Molio bih vas da upristojite poslanike u drugom redu, koji izgleda nemaju šta da rade, nemaju pametnija posla i ne znaju za šta su dušli u Narodnu skupštinu. Siguran sam da i narod koji ih je birao ne zna koga je izabrao.
Dame i gospodo narodni poslanici, slušao sam pažljivo malopređašnji odgovor ministra, gospođe Matković. Moram da primetim jednu stvar, gospođa ministar je tačno rekla da možda ovaj zakon ne bi trebalo da sadrži posebne elemente socijalne politike. Ali, moram da ukažem na jednu činjenicu, posle toga ću se vratiti na član 14. i amandman gospodina Blažića.
U Srbiji danas prosečna porodica ima 0,9 dece, ako hoćete, a kod Šiptara, recimo, na Kosovu i Metohiji je to 6,6. Mi znači nemamo ni jedno dete po porodici. To pokazuje odnosno demantuje vašu malopređašnju tvrdnju i bilo bi dobro, bilo bi veoma važno da podstaknemo bračne parove da krenu u stvaranje svoje porodice, majke da rađaju decu i vidimo da nam je čak važno da postoji to jedno dete. To jedno dete je više od proseka Republike Srbije. Ne smem ni da pomislim koliko u tom procentu učestvuju, ako već govorimo nacionalnom interesu srpskog naroda, neki drugi narodi koji imaju neuporedivo veći priraštaj, neuporedivo veći natalitet nego mi Srbi. Onda možete da vidite da li je to kod nas Srba pitanje i 0,8. Zato bi bilo dobro da se to radi i sa prvim detetom.
Što se tiče ovog amandmana, ovo je verovatno ključni amandman na ovaj zakon, iz prostog razloga što on pokušava da izbriše i potre jedan deo prvog stava člana 14, a koji govori o tome da pravo na roditeljski dodatak nemaju oni koji ne uživaju pravo na zdravstvenu zaštitu preko republičkog organa za zdravstveno osiguranje.
Obrazloženje koje su pisale stručne službe, siguran sam, nemušto je i neodgovorno sačinjeno. Nemušto i neodgovorno zato što se tu kaže da svi roditelji moraju da odgovorno brinu o zdravlju svoje novorođene dece, a pod onima koji ne brinu odgovorno, zamislite, smatraju se svi oni koji, ne svojom krivicom, nemaju zaposlenje, te ne mogu da ostvaruju prava na zdravstvenu zaštitu. Dakle, oni koji su, recimo, u Kragujevcu, Boru, Beogradu ili bilo kom drugom gradu u Srbiji dobili otkaz, nemaju zaposlenje, nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu i oni su neodgovorni prema svojoj deci. Tako bar kaže Vlada Republike Srbije u svom obrazloženju.
To je ono što ne može da se prihvati, bilo bi dobro i pozivam gospođu ministra da izađe za ovu govornicu i da kaže ko su ti koji nemaju pravo na roditeljski dodatak, koje su sve kategorije stanovništva koje ne uživaju pravo na zdravstvenu zaštitu, da ljudi znaju ko neće imati pravo na roditeljski dodatak, da znaju zašto i one izbeglice, zbog kojih su vam bila puna usta divnih i lepih reči po dolasku na vlast, ne uživaju pravo na roditeljski dodatak, zašto zemljoradnici ne uživaju to pravo. Zašto to pravo ne uživaju svi oni koji ostanu bez zaposlenja.
Dakle, to je pitanje za ministra i bilo bi dobro da se kaže zašto se na takav način vrši diskriminacija, ne samo roditelja već i dece, jer će neko, prema obrazloženju Vlade Srbije, navodno odgovorno brinuti zato što je tobož negde zaposlen, a neko zato što je dobio otkaz ili zato što ne može da dobije zaposlenje, ni u kom slučaju ne može da bude odgovoran. Bar tako u svom obrazloženju saopštava Vlada Republike Srbije.
Ukoliko gospođa ministar prihvati ovaj amandman, odnosno Vlada Republike Srbije, to će biti nešto što će u značajnoj meri poboljšati ovaj zakon. Siguran sam da i gospođa Matković misli isto što i mi. Da li može da prihvati ili ne, to ćemo da vidimo, ali sam siguran da misli da bi bilo dobro da se prihvati ovaj amandman, jer ne mogu da verujem da bi bilo ko želeo da odustane od davanja mogućnosti, od davanja prava na dodatak svim roditeljima, a ne samo onima koji su zaposleni i koji uživaju pravo na zdravstvenu zaštitu. Hvala.
