Gospodine Čoviću, rekao sam da je teorijski moguće da bude na listi 100% žena, to nije loše ako je moguće.        Ako stranka ceni da ima 100% kvalitetnijih žena za listu, neka sve budu tamo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, a posle njega narodni poslanik Vukosav Tomašević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslednja tri narodna poslanika koja su diskutovala pominjala su procenat žena, a taj amandman je dala Vlada Srbije. Mi iz SSJ smatramo da 80% žena dođe u ovu salu da bi mnogo pametnije i bolje zakone donosile od vas, dame i gospodo. To je jedno.
Drugo, ako Vlada želi da da primer i da dobije neki politički poen, zašto ne ubaci u Vladu 30% žena? Vlada ima dve žene koje mi iz SSJ poštujemo, uvažavamo i one odrađuju onaj posao koji dobiju i vode računa o građanima Srbije. Ali, u Vladi ima onih koji nisu ni žensko ni muško i to je problem. To se ne odnosi na vas, gospodine Čoviću, nemojte da tražite repliku jer vi ste tamo gde su muškarci, a to se odnosi na neke druge.
Na osnovu vaše diskusije došao sam do zaključka da se radi o izborima na jugu Srbije; prema tome, nemojte da mi kažete da sam ponavljao razred, ovo je jednokratni zakon.
Mislim da nije dobro. Na jugu Srbije, dame i gospodo, stvorili su se uslovi samo za Albance. Sve što su potražili, Albanci su dobili od Vlade Srbije. Prvo su pustili iz srpskih zatvora sve Šiptare, teroriste, a pri tom nismo tražili da se oslobode Srbi iz albanskih kazamata.
Druga stvar, Savezna skupština je juče amnestirala sve ratne zločince, one koji su imali učešće na Kosmetu, one koji su ubijali srpski narod, a sa druge strane šalju Srbe u Hag, pazite.
Dalje, 90% para je uloženo u infrastrukturu na jugu Srbije, u delu gde su Albanci u većini. Isto to je rađeno na Kosmetu i znamo šta nam se desilo i kakav je kraj bio. Pozivali smo Srbe da izađu na izbore na Kosmet, izašli su i do dana današnjeg ništa ti Srbi nisu dobili. Želimo sada, preko zakona koji će biti usvojen u utorak, takođe da pozovemo Srbe da izađu na izbore samo u tri opštine, što nije dobro.
Takođe, Srbi na jugu Srbije ništa nisu dobili, ali su dobili Albanci, jer su tražili da imaju učešće, odnosno da se napravi multietnička policija, gde je odnos 5:1. Mi njima dajemo policiju, a našu policiju i vojsku opterećujemo i želimo da pošaljemo u Hag pojedine koji se nalaze na listi; da vas podsetim da je tu policiju i vojsku činio srpski narod koji se branio od Šiptara terorista na Kosmetu. Ne možemo da se složimo sa takvim zaključkom.
Što se tiče ostalih stvari, kada su u pitanju ovi izbori i kada sagledamo kakvi su trenutni uslovi za jug Srbije, predlažemo Vladi Srbije da raspiše izbore u celoj Srbiji, na lokalnom nivou, ako neće i ove druge. Neka to za vas bude jedan probni balon, a ja ću vam unapred reći rezultat, da DOS ovakav kakav jeste i da se podeli u tri ili četiri bloka ne može da osvoji više od 41%. To znači da će neka partija iz opozicije morati da ima učešće u Vladi Srbije. Ta partija će biti Stranka srpskog jedinstva, ali neće sa partijama iz DOS-a koje su dovele Srbiju do propasti.
Lokalni izbori treba da se raspišu pod hitno iz više razloga. Prvo, ni u jednoj opštini ne funkcioniše vlada DOS-a, odnosno vaša koalicija. Postoje međupartijske svađe i unutar partija. Konkretno u Jagodini postoje svađe; neću sada da pominjem partije, ali su svađe pojedinačne. Ko trpi? Trpe građani.
Dalje, privreda je načisto stala. Oni smatraju da imaju rezultat na način što su povećali cenu vode 800 puta, što su povećali cenu usluge u vrtiću. Ovo je tema, lokalni izbori i opštine u Srbiji. Godine 1998. i 1999. (uzeću kao primer Jagodinu) cena vrtića je bila 250 dinara, a danas je 1.500 dinara. Radnici u Fabrici kablova u Jagodini imaju platu od 5.400 dinara, a isto toliko su imali 1999. godine. Cena grejanja je povećana 700 puta, iako je toliko donacija došlo iz inostranstva, mazut, nafta i šta sve nije došlo, ali su građani na lokalnom nivou sve to morali da plate.
Kada su u pitanju penzioneri, jer i o njima odlučuje Vlada Srbije, lokalna samouprava može da organizuje neku pomoć i da im daje, ali nisu u situaciji jer privreda je stala i opštinski budžet ne može da se puni na drugi način nego da se proizvodnja poveća, međutim, proizvodnje nemamo.
Kragujevac je grad gde će biti raspisani lokalni izbori, a tema su lokalni izbori. Građani Kragujevca su se zvali građani i to je grad-dolina gladi. Danas je to prosjački grad. Više je ljudi ostalo bez posla za dve godine nego poslednjih osam godina. Ja to gledam iz ugla privrednika i nije više važno ko kojoj partiji pripada. Možemo ovde da pričamo kako smo mnogo bogati, kako mnogo bolje živimo - da, samo narodni poslanici i oni koji imaju određene funkcije, a građani Srbije ne.
Takođe je važno da se raspišu lokalni izbori, jer sada imamo studente koji će završiti određene fakultete. Gde će se oni zaposliti? Šta da kažemo novim polaznicima, onima koji treba sada da pođu na fakultet, šta je njihova budućnost kada budu završili taj fakultet? Gde će da rade? Takvo pitanje se postavlja. Šta je njihov motiv da sve predmete daju u roku i da taj student što manje košta svog roditelja.
Takođe je problem u Vojvodini, dame i gospodo, u gradovima Vojvodine. Jedino sam Čanka, onog Jasera Arafata, podržavao kada je rekao - čije su naše pare. Isto to pitanje postavljaju i građani iz unutrašnjosti. U Vojvodini je razvijena poljoprivreda i, evo, sada je žetva, za 20 dana, a građani ne znaju kolika je cena žita. Predsednik odbora kaže da će cena žita biti dinar veća nego što je u Holandiji, a zaboravlja da u Holandiji poljoprivredni proizvođači dobijaju kredit na 10 godina da plate traktor, a ne kao što nudi ministar za poljoprivredu kredit, da naši seljaci kupe traktor 539, a kamata na godišnjem nivou je 980 maraka. Postavlja se pitanje - da li može taj poljoprivredni proizvođač za pet godina da isplati traktor, odnosno samo kamatu da plati. Ne može, dame i gospodo.
Postavlja se pitanje, a radi se o lokalnim izborima, šta je sa zdravstvom na lokalnom nivou. Bolnice su u katastrofalnom stanju. Direktori bolnica ne mogu da dođu do Vlade, a kada odu kod predsednika opštine on kaže - ja ne mogu da ti pomognem, nisu moje ingerencije, i ne završi se nikakav posao. Znate da su ovih dana oduzeta prava lekarima da izdaju recepte, pa pacijent ode kod jednog lekara na pregled i ovaj mu kaže - meni je juče zabranio direktor bolnice da izdajem recepte, moraš da odeš kod mog kolege koji radi sutra popodne. On se vrati kući i sutra ponovo autobusom ode u bolnicu.
Dame i gospodo, postavlja se pitanje šta je sa građanima u Trsteniku. U Trsteniku postoji "Prva petoletka". Vi iz DOS-a se smejte, ali tamo su prvi put građani izmislili ulične demonstracije, u Trsteniku. Vi ste to zaboravili i treba da uzmete sliku grada Trstenika i da ga okačite ovde, u ovoj skupštini, jer ste zahvaljujući njima dobili ovaj broj glasova i u ostalim gradovima.
Takođe je, dame i gospodo, problem u Ćupriji. Zašto trebaju vanredni lokalni izbori? Trebaju u Ćupriji zato što Ćuprija nema vode. Nema vode, a mi sada pričamo da smo građani koji možemo da živimo od svog rada, a ono što je osnovno za jedno domaćinstvo, ono što ima i Tunguzija, dame i gospodo, to nema pomoravski grad koji ima najbolju infrastrukturu i geografski položaj u Srbiji.
Postavlja se pitanje zašto treba da se raspišu vanredni izbori na lokalnom nivou: za Srbe sa Kosmeta koji su izgubili pomoć od Vlade Srbije, a treba da dobiju pomoć od lokalne samouprave. Lokalna samouprava ne prima građane sa Kosmeta, kaže da nema vremena i - idite kod gospodina Čovića; a gospodin Čović je dole na jugu Srbije i na Kosmetu. On želi da nešto uradi, međutim, koliko smo mi iz Stranke srpskog jedinstva mogli da sagledamo, nema podršku Vlade Srbije. Može on da kaže za ovom govornicom da ima podršku, ali ...

Narodni poslaniče, vreme poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva predviđeno za raspravu je potrošeno.

Na kraju, pošto Milka prvi put ne dobacuje, zašto ja predlažem da ima 80% žena u ovoj skupštini. Zato što kada nam je najteže i kada muškarci iz DOS-a predlažu neke zakone, nauče napamet kao studenti predmet, pa sutra zaborave i kako se zvao predmet koji su polagali, Milka dobaci nešto nežno, da vas nasmeje i da bar kada idete kući  možete da putujete normalno i da ne budete opterećeni. Zato treba ova skupština da ima 80% žena, a da one koji nisu ni žensko ni muško izbace iz Vlade. Zato trebaju vanredni izbori.

Stranka srpskog jedinstva je potrošila vreme potrebno za raspravu, tako da sledeći prijavljeni govornik ove poslaničke grupe nema vreme za raspravu.
Reč ima narodni poslanik Vukosav Tomašević, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je, kao što ste već čuli od naših prethodnih govornika (iz sale - tema), u startu podržala i podržaće ovaj zakon, odnosno ovakav način uređivanja izbora u lokalu. Jer,  mi se već odavno zalažemo da se svi izbori i na svim nivoima u ovoj zemlji  održavaju po proporcionalnom sistemu;  to su kolege, pre svega kolega Dobrosavljević, dobro i uverljivo ovde objasnili.

Uprkos tome, napravili smo jednu veoma ozbiljnu analizu ovog zakona. Trudili smo se da uočimo neke manjkavosti u njemu i da ih onda putem amandmana otklonimo, da ovaj zakon popravimo. U tom smislu ću dati nekoliko napomena o ovim amandmanima koje je podnela DSS.

Pre toga, mislim da je važno ovde otkloniti dva politička pitanja vezana za usvajanje ovog zakona. Prvo, čuli smo malopre od gospodina potpredsednika Vlade da ovo nije zakon za jednokratnu upotrebu. Dakle, njegova namena nije da samo pokrije održavanje izbora u tri opštine na jugu Srbije, nego je to zakon koji će trajati i posle toga.

U vezi sa tim, proizilaze obaveze predsednika ove skupštine. U tom smislu, molim da prenesete odsutnoj predsednici da je po ovom zakonu, kao i po odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi, koje još uvek važe, dužna da onog dana kada ovaj zakon stupi na snagu raspiše izbore u više opština u Srbiji. Po ovom zakonu to su one opštine gde već dugo imamo opštinska veća. To je ono što očekujemo od predsednika Skupštine.

Druga stvar, žao mi je što je opet izašao gospodin potpredsednik Vlade, jer je jutros jedno vrlo važno pitanje postavio kolega Mamula ovde, a na koje je Vlada trebalo da odgovori. Nažalost, do ovog trenutka ostalo je bez odgovora, a to pitanje tiče se ova dva amandmana oko ravnopravnosti polova, podneli su ih grupa kolega iz Socijaldemokratske partije i Vlada. Ta dva amandmana su suštinski isti, napisani samo jezički različito. Njihovo pravno dejstvo je suštinski isto. Na amandman Socijaldemokratske partije Vlada odgovara da se ne može prihvatiti, jer nema ustavno-pravnog osnova. Zatim, daje isti amandman, sa istim pravnim dejstvom, tvrdeći da time obezbeđuje ravnopravnost polova. Mislim da bi zaista bio red da ovde dobijemo od predstavnika Vlade odgovor: kada je Vlada iskrena, zaista kada je iskrena? Da li onda kada kaže da je ovo ustavno ili kada kaže da je neustavno? Vrlo je to važno da znamo.

A što se tiče amandmana koje je dala DSS, tri amandmana od pet su usvojeni; dva je Vlada prihvatila onako kako smo mi predložili, kako je predložila naša poslanička grupa; jedan nakon našeg amandmana istovetan njemu, ali i taj treći je prihvaćen. Među njima suštinski je ovaj na član 50. Predloga zakona i želim da skrenem pažnju gospodi ovde na taj amandman, jer se njime otklanja nešto što se dešavalo u prošlosti u ovoj zemlji.

Naime, u prošlosti, onaj ko je bio oštećen odlukom izborne komisije o poništenju izbora, nije imao pravo žalbe sudu. Podsećam vas, na taj način je SPS 1996. godine krao lokalne izbore od Koalicije "Zajedno". Sada je prihvaćen amandman DSS kojim se ta mogućnost isključuje, jer ubuduće i onaj ko je oštećen neosnovanom odlukom izborne komisije ima pravo žalbe u drugostepenom postupku, ima pravo žalbe sudu koji donosi konačnu odluku. Vrlo je važno da smo otklonili tu anomaliju našeg izbornog sistema.

Još dva suštinska amandmana, na koje želim da skrenem vašu pažnju, Vlada nažalost nije prihvatila, ali se nadam da će većina poslanika u ovoj skupštini da ih prihvati. Tiču se članova 59. i 62. ovog zakona, a odnose se na izbor i opoziv predsednika opštine, odnosno gradonačelnika.

Čuli smo malopre od gospodina potpredsednika da Vlada predlaže da se predsednik opštine, odnosno gradonačelnik bira po dvokružnom većinskom sistemu. To je tako samo teoretski. To može u ovom trenutku najlabavijom varijantom dvokružnog sistema. Uslovi koji utvrđuju dvokružni sistem prosto su u domenu teorije, tako da je ovo praktično jednokružni većinski nokaut sistem, koji važi sada za izbor odbornika. Dakle, Vlada predlaže da se za predsednika opštine izabere kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali.

Mi smo u našem amandmanu dali jednu, mislimo, korektnu numeričku analizu: kako se može desiti da neko ko dobije dvadesetak posto glasova u opštini postane gradonačelnik. U praksi se može desiti nešto daleko gore; pod pretpostavkom, a ona je osnovana, da ćemo, u svakoj opštini imati sigurno desetak lista, a verovatno i više, ako na izbore izađe 60% ljudi, pa kada podelimo to na 10 ili 15 lista, doći ćemo do varijante da za gradonačelnika može biti izabran neko ko ima 7-8% glasova. Iz tog razloga, mi iz DSS smatramo da treba podići cenzus za izbor gradonačelnika, imajući u vidu pre svega ovlašćenja gradonačelnika iz člana 41. Zakona o lokalnoj samoupravi, a koji je ova skupština usvojila u februaru.

Dakle, predlažemo da u prvom krugu može biti izabran onaj kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su izašli, ali pod uslovom da je izašlo 50%. Praktično, ne može biti izabran neko ko ne dobije minimalno 25% plus jedan glas. To je jako važno, jer se time pojačava autoritet i kredibilitet onoga ko vrši funkciju predsednika opštine, a pogotovo gradonačelnika u velikim gradovima. Nije dobro da imamo nekoga ko će sa 10, 12 ili 15% glasova biračkog tela u nekoj opštini ili gradu vršiti tako značajnu i tako odgovornu funkciju, sa tako velikim ovlašćenjima.

U vezi ovog je i amandman na član 62. kojim se reguliše opoziv gradonačelnika. Vlada predlaže da je gradonačelnik opozvan ako je za predlog glasala većina birača koja je izašla na birališta. Teoretski se može desiti, u situaciji kada predlog za opoziv pokreću Vlada ili skupština opštine, da na glasanje izađe jedan birač, glasa protiv gradonačelnika i da ga smeni. Vrlo je verovatno da se gradonačelnik može smeniti sa jako malim procentom birača.

Iz tog razloga, DSS predlaže da se gradonačelnik razrešava po postupku po kojem se bira; može ga razrešiti većina glasača, ali pod uslovom da izađe bar 50% birača, odnosno da gradonačelnika ponovo može razrešiti 25% plus jedan ukupno upisanih birača, kao što ga i bira.

Molim i Vladu i sve vas da razmislite o ova naša dva amandmana. Smatramo da su oni jako važni i da bi se njihovim usvajanjem znatno popravio tekst ovog zakona. Pozivam i Vladu da još jednom razmotri naše amandmane, a čak i ako Vlada ostane pri svom negativnom stavu po ovom pitanju, gospodo poslanici, pozivam vas da usvojite ova dva amandmana DSS. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Bratoljub Janačković.

Dame i gospodo narodni poslanici, i tok rasprave koji smo do sada imali  pokazuje da se na ovaj predlog zakona mogu izneti nekoliko, po meni, vrlo ozbiljnih i umesnih primedaba, naročito onih koje dolaze iz poslaničke grupe SPS. Šta želim da vam kažem? Najpre, opredeljenje SPS je da u ovom trenutku nisu sazreli uslovi za prelazak na proporcionalni izborni sistem u lokalnim samoupravama. To bi bilo kontra onoga što se ovde moglo čuti u smislu da politička situacija, politička kultura itd. upravo nalažu taj proporcionalni izborni sistem. Zašto to govorim?
Verujem da ćemo se u jednoj stvari sasvim sigurno svi složiti. Lokalna samouprava je najneposredniji vid ispoljavanja zajedničkih interesa građana na području jedne opštine. Mi proporcionalnim izbornim sistemom građane dovodimo u takvu situaciju da, u suštini, ne odlučuju o svojim neposrednim predstavnicima u lokalnim skupštinama, već se to pravo isključivo daje političkim strankama, grupacijama, grupama građana, koalicijama itd. U vezi sa tim otvara se jedno jako ozbiljno pitanje i predlagač bi morao o tome da razmisli, a odnosi se na veliku prisutnost opasnosti da u budućnosti selo ne bude uopšte zastupljeno u skupštinama opština, odnosno u lokalnim samoupravama.
Praktični su razlozi za taj strah koji želim kao poslanik da ispoljim. Sasvim je sigurno da se najveći broj kvalitetnih, afirmisanih, uticajnih, stručnih itd. kadrova svih političkih stranaka nalazi upravo u gradskim područjima i da ćemo mi na taj način postupiti kao političke stranke koje racionalno razmišljaju, obzirom na proporcionalni izborni sistem, pa ćemo uglavnom predlagati ljude iz gradskih sredina. Time ćemo potpuno dezavuisati mogućnost seljaka, poljoprivrednika i ljudi koji žive na seoskom području da neposredno preko svojih predstavnika, odnosno odbornika, ostvaruju svoje interese.
Priznaćete, selo je u takvom stanju da je zaista iluzorno očekivati da će ljudi iz grada, koji budu predstavnici u lokalnoj skupštini, voditi prevashodno računa o selu a ne o gradskom području. Ukoliko se tome doda i činjenica da "Ženska mreža" vrlo argumentovano, rekao bih čak i agresivno, insistira na tome da najmanje jedna trećina odborničkih kandidata bude nežnijeg pola, onda vas pitam, gospodo: koliko znate svojih prijatelja sa sela koji će kandidovati domaćice ili neke druge žene u nekom drugom svojstvu na listama odbornika.
Iz tih razloga je potpuno jasno da, kad na jednoj strani učinimo korak koji se može činiti demokratičnim, koji može govoriti o jednakosti polova, upravo tim ženama uskratimo pravo da učestvuju u upravljanju, jer tradicija našeg srpskog seljaka nije da ih žena predstavlja u skupštinama. Nemam ništa protiv žena, štaviše, imam mnogo toga u njihovu korist, ali govorim vam o našoj prisutnoj realnosti.
Sledeće pitanje na koje upozoravam je to da mi ovih dana usvajamo nove statute u našim opštinama. Mnoge opštine su već propustile rokove, jer je danas zadnji rok da se, saglasno Zakonu o lokalnoj samoupravi, usvoje novi statuti. Većina skupština opština, tamo gde je DOS na vlasti, ide na smanjenje broja odbornika i time još više sužava prava građana da neposredno, obzirom na proporcionalni izborni sistem, učestvuju u lokalnoj samoupravi i u vršenju vlasti.
Ako ostane odredba da najmanje jednu trećinu odbornika sa liste moramo birati u opštinske skupštine prema redosledu, onda smo tek došli u jednu dosta komplikovanu situaciju, jer pod pretpostavkom da tri stranke ostvare tri trećine odborničkih mandata, zaista nam se, i praktično, i u životu, a i politički gledano, može desiti da niti imamo žena u skupštini, niti da imamo seljaka.
Na kraju, iskreno se nadam da će mi profesor Nebojša Čović za ovo moje izlaganje dati čistu jedinicu.

Reč ima narodni poslanik Bratoljub Janačković, a sledeći prijavljeni za reč je Dušan Golubović.