Hvala. Reč ima narodni poslanik Sredoje Mihajlov, odustaje. Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, a posle nje narodni poslanik Marijan Rističević. Odustajete? Dobro. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani gosti, kolege i koleginice narodni poslanici, imam obavezu da demonstriram politički stav poslaničkog kluba Nove Srbije koji će, a kako smo do sada rekli, glasati protiv ovog sporazuma. Shvatili smo da je ovo rešenje, u ovom trenutku, jedno od onih koje je ponuđeno Srbiji i srpskom narodu, da je iznuđeno okolnostima, raznim događajima, pritiscima spolja i iznutra, da bude ovako kakvo je došlo pred nas.
Međutim, ne možemo nikako da prihvatimo, to je naš stav, ono što se ovde govorilo o mnogim separatističkim idejama iz bivše Jugoslavije, iz bivših nekoliko Jugoslavija u koje je srpski narod i srpska zajednica unosila najviše. Srbi su u tih nekoliko jugoslavija unosili svoje teritorije, uneli su svoju dinastiju, uneli su narod, uneli su svoju državotvornost, a izlazili su uvek sa manje. Svi oni koji su unosili manje u taj brak, odlazili su sa državama.
Danas se ovde govorilo o mogućim tenzijama u Crnoj Gori po pitanju referenduma. Sa jedne strane, to je jasna matematika, imamo 600 hiljada građana Crne Gore pred čijim refrendumom se pomalo plašimo, a sa druge strane imamo deset i po miliona stanovnika, građana Srbije, koje niko nijednog momenta nije pitao da li su oni za zajedničku državu sa svima onima koji nisu sa nama hteli tu zajedničku državu. Ono zbog čega ćemo glasati protiv, jeste što smatramo da su ovakvim dokumentom crnogorski narod i građani nezadovoljni, a srpski narod odnosno građani Srbije su poniženi.
Svakako poniženi, a pre svega privremenošću države. Zamislite, privremenu i povremenu državu; privremeno vladanje, privremene organe. To ne ostavlja utisak ozbiljnosti ni pred ovim narodom, a svakako ni pred svetskom zajednicom. Ono što je ovde posebno neprihvatljivo, to je da se osećamo da živimo u državi koja u ovom trenutku egzistira na samoj ivici verovatnoće, a njena dugotrajnost ili trajnost zavisi od smisla za humor pojedinih političara. Što se tiče jezičke kategorije, a na koju moram da reagujem, jezik je egzaktna stvar i ne može svako proglasiti jezikom bilo šta, a čime on govori. Apsolutno. Hvala.

Zahvljujem. Narodni poslanik Marijan Rističević je odustao od diskusije. Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, a posle njega narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Gospođo predsedniče, gospodine predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine potpredsedniče Savezne vlade, dame i gospodo narodni poslanici, stav poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva povodom dokumenta Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore je poznat. Uglavnom ste ga čuli iz izlaganja profesora Pelevića i gospodina Dragana Markovića. U prilog svega toga evo i dalje našeg komentara.
Pred nama imamo jedan ugovor kojim je od države stare 84 godine napravljena neka vrsta poludržave, sa oročenim trajanjem na tri godine. Od suverene države napravljena je zavisna poludržava, u kojoj je dato pravo Evropskoj uniji da sudi prema svojim nahođenjima i u svim državno-pravnim odnosima između Srbije i Crne Gore. Zajednička država više ne postoji, jer tamo gde nema zajedničke ekonomije, carine, valute, nema ni zajedničke države, da se razumemo o čemu govorim. Dogovoreno je otcepljenje Crne Gore, koje će biti potpuno legalno, ustavno zagarantovano. Razlog odlaganja otcepljenja Crne Gore je taj što Evropska unija planira da kroz tri godine proglasi Kosovo i Metohiju samostalnom državom, pa će to biti lakše sprovesti u momentu razlaza Srbije i Crne Gore.
Da bi zlo bilo još veće, odbrana i spoljna politika Srbije stavljene su pod neposrednu kontrolu Mila Đukanovića i posrednu kontrolu Evropske unije. Tako Srbija gubi svoj suverenitet i srozava se do stepena zajedničke odbrane, iako njegova, mislim Milova Crna Gora, daje jedva 14% regruta. Isti je slučaj i u domenu spoljne politike i zajedničkih finansija. Srbija, koja ima oko 10 miliona stanovnika, mora da dozvoli rotiranje diplomatskih predstavnika pola pola sa Crnom Gorom, koja ima nešto više od pola miliona stanovnika. To nije samo nepravda, nego pokor i ponižavanje Srbije.
Đukanović može da promoviše njegovu nezavisnu Crnu Goru sa parama poreskih obveznika Srbije. Ovaj neprimerni ugovor nije samo uništenje zajedničke države Srbije i Crne Gore, nego je pre svega i iznad svega predaja suvereniteta države Srbije u ruke stranaca, za koje nam je već dobro poznato kako su nastrojeni prema Srbiji i interesima srpskog naroda.
Šta u stvari znači sporazum i antisrbizam Mila Đukanovića, koji je ovim ugovorom postigao svoj cilj? Radi se o nacionalnom i verskom cepanju srpskog naroda, unijačenju pravoslavnog stanovništva Crne Gore, kao i potiskivanju srpske države sa Sredozemlja, kao što je to rađeno 1913. godine. Ti sumnjivi ciljevi sada se ostvaruju uz pomoć, nažalost moram da kažem, sadašnje vlasti u Srbiji, što u prilog nesumnjivo ide Crnoj Gori, odnosno najviše Milu Đukanoviću.
Ovako nešto poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva ne može prihvatiti, a taman posla i podržati taj neprimereni akt, niti biti saučesnik u izdaji prema srpskoj državi i interesima srpskog naroda. Na kraju, imajući sve ovo u vidu, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva poručuje Vladi Srbije i predlagaču ovog akta:
1) da se prvo i obavezno pitaju građani Srbije za šta su i u kakvoj državi žele da žive;
2) da u konstulacijama oko preuređenja odnosa između Srbije i Crne Gore budu uključene sve opozicione parlamentarne poslaničke grupe u Skupštini Srbije, kako je i sam premijer gospodin Zoran Đinđić u jednu ruku priznao kao propust u ovim dogovorima oko sačinjavanja ovog akta;
3) ljudi koji su potpisali ovaj sporazum moraju uzeti pojedinačnu odgovornost prema građanima Srbije kao tvorci istoga;
4) jedna veoma kratka, a mislim u ovom trenutku i najčasnija poruka poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva jeste: da se hitno raspišu vanredni izbori u Republici Srbiji i to na svim nivoima.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je član 101. stav 2. Poslovnika, koji kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Znate, kada se poslanik obrati poslaniku oslovljavajući ga nečim što njemu ne pripada, kao kada bih se ja sada obratio Miroljubu Labusu sa predsedniče republike, to bi bila jedna vrsta omalovažavanja, jer svi znamo da on to još nije, iako žarko želi; ili, kada bih Đinđića oslovio Kenterberijski nadbiskupe, to bi bila jedna vrsta omalovažavanja, jer on to nije i verovatno ne može da postane, sumnjam da želi. Tako je isto prekršen ovaj član Poslovnika kada je poslanik Selaković Borislava Pelevića oslovio kao profesora, jer Borislav Pelević nikada nije bio profesor i nikada neće da postane, a možda bi želeo da postane, jer je više od 20 godina studirao na Fakultetu političkih nauka...

Gospodine Šešelj, upozoravam vas da kršite isti član 101. stav 3.

Ajde da razjasnimo sada ko krši. Skrećem vam pažnju da je poslanik Selaković oslovio Pelevića sa profesore. Ako je on zaista profesor, onda ja kršim. Možda je doktor za udarac u glavu, to ne znam i u to ne ulazim, ali profesor sigurno nije i to glavom garantujem, jer nije nikakav fakultet još završio.

Gospodine Šešelj, na osnovu člana 101. stav 3. i na osnovu člana 103, izričem vam prvu opomenu.

Zbog čega?