Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je ovaj amandman, a sada ću objasniti zašto je taj amandman dobar i zašto bi bilo poželjno da ga poslanička većina prihvati. Naime, gospođa ministar je malopre, obrazlažući zašto ne može da prihvati jedan od amandmana poslaničke grupe SRS, rekla da se ovim zakonom sprovode mere populacione politike, a ne bilo kakve druge socijalne mere. Onda, već u 16. članu imamo još jednu negativnu diskriminaciju, upravo po socijalnom šavu, po socijalnom uzorku - oni koji imaju toliko i toliko, neće dobiti pomoć države. Malopre, kada smo govorili o troškovima koje imaju roditelji za prvo dete, ministar nam je rekla - ali, ovo nisu socijalne mere, ovo su mere populacione politike i mi ovim tražimo od roditelja da imaju što je moguće više dece, odnosno do četvrtog deteta, pošto za peto dete nije predviđen nikakav roditeljski dodatak.
Dakle, takva vrsta kontradiktornosti u obrazloženju Vlade Srbije, u obrazloženju njenog predstavnika, njenog ministra, morala bi da se izbegne. Zato vas pozivam da prihvatite ovakav amandman SRS. Neće on mnogo koštati Vladu, odnosno budžet Republike Srbije, odnosno poreske obveznike Republike Srbije, zato što nema veliki broj ljudi sa ovolikom poreskom osnovicom. Ali, zašto bismo izdvajali roditelje na takav način, zašto bismo govorili - ti si taj koji imaš pravo, a ti si taj koji nemaš pravo, ili je jedno dete, odnosno jedan roditelj nešto važniji, a drugi roditelj je malo manje važan, odnosno malo više bismo voleli da ovaj dobije drugo, treće i četvrto dete, nego ovaj drugi, zato što ovaj ima malo više para od njega.
Mislim da je, ako se radi o merama populacione politike, potpuno svejedno za državu Srbiju ko će rađati tu decu. Važno je da te dece bude. Nama sva deca moraju da budu jednaka, ali i svi roditelji jednaki, bar da im roditeljski status ne rušimo, da im roditeljska prava ne budu različita, da u nečemu svi budu jednaki - i oni koji imaju više, i oni koji imaju manje, i oni koji nemaju gotovo ništa.
Ako ćemo da donosimo neke nove mere socijalne politike, neke nove socijalne zakone, onda bi imalo smisla unositi ovakve odredbe, ali bi onda morali da se prihvate svi prethodni amandmani koje je podnosila i SRS i neke druge poslaničke grupe. Dakle, to je suština. Ne može se u 14. članu pozivati na tu socijalnu komponentu, odnosno reći - nema ovde socijalne komponente, ovde su samo mere populacione politke, a u 16. članu na najdirektniji način pojedine ljude, samo zato što od nekih imaju više, uskraćivati za određena prava.
Pozivam ministra i Vladu Republike Srbije da sugerišu poslaničkoj većini da prihvate ovaj amandman poslanika Stevana Kesejića, a istovremeno još jedanput molim ministra Vlade Republike Srbije da izađe i da nam kaže, ako nije tačno ono što smo govorili i ono o čemu smo polemisali, ako je u pravu gospođa Matković, neka mi onda kaže zašto je uopšte potrebna ova odredba - ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu, preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ako mi nismo u pravu, zašto je ta odredba uopšte potrebna. Recite nam onda ko su ti za koje je to pravo ograničeno ili ko su ti kojima se to pravo uskraćuje, da to konačno čujemo. Ceo dan, nekako mi se čini, preganjamo se i pokušavamo da saznamo ko su oni koji nemaju prava na roditeljski dodatak. Izađite i kažite nam ko su ti i zašto ova norma stoji, zašto ovakva odredba i dalje stoji.
Ili, ako nema tih kojima je uskraćeno, tih zbog kojih se takvo pravo eventualno ograničava, da se prihvati takav amandman SRS i onda ćemo reći - odlično, nema nikakvih ograničenja, nema nikakve negativne diskriminacije. Ovako, plašim se da smo slušali neku vrstu političkog izvrgavanja, političkog izbegavanja da se na kaže ono što je suština, a ipak će biti onako kako smo mi to konstatovali u našem predlogu amandmana koji, nažalost, nisu prihvaćeni.