Hvala. Naši timovi obično odnose pobedu u produžecima, a pošto nastupam u produžetku, mislim da će argumenti koje ću pred sam kraj rasprave o zakonu o lokalnim izborima ponuditi i biti pobednički. Zahvaljujem se svojim kolegama i koleginicama koji su danas ponudili pravu argumentaciju za određene amandmane podnesene na ovaj zakon i sa kojima, koliko čujem, ne samo da je saglasna Vlada, nego će biti saglasan i Zakonodavni odbor ove skupštine. Posebno mi je drago da je šef poslaničke grupe DOS, posle uvida u argumentaciju, imao danas tako nadahnut govor i volela bih da svaki put tako odnesemo pobedu, ne mi iz tzv. Ženske političke mreže, kako kažu, nego poslanice i zastupnice većinskog građanstva u Srbiji, a to su žene, kao što je poznato.
Razgovaramo i raspravljamo na temu Predloga zakona o lokalnim izborima. To je danas očigledno kamen spoticanja u razumevanju politike uopšte; pokazalo je da postoje još uvek oni kojima je osnovni patriotski izraz sažet u stihu: "Oj Srbijo nigde lada nema"; do onih koji, Bogu hvala, imaju nekakav reformski pristup i spremni su da se žrtvuju ne bi li te promene, progres i, konačno, reforme društva došle.
Poslanici Socijaldemokratske partije, kojoj pripadam, ponudili su amandman, i o tome je moj kolega Šabić podrobno govorio, poredeći njegov tekst sa tekstom amandmana koji je podnela Vlada. Mi, koleginice iz Socijaldemokratske partije, rekle smo da nije bitno čiji će amandman biti usvojen. Važno je ono što je suština, a to je da postoji tzv. pozitivna mera koja će potvrditi Ustavom zagarantovanu ravnopravnost polova i unaprediti je.
Postavlja se pitanje zašto danas skoro pola dana govorimo samo na tu temu! Postoji nekoliko grupa razloga: državno-politički, formalno-pravni, postoje suštinski koji spadaju u domen kulturoloških, socijalnih, reformskih, odnosno postoje progresivni razlozi.
Kada je reč o državno-političim razlozima, ova zemlja hoće da uđe u Evropu. Postoji: Savet Evrope, Evropski parlament, Evropska unija, koji su mnogo učinili u pogledu obaveza za parlamentarce da rade na unapređenju položaja žena. Podsetiću na nekoliko dokumenata, ne samo zbog sve manjeg broja prisutnih poslanika, već i zbog javnosti: da je postojala potreba da se zaštite politička prava žena potvrđeno je još davne 1952. Konvencijom o političkim pravima žena; da je postojala potreba da se potvrde više od političkih, prava žena, kao i da žene treba zaštititi od svake vrste ugrožavanja potvrđeno je drugom konvencijom iz 1979. godine. Savet Evrope, sastankom u Strazburu 2000, doneo je dodatnu argumentaciju tražeći od država da se obavežu ustavima što je određeno, Poveljom UN i Pekinškom deklaracijom, na sprovođenje političkih prava žena. Strazbur 2000. kaže da država, kao akter sprovođenja politike ravnopravnosti, ima višestruku ulogu; najznačajnija je obaveza parlamenta koja glasi: "Dužnost je nacionalnih parlamenata da donesu zakone koji zahtevaju ili dopuštaju pozitivnu akciju". Dakle, gospodo parlamentarci, naša dužnost je da ovaj akt ili ovu činjenicu stavimo u zakon; ne samo formalna, moralna ili društvena obaveza, već dužnost kao parlamentaraca.
Podsećam na Rezoluciju UN 1325 koja obavezuje države na pronalaženje mehanizama i sprovođenje tih mehanizama pozitivne akcije (Milka je pomenula), što spada u državno-političke razloge. Tu spada i činjenica da hoćemo da postanemo članica Evropske unije - nikako drugačije osim poštovanjem svih pozitivnih i progresivnih odredaba ove najveće evropske porodice; nikako drugačije osim progresivnim pristupom temi ravnopravnosti, jednakosti i jednakih mogućnosti, ako me razumete. Izvinjavam se onima kojima je ova tema bliksa i izvinjavam se što ponavljam nešto što ste već čuli mnogo puta i što znate i osećate svojim srcem. Nadam se da će onima koji apsolutno ne razumeju o čemu mi danas govorimo ovaj moj govor pomoći da bar malo shvate.
Druga grupa razloga - formalno-pravni, na koji se naši ustavobranitelji stalno pozivaju, čuči u članovima Ustava SRJ, član 9. i Ustava Srbije, gde se pozivaju na član 13, a u stvari sve stoji u članu 3. koji kaže: "U Republici Srbiji je slobodno sve što Ustavom i zakonom nije zabranjeno". Dakle, ne postoji nikakva ustavna prepreka da se ovaj amandman uvrsti u zakon o lokalnim izborima. Podsećam Zakonodavni odbor da još jednom uzmu tekst Ustava, naprave analizu i zaključe da smo apsolutno u pravu.
Poslednja i najznačajnija grupa razloga koju sam, dopustićete mi, nazvala suštinskim, to su kulturološki, zapravo sociološki razlozi, a oni zapravo govore o progresu i reformama i stoje u činjenici da osim pozitivnih mera na koje se država obavezuje, ukoliko je članica UN i OEBS-a, postoji i nešto što je društvena i državna volja. Državnu smo objasnili, a društvena je očigledna. Društvena volja je da se ravnopravnost primeti i zastupa u svim sferama društva. Kako ćete pokazati i dokazati ravnopravnost ako je nema u političkoj sferi društva, odnosno tamo gde je ona najviše očigledna, a to je na izborima!
Treći bitan argument; vi znate da se ova država u svojim nastupima, posle svih ratova koje je proživela u protekloj deceniji, opredelila za mir i toleranciju; znate da je stavovima međunarodnih organizacija dobila status ili zvanje države koja konačno ide u prostor mir i toleranciju, umesto nasilja i rata. Da li mi možete reći ko bolje zastupa mir i toleranciju od žena? Da li mi možete reći da u Bujanovcu, Preševu i Medveđi žive neke druge žene, možda zainteresovane za rat ili za formiranje novih neformalnih jedinica za terorističke akcije, ili kako god već da se zovu. Da li mi možete reći ko bolje, osim žena, može da vodi državu u progres i da zastupa progresivne interese svoje dece, budućeg građanina i birača u jednoj državi?
Postoji i formalna spremnost žena da političke funkcije obavljaju bolje, ako ne podjednako kao i njihove muške kolege. Evo zašto - sva istraživanja su pokazala da je broj i procenat visokoobrazovanih žena u odnosu na muškarce znato veći. Njihova odgovornost, a pominjalo se još nešto, ključne osobine kao nekonfliktnost i njihova nesklonost korupciji, znatno su veće od tih istih osobina kod suprotnog pola.
Vama koji poštujete samo činjenice, ključni razlog na koji se stalno pozivate (citiram sintagme) jeste da "u celom svetu, u ostatku Evrope", "u civilizovanom svetu", ne postoji nigde takva vrsta odrednice; apsolutno netačno. Zašto je apsolutno netačno? Citirani su danas ustavi i izborni zakoni Francuske, Britanije, skandinavskih zemalja, ali moram reći i Bosne i Hercegovine i Avganistana.
Da se vratim na ono što je pominjano o pitanju narušavanja Ustavom zagarantovane ravnopravnosti. Niste shvatili. Zašto niste shvatili? U Ustavu stoji "ravnopravni"; to znači pola-pola ili fifti-fifti. Dakle, ispravljam se, ne 30% nego 50%.

Reč ima narodni poslanik Bora Drakulović (nije prisutan).
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe SSJ, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 82. Poslovnika.Na monitoru stoji da ima 130 narodnih poslanika u sali, ima toliko kartica, a 82 poslanika je trenutno prisutno u sali. Mislimo da je ovo veoma važna tema za srpski narod, jer svi građani jedva čekaju vanredne lokalne izbore i poslanici treba da budu ovde u sali. Ukoliko nema 126, mislim da Skupština ne može da nastavi rad.

Narodni poslanik Dragan Marković je predložio da utvrdimo kvorum.
Molim vas da ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 110 narodnih poslanika, a pošto je stupio na snagu novi Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, "Službeni glasnik RS", broj 30 od ove godine, konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.
Pošto narodni poslanik Bora Drakulović nije prisutan, reč ima narodni poslanik Emilija Krstić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, odnosno dame, izgleda da bi stalno na dnevnom redu trebalo da bude neki zakonski projekat koji je vezan za žene, žensku priču ili nešto slično, da bi se videla veća aktivnost žena.
Hoću da kažem nekoliko stvari, biću stvarno kratka, nešto oko čega se nećemo sporiti, a to je činjenica da ima malo aktivnih žena u politici. Nećemo se sporiti ni oko činjenice da treba da ih bude na listama za odbornike, poslanike u Republičkom, Saveznom parlamentu i uopšte u državnoj javnoj upravi.
Nešto oko čega ćemo se sporiti, a što je činjenica, jeste da ne možemo govoriti o neravnopravnosti žena i muškaraca, ne možemo govoriti o odsustvu jednakih mogućnosti, jer to zapravo ne stoji.
Da je to tako, onda ne biste u oba parlamenta u ovom momentu, Srbije i Crne Gore, imali žene predsednike parlamenta, ne biste imali žene ministre, žene predsednike opština, žene za govornicom u parlamentu.
Nešto drugo je suština i niko se tom suštinom danas ovde nije bavio, to je činjenica. Postoji nešto što su evropski standardi, i to je u redu, zastupljenost 30% žena u parlamentima, što bi trebalo da utiče na veću aktivnost žena, njihovu motivaciju, povećanu želju i razvoj svesti o tome da se bave politikom. Naime, naš problem je odsustvo žena uopšte; ne samo aktivnosti žena u politici,nego odsustvo motivacije i svesti o tome da ženski deo populacije treba jednako da snosi odgovornost; da žena bude svesna odgovornosti koju svojim mentalnim sklopom i bićem nosi u razvoju demokratije, u izgradnji demokratskih institucija, pravne države i uopšte u izgradnji i unapređenju okruženja u kome živi; bilo da je to lokalna samouprava, republika ili savezna država jednaku odgovornost nosi i ženska populacija, kao i muški deo stanovništva.
Ono što će, plašim se, biti posledica usvajanja amandmana Vlade Srbije, ovakvog kakav je - ukoliko ne bude 30% žena zastupljeno na listi, ona će biti proglašena nevažećom, odnosno neće moći da bude podneta; to je opasnost koja stoji, koju bi trebalo na neki način otkloniti.
Zašto ne idemo onom drugom linijom, zašto ne bismo nagradili one koji imaju na listi 30% žena, zašto im ne bismo u naknadnim raspodelama mandata dali primat u toj raspodeli, da imaju još jedan mandat više?
Postoji hiljadu načina za motivaciju. Nećete vi zakonskom regulativom naterati žene da se aktiviraju. Nećete vi njima zakonom ukazati na obavezu koju imaju, prvo u svom okruženju u kome žive. Zakonska regulativa daje okvire za ponašanje, ali motivaciju za to vam mora dati nešto drugo. Ta obaveza prvenstveno stoji ovde na nama ženama.
Svaka od nas u svom okruženju, u svojoj lokalnoj sredini iz koje dolazi, treba da pokaže ženama da politika nije muški posao, da nije ništa strašno, da politika ne boli, da je, naime, politika i bavljenje državnim problemima na lokalnom, republičkom i saveznom nivou jednako njihova obaveza, kao i muškaraca.
Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što žene nose biološku obavezu razvoja ovoga društva na sebi i zarad svoje dece moraju da daju doprinos svojom aktivnošću, a ne zakonskom regulativom kojom ćemo mi ograničiti stranke da 30% žena moraju da stave na listu.
Doći ćemo, na kraju, u još jedan problem - nećemo moći da nađemo 30% žena; moraćemo da pristupimo raznoraznim metodima da bi se na neki način smilovale da budu naši kandidati na listama. Da li će nam to obezbediti kvalitet rada lokalnog parlamenta, to je pitanje?
Znači, mislim da je odgovornost prevashodno ovde na svima nama iz unutrašnjosti, iz tih lokalnih sredina, da uradimo malo više radi aktiviranja i motivisanja žena da se bave ovim poslom. To je suština stvari. Zakonski okviri će nam možda samo malo olakšati priču, ali treba da se pozabavimo suštinom. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić. Nije prisutan.
Ovim smo završili načelnu raspravu prema prijavama za reč narodnih poslanika. Pitam da li žele reč predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa. Izvolite, reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SSJ.

Poštovani građani Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u odgovoru na moja pitanja, a i u uvodnom izlaganju uvaženi potpredsednik Vlade Srbije, gospodin Nebojša Čović, nije odgovorio onako kako sam očekivao i onako kako to očekuju građani Srbije, pretpostavljam.
Pre svega, nije me ubedio da ovaj zakon važi za jedinstvenu Srbiju i da je dugotrajnog karaktera. Naprotiv, iz njegovih reči je proizašlo da se ovo u stvari odnosi na jednokratnu upotrebu i na lokalne izbore na jugu Srbije. Ne verujem Vladi Srbije da će zakon dugo trajati i da će se primenjivati na sledećim lokalnim izborima, već duboko verujem da je ovo samo zakon za izbore u Preševu, Medveđi i Bujanovcu.
Ponavljam - bez obzira na sve napore gospodina Čovića, kao pojedinca, kriza na jugu Srbije nije rešena. Ukoliko se ovaj zakon o lokalnim izborima usvoji i po njemu izvrše izbori na jugu Srbije, Srbi na jugu Srbije neće dobiti ništa bolju situaciju nego što je sada, a ona je sada katastrofalna.
Prvo, Srbi prodaju svoje kuće, imanja i stanove jer ne vide perspektivu za svoju decu. Drugo, i dalje ima incidenata na jugu Srbije. Setimo se ranjavanja dvojice naših podoficira pre nekoliko nedelja kada su naišli na protivtektonsku minu postavljenu na sred puta. Dalje, zašto bi se ovaj zakon primenio i izvršili izbori na jugu Srbije kada Albanci sa juga Srbije jasno govore da osnivaju albansko nacionalno veće; dakle, organ paralelan ovoj skupštini.
Dakle, protiv toga se mora ustati. To se mora reći. Dalje, izjava generala Ninoslava Krstića, potpredsednika Koordinacionog centra, da se garnizoni Vojske Jugoslavije moraju iseliti van gradova samo govori o tome da situacija nije stabilna. On navodi primer opkoljavanja naših garnizona u Hrvatskoj 1991. godine. Pa, da li to znači da nam jedan tako visoki oficir i funkcioner Koordinacionog centra prejudicira šta se sve može desiti garnizonima Vojske Jugoslavije u Preševu, Medveđu i Bujanovcu.
Ukoliko se ovaj zakon o lokalnim izborima usvoji i ukoliko bude primenjen u izborima na jugu Srbije, ništa neće rešiti problem sa juga Srbije, koji osećaju opštu nesigurnost. Molim vas, zamislite, pre samo nekoliko dana je otkriven spomenik tzv. kapetanu Lešiju, teroristi, vođi tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca uz svu albansku pompu, uz albanske zastave i bez prisustva naše policije, koja je to morala da spreči. Bez obzira na sve ono što čini naša hrabra vojska i naša hrabra žandarmerija na jugu Srbije, Srbi sa juga Srbije dobro znaju da krajnje odluke donose političari, a oni više njima ne veruju.
Zatim, amnestirani su ratni zločinci sa juga Srbije ...

Gospodine Peleviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda. To je Predlog zakona o lokalnim izborima.

Da, gospođo predsednice, upravo govorim o primeni ovog zakona, eventualno, ukoliko se bude usvojio. Dozvolite mi samo da kažem da je amnestija ratnih zločinaca bivše Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca  unela dodatni nemir među Srbe sa juga Srbije.
Što se tiče ovog konkretnog zakona o izborima, treba reći da je jedan od uslova za kandidaturu odbornika i predsednika opština i mesto prebivališta. Ali, postavlja se pitanje koliko dugo taj kandidat ima prebivalište, recimo u Preševu, Medveđi i Bujanovcu. Da li se radi o nekom ko se pre par meseci doselio iz Albanije i sada će on biti kandidat neke albanske partije na jugu Srbije. To je veoma važno i to se mora promeniti u ovom zakonu, jer ćemo time dozvoliti teroristima, koji su došli sa Kosmeta ili iz Albanije, da budu odbornici u skupštinama opština Medveđa, Preševo i Bujanovac.
I, još nešto, uvaženi potpredsednik Vlade mi nije odgovorio na ono što je veoma važno: kako će na glasačkom listiću biti ispisana slova; da li na albanskom pa srpskom ili na srpskom pa na albanskom? Mislim da bi bilo najkorektnije i najpravilnije, pošto se jug Srbije nalazi u Srbiji, da prvo budu slova ispisana na srpskom jeziku, a tek posle na albanskom. Ako dozvolimo da prvo bude albanski, pa onda srpski jezik, onda vam garantujem da se ponavlja scenario sa Kosova i Metohije.
Iz svih ovih razloga koje sam naveo i zbog sumnje u dobre namere Vlade Srbije, prilikom usvajanja ovog zakona stranka SSJ će glasati protiv zakona o lokalnim izborima. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem. Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.