Dame i gospodo, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stevan Lilić, Jelena Milenković, Ljubiša Đoković, Siniša Mitrović, Kermeci Karolj i Ratimir Svirčević.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik Savezne Republike Jugoslavije, dr Vojislav Koštunica, potpredsednik Savezne vlade, dr Miroljub Labus, predsednik Vlade Republike Srbije, dr Zoran Đinđić, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije, predstavnike Studentske unije Srbije, predstavnike Saveza studenata Beograda, studente Studijske grupe za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i predstavnike Narodnog pokreta "Otpor".
Pozdravljam naše goste i zahvaljujem što su došli.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - POLAZNE OSNOVE ZA PREUREĐENjE ODNOSA SRBIJE I CRNE GORE (nastavak jedinstvenog pretresa)
Da li neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Izvolite, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Stranke Srpskog jedinstva, gospodin Borislav Pelević.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, dragi gosti, dozvolite mi, pre svega, da se osvrnem na izlaganje potpisnika ovog sporazuma za preuređenje odnosa između Srbije i Crne Gore koje smo juče čuli. Govorila su četiri predstavnika vlasti, od toga dva potpisnika. Nažalost, nismo čuli ništa što bi nas nateralo da promenimo svoje mišljenje i glasamo za usvajanje ovog sporazuma za preuređenje odnosa između Srbije i Crne Gore.
Naprotiv, čak smo čuli i dijametralno suprotna mišljenja, posebno gospodina Batića, ministra pravde u Vladi Srbije, koji je čak i naložio svojim poslanicima da glasaju protiv ovog sporazuma o odnosima između Srbije i Crne Gore.
Premijer Đinđić je juče uputio izvinjenje opoziciji i građanima Srbije zbog toga što nisu konsultovani i zbog toga što nije bilo rasprave pre rasprave u Skupštini Srbije. To je dobro, ali je došlo suviše kasno.
Gospodin Batić je pokušao da svu odgovornost za potpisivanje ovog dokumenta prebaci na predsednika Jugoslavije, gospodina Koštunicu, koji je sve radio sam, doveo sve pred svršen čin, po njegovim rečima, i koji je jedini odgovoran za potpisivanje ovog dokumenta.
Stranka Srpskog jedinstva ne može da prihvati ovo obrazloženje. Mi smatramo da je kriv, pre svega, predsednik Savezne Republike Jugoslavije, gospodin Koštunica, ali da je isto toliko kriva i Vlada Republike Srbije, jer ako nisu znali o čemu se radi, ako su bili stavljeni pred svršen čin, zbog čega su onda potpisali ovaj sporazum. To je pitanje koje se opravdano postavlja.
Očekivao sam da će uvaženi dr Miroljub Labus da nam objasni ovaj sporazum i sa ekonomskog stanovišta, ali ni jedne reči nije bilo o tome da li ćemo imati zajedničko tržište, zajedničku carinu i zajedničku valutu. Očekivao sam da će nam objasniti kako je moguće da se stvara nekakva paradržava, nekakav provizorijum, koji čak ima mnogo manje ekonomskih elemenata nego što ima Evropska unija, koja ima jednu jedinu valutu, kao što je evro.
A, u novoj zajednici Srbije i Crne Gore imaćemo dve valute, različite u dvema državama: u Crnoj Gori samo evro, u Srbiji dinar. To je neprihvatljivo i mislim da se takav sporazum nije mogao potpisati. Dakle, nažalost, ništa nismo mogli čuti od onih koji su potpisali sporazum, a što bi nas ubedilo da je ovakav sporazum dobar za građane Srbije i građane Crne Gore.
Dražava koja će se zvati Srbija i Crna Gora nastala je, to treba otvoreno reći, samovoljom nekoliko ljudi, onih koji su potpisali ovaj sporazum. I, oni ne mogu da izbegnu odgovornost za to. Ni u kom
slučaju! Niti predsednik Koštunica, niti premijer Đinđić, niti profesor Labus.
Nije pitan niko iz Srbije. Nisu pitani građani Srbije. Nije se povela, recimo, javna rasprava, nije bilo okruglih stolova na ovu temu. Nije povedena rasprava u parlamentu, a da ne govorim o tome da je, ne daj bože, zakazan referendum, odnosno plebiscit, na kome bi se građani izjasnili da li žele da žive u takvoj državi, koja se tako zove i koja je tako uređena.
Kada je Tito preimenovao FNRJ u SFRJ, onda se vodila rasprava u šest republičkih parlamenata i odluka je doneta ne u njegovom kabinetu nego u Saveznoj skupštini (žagor). Ovi novi vlastodršci su sebi uzeli za pravo da sami odrede kako će se zvati država, kako ćemo u njoj živeti i kako će ona biti uređena. Zaista nedemokratski, u najmanju ruku nedemokratski.
Ali su zato pitani građani Crne Gore: šestopedeset hiljada građana Crne Gore je ispoštovano, a 8,5 miliona građana Srbije nije pitano u kakvoj će državi živeti. Čujem iz publike DOS-a, pitaju - kada su pitani.
Poštovana gospodo, ovde su defilovali nekoliko meseci, po nekoliko puta nedeljno, gospodin Predrag Bulatović, gospodin Dragan Šoć, gospodin Božidar Bojović, vođe opozicije iz Crne Gore, SNP, Narodna stranka i Srpska narodna stranka, i predstavnici vlasti u Crnoj Gori, gospodin Đukanović, gospodin Vujanović. Njih ste pitali, i opoziciju i vlast. I, oni su zadovoljni. Samo marginalne stranke u Crnoj Gori, kao što je Liberalni savez i Socijaldemokratska partija, nisu zadovoljni ovim sporazumom, jer žele Crnu Goru, sada i odmah, nezavisnu.
A, građane Srbije niko nije pitao. To su legalni predstavnici građana Crne Gore i preko njih su pitani i konsultovani građani Crne Gore. Niko nije pitao ni jednog lidera opozicije u kakvoj ćemo državi živeti, kako će biti uređena i kako će se zvati. I to ne mogu da zamerim. To je u redu. Mada, naravno da nije u redu, jer 1.256.000 građana je glasalo za sve stranke opozicije na prošlim izborima, ali vi čak niste pitali ni građane koji su glasali za DOS.
Ni njih niste konsultovali, nego ste dozvolili da vam Havijer Solana donese iz Brisela pisani dokument da ga samo overite i potpišete. Isti onaj čovek koji je pre nešto manje od tri godine bombardovao i Srbiju i Crnu Goru, naneo tolike ljudske i materijalne žrtve našoj zemlji. Nije dobro da nam on bude kum, nije dobro da se država pravi po nalogu zapadnih sila.
Šta je sa Kosovom i Metohijom posle tri godine? Iz sporazuma jasno proizilazi da svaka država članica ima pravo da se posle tri godine odvoji. Zar to nije plan Evropske unije ili dela Evropske unije, da se istog dana kada se odvoji Crna Gora, a odvojiće se, jer im ovaj sporazum to omogućava, bez imalo muke i uz priznanje međunarodne zajednice, tog dana odvoji i Kosovo i Metohija, jer po Rezoluciji 1244 Kosovo i Metohija se posmatra kao deo suverene Jugoslavije. Pošto Jugoslavije više nema, nema više ni Kosova i Metohije u sastavu Srbije, odnosno zajedničke
države. Piše u ovom sporazumu da sve ingerencije prelaze na sukcesora,
odnosno na Srbiju ukoliko se odvoji Crna Gora, ali je to suviše nejasno i nigde se ne pominje Kosovo i Metohija, osim Rezolucije 1244.
Molim vas, da li je moguće da ovaj sporazum više vredi nego što vredi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti? Dakle, ne može ovaj niži akt da uređuje Rezoluciju 1244. Ovaj akt koji je napisan na tri stranice ukupno, i tri i po reda, ove tri stranice uređuju kako ćemo živeti mi, kako će živeti naša deca, da sutra promenimo svi lične karte, pasoše, vozačke, saobraćajne, a da posle tri godine ponovo menjamo sve.
Zamislite koji je to trošak za građane i koji je trošak za državu.
Svako tumači ovaj sporazum na svoj način. Vidite, i u Crnoj Gori SNP, Narodna stranka i Srpska narodna stranka slave ovaj sporazum kao opstanak zajedničke države u njihovom parlamentu. Sa druge strane, vladajuća partija DPS slavi ovaj sporazum kao nezavisnu Crnu Goru, odloženu na tri godine, a u međuvremenu će sve svoje konstituisati, ono što nisu imali ranije.
Ovaj sporazum znači dalje sukobe u samoj Srbiji (oni su već nastali juče); ovaj sporazum znači dalje sukobe u Crnoj Gori; ovaj sporazum znači dalje sukobe u zajedničkoj državi. Kako u Srbiji? Pa, vidite, popis je u toku. U Raškoj oblasti, ili Sandžaku, kako je nazivaju muslimani, na svakoj banderi imate oglase gde piše - muslimani, izjasnite se kao Bošnjaci, a za svoj jezik uzmite bosanski jezik. Pazite, molim vas, bosanski jezik. Ja bih razumeo - muslimanski, razumeo bih i - turski, ali zašto - bosanski? Kada je bila Bosna u Srbiji? Zar ćete dozvoliti da se govori u Srbiji bosanski jezik? Ja vas molim da shvatite da to nije dobro; odgovornost za to imaju lideri DOS-a, Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin, to su njihovi plakati. To nije dobro, kome smeta srpski jezik, zar preci muslimana nisu bili islamizirani Srbi? Šta znači bosanski jezik? Ja vas molim da ne bude to.
Ali, tvrdim vam da će ovaj sporazum iziritirati sve šoviniste, sve one koji žele da naprave svoje državice u Srbiji i da će ovo ići na ruku separatistima u Vojvodini, u Raškoj oblasti, da ne pominjem Kosovo i Metohiju, oni već slave ovaj sporazum, kao nezavisnost Kosova i Metohije.
(Predsednik: Vreme.)
Zahvaljujem, gospođo predsednice. Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj sporazum, a ja ću nastaviti svoje izlaganje u završnoj reči. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Mujo Muković, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS-Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija.

Uvaženo predsedništvo, poštovani potpisnici sporazuma, dame i gospodo narodni poslanici, stav poslaničkog kluba Reformista Vojvodine i Sandžačke demokratske partije je da je ovaj sporazum u datim okolnostima, uključujući i mišljenje međunarodne zajednice,   najbolje realno moguće rešenje. Mi smo i ranije govorili da je
od dileme federacija ili konfederacija daleko bitnije utvrditi minimum zajedničkih funkcija koje će države članice preneti na zajednicu.
Mislim da je Sandžačka demokratska partija u tome bila iskrenija od mnogih koji su se i tada i sada zalagali za zajedničku državu. To je, uostalom, razumljivo i zbog toga što je bošnjačka nacionalna zajednica posebno zainteresovana za mirna rešenja oko ovog pitanja, jer se jedan deo Sandžaka, kao što znate, nalazi u Crnoj Gori, a drugi deo u Srbiji. Mi, naravno, podržavamo međunarodno prihvaćeni princip nepovredivosti granica, pa tako i granice između Srbije i Crne Gore. Međutim, granica ne sme biti prepreka za uspostavljanje pune komunikacije između građana Srbije i Crne Gore, pa tako i Bošnjaka koji žive u Srbiji i Crnoj Gori. Sandžak de fakto u kulturnom i duhovnom smislu predstavlja jednu zaokruženu celinu, dakle, jednu regiju.
Zašto je ovaj sporazum najbolje moguće rešenje? Kada tražimo odgovor na to pitanje, moramo postaviti drugo pitanje - šta je bila alternativa. Čuli ste u uvodnim izlaganjima, a to zaista stoji, da je alternativa bio jedino razlaz, koji sa stanovišta bošnjačke nacionalne zajednice nama nikako ne odgovara, da ne govorim o drugim državnim pitanjima.
Drugo, utvrđen je kako je utvrđen taj minimum zajedničkih funkcija i time zaustavljen, makar privremeno, proces dezintegracije na ovim prostorima.
Treće, dobijen je manevarski prostor u vidu prelaznog perioda od tri godine, kada stvari mogu krenuti u dva pravca. U tom periodu sadržaj zajedničkih fukcija može biti produbljen i unapređen, ali, istina, u jednom nepovoljnom razvoju događaja može biti smanjen ili potpuno izgubljen. Sa jedne strane, mi strahujemo da će se u Crnoj Gori ovaj period pretvoriti u predreferendumsko stanje koje će trajati pune tri godine, gde će manjine, pa tako i Bošnjaci koji žive u Crnoj Gori (njih ima negde oko 17%) biti pod stalnom presijom suverenističkog bloka, što nije dobra pozicija ni za koga, a pogotovu za manjine.
Sa druge strane, taj manevarski prostor može biti iskorišćen za ozbiljnije političko organizovanje Bošnjaka u crnogorskom delu Sandžaka, što mi inače podržavamo, čime bi oni, kada ih već okolnosti teraju na to, mogli, kao građani Crne Gore, presudno uticati na opstanak zajedničke države.
Dakle, Polazne osnove za preuređenje odnosa između Srbije i Crne Gore, iako ne garantuju opstanak zajedničke države, daju realnu šansu za to i mi ćemo zato podržati ovaj dokument.
Na kraju, rekao bih samo par reči povodom istupanja mog prethodnika, iako to nije tema, mislim da smo ovde čuli razne nebuloze oko muslimanskog jezika itd, a ovo nije mesto da ja držim neki kurs oko tih stvari. Bošnjaci će se izjasniti kako će se izjasniti, i ova državna zajednica to mora uvažavati. Hvala vam.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? Izvolite, gospodin Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS.
Izvolite, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodnik je pokušao da pojasni moje izlaganje u vezi popisa u Raškoj oblasti, ali nam nije rekao da li je on za to da se govori srpski jezik u Srbiji, dakle i u Raškoj oblasti ili Sandžaku, kako ga oni nazivaju, ili da se govori bosanski jezik. Recite nam da li ste vi za bosanski jezik u Srbiji ili niste? Ako jeste, onda ste vi, gospodine, separatista i to nije dobro, jer ste član srpskog parlamenta. Ako je tako, gospodine, onda to nije fer i korektno prema poštenim Muslimanima, odnosno Bošnjacima koji žele da budu lojalni građani države Srbije. Ako vi uvedete bosanski jezik u Srbiji, onda tu više nema ništa od zajedničke države. To nam niste objasnili.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo poslanici, gospodine premijeru i gospodine zameniče predsednika Savezne vlade, za ovom govornicom je izrečeno da je tokom poslednjih 12 godina tekao nekontrolisan proces raspada na ovim prostorima. Ne bih rekao da je nekontrolisan proces raspada....
(Dobacivanja iz sale.)
Gospođo predsedavajuća, uvek ista poslanica ima problema sa osnovnim elementima kućnog vaspitanja.
Ne bi se moglo reći da je tekao nekontrolisan proces raspada na ovim prostorima u poslednjih 12 godina; tekao je jedan vrlo kontrolisan proces raspada, upravo zahvaljujući onima koji su u težnji i ostvarivanju svojih globalističkih ciljeva ovim prostorima mešetarili i upravljali. Ne može se reći da nije postojala težnja za dobrom međunarodnom saradnjom na ovim prostorima. Uvek je bila prisutna težnja da se sarađuje sa svim onim bitnim faktorima koji na prostorima Balkana zaista žele i želeli su dobro, pre svega srpskom narodu koji je imao, a i danas ima, potpuno opravdanu težnju da živi zajednički u jednoj državi.
Uvek su na ovim prostorima bili dobrodošli oni koji su imali dobru nameru da na ovim prostorima zaživi mir, prosperitet, razvoj privrede i dobre međunacionalne saradnje. U okviru srpskog naroda svaka nacionalna zajednica je bez ikakvih problema mogla da živi mirno i bila je u potpunosti zaštićena. Nažalost, srpski narod je bio izložen vrlo često separatizmu, torturi i teroru, upravo od pojedinih nacionalnih zajednica.
Naravno da je i danas SPS apsolutno spremna za dobru međunarodnu saradnju. Mi smo i u našoj programskoj deklaraciji iskazali težnju za ulazak naše države u Evropsku uniju. U tom smislu, ocenjujemo da treba sarađivati sa Evropskom unijom, da treba ostvarivati dobre odnose i da treba stvarati preduslove za ulazak naše države u Evropsku uniju.
Upravo zbog toga, najblaže rečeno, nije fer od te iste Evropske unije što u liku medijatora, čoveka koji treba da pomogne na ovim prostorima, šalje gospodina Solanu, koji je na ovim prostorima zapamćen i zapisan vrlo crnim slovima tako da ostaje u jednom najnegativnijem tragu u istoriji srpskog naroda; čoveka koji je izdao nalog za agresiju na ovu zemlju; čoveka koji je oličenje destrukcije. Prirodna je reakcija na svaki dokument, koji neko uzme sebi za pravo da potpiše, kao gospodin Koštunica, sa ovde prisutnim članovima Republičke i Savezne vlade, da građani Srbije procenjuju da je u pitanju destrukcija, a ne stvaranje, razaranje, a ne bolja budućnost, jer je oličenje gospodin Havijer Solana.
Međutim, imali smo priliku da saznamo od gospodina Labusa da, u suštini, gospodin Solana nije imao apsolutno nikakav dokument kada je došao ovde i da je on zaista bio u pravom smislu medijator između dva dokumenta koja su bila pripremljena. Sa jedne strane je bio gospodin Koštunica, sa dokumentom DOS-a i SNP-a, znači crnogorske opozicije, a sa druge strane je bio gospodin Milo Đukanović, sa dokumentom crnogorske pozicije. Jedino u tim pregovorima nije bilo parlamentarne srpske opozicije.
Ponavljam da bi pregovaračima bilo mnogo lakše da su imali objedinjene stavove, ako hoćete i konsenzus svih politički bitnih partija, parlamentarnih partija, jer bi, ako ništa drugo, mogli da se pozivaju na opoziciju i da budu mnogo tvrđi u pregovorima i možda ostvare daleko bolji rezultat. Na stranu to što su uzeli sebi za pravo da pregovaraju, a nas ni pitali nisu da li da to čine, što su uzeli sebi za pravo da potpišu, a nas nisu pitali da li to da urade i što sada neko želi da mi ovde u parlamentu usvojimo ono što su drugi već potpisali, faktički, da budemo žiranti za tuđa činjenja. Mi to nećemo.
Ali, moramo da kažemo - ako ste pregovarali gospodin Koštunica i vi, gospodine Đinđiću i Labuse, sa vašim dokumentima, vas trojica, a gospoda Milo Đukanović i Filip Vujanović sa svojim dokumentom, njih dvojica, vi ste izgubili rat, jer ste vas trojica, muški rečeno, poraženi od njih dvojice, jer ste imali ispred sebe gospodina Solanu. Oličenje čega je gospodin Solana? Gospodin Solana je oličenje Evropske unije.
Kako je uopšte Evropska unija postala? Evropska unija je postala na tzv. "funkcionističkom modelu". Englez Dejvid Mitrani razvio je jednu teoriju "pis baj pisis", a to znači "svet putem parčića", teoriju koja je podrazumevala da države počnu da sarađuju u oblastima koje su najmanje problematične. Najmanje problematične oblasti su privreda, nauka, tehnologija. Znači, gospodin Solana je bio oličenje toga. Gospodin Solana je trebalo da bude oličenje skupljanja parčića u oblastima koje su najmanje problematične, a upravo u toj Evropskoj uniji, kako je ona nastala, u korenima od gospodina Žana Monea, koji je to teorijski razradio ...
(Predsednik: Gospodine Ivkoviću, molim vas da se vratite na temu, da nam ne držite predavanje o Evropskoj uniji.)
Gospodin Žan Mone i gospodin Rober Šuman, ministar u to vreme, 50-tih godina, u Francuskoj, u suštini su stvarali Evropsku uniju sa tom teorijom "pis baj pisis". To znači, u najmanje neuralgičnim oblastima, a pre svega u privredi, u nauci i tehnologiji, spajati države.
Vi ste imali gospodina Solanu koji je zasigurno imao tu teoriju, jer je predstavljao Evropsku uniju i niste tu bitku dobili, jer ovaj dokument koji je potpisan ne garantuje suštinski suverenitet, a to je ekonomski suverenitet. U vreme kada u Evropi imamo jednu monetu, jednu carinsku uniju, slobodan tok roba, resursa, novca, faktički jednu centralnu banku, gospodina Solanu ubeđuju njih dvojica protiv Koštunice i vas dvojice ovde, da prihvati dva odvojena tržišta, dva carinska sistema, dve banke, dve monete. Kakva je to država? Nema države, apsolutno. Treba to reći.
Ta pregovaračka bitka je dobijena. Kako ćemo je popravljati? Popravljaćemo je tako što kao parlament Republike Srbije, parlament u kome sede poslanici koje su građani birali da rade za njih, da misle za njih, da misle o njihovoj budućnosti i budućnosti pokolenja na ovim prostorima, kažemo - mi hoćemo državu. Vama, gospodo, svaka čast, vi ste pregovarali, iskazali ste dobru nameru, niste dobro prošli u tim pregovorima. Ovaj parlament ima pravo da kaže da ne želi tako nešto da prihvati. Mi jednostavno ne želimo da prihvatimo dokument koji ne garantuje normalnu državu u osnovnom, suštinskom prostoru, a to je privredni prostor koji garantuje razvoj i bolji standard građana Srbije, državu koja je predviđena za separatizam i rasturanje u naredne tri godine.
Može priča i da se obrne (priznajte, ako je to tačno) - u stvari, u pregovorima nije bilo tri prema dva i jedan neutralan, nego je bilo tri prema tri. Recite onda istinu. Gospodin Havijer Solana je došao da završi posao koji je počeo 24. marta 1999. godine. Recite - za tim zelenim stolom u Palati federacije bilo je tri prema tri, recite - Solana je došao da se zahvali Milu Đukanoviću koji je pomogao u suštinskim namerama u skidanju socijalista i Slobodana Miloševića sa vlasti.
Kada ste dolazili na vlast, vi ste u vašim predizbornim kampanjama govorili - sklonite Slobodana Miloševića, sačuvaćemo Jugoslaviju, sačuvaćemo dobre odnose sa Milom Đukanovićem i Crnom Gorom. Gospodin Koštunica nije ovde, ali kada smo ušli kao banana (177.) država u Ujedinjene nacije, govorio je - spasli smo Jugoslaviju. Kako smo spasli Jugoslaviju? Jugoslavije nema nigde, Jugoslavija više ne postoji. Stvarno je otišla u Maricu. O tome se i radi. Onda recite da je bilo tri prema tri. Nama ostaje da vas pitamo zašto ste potpisali? Neka je potpisao jedan, a zašto ste vas dvojica to činili? Nije trebalo da to činite zbog budućnosti ovih prostora. Upravo zbog toga mi socijalisti nećemo da verifikujemo ovaj dokument; mi hoćemo nešto drugo, mi želimo da damo svoje mišljenje.
Ovaj parlament ne treba da usvaja nešto što je neko potpisao. Ovaj parlament može da dá zaključak o dokumentu koji je ponuđen. U tom smislu, SPS i ja kao predsednik poslaničke grupe, tražili smo da Odbor za ustavna pitanja (žagor u sali), kao telo koje vrši prethodnu raspravu, kao telo koje pomaže radu ovog parlamenta, razmotri ovaj dokument koji neminovno zadire u ustavno uređenje naše države; kao i da Odbor za ustavna pitanja razmatra naš predlog zaključaka koji smo podneli Skupštini Republike Srbije. Želim da vas obavestim da je poslanička grupa SPS-a, a ja sam to potpisao, uputila predlog zaključaka presednici Narodne skupštine Republike Srbije. U tom aktu mi predlažemo ocenu ovog dokumenta i zahtevamo da se formira ustavna komisija...
(Predsednik: Gospodine Ivkoviću, prekoračili ste vreme.)
... na paritetnom principu (odmah završavam), kao i da ona uradi ustavni dokument. Naš predlog je da taj ustavni dokument ide na referendum i prihvatanje građanima Srbije.
Sve u svemu, mi danas pred sobom imamo dokument koji je potpisan od predsednika SRJ, potpredsednika Savezne vlade i predsednika Republičke vlade, dokument koji socijalisti neće prihvatiti, dokument koji ocenjujemo da ne garantuje opstanak zajedničke države srpskog i crnogorskog naroda i ostalih naroda koji žive u SRJ. Jednostavno, zbog toga što u okviru njega ne postoji osnovni element suvereniteta, a to je ekonomski suverenitet, mi sugerišemo da se prihvati zaključak koji smo predložli ovoj skupštini - da se sastane Odbor za ustavna pitanja, formira komisiju i u skladu težnji ka uspostavljanju dobre saradnje sa međunarodnom zajednicom, Evropskoj uniji predloži jedan primereniji dokument koji će garantovati opstanak SRJ. Hvala lepo.

Hvala. Reč ima gospodin Marko Petrović, predsednik poslaničke grupe DOS - Nova Srbija.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani gospodine predsedniče Vlade, gospodine potpredsedniče Savezne vlade, kao predstavnik poslaničkog kluba Nova Srbija, čiji je stav u vezi ovog pitanja poznat u javnosti već desetak dana, podsećam: mi smo protiv usvajanja ovakvog dokumenta, s tim što smo stavili do znanja da, ukoliko potpisnici ovog sporazuma, od kojih su neki ovde prisutni, a neki nisu, u svojim uvodnim izlaganjima iznesu neke činjenice koje mi do sada iz štampe - napominjem iz štampe, objasniću kasnije i zašto, zato što iz drugih izvora nismo mogli da saznamo - moguće je da promenimo naš stav.
Međutim, odmah da kažem gospodi ovde, koja shvata ovu situaciju tako neozbiljno da možemo da se smeškamo, a na njihovo oduševljenje, mi nismo promenili ovaj stav, gospodo. Sada vam dozvoljavam da budete i malo ozbiljni. Prema tome, šta se ovde desilo u međuvremenu? Od sednice Vlade (22. marta) do momenta kada su poslanici dobili (26. marta) ovaj dokument, pa do sednice ovog parlamenta sa ovom tačkom dnevnog reda, prošlo je samo šest dana. Za tih šest dana ništa se novo nije desilo i mi, kao poslanička grupa, kao i neke druge poslaničke grupe iz DOS-a, nećemo ovaj dokument podržati.
Naravno, očekivali smo gospodina Koštunicu, predsednika savezne države da bude ovde prisutan kao prvopotpisani i da nam objasni šta se to dešavalo ovih nekoliko meseci u pregovorima. Nigde to nismo mogli saznati, osim evo, u ovih nekoliko izlaganja koliko su nam gospoda predsednik Vlade i potpredsednik Savezne vlade ovde izneli. Znači, nešto se dešavalo iza paravana, a mi nismo znali šta se dešava! U isto vreme nismo mogli doneti drugačiju odluku. Gospodin Koštunica nije ovde došao da nam izloži u početku ovog zasedanja to što je bila pozadina svih dogovora. To su naravno učinili gospodin Đinđić i gospodin Labus i na tome im zahvaljujemo.
Ima tu jedan mali problem: gospodin Labus je, takođe, rekao da je od onoga što je bio početni dokument DOS-a prihvaćeno samo 5%. U redu, i to je politika, 5% je možda sasvim dovoljno ako se traži mnogo. Mislimo da je to nedovoljno i da je ovaj dokument isto toliko neozbiljan koliko je neozbiljna i bivša Jugoslavija, ona Jugoslavija, koja posle usvajanja ovog dokumenta, a očito je da će biti usvojen, više neće postojati. Prema tome, ovaj dokument je isto toliko neozbiljan, što će naravno i vreme pokazati.
Takođe, i izvinjenje što jugoslovenska i srpska javnost nisu upoznate sa ovim dokumentom, što poslanici nisu upoznati sa sadržinom ovog dokumenta, nije neko opravdanje za ono što se desilo, ponavljam, od 26. marta do danas, za ovih pet-šest dana. Rezultat svega toga je to što je ovaj parlament stavljen u cajtnot; to pokazuju problemi sa kvorumom, pokazuje i neposlušnost ili nedisciplina one političke grupe u DOS-u, DSS-a, koja je najavila da će glasati za ovo, a u isto vreme ovde nije prisutna.
Sve to, taj vremenski cajtnot u koji je ovih 250 ljudi stavljeno pokazuje da ćemo mi ipak izgleda nešto doneti na brzinu. Prema tome, mi ne možemo stati iza dokumenta koji se donosi na brzinu. Pitamo se: da li je moguće da se jedan ovakav dokument donosi na brzinu; a da li je moguće, na kraju krajeva, da se jedna treća, četvrta ili koja Jugoslavija pravi na ovaj način? Da li je moguće da opet to radimo što smo radili i na Žabljaku, i u Jajcu i gde sve ne? Da li je moguće da pravimo ponovo iste greške? Naravno, moguće je, ali jedna stvar neće biti moguća; da se ovde ovaj dokument ne izglasa; a u šta, znajući pozadinu i raspoloženje poslanika, ne verujem; ovaj dokument će biti izglasan očigledno.
Međutim, ukoliko bude izglasan, u kasnijim postupcima dorade ovog dokumenta i svim pravnim aktima koji će ga pratiti, mi ćemo kao poslanička grupa aktivno učestvovati, naročito u jednoj stvari - da se urede elementarne stvari koje su do sada sve Jugoslavije hvalile, kitile i ulepšavale, a to su: pravo veta; ključ koji je bio uvođen u odnosu na federalne jedinice, paritetni sastav; onda svi finansiramo tu zajednicu, a samo neki koriste iz nje, u skladu sa tim koliko su mali ili veliki.
Prema tome, ima još jedan problem koji se tu nameće: da nije pozadina svega ovoga i 30 hiljada zaposlenih u saveznoj administraciji koji ovde rade u Beogradu; da nije pozadina da neprihvatanjem ovoga 30 hiljada ljudi, koji rade paralelno pored naše republičke državne administracije, ne bi mogli ovde da bivstvuju (nakupljeni iz cele bivše Jugoslavije i čine jednu paralelnu državu, a o kojima smo mi, čak i mi iz DOS-a, veoma često ovde govorili); da nije problem opstajanje tih 30 hiljada, a mogu slobodno reći fantomski zaposlenih ljudi, koji će ne znamo šta raditi u toj paralelnoj državi.
Sledeća stvar koja je veoma interesantna je šta će raditi ti poslanici buduće skupštine, kako će se birati. To je veoma interesantno i, shodno svemu tome, mislim da buduća diksusija, koja će ovde trajati duplo duže nego što je uobičajeno, najverovatnije neće do kraja doneti promenu našeg stava, a koji je ovog puta negativan.