Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuju 142 narodna poslanika.
Molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifkacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, Narodnog pokreta "Otpor" i Nacionalnog demogratskog instituta.
Pozdravljam prisutne goste.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Meho Omerović, Slavoljub Matić, Ljubiša Đoković, Pal Karolj, Ratimir Svirčević, Petar Mišić, Branimir Trajković, Milan Ernjaković, Slobodan Pavlović i Vladimir Garčević; a pre podne narodni poslanici Slobodan Adžić, Predrag Stojanović i Dragan Jočić.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Olgica Kirćanski, Rodoljub Šabić i Meho Omerović, Živko Selaković, Dragan Marković, Vojislav Šešelj, Vukosav Tomašević, Vladimir Dobrosavljević i Bojan Aleksić, Milka Marinković, Anita Beretić, Neda Arnerić, Gordana Čomić, Milena Milošević, Aleksandra Joksimović, Dušica Anđelković i Gorica Mojović, Boško Ničić, Ljubodrag Grbić, Bratoljub Janačković, Slobodan Radulović, Nebojša Leković, Milorad Stanulov, Siniša Mitrović, Ružica Veljović i Zoran Anđelković, Joca Arsić i Rade Bajić, Joca Arsić i Hranislav Perić, Nebojša Jović i Golub Rajić, Rajko Baralić i Dušan Cvetković, Dragan Todorović i Hranislav Perić, Toma Bušetić i Ljubiša Maravić, Zoran D. Nikolić i Đura Lazić, Radojko Petrić i Sreten Mitrović, Milan Janković i Rajko Baralić, Vladimir Garčević i Rade Bajić, Đura Lazić i Dragan Jovanović, Žarko Obradović i Sreten Mitrović, Golub Rajić i Nebojša Jović, Jovan Todorović i Vladimir Garčević, Slobodan Tomović i Branko Ružić, Radojko Petrić i Ljubomir Mucić, Jovan Todorović i Miloš Nešović, Ljubiša Maravić, Đura Lazić i Sreten Mitrović, Zoran Anđelković i Joca Arsić i Zoran Ćirković, kao i amandmane Vlade Republike Srbije i Odbora za pravosuđe i upravu.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o pojedinim amandmanima.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu mišljenje su izdvojili narodni poslanici Đorđe Mamula i Dušan Budišin.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu narodni poslanik Milka Marinković, u ime podnosilaca amandmana, povukla je amandman na član 3.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram načelni pretres.
Pre nego što pitam da li predstavnik predlagača želi reč, želim da vas obavestim da je predstavnik predlagača za ovu tačku dnevnog reda potpredsednik Vlade gospodin Nebojša Čović i trenutno se nalazi u Bujanovcu. Ovde će doći sa zakašnjenjem, a očekujemo ga oko 13,00 časova.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje žele reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.

U obrazloženju Predloga zakona o lokalnim izborima član 64. nije obrazložen. Tim članom se predviđa novčana kazna od 100 do 200 hiljada dinara za političku stranku, koaliciju, odnosno drugu političku organizaciju ili drugo pravno lice koje prikuplja potpise suprotno odredbi člana 23. Dakle, tu je kazna predviđena od 100 do 200 hiljada, a u drugom stavu predviđena je kazna od pet do 10 hiljada, u trećem takođe.
Mene zanima koji su parametri odlučili da se opredeli ovaj iznos od 100 do 200 hiljada? Ne može se predvideti tolika kazna, a da predlagač ne kaže čime se rukovodio. Zašto od 100 do 200 hiljada? Da li je neki drugi zakon poslužio kao primer, pa su kriterijumi iz tog zakona uzeti u obzir? Naravno, neću insistirati na tome da to nije u skladu sa Poslovnikom, ali bi bilo dobro, ako je reč o propustu, da znamo zašto tolika kazna.
S druge strane, Vlada Srbije je predložila amandman na član 20, u kome se kaže da na izbornoj listi među svaka četiri kandidata po redosledu na listi mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi. Ovo je direktno pozivanje na kršenje Ustava i ne znam gde ste ovo videli. Šta znači da mora biti po jedan takav kandidat? Kakva je tu sloboda izbora?
Ustav Savezne Republike Jugoslavije u članu 20. kaže - građani su jednaki bez obzira na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veru, političko i drugo uverenje. Nije sporno da u ovoj zemlji postoji Ustavom i zakonom zagarantovana ravnopravnost. Ako se u praksi ona pojavi, svako ima pravo da traži zaštitu koja mu je zagarantovana Ustavom i zakonom, tako da sada ići na to da mora među svaka četiri da bude po jedan kandidat - pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi, i to znači 30% kandidata. Kako određivati političke slobode od 30%? Da li je to bila zamisao da se ženama da 30%? Nedeljive su slobode i ne može se opredeljivati procentima. Pretpostavljam da je ovo bila omaška u radu, u žaru želje da se Predlog učini što boljim.
Pogotovo što se u obrazloženju Vladinog amandmana 1. kaže: "Predloženim rešenjem obezbeđuje se ravnopravnost oba pola". Pa, zar ona nije obezbeđena Ustavom i zakonom već do sada? Znači da se priznaje da ravnopravnosti nema. Zato sam izdvojio mišljenje, jer mislim da je ovo pozivanje na kršenje Ustava. Tim pre što je Vlada Republike Srbije, ocenjujući amandman grupe poslanika Olgice Kirćanski, Rodoljuba Šabića, Mehe Omerovića, Živka Selakovića i Dragana Markovića, koji ide u istom pravcu, obrazložila da se amandman odbija, jer nema ustavno-pravnog osnova za utvrđivanje obaveze predlagača izborne liste u pogledu kandidata za odbornike skupštine jedinice lokalne samouprave, pa da na listi mora da bude određeni broj kanadidata bilo kog pola. Prema tome, sada me zanima koji stav Vlada zastupa.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Dušan Budišin, koji je takođe izdvojio mišljenje na sednici Odbora. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zajedno sa kolegom Đorđem Mamulom izdvojio sam mišljenje, zbog toga što mislim da je predlog ovog zakona još jedan primer kako se Vlada igra sa parlamentom. Prvo, što se tiče visine novčane kazne, Vlada sebi dozvoljava slobodu da u obrazloženju, a to je dužna, ne kaže ni jedno jedino slovo o članu 64. Zaista nas interesuje, i šteta je što gospodin Kasa nije ovde, verovatno zato što se ne smenjuje gospodin Maršićanin, onda bi sigurno bio. (Čedomir Jovanović, sa mesta: Onda će biti kada se vi budete smenjivali.)
Pretpostavljam, gospodine Čedo. Radi se jednostavno o izigravanju parlamenta. Kazna je tolika, a mene interesuje po kom je kriterijumu to odmereno ili se valjda pri određivanju visine novčane kazne rukovodio svojim merilima. To nikako ne može da se prihvati i to je jednostavno nedozvoljeno. Da stvar bude gora, danas ovde nema nikoga iz Vlade da nam to objasni.
Što se tiče drugog razloga zbog koga smo izdvojili mišljenje, smatramo da je povređen Ustav davanjem ovakvih kriterijuma - da bude 30%, pa sam juče na Odboru za pravosuđe rekao da zaista nemam ništa protiv da bude i 50%. Naravno, i više od 50%, prema situaciji. S obzirom na stav 2. istog člana, pitam se ko će snositi odgovornost ako izbori propadnu zbog toga, jer imamo situaciju u Srbiji takvu kakvu imamo i ona u svim mestima nije ista. Kako će, recimo, oni na jugu Srbije da skupe taj procenat, to mi nije jasno. Znate, kada se radi o zakonu, onda se mora imati u vidu i određena mera. Naš narod lepo kaže - ne treba se praviti veći katolik od Pape. Hvala.

Hvala. Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, narodni poslanik Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SSJ po ovoj tački dnevnog reda.
(Borislav Pelević: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku, izvolite.

Hvala. Poštovani građani Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 89. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, koji kaže da predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača dobija reč kada je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja.
Podvlačim da je Vlada promenila izvestioca po ovoj tački dnevnog reda i da je umesto gospodina Vladana Batića imenovala gospodina Nebojšu Čovića. Pretpostavljam da se radi o zakonu o lokalnim izborima, koji se, pre svega, odnosi na veoma komplikovanu situaciju na jugu Srbije. Vi dobro znate da se Srbi iz nekoliko opština na jugu Srbije masovno iseljavaju i ja to nikako ne bih nazvao rešavanjem problema na jugu Srbije.
Prema tome, predlažem Narodnoj skupštini da odložimo ovo zasedanje i raspravu u načelu sve dok ne dođe gospodin Nebojša Čović, koji će nam adekvatno, verovatno, objasniti svrhu i smisao ovog zakona o lokalnim izborima koji se, pre svega, odnosi na jug Srbije. Mislim da je bespredmetno da raspravljamo u načelu pre nego što čujemo gospodina Nebojšu Čovića, koji je sasvim sigurno najmerodavniji da nam objasni u čemu su svrha i smisao ovog zakona. Dakle, predlog poslaničke grupe SSJ jeste da se rasprava o ovom pitanju odloži sve dok nam izvestilac Vlade, gospodin Nebojša Čović, ne podnese uvodno izlaganje. Zahvaljujem na pažnji.

Reklamirali ste povredu člana 89. i stavili ste predlog da se Skupština izjasni o tome da se napravi pauza dok potpredsednik Vlade gospodin Nebojša Čović ne stigne iz Bujanovca.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Borislava Pelevića da se odredi pauza dok ne dođe potpredsednik Vlade Nebojša Čović.
Za 85, protiv 63, uzdržanih troje, nije glasalo 17, od ukupno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da je prihvaćen predlog narodnog poslanika Borislava Pelevića i određujem pauzu do 14,00 časova. Nakon toga ćemo raditi bez pauze, ako sada pravimo pauzu do 14,00 časova.
Pozivam matične odbore da održe sednice po ovoj tački dnevnog reda.
(Posle pauze - 14,30.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Konstatujem da u sali nisu bili prisutni poslanici SSJ, po čijem predlogu smo odredili pauzu do dolaska predlagača akta, gospodina Nebojše Čovića, iz Bujanovca.
Pre nego što dam reč predlagaču, želim da vam dam jedno obaveštenje - na osnovu člana 73. stav 2. zakazujem sednicu Zakonodavnog odbora u 18,00 časova, odnosno nakon završetka današnjeg rada zbog kolizije koja je nastala u prihvatanju, odnosno neprihvatanju amandmana na članove 19. i 20. Predloga zakona o lokalnim izborima.
Dajem reč gospodinu Nebojši Čoviću, potpredsedniku Vlade Republike Srbije.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o lokalnoj samoupravi predviđeno je donošenje posebnog zakona kojim bi se uredio izbor odbornika i predsednika opštine, odnosno gradonačelnika.
Radi uređivanja celine sistema lokalne samouprave Vlada Republike Srbije dostavila je Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje Predlog zakona o lokalnim izborima koji predviđa značajne novine vezane za postupak izbora odbornika i na novi način uređuje izbor predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Predlog zakona o lokalnim izborima predviđa primenu proporcionalnog izbornog sistema u kome opština predstavlja jednu izbornu jedinicu kada je u pitanju izbor odbornika, a za izbor predsednika opštine, odnosno gradonačelnika predviđa se većinski dvokružni sistem.
Imajući u vidu da su prilikom izrade zakona razmatrana uporedo pravna rešenja u ovoj oblasti, određena rešenja u Predlogu zakona su poboljšana u odnosu na do sada važeća rešenja u ovoj oblasti, čime je izvršeno približavanje našeg izbornog sistema izbornim sistemima evropskih zemalja.
Ovo se, pre svega, odnosi kako na primenu proporcionalnog sistema, tako i na primenu Hejr-Nimajerovog (Hare-Niemyer) sistema prilikom raspodele mandata odbornika, koji omogućava srazmerniju raspodelu mandata u odnosu na broj osvojenih glasova koje je dobila odgovarajuća izborna lista, za razliku od do sada primenjivanog Dontovog sistema.
U postupku prikupljanja potpisa birača za podršku izbornoj listi stranaka, koalicija i grupa građana predviđa se da je potrebno prikupiti 30 potpisa birača po predlogu za jednog kandidata, odnosno najmanje 200 birača po izbornoj listi. Posebna pažnja je posvećena rešavanju pojedinih situacija koje su u dosadašnjoj izbornoj praksi izazivale nedoumice. Tako su precizirane odredbe o neophodnoj dokumentaciji koja se prilaže izbornoj listi gde je značajna novina zakonska obaveza prilaganja koalicionog sporazuma, kada su u pitanju koalicione liste.
Naime, nesumnjivo jedan od najčešće izraženih problema do sada upravo je bio problem tumačenja i pravnog značaja koalicionih sporazuma, pa se na ovaj način to pitanje i zakonski uređuje radi omogućavanja pravne zaštite u slučaju kršenja tih odredaba.
Prilikom predlaganja kandidata i raspodele mandata obavezno bi se, u skladu sa odredbama ovog predloga zakona, vodilo računa o ravnopravnoj zastupljenosti kandidata oba pola - tzv. pozitivna diskriminacija polova.
S obzirom da se predviđa obaveza predlagača liste da na listu uvrsti najmanje 30% pripadnika onog pola koji je manje zastupljen na listi, kao i da svaki četvrti kandidat po redosledu na listi, prva četiri mesta na listi, druga četiri mesta na listi i tako do kraja liste, bude kandidat onog pola koji je manje zastupljen na listi.
U odnosu na visinu cenzusa koji moraju ispuniti stranke, koalicije i grupe građana da bi učestvovale u raspodeli mandata, važno je naglasiti da je njegova visina smanjena sa 5% na 3% da bi se obezbedilo potpunije učešće stranaka, koalicija i grupa građana u raspodeli mandata.
Primenom Hejr-Nimajerovog sistema mandati između različitih izbornih lista se raspodeljuju tako što se ukupan broj odborničkih mesta množi brojem važećih glasova koje je osvojila svaka od izbornih lista. Dobijeni proizvod se zatim deli ukupnim brojem glasova datim svim izbornim listima, izuzimajući glasove date onim izbornim listama koje nisu dobile najmanje 3% glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali. Svakoj izbornoj listi dodeljuje se onoliko odborničkih mandata koliko celih brojeva proizilazi iz ove proporcije.
Ukoliko jedan ili više odborničkih mandata ostane neraspoređen, oni se dodeljuju izbornim listama prema najvećim delovima razlomka.
Važna novina je da se predviđaju rešenja koja omogućavaju predlagačima izborne liste da za određeni broj kandidata, dve trećine, samostalno dostave podatke na osnovu kojih će biti izabrani za odbornike, dok se jedna trećina mandata dodeljuje kandidatima po njihovom redosledu na listi.
Ovo rešenje omogućava predlagačima da delimično odstupe prilikom određivanja koji su kandidati izabrani za odbornike, od njihovog redosleda na listi. Među dve trećine kandidata, kojima se dodeljuju mandati na osnovu podataka koje dostavljaju predlagači liste, obavezno mora biti određen broj pripadnika manje zastupljenog pola na listi, u skladu sa ovim predlogom zakona.
Takođe, često se u praksi postavljalo pitanje nespojivosti i prestanka mandata odbornika, pa su i te odredbe precizirane Predlogom zakona. U pogledu izbora predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, Predlogom zakona u celini je uređen postupak predlaganja izbora i opoziva čelnika lokalne izvršne vlasti. Tako je za kandidaturu za predsednika opštine predviđena potrebna podrška 3% birača. Kao što je poznato, za inicijativu za opoziv predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, Zakonom o lokalnoj samoupravi predviđena je podrška 10% birača u toj jedinici lokalne samouprave.
Možda se na prvi pogled stiče utisak da ove dve odredbe nisu usklađene, međutim, bitno je uočiti značajnu razliku između kandidatura za predsednika opštine, kojih može i treba da bude veći broj, imajući u vidu značaj te funkcije i relativno veliki broj potpisa koji podržavaju tu kandidaturu. S druge strane, logično je da je neophodna još kvalifikovanija podrška za predlog za opoziv već izabranog predsednika opštine, znači 10% broja upisanih birača.
Konačno, bitno je uočiti značaj prelaznih i završnih odredaba Predloga zakona, kojima je predviđena primena ovog zakona od prvih narednih izbora za celokupni sastav skupštine jedinice lokalne samouprave, odnosno od izbora u pojedinim ili svim jedinicama lokalne samouprave, kako je precizirana odredba člana 130. Zakona o lokalnoj samoupravi.
Značaj predloženog zakona je očigledan i usvajanjem ovog zakona omogućava se, pre svega, da se nakon prvih narednih izbora konstituišu organi jedinica lokalne samouprave na način predviđen Zakonom o lokalnoj samoupravi, a da se samo sprovođenje izbora izvrši u postupku kojim se otklanjaju dosadašnji pravni nedostaci koji su proizilazili iz nepreciznosti važećih zakona kojima je uređen izbor odbornika i da se oni održe u skladu sa savremenim uporedno-pravnim rešenjima u ovoj oblasti.
Naime, ovaj zakon sadrži savremena uporedno-pravna rešenja u ovoj oblasti i omogućava da se izbori sprovedu u demokratskom duhu. Zato predlažem da Narodna skupština nakon pretresa i rasprave usvoji predloženi zakon o lokalnim izborima.

Zahvaljujem predstavniku predlagača, potpredsedniku u Vladi Srbije, gospodinu Nebojši Čoviću.
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva po ovoj tački dnevnog reda.