Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, poslanička grupa SPS će glasati protiv usvajanja predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj i srednjoj školi o kojima Skupština danas raspravlja. Socijalisti će glasati protiv predloga pomenutih zakona, jer su pitanja koja se u njima zakona razmatraju bolje i potpunije rešena kroz postojeće zakone, dok nova pitanja nisu rešena u interesu učenika i društva u celini.
DOS se i u ovom slučaju ne bavi suštinom, obećanim reformama školstva, već kozmetičkim izmenama, koje uz to imaju i loše posledice. Dozvolite mi da u prilog ovoj tvrdnji iznesem nekoliko primera. Prvo, nije bilo potrebe za izmenom članova 7. i 8. zakona o osnovnoj i srednjoj školi, koji se odnose na isto pitanje, a to je zabrana političkog delovanja u školama, iz prostog razloga što je ovo pitanje u potpunosti regulisano postojećim rešenjima.
Da podsetim, u postojećim zakonima postoji ista odredba: u školi nije dozvoljeno političko organizovanje, delovanje i korišćenje školskog prostora u te svrhe. Izmene i dopune zakona po ovom pitanju ne donose suštinski ništa novo, čak mogu reći da se političko delovanje kroz manje reči svesno stavlja na kraj zabranjenih aktivnosti u školama, praktično minimizira, da bi se time na mala vrata u praksi sprovodilo. Političkog delovanja je bilo u bliskoj prošlosti, a ima ga i danas, ali u suptilnijem vidu.
Više puta u protekloj deceniji, kada god je postojala politička potreba tadašnje opozicije, a koristeći složeno stanje u prosveti, nastavnici, članovi političkih stranaka tadašnje opozicije, od kojih su neki i predstavnici sadašnje vlasti, svesno su zloupotrebljavali svoj poziv prosvetnog radnika, svoje lično i političko nezadovoljstvo prelamali preko leđa učenika, prekidajući nastavu, izvodeći ih u protesne šetnje, postavljajući pred državu čisto političke zahteve. Danas aktuelna vlast to radi mnogo suptilnije. U okviru predizborne kampanje DOS-a pod nazivom "Srbija na dobrom putu", predsednik Vlade i resorni ministar kada god putuju zajedno, a to čine vrlo često, redovno posećuju škole i regrutuju buduće birače i pristalice.
Moglo bi se razumeti da predsednik Vlade ili ministar posete jednu školu, da bi se recimo na licu mesta uverili u kakvim uslovima škole rade ili da bi prisustvovali otvaranju nekog novog objekta, škole, biblioteke, sportske hale ili slično. Međutim, kako toga nema, jer Vlada nije podigla nijedan novi objekat u ovih 15 meseci, više je nego očigledno da je reč o političkoj aktivnosti Vlade Republike Srbije, o zloupotrebi škole i učenika u političke svrhe i u funkciji afirmacije rada Vlade Republike Srbije. Dakle, ako se Vlada Republike Srbije, kao predlagač ovih zakona, zalaže da u školama nema politike, onda tako mora i da se ponaša, a ne da jedno priča, drugo radi, što očigledno postaje manir.
Drugo, u nastavu se uvode kao obavezni izborni predmeti verska nastava i predmet etičko-humanističkog sadržaja koji utvrdi ministar prosvete. Koji je to predmet etičko humanističkog sadržaja? Da li negde postoji sličan predmet? To bi bilo dobro čuti. Roditelji, odnosno staratelji učenika osnovnih škola, odnosno učenika srednjih škola se obavezuju da odaberu jedan od dva predmeta prilikom upisa u prvi i svaki naredni razred. To znači da se svake godine može menjati predmet. Kakvi će to biti nastavni sadržaji koji se u tim predmetima nalaze i kakve će to vrednosti imati za učenike, ako se jedne godine bira jedan, a druge godine drugi izborni predmet?
Predlog zakona predviđa da se izborna nastava jednog ili drugog predmeta izvodi bez obzira na broj učenika koji se prijavi. Dakle, može se prijaviti minimalan broj učenika i nastava se mora izvoditi. Kada je reč o verskoj nastavi, moram reći da mi socijalisti nismo protiv vere, ali pošto je crkva odvojena od države i vera traba da bude van škole. Da podsetim, u Ustavu Republike Srbije, u članu 41, kaže se: "Verske zajednice su odvojene od države i slobodne su u vršenju verskih poslova i verskih obreda. Verska zajednica može osnivati verske škole i dobrotvorne organizacije. Država može materijlano pomagati verske zajednice". Ako država stvarno hoće da izdvoji novac potreban za vaspitno-obrazovni rad onda to može učiniti na odgovarajući način, a ovako crkva se uvlači u državu. Na mala vrata sve verske zajednice, bez obzira na brojnost učenika, uvode se u škole.
Za izvođenje verske nastave i predmeta etičko-humanističkog sadržaja biće potrebna velika novčana sredstva. O kojoj sumi se radi, može se naslutiti. Podaci Vlade za srednje škole kažu da je za građansko vaspitanje i versku nastavu, kao fakultativne predmete, izdvojeno 82,1 milion dinara i to za prvih osam meseci 2002. godine, a za ovu nastavu u drugom razredu i izbornu nastavu u prvom razredu za sledeća četiri meseca blizu 103 miliona dinara. Možemo zamisliti situaciju u nacionalno-verski mešovitim sredinama, gde će biti potrebno plaćati mnogo više nastavnika za versku nastavu.
Primera radi, na jednom času matematike jedan nastavnik drži nastavu za 30 učenika, a na verskoj nastavi može biti jedan nastavnik, a učenika može biti jedan, dva, tri ili više, a sve nastavnike za svaku versku zajednicu treba platiti. Dakle, smatramo da ovi predmeti nisu trebali da budu sastavni deo nastave i da su ta velika materijalna sredstva mogla biti iskorišćena u druge svrhe, za materijalni položaj prosvetnih radnika, ali i za poboljšanje uslova rada verskih zajednica. Sigurno bi na taj način, sa manje sredstava bili postignuti veći efekti. Ovo je ujedno i očigledan primer nenamenskog korišćenja budžetskih sredstava, jer se u svim sekularnim državama ovo pitanje rešava na pomenuti način, u verskim objektima, a ne u školama i uz eventualnu pomoć države.
Treće, način formiranja školskih odbora; očekivalo se da će većina članova školskih odbora biti iz kolektiva, iz sastava prosvetnih radnika, jer su ranija rešenja kritikovana i pričalo se o potrebi veće autonomije škola. Međutim, ni ovde DOS nije ispunio obećanja. Predviđeno je da školski odbori imaju devet članova, tri iz škole, tri iz lokalne samouprave, odnosno Ministarstva prosvete i tri iz reda saveta roditelja. Dakle, škola time ima jednotrećinski manjinski uticaj, veći uticaj na donošenje odluka dolazi van škole, a odluka koje školski odbor donosi ima mnogo i jako su važne.
Na primer, direktora škole, čiji je osnivač Vlada, bira školski odbor na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća. Na tu odluku ministar daje saglasnost. Školski odbor nema obavezu da prihvati mišljenje nastavnog veća, što govori samo po sebi. Ministarstvo je odbilo predlog Sindikata prosvetnih radnika da većina članova školskog odbora budu iz škole, sa obrazloženjem, kako smo
čuli, da ne prihvataju samoupravljanje u školama. Toliko o autonomiji škola.
Četvrto, rešenja vezana za sekretara škole; do sada su poslove sekretara škole obavljali ljudi sa višom i visokom školskom spremom, negde i nastavnici koji su sticajem okolnosti ostali bez posla. Sada, Predlogom zakona, predviđa se visoka stručna sprema za sekretara škole, za konkurs u narednom periodu, što mi socijalisti podržavamo. Ne možemo prihvatiti da je jedna godina dovoljna da se ljudi na mestu sekretara dokvalifikuju, jer se može desiti da jedan broj ljudi ostane bez posla. Ako je to doprinos, onda se takva reforma ne može prihvatiti. Nova rešenja stvaraju pored toga i jednu nelogičnu situaciju. Kako to da sekretar škole, koji nema velike poslove, mora biti sa visokom spremom, a direktor osnovne škole može biti i lice sa najmanje višom školskom spremom? Onda je on naredbodavac sekretaru.
Peto, rešenja vezana za nadležnost autonomne pokrajine. Do sada je bio jedan školski kalendar za celu Srbiju, a tamo gde je bilo potrebno da se u pojedinim slučajevima odstupa od kalendara, to je odobravao ministar prosvete. Novim rešenjima se uvodi više školskih kalendara. Broj radnih dana će biti isti, ali će biti različito vreme njihovog ostvarenja. Primera radi, početak i kraj raspusta će se razlikovati, zatim raspored radnih dana povodom nekih praznika i slično.
Pokrajinski organi novim rešenjima utvrđuju i mrežu škola. Pokrajinski organi će sada da vode svoju obrazovnu politiku i otvaraće škole prema svojim procenama, tako da se može desiti da u dva grada, od kojih je jedan u Pokrajini, a jedan u ostalom delu Srbije, budu otvorene i iste škole. Ovim rešenjem se pravi razlika između Pokrajine i ostatka Srbije ili rešenja vezana za izbor direktora u Pokrajini. Kakvog je uticaja mišljenje pokrajinskog sekretara u postupku donošenja nastavnog plana, obavezujući ili ne? Kako će se sporazumno odobravati udžbenici i nastavna sredstva, kako će se dogovarati svi subjekti kod određivanja izbornog predmeta itd.
Poštovane kolege, naveo sam pet primera, a ima ih mnogo više, zašto ovi predlozi zakona i ponuđena rešenja za nas socijaliste nisu prihvatljivi. Oni u sebi ne sadrže kvalitativno ništa novo, mnoga rešenja su retrogradna, sa brojnim lošim posledicama i poslanici Socijalističke partije Srbije će glasati protiv predloga ova dva zakona.