DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 06.06.2002.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

06.06.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:40

OBRAĆANJA

Toma Bušetić

Uvažene kolege narodni poslanici, razmatranje Predloga zakona o lokalnim izborima i njegovo usvajanje po hitnom postupku, na vanrednoj sednici Skupštine Srbije, jasno nam ukazuje da Vlada Srbije želi eventualnim lokalnim izborima da skrene pažnju sa dramatičnih problema sa kojima se država i narod susreću ovih meseci.
To je, pre svega, pitanje problema na Kosovu i Metohiji, gde su Srbi izloženi neviđenom teroru i progonu. To su problemi u oblasti socijalne politike, jer predsednik Vlade pre nekoliko nedelja reče da nema dovoljno para za socijalne programe, a po dolasku na vlast jasno se isticalo da će biti para za sve. Naravno, pošto predstoji otpuštanje nekoliko stotina hiljada radnika, pošto nema dovoljno para, po rečima predsednika Vlade, znači neće dobiti ni te crkavice od par hiljada maraka.
Ili, kada je reč o ekonomskim problemima koji su sve izraženiji, jer je industrijska proizvodnja u padu a fabrike su se takoreći pogasile, donošenje ovog zakona ili eventualni izbori neće rešiti sve ove nagomilane probleme, premda smo mi apsolutno za izbore na lokalnom nivou, jer su i lokalne samouprave u velikom haosu.
Sam Predlog zakona ima dosta manjkavosti i loših rešenja, od kojih ću navesti samo nekoliko. Predlagač se zalaže za proporcionalni izborni sistem, sa opštinom kao jednom izbornom jedinicom, što je u suprotnosti sa našim jasnim stavom - zalažemo se za većinski sistem, jer samo po većinskom sistemu do punog izražaja mogu doći kvaliteti kandidata.
Kod proporcionalnog sistema najvažnija karika je rejting stranke, popularnost stranke, što nije sporno. Ali, većinski sistem je simbioza i snage stranke i ugleda kandidata. No, sasvim je jasno da iza ovog predloga stoje male stranke, koje teško da bi mogle da nađu kandidate u većini mesnih zajednica. Takve stranke su i stranka Nebojše Čovića, stranka Vladana Batića i sasvim je jasno da u selima Jagodine, Kruševca, kao i Paraćina teško da bi mogli da nađu kandidate i za 10% ako bi išli po većinskom sistemu.
Za nas je neprihvatljiv i predlog da cenzus bude 3%, već je neophodno da se vrati i podigne na 5%, kada je reč o jednoj političkoj partiji ili da se podigne na neki veći procenat, kada je reč o koaliciji dve ili više partija. Cenzus od 3% je još jedan ustupak malim strankama čije je članstvo tako brojno da se uglavnom sastoji od članova njihovih porodica.
Kakvi su rezultati članica DOS-a od 5. oktobra do današnjeg dana teško da će i ovaj cenzus biti dovoljan za njih. I 3% će biti veliki zalogaj. Možda bi prava stvar bila da se upravo ovim zakonom u Srbiji normalizuje situacija kada je reč o političkim partijama i da ih svedemo na pet do šest, koliko je takvih značajnih partija u čitavom svetu.
Kada je reč o ovim drugim detaljima, vezano za član 18, zalažemo se da izborne liste političke stranke ili koalicije moraju imati potpis podrške za svakog kandidata, znači po 30 potpisa, a ne ovo - 200, to treba brisati. Jer, ko ne može da sakupi 30 potpisa za svakog kandidata ne treba ni da izlazi na izbore.
Na kraju, sasvim je sigurno da se ovaj zakon donosi na ovaj način i po ovom postupku da bi se što pre stvorili izbori na jugu Srbije. Neko kao da želi da i u Bujanovcu, a možda i u Medveđi ustoličimo novog Rizu Halimija. A, vrlo dobro znamo do čega dolazi kada Albanci preuzmu mehanizme upravljanja - dolazi do terora i progona Srba.
Ne znam sada kako potpredsednik Vlade Nebojša Čović tumači albansku zastavu u Velikom Trnovcu a naša milicija ne sme ni da prigviri tamo, ili zahtev Mihela Štajnera da se ukinu paralelne institucije na Kosovu i Metohiji. Nebojša Čović ovih dana govori na televiziji da međunarodna zajednica ima dvostruke standarde, dvostruke aršine. Mi smo tako govorili deset godina, i Nebojša Čović je govorio sedam godina, ali je očigledno da se sada Nebojša Čović promenio.
I na kraju vezano za 30% žena i za prilagođavanje nekim evropskim standardima - smatram da je to greška, pošto-poto prihvatiti sve iz Evrope. To je ogromna greška.
Ovih dana i potpredsednik Savezne vlade Labus govori o potrebi strukturnog prilagođavanja. To jeste velika greška, jer sve zemlje koje su primenile taj proces strukturnog prilagođavanja vrlo brzo su bile i opljačkane i eksploatisane. Da podsetim, to je, znači, ad hok privatizacija, liberalizacija tržišta kapitala i tržišno utemeljenje cena. Svuda u istočnoj Evropi gde je taj princip zastupljen došlo je do totalne propasti i privrede i tih država u celini.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima potpredsednik Republičke vlade gospodin Nebojša Čović.

Nebojša Čović

Vrlo kratko, mislim da imamo određen problem: niti je tačka dnevnog reda jug Srbije, niti je tačka dnevnog reda Kosovo, niti sam ja tačka dnevnog reda. I da čisto hipotetički pogledamo ovo, da smo u školi, vi biste na ovo vaše izlaganje dobili odgovor - promašio temu, a nakon toga - sedi, jedan.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, a posle njega Dragan Marković.

Velimir Simonović

Dame i gospodo, nisam pisao amandmane pošto amandmani ovde dosta teško prolaze, ali ću staviti nekoliko svojih načelnih primedaba na ovaj zakon.
Od kad postoje izbori uopšte, stalno se raspravlja o tome da li većinski ili proporcionalni sistem. Manje-više svi znamo prednosti i nedostatke svakog od tih sistema, pa zbog toga postoje zemlje gde je većinski sistem za izbor poslanika, ima zemalja gde je proporcionalni sistem a ima i zemalja gde je sistem mešovit, pa se pola poslanika bira po proporcionalnom sistemu a pola po većinskom.
Što se mene lično tiče, oduvek sam bio, od 1990. kada su bili prvi višestranački izbori, koji su bili po većinskom sistemu, pristalica većinskog sistema na svim nivoima.
Pogotovu sam pristalica većinskog sistema kada su u pitanju lokalni izbori. Hoće građanin kada bira odbornika da zna da li je taj čovek iz njegove ulice, iz njegovog sela, iz njegove mesne zajednice ili ga on uopšte ne poznaje. Kako ćemo verovatno usvojiti proporcionalni sistem, građani uopšte neće znati ko će im biti odbornici, jer će stranke ili koalicije imati jednu listu, dobiće određeni broj mandata i stranka će odrediti ko će biti ti ljudi koji će ući u opštinsku skupštinu. Smatram da za lokalnu vlast to nije dobro.
Što se tiče ovih procenata, pre svega jednu drugu stvar da kažem - ne znam kada je to uvedeno, možda 1990. godine kada su bili prvi višestranački izbori, da lista treba da dobije nakakvu podršku, da se potpisuju građani da podržavaju tu listu.
Molim vas, nismo mi od juče. Imala je Srbija do 1918. godine i izbore i vladu i parlamente, pa Kraljevina Jugoslavija od 1941. i izbore i vladu i parlamente i tako dalje, i nije bilo toga da stranka izađe sa svojom listom i da traži potpise građana, odnosno podršku.
To je potpuno nepotrebno. To jedino može da ima smisla ako se pojavi lista grupe građana pa se onda traži da li ta grupa stvarno ima neku podršku, ali kada su stranke u pitanju, kakvi potpisi, molim vas.
Stranka izlazi sa svojim kandidatima, a građani će reći da li će ta stranka da dobije nešto ili neće, a pogotovu sada, recimo, traži se za predsednika, gradonačelnika veliki broj potpisa i čemu to? Stranka kandiduje čoveka za gradonačelnika koji će dobiti ili neće dobiti, i pogotovu ti koji liste potpisuju kao podršku uopšte nisu obavezni da za tu listu i glasaju, niko ih na to ne obavezuje.
Prema tome, ja sam protiv skupljanja potpisa za podršku, osim eventualno ako je u pitanju lista građana.
A sada, pošto je to bila jako velika polemika, da se i ja uključim malo, oko ovog procenta - 30%, drugi pol, pa radi se o ženama, da se ne zavaravamo. Moram da vam kažem, iako ne volim da upotrebljavam neke baš nezgodne i teške reči - meni to deluje, nažalost, prilično neozbiljno. Pazite, teorijski je moguće da u nekoj opštini stranka kandiduje same žene na nekoj listi ili da ne kandiduje nijednu; evo, ja ću vam reći, mi u Demokratskom centru smo stalno težili da u našem članstvu bude najmanje, ako je moguće, 30% žena.
Prema tome, stranka neka vodi računa, ako ima dovoljno dobrih kandidata oba pola. O čemu se radi? Kada stranka pravi listu, onda će staviti na tu listu žene ili muškarce koji mogu da privuku birače, da osvoje glasove... Nemojte da dobacujete, molim vas, da li ste videli još neku narodnu poslanicu koja dobacuje?
(Čuju se dobacivanja iz sale.)
Nemojte, molim vas, da mi dobacujete, biću prinuđen da vam citiram jednu narodnu poslovicu. Kakav je to način, vi stalno dobacujete nešto i na kraju ću vam citirati jednu narodnu poslovicu! Nemojte da dobacujete, kakav je to način, molim vas!
Prema tome, stranka će voditi računa da stavi na svoju listu najbolje kandidate bez obzira na pol. Ja bih predložio gospodinu Čoviću da taj vladin amandman povuče, a za onaj amandman koji je podnela Socijaldemokratska partija jednostavno nećemo glasati i sve će biti u redu. Na ovakav način, gde se kaže da mora da bude najmanje 30% žena, to je zaista jedan interesni zahtev koji je negde verovatno nemoguće ostvariti iz tehničkih, političkih ili nekih drugih razloga. Prepustimo strankama da same odrede koliko će biti žena na njihovim listama.
Eto, to je sve što sam hteo da kažem u vezi sa ovim zakonom i to su moje načelne primedbe.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, replika na izlaganje potpredsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Nebojše Čovića.

Toma Bušetić

Uvažene kolege narodni poslanici, prvo, nije Nebojša Čović nadležan da ocenjuje rad poslanika.
Drugo, gro mog izlaganja bio je vezan za proporcionalni sistem i za cenzus, ali Nebojša Čović to nije pratio.
Treće, zakon će se prvo primeniti na jugu Srbije izborom gradonačelnika Bujanovca, Preševa i Medveđe, a učinak Nebojše Čovića na jugu Srbije je jedinica čista, kao što je učinak na Kosovu i Metohiji. Danas je na Kosovu i Metohiji sto puta gore nego u vremenu vlasti SPS-a; u vreme vlasti SPS-a nosila se humanitarna pomoć, naši funkcioneri su stalno odlazili, a oni ne smeju da se pojave na Kosovu i Metohiji, a navodno imaju podršku čitave međunarodne zajednice.
Molim vas, sankcije još nisu ukinute, a Buš je izjavio da ih je produžio, i pored tolike demokratije, pored tolike servilnosti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima predstavnik predlagača, potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Nebojša Čović.
Molim Narodnu skupštinu da poštujemo Poslovnik i da se, bez obzira na činjenicu da radimo popodne, saslušamo uz uvažavanje na koje nas obavezuje i Poslovnik a valjda i ono što znamo o načinu na koji se ljudi slušaju.

Nebojša Čović

Vlada neće odustati od ovog amandmana vezanog za pozitivnu diskriminaciju i mislim da je malopre jedan od govornika rekao jedan od razloga. Na primer, ako bi na listi bilo 100% kandidata žena, onda bi to morali da primenimo za muškarce. To je jedan od razloga zašto ne možemo da odustanemo, zato vam i kažem, zato što je činjenično.
Što se tiče ove poslednje diskusije, gotovo je, ponavljali ste.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.
Vi imate repliku? Izvinite, poslaniče, sačekajte. Replika na izlaganje potpredsednika Vlade, narodni poslanik Velimir Simonović.