PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 02.04.2002.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Bora Stanimirović

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, gospođo ministre, imam amandman na član 17. stav 6, 7. i 8, koji se odnosi na dečiji dodatak do 19 godina. Doduše i dosadašnje iskustvo je pokazalo, kao i dosadašnja praksa u primeni zakona, da su deca do 19 godina mogla da koriste dodatak za vreme redovnog školovanja. Bilo je razloga zbog kojih je to ukinuto, iako su ranije dobijali dodatak do 26. godine, s obzirom na stanje u zemlji, izolaciju Jugoslavije, bombardovanje. To je urađeno pre dve i po godine.
Međutim, sada postoje uslovi da se ovo stanje izmeni, utoliko pre što ima dosta razloga, a osnovni je da deca osnovnu školu pohađaju u mestu boravka roditelja, da srednju školu završavaju, bar dve trećine njih, u mestu boravka roditelja, a da više od dve trećine, studenata zapravo, studira van mesta boravka roditelja, što je svakako jedan od razloga da je njima ova pomoć potrebnija više nego ostalima, polazeći od činjenice da su sada školarine visoke, da se mali broj studenata upisuje i finansira iz budžeta, a da to svakako utiče i na odnose koji se stvaraju u okviru samih škola.
Polazeći od toga, a pogotovu kada se radi o ovom zakonu po hitnom postupku, koji neće stupiti na snagu do 1. juna, polazeći od samog naziva zakona koji predviđa finansijsku pomoć, možda bi najbolje bilo doneti zakon o nekom drugom obliku podrške koja bi na neki način uticala da se stanje promeni.
Drugo, kada se radi o padu nataliteta, mislim da je veoma bitno da se sagledaju i ostale okolnosti koje bi mogle da doprinesu da se to stanje popravi. Znači, ne radi se samo o članu 16. i 17. nego i o ovim drugim članovima koje su kolege do sada navodile. Zbog toga predlažem da ovaj član glasi - da dečiji dodatak mogu da primaju sva deca ili odrasli najviše do 26 godina, ukoliko su na redovnom školovanju.
To samim tim povlači i promenu stava 7. i 8, gde se samo menja broj, umesto 19 da bude 26. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 32, protiv 106, uzdržanih nema, nije glasao 21, od ukupno prisutnih 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Garčević, Bora Stanimirović i Slobodan Pavlović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko od ovlašćenih podnosilaca amandmana želi reč? Izvolite, reč ima Slobodan Pavlović.

Slobodan Pavlović

Poštovano predsedništvo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, kao što ste čuli, grupa poslanika poslaničkog kluba SPS-a podnela je amandman na član 18. Predloga zakona, dakle na član koji, između ostalih, reguliše pitanje dečijeg dodatka, kao što je to bilo i u prethodnom slučaju, kada je moj uvaženi kolega dr Stanimirović podneo amandman na član 17, a pitanje dečijeg dodatka regulišu članovi sve do 22.
Dakle, oni koji nisu čitali, a i zbog javnosti, želim da pročitam šta reguliše član 18. On reguliše šta se u smislu ovog zakona ili šta se u smislu ostvarivanja prava na dečiji dodatak smatra školovanje, pa se kaže da školovanje, u smislu ovog zakona, jeste obrazovanje u osnovnoj školi, odnosno obrazovanje u svojstvu redovnog učenika u srednjoj školi, koja je obuhvaćena mrežom škola čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno SP Vojvodina, a u skladu sa propisima u oblasti obrazovanja.
Grupa poslanika SPS-a je predložila da se u članu 18, iza reči "srednjoj školi" stavi zapeta i dodaju reči "višoj školi, odnosno fakultetu", - dok bi se preostali deo teksta a u skladu sa propisima u oblasti obrazovanja brisao, što bi praktično značilo da bi - pravo na dečiji dodatak, odnosno školovanje u smislu ovog člana imali učenici osnovnog obrazovanja, učenici redovnih srednjih škola i redovni studenti u višim i visokim školama.
U odgovoru Vlade Republike Srbije se kaže da se ovaj amandman ne prihvata iz istih razloga, koji su navedeni u odnosu na amandman broj 17, to je amandman o kome je govorio moj kolega prof. dr Stanimirović. Moram da vas podsetim da Vlada u odgovoru, a ovo govorim i zbog gospođe ministarke, kaže - Vlada ne prihvata navedeni amandman zato što se međunarodnim konvencijama i našim pozitivnim propisima detetom smatra dete do 18 godina, odnosno punoletnost se stiče sa 18 godina.
Pomeranje granice, kaže se dalje, na 19 godina u Predlogu zakona uslovljeno je završetkom srednjeg obrazovanja, osim za decu u odnosu na koju je produženo roditeljsko pravo zbog ometenosti u razvoju i za decu koja su iz opravdanih razloga produžila školovanje i osposobljavanje.
Dalje se kaže da dečiji dodatak nije adekvatna mera materijalne podrške mladih iznad 19 godina i ovu grupaciju treba materijalno podržavati u okviru obrazovnog sistema i merama studentskog standarda.
Dakle, kada smo predlagali ovaj amandman nismo ni polazili od ovih činjenica, jer su one za nas takođe nesporne. Znamo kada se stiče punoletnost, znamo šta znači sa 19 godina završiti srednju školu, znamo šta su međunarodne konvencije. Razloge zbog čega smo podneli ovaj amandman, a i amandman na član 17, u obrazloženju i u raspravi zakona u načelu izneo je magistar Radojko Petrić, koji inače zastupa našu poslaničku grupu, a pre svega se odnose na četiri stvari.
Prvo, da smo mi ovakvo pravo dečijeg dodatka u prethodnom periodu imali i za lice do 26 godina, dakle i za studente na višim i visokim školama, kao podršku roditeljima i radi stvaranja materijalnih uslova da i oni mogu redovno studirati.
Drugi razlog, da su ovim zakonom mnoga prava od ranije suspendovana, skraćena ili oduzeta, zbog toga su roditelji došli u ekonomski teži položaj. Pored toga zakon, tako sam razumeo predlog, tako sam razumeo i ovo što je gospođa ministarka korektno odgovarala, ipak ima socijalnu dimenziju, pored ove druge, pa smo smatrali da ima puno razloga i puno osnova da se ovaj naš amandman prihvati. S tim u vezi ne mogu da prozivam ministra (koja će to sama uraditi) da li ima ovlašćenja ili mogućnost da ovaj naš amandman prihvati, a apelujem na poslanike većine da prihvate ovaj amandman i na taj način daju doprinos i pomognu roditeljima koji imaju decu na školovanju, a zbog ukupne ekonomske situacije sami to nisu u stanju da čine.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na član 18. na glasanje i molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 50, protiv 112, uzdržanih nema, nije glasalo 18, ukupno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je moj kolega pre mene pročitao član 18. i na šta se odnosi, ne bih se na tome zadržavao. Amandman Srpske radikalne stranke jeste da se, u smislu ovog zakona, pod redovnim obrazovanjem prihvati više i fakultetsko obrazovanje. Zašto se Srpska radikalna stranka zalaže za takav metod? Reformama, koje je DOS započeo u ovoj zemlji dolaskom na vlast, može se svesti na to da dete maltene čim se rodi počinje da plaća porez. Počinje porez da plaća kroz pelene na koje ste uveli porez, na sredstva za higijenu na koje ste uveli porez, na dečiju konfekciju i galanteriju, na udžbenike i sveske, kako za osnovne, tako za srednje, kao i za više škole i fakultete. Samim tim mislim da je sasvim prirodno da jedan deo tih poreskih obaveza vratite deci, pa i studentima u toku njihovog školovanja.
Po stavu i obrazloženju Vlade još u raspravi u načelu, kada je Srpska radikalna stranka predlagala ovakvo rešenje, ministar je to obrazložio da više i visoko obrazovanje mogu da se regulišu stipendijama. Sada postavljam pitanje - kada će doći te stipendije na red? Prvo svi znamo da privatizacijom koju ste započeli veliki broj stručne radne snage ostaće bez posla, tako da novi poslodavci koji će doći, koji će najverovatnije biti iz inostranstva, neće imati interesa da ulažu sredstva u naše stručnjake i naše kadrove sredstva kroz stipendije. To je jedan od razloga.
Drugo, moram da vam kažem da su čak i partizani kada su došli na vlast obrazovali (vaši, vaši i sada kada bi bio centralni komitet verovatno biste ispraznili ove klupe) Titov fond za građane koji ne mogu sami da finansiraju svoje školovanje.
Sama iskustva sa Zapada koja bi trebalo da primenjujete, a ne samo da pišete zakone koje vam oni diktiraju, već da uzmete njihove i malo da ih proučite, takva su da, osim jednokratne pomoći koju roditelji dobijaju prilikom rođenja deteta, mnogi radnici bivaju oslobođeni raznih naknada za poreze koje zahvata država, tako da im se plata povećava, neto plata na istu bruto osnovicu. Mislim da je to sasvim prirodno.
Ovako, ovom politikom koju ste započeli uvodeći ovakav režim dečijih dodataka, više školstvo i fakultet biće dostupni samo bogatima, a mislim da to u svakom slučaju nije u redu, jer ne znači da ako neko ima novaca i sredstava da se školuje, da je dobar stručnjak i da će doprineti ovoj državi.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od učesnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da zaista nastavimo kao društvo da vodimo računa i o onim svojim građanima koji se, recimo, bave studiranjem, ali nekome od 18 ili 19 godina nije potreban dečiji dodatak. Njemu je potreban zakon o univerzitetu, kvalitetan univerzitet, radno mesto posle završenog fakulteta, stambeni kredit, država koja je deo međunarodne zajednice, a ne država koja je pod sankcijama ili u izolaciji.
Nuditi umesto svega kao rešenje dečiji dodatak za nekoga ko ima 19 godina je tragikomično. Mi kao rešenje onim osobama koje zaslužuju takvu vrstu društvene brige nudimo stipendije, nudimo rešene uslove stanovanja u studentskim domovima, nudimo besplatno školovanje, ali im nećemo nuditi dečiji dodatak, jer oni tako nešto ne zaslužuju i time ne mislimo da kao vlast nešto tako tolerišemo. Dečiji dodatak pripada deci, u skladu sa međunarodnim konvencijama koje definišu doba od 18 godina kao doba punoletstva i tako će biti u Srbiji, dopadalo se to nekome ili ne. Studenti će dobijati studentske kredite, kvalitetan univerzitet i dobar posao posle toga, a dečiji dodatak, koji ni do sada nije bio kategorija kojom smo se mi kitali, neće biti ni ubuduće.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, predstavnik poslaničke grupe SRS.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, nije amandman narodnog poslanika Veroljuba Arsića govorio o bilo kakvoj izolaciji, o bilo kakvoj međunarodnoj zajednici, iako je teško danas u pravnoj nauci definisati taj termin. Postoji više različitih definicija i teoretičari i dalje ne mogu da se slože oko toga šta je to međunarodna zajednica, pa bi bilo prilično besmisleno da to rade oni koji mnogo manje znaju od onih koji su stručni za tu oblast.
Što se tiče amandmana narodnog poslanika Srpske radikalne stranke Veroljuba Arsića, on je tražio nešto što postoji kao pravo po pozitivnom Zakonu o društvenoj brizi o deci. Nije izmišljao španska sela, nije nudio bog zna šta novo, već jedno rešenje koje je postojalo i koje još postoji, sve dok se ovaj zakon ne usvoji u našem pozitivnom zakonodavstvu, nešto što je bilo dobro rešenje.
Mislim da mi danas govorimo o tom zakonu, a ne o nečemu šta bi sve srpski narod želeo, šta bi to studentima bilo potrebno, a šta ne. Ako neko misli da je studentima potrebno da plaćaju 60.000 dinara, da, dobro ste čuli, 60.000 dinara košta upis za samofinansirajuće studente na Pravnom fakultetu u Beogradu, ako neko misli da je to dobar zakon, ili unutrašnji pravni akt jednog od fakulteta, e onda ja mislim da to nije dobro, a siguran sam da većina građana Srbije i onih koji šalju svoju decu na studije, to takođe ne misle.
Svojevremeno sam još kao učenik u srednjoj školi, a kasnije na fakultetu, kao jedan od najboljih studenata, dobijao državnu stipendiju. Država je stipendirala, nisu to bili naročiti iznosi, ali je država htela valjda da kaže kako vodi računa o onima koji su najbolji đaci i studenti. Mislim da se zvala - stipendija za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka Republike Srbije, ne znam da li to i danas još postoji. Ali, to nema nikakve veze sa ovim o čemu mi danas razgovaramo.
I ponovo se vraćamo na ono što sam mislio da smo raščistili pre nego što je data pauza u 14,00 časova, govorio sam o tome da imamo sporedno zakonodavstvo, koje predstavlja veliki problem za našu zemlju. Imamo neuređen pravni poredak, neuređen pravni sistem u celini. Vi imate krivična dela ljudi, ne u jednom krivičnom zakonu, nego u 70 raznih zakona imamo krivična dela, o prekršajima da i ne govorimo, o privrednim prestupima da ne govorimo, umesto da imamo zakonik za celu oblast.
Šta radimo u ovoj oblasti - imamo jedan Zakon o društvenoj brizi o deci, prilično dobar zakon; ne nešto što bi posebno značilo našim građanima, ali jedan solidan i korektan zakon. Sada taj zakon razgrađujemo, rušimo, jer se u prelaznim i završnim odredbama kaže - danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe ti i ti članovi Zakona o društvenoj brizi o deci; i sada u istoj sferi društvenog života imamo još jedan zakon koji se time bavi, pa se sada vi snađite koji ćete službeni list da pogledate, odnosno koji službeni glasnik da pogledate, u kom zakonu da tražite svoja prava, gde da nađete svoje obaveze, šta je ono što država vama čini, a šta je ono što dajete državi?
To je ono što predstavlja ključni problem našeg pravnog poretka danas, a o tome, čini mi se, malo ko hoće da govori.
I da kažem na kraju šta je suština, za one koji nisu pročitali ovaj amandman - mi, dakle, tražimo da se pod školovanjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva obrazovanje u svojstvu redovnog učenika u srednjoj školi, koja je obuhvaćena mrežom škola čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno AP Vojvodina, da se tome samo doda - i redovan student na višim školama i fakultetima, i ništa više.
Mislim da to nije veliko opterećenje za državu, posebno što se zaista radi o minimalnim iznosima, o nečemu što za državni budžet ne bi trebalo da predstavlja veliki teret, a na ovakav način samo pokazujemo da postoje određene restrikcije, niko ne zna zbog čega.
I sada, to možete uvek da objašnjavate floskulama ili praznom pričom - e, danas nas obožava svet, vidim kako nas obožava, vidimo svi; sutra će nam ovde doći "Solanini mali" da nam objašnjavaju kako nam je nestala država, kako ćemo da hapsimo jednog, drugog, trećeg ili petog, koliko je kila srpskog mesa isporučene, a od tih para nema nigde ništa i narod živi sve teže.
Narod samo traži da živi normalno, da živi bolje, a ovaj zakon, da je marketinškog tipa, da je to razlog zbog čega se donosi, pokazuje činjenica da je, bukvalno, istrgnut, izvučen iz onoga što je spadalo u Zakon o društvenoj brizi o deci. Ništa novo nije doneto, osim što su neka prava roditelja, neka prava dece neuporedivo restriktivnija nego što su bila po pozitivnom zakonu. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč?
Reč ima ministar, gospođa Gordana Matković.