Dame i gospodo, nisam pisao amandmane pošto amandmani ovde dosta teško prolaze, ali ću staviti nekoliko svojih načelnih primedaba na ovaj zakon.
Od kad postoje izbori uopšte, stalno se raspravlja o tome da li većinski ili proporcionalni sistem. Manje-više svi znamo prednosti i nedostatke svakog od tih sistema, pa zbog toga postoje zemlje gde je većinski sistem za izbor poslanika, ima zemalja gde je proporcionalni sistem a ima i zemalja gde je sistem mešovit, pa se pola poslanika bira po proporcionalnom sistemu a pola po većinskom.
Što se mene lično tiče, oduvek sam bio, od 1990. kada su bili prvi višestranački izbori, koji su bili po većinskom sistemu, pristalica većinskog sistema na svim nivoima.
Pogotovu sam pristalica većinskog sistema kada su u pitanju lokalni izbori. Hoće građanin kada bira odbornika da zna da li je taj čovek iz njegove ulice, iz njegovog sela, iz njegove mesne zajednice ili ga on uopšte ne poznaje. Kako ćemo verovatno usvojiti proporcionalni sistem, građani uopšte neće znati ko će im biti odbornici, jer će stranke ili koalicije imati jednu listu, dobiće određeni broj mandata i stranka će odrediti ko će biti ti ljudi koji će ući u opštinsku skupštinu. Smatram da za lokalnu vlast to nije dobro.
Što se tiče ovih procenata, pre svega jednu drugu stvar da kažem - ne znam kada je to uvedeno, možda 1990. godine kada su bili prvi višestranački izbori, da lista treba da dobije nakakvu podršku, da se potpisuju građani da podržavaju tu listu.
Molim vas, nismo mi od juče. Imala je Srbija do 1918. godine i izbore i vladu i parlamente, pa Kraljevina Jugoslavija od 1941. i izbore i vladu i parlamente i tako dalje, i nije bilo toga da stranka izađe sa svojom listom i da traži potpise građana, odnosno podršku.
To je potpuno nepotrebno. To jedino može da ima smisla ako se pojavi lista grupe građana pa se onda traži da li ta grupa stvarno ima neku podršku, ali kada su stranke u pitanju, kakvi potpisi, molim vas.
Stranka izlazi sa svojim kandidatima, a građani će reći da li će ta stranka da dobije nešto ili neće, a pogotovu sada, recimo, traži se za predsednika, gradonačelnika veliki broj potpisa i čemu to? Stranka kandiduje čoveka za gradonačelnika koji će dobiti ili neće dobiti, i pogotovu ti koji liste potpisuju kao podršku uopšte nisu obavezni da za tu listu i glasaju, niko ih na to ne obavezuje.
Prema tome, ja sam protiv skupljanja potpisa za podršku, osim eventualno ako je u pitanju lista građana.
A sada, pošto je to bila jako velika polemika, da se i ja uključim malo, oko ovog procenta - 30%, drugi pol, pa radi se o ženama, da se ne zavaravamo. Moram da vam kažem, iako ne volim da upotrebljavam neke baš nezgodne i teške reči - meni to deluje, nažalost, prilično neozbiljno. Pazite, teorijski je moguće da u nekoj opštini stranka kandiduje same žene na nekoj listi ili da ne kandiduje nijednu; evo, ja ću vam reći, mi u Demokratskom centru smo stalno težili da u našem članstvu bude najmanje, ako je moguće, 30% žena.
Prema tome, stranka neka vodi računa, ako ima dovoljno dobrih kandidata oba pola. O čemu se radi? Kada stranka pravi listu, onda će staviti na tu listu žene ili muškarce koji mogu da privuku birače, da osvoje glasove... Nemojte da dobacujete, molim vas, da li ste videli još neku narodnu poslanicu koja dobacuje?
(Čuju se dobacivanja iz sale.)
Nemojte, molim vas, da mi dobacujete, biću prinuđen da vam citiram jednu narodnu poslovicu. Kakav je to način, vi stalno dobacujete nešto i na kraju ću vam citirati jednu narodnu poslovicu! Nemojte da dobacujete, kakav je to način, molim vas!
Prema tome, stranka će voditi računa da stavi na svoju listu najbolje kandidate bez obzira na pol. Ja bih predložio gospodinu Čoviću da taj vladin amandman povuče, a za onaj amandman koji je podnela Socijaldemokratska partija jednostavno nećemo glasati i sve će biti u redu. Na ovakav način, gde se kaže da mora da bude najmanje 30% žena, to je zaista jedan interesni zahtev koji je negde verovatno nemoguće ostvariti iz tehničkih, političkih ili nekih drugih razloga. Prepustimo strankama da same odrede koliko će biti žena na njihovim listama.
Eto, to je sve što sam hteo da kažem u vezi sa ovim zakonom i to su moje načelne primedbe.
