. Čuli smo objašnjenja. Želim da ukažem na još nekoliko razloga, zbog čega ovaj amandman treba prihvatiti i brisati ovaj član. Naime, prvo pođimo od toga koji je to iznos? To je iznos od 30 dečijih dodataka po članu porodice,  znači to je 37.000. Drugim rečima, za tročlanu porodicu to je 84.000. To je vrednost potrebna da kupi jednu sobu, tj. nameštaj da opremi dnevnu ili spavaću sobu, prosečan nameštaj. Po ovom zakonu smatra se da je ta porodica imućna i zato ne treba da koristi ova prava za podsticaj da se pomogne porodici. Mislim da je to apsurdno i neodrživo.
Drugo pitanje, kako kontrolisati da li neko ima taj novac? Hoćemo li stimulisati štednju ili destimulisati? Svuda se u svetu stimuliše štednja, da bi se prikupila sredstva da se ulaže u privredu, u razvoj itd. Ovom merom mi destimulišemo štednju, jer ko će da nosi pare u banku, a najviše štede te sitne štediše - kada se u masu skupi to je značajna stavka za podsticaj privrednog razvoja. Sa ovim činimo jedan korak, da jednostavno destimulišemo štednju, da niko ne nosi u banku da štedi.
Dalje, da li ćemo praviti razliku ako neko ima ista primanja, pa je neko dobar domaćin, ekonomiše i čuva da nešto malo uštedi. A onaj drugi troši, ide u kafanu, pije itd. Drugo, kako znati u kojoj banci građanin štedi novac. U svakom gradu i u malom mestu ima više banaka. Kako da proverimo u kojoj banci štedi?
Drugo, da li mi uzimamo u obzir da je štednja i ulog zagarantovan, u smislu tajnosti. Da bi dobili podatak da li neko ima na računu i koliko ima, to može da traži samo sud, sem ako se ne želi promeniti propis. Znači, želimo da sledimo ono što postoji svuda u svetu, a to je i do sada bila praksa, da je stanje na računu u banci moglo da se dobije samo na zahtev suda.
Molim vas, pogledajmo koliko se garantuje tajnost štednje. Uzmimo npr. u svetu kada hoćete da odete u banku, na šalter, da je linija povučena na dva metra od šalterskog službenika, pa može samo jedna osoba da priđe i opšti sa bankarskim službenikom, da onaj iza njega ne može da čuje da li on podiže novac, da li uplaćuje novac, koliko ima para na računu. Ide se čak dotle da je i kada kupujete kartu na železničkoj stanici sledeći putnik udaljen dva metra od šaltera, da ne zna da li vi putujete za Podgoricu, Suboticu ili Niš, a mi hoćemo ovde sada da se maltene na ulici zna koliko koji građanin ima štednje i ostalog.
Mislim da je ovo zaista apsurdno i da je neodrživo. Neću govoriti o deonicama; da je rečeno - samo na dividendu, prihod koji se ostvari od zarade, po osnovu onoga što čovek ima od akcija, deonica, to je u redu, ali oporezovati nekoga što ima samo papir koji ne donosi nikakvu korist - isto je apsurdno.
Zato zaista mislim da bi bilo dobro da gospođa ministar ustane i kaže da Vlada prihvata ovaj amandman, da se ovo briše. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč? Reč ima ministar Gordana Matković, izvolite.