Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije razmatra jedan kratak pravni akt, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Predlog zakona sadrži svega 12 članova kojima se uglavnom brišu rešenja iz postojećeg zakona.
Ovaj predlog zakona, iako veoma kratak, potvrđuje osobine koje je predlagač, Vlada Republike Srbije, pokazala u praksi u proteklih 15 meseci: raskorak između reči i dela, zagovaranje tržišnog poslovanja, zadržavanje kontrolne uloge Vlade, isticanje principa decentralizacije države, odgovornost i samostalnost lokalne samouprave i javnih preduzeća i njihovo faktičko ograničavanje, to jest negacija. Ja ću, u ime poslaničke grupe SPS, navesti samo tri primera u prilog izrečenih tvrdnji, odnosno pokazati zašto smatramo da ovaj predlog zakona nije prihvatljiv.
1. Ovim predlogom zakona zadržano je pravo Vlade, preko ministarstva nadležnog za poslove cena, da određuje cene usluga javnih komunalnih preduzeća. U članovima 10. i 11. se, naime, kaže da na odluku o cenama javnih preduzeća, čiji je osnivač opština, saglasnost daje, pored osnivača i republičko ministarstvo nadležno za cene. Kontrola cena javnih komunalnih preduzeća bila je logična u vreme ekonomske blokade koja je vršena prema našoj zemlji, ekonomskih sankcija, otežanih uslova poslovanja, nemogućnosti normalne nabavke potrebnih energenata. Sada, u promenjenim uslovima, za kontrolu cena nema logičnih razloga.
Kontrola bi možda bila i prihvatljiva kada bi Vlada, u interesu obezbeđenja jednakog pravnog i ekonomskog položaja svih građana, intervenisala iz budžeta sa određenim finansijskim sredstvima prema lokalnim samoupravama, to jest tim javnim preduzećima, da bi određene usluge bile približno jednake za sve građane Republike Srbije. Primera radi, pomenuću cene vode i grejanja, koje mogu biti i jesu različite po opštinama. Različiti su uslovi i proizvodnje vode, cena kubnog metra po glavi stanovnika i u odnosu na stepen ekonomske razvijenosti opština; zatim, cena grejanja zavisi od vrste energenata (da li je u pitanju grejanje na gas, mazut, ugalj), od troškova transporta energenata, zbog primene različitih koeficijenata u obračunu cena za pravna i fizička lica itd.
Dakle, ukoliko Vlada, to jest nadležno ministarstvo ove činjenice ne uzme u obzir, to će imati posledice na poslovanje i sudbinu tih javnih preduzeća. Nemoguće je očekivati da opština može izdvojiti sredstva radi dotiranja rada tih javnih preduzeća, a pogotovo sada kada su joj Zakonom o lokalnoj samoupravi prenete brojne nadležnosti, kao i u obrazovanju i zdravstvu, ali nisu joj obezbeđena adekvatna finansijska sredstva za obavljanje tih poslova.
2. Samostalnosti javnih preduzeća u opštinama nema i kada su u pitanju zarade zaposlenih. Očigledno je da se Vlada plaši eksplozije zarada zaposlenih u tim preduzećima i ne veruje mnogo u ekonomsku logiku poslovanja, jer je predlogom zakona predvidela, doduše, u situaciji kad nije donet godišnji program rada, da utvrđuje uslove i način obračuna ukupnog iznosa sredstava za zaradu. Vlada treba da se meša u rad preduzeća gde je osnivač, a opštinama kao osnivačima treba prepustiti da one uređuju rad lokalnih javnih preduzeća. Skupštine opština imaju svoj deo poslova i odgovornosti i mogu i ovo pitanje da urede bez mešanja Vlade Republike
Srbije.
3. Vlada ukida član zakona kojim je bilo zabranjeno javnim komunalnim preduzećima da se bave sponzorstvom sportskih klubova, različitih manifestacija itd. Ovim članom je bilo zabranjeno plaćanje rada predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora bez saglasnosti Vlade Republike Srbije. Sad Vlada Srbije to ukida. To znači da Vlada Srbije legalizuje nešto protiv čega je izričito bio DOS u izbornoj kampanji i nešto što je proklamovao kao svoj princip.
Da podsetim, u izbornom programu DOS-a se ističe da će narodni poslanici i članovi Vlade imati pravo na članstvo samo u jednom upravnom, nadzornom odboru privrednih, sportskih, naučenih i drugih društvenih organizacija, ali bez prava na primanje ikakve nadoknade u bilo kom obliku za taj angažman. Zna se, i to je u javnosti poznato, da se DOS ovog svog principa ne pridržava, i to na svim nivoima organizovanja države, takoreći od mesne zajednice do Republike. Pojedini predsednici upravnih odbora imaju veće nadoknade za taj posao nego što su primanja narodnih poslanika. Ukidanjem ovog člana se u stvari samo legalizuje postojeće stanje. Između izbornih obećanja i novčane nadoknade DOS je izabrao novac, a obećanja građanima zaboravio, kao i u mnogim drugim slučajevima.
