Poštovani građani Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Vlade Srbije, donošenje zakona o lokalnim izborima proizilazi iz nedavno usvojenog Zakona o lokalnoj samoupravi i tu nema ničeg spornog. Sporno je samo da li se ovaj zakon odnosi na celu Srbiju, koliko dugo će trajati ovaj zakon, ili se odnosi samo na predstojeće izbore na jugu Srbije u tri sporne opštine - Bujanovac, Preševo i Medveđa. Samim tim moramo se danas odrediti na koje se sve opštine odnosi ovaj zakon i da li je jedinstven za celu Srbiju, jer prema tome treba da odredimo i naš odnos prema ovom zakonu.
U svim zemljama sveta zakoni imaju prilično dug vek trajanja. Kod nas se zakoni menjaju nekoliko puta godišnje, što svakako nije dobro, jer unosi konfuziju i ne daje sigurnost građanima Srbije u naše zakonodavstvo i uopšte u naš pravni sistem. Dakle, pitanje koje postavljam, posebno uvaženom potpredsedniku Vlade Srbije, jeste da li se ovaj zakon odnosi samo na Preševo, Medveđu i Bujanovac ili se odnosi na područje cele Srbije?
Ono što je indikativno je to što je Vlada prvo predložila da izvestilac po ovom zakonu bude gospodin Vladan Batić, a kasnije je za izvestioca imenovala gospodina Nebojšu Čovića, koji je svakako najmerodavniji za događanja na jugu Srbije, u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. To je ono što je po meni najbitnije u celoj ovoj stvari.
Nije isto cenzus od 3% u Preševu i Medveđi i cenzus od 3% u Jagodini, Kragujevcu ili Beogradu. Nije isto biti Srbin u Preševu i Medveđi ili biti Srbin u Jagodini, Kragujevcu ili Beogradu. Te dve stvari moramo da razlikujemo i ja ovo govorim ne sa nacionalnog stanovišta, već sa stanovišta udruženosti Srba koji žive u tim delovima.
Uvažavajući napore gospodina Čovića, koji je zaista dao veliki doprinos za rešavanje krize na jugu Srbije, podsećam vas da smo mi jedina stranka opozicije koja je podržala njegov plan za rešavanje krize; nažalost, taj plan nije realizovan i kriza na jugu Srbije nije rešena, bez obzira na sve napore koje je gospodin Čović uložio. Pretpostavljam da je ostao usamljen u rešavanju problema juga Srbije, jer ako je rešenje problema juga Srbije u tome da se naš narod iseljava iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, da se kuće prodaju, da se prodaju stanovi, da se prodaju imanja, onda je to isti scenario kao i na Kosovu i Metohiji. Pitanje usvajanja ovog zakona je zato izuzetno važno, na šta se on u stvari odnosi.
Da li će se desiti sutra, ukoliko budemo izabrali, recimo, u Bujanovcu ili u Preševu predsednika opštine, da on ne dozvoli premijeru Vlade Srbije da održi miting u domu kulture ili će mu tražiti za to neku basnoslovno veliku sumu? Kakav je to onda predsednik opštine, kakva je to opština i kakav je autoritet premijera Srbije koji onda mora da održi miting na otvorenom?
Dakle, vrlo je važno na šta se odnosi ovaj zakon. Ako se ovaj zakon odnosi na celu Srbiju spremni smo da ga podržimo ukoliko se pojedini naši amandmani usvoje, ali ako se odnosi samo na Preševo, Medveđu i Bujanovac, onda mi se čini da samo činimo utupak Albancima na jugu Srbije, koji su već 1991. godine raspisali referendum o pripajanju tog dela Srbije Kosmetu, jer su ga još onda smatrali nezavisnom albanskom republikom; i, ne zaboravimo da je Riza Haljimi bio jedan od organizatora tog istog referenduma.
Prema tome, moramo biti vrlo oprezni u posmatranju ovog zakona i moramo se tačno prema tome odrediti. Ono što je dobro u ovom zakonu to je da se opština posmatra kao jedinstvena celina. Ono što nije dobro jeste to da je cenzus samo 3%. To znači da, ako to pomnožimo, oko 720 građana može izabrati jednog odbornika u jednoj opštini, u proseku, a to nije dobro i nije dovoljno.
Još nešto što je vrlo značajno, po meni: ovde se u članu 28. navodi - u opštinama gde su u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina glasački listići se štampaju i na tim jezicima. Naravno da treba da se štampaju na svim jezicima svih narodnosti koje tu žive. Pitam se, jer je ovde nejasno napisano, da li se radi o posebnom glasačkom listiću na albanskom jeziku za Preševo, Bujanovac i Medveđu ili se radi o jedinstvenom listiću na kojem će tekst biti ispisan na dva pisma, na srpskom i na albanskom. To nije tako objašnjeno u članu 28. i ostavlja rezervu povodom toga.
Dakle, to su pitanja koja su, po meni, bitna za ovaj zakon koji ništa suštinski ne menja, osim što opštine posmatra kao jedinstvene celine i što se od većinskog prelazi na proporcionalni sistem, što je dobro. Po našem mišljenju stranka koja ne može da ostvari 5% na izborima u jednoj opštini ne treba da bude zastupljena u toj opštini, ali ako se radi o Preševu, Medveđi i Bujanovcu, gde su Srbi u strašno malom broju zastupljeni i gde je na delu iseljavanje Srba, onda smo spremni da tu klauzulu podržimo, ali to nam se mora jasno reći. To se mora jasno objasniti, da se vidi kakva je svrha ovog zakona.
Pozivanjem Srba na izbore na Kosovu i Metohiji, da vas samo podsetim, nismo dobili ništa. Dobili smo ratnog zločinca Bajrama Redžepija za premijera tzv. vlade (ja je zovem takozvana, zato što za mene to nije vlada, za mene postoji Vlada Srbije, jer je Kosmet u sastavu Srbije), kao i postavljanje Ibrahima Rugove za predsednika takozvane republike Kosovo; za mene to nije to. Ili su možda mislila gospoda koja su pozvala Srbe da izađu na izbore da će pobediti Trajković ili bilo ko drugi na izborima. Ne, znalo se da će pobediti Albanci i da će Hašim Tači (žagor u sali) biti premijer ili će njegov prvi čovek biti premijer.
Dakle, Srbi izlaskom na izbore na Kosmetu nisu dobili ništa. Naprotiv, izgubili su mnogo. Bojim se da ćemo usvajanjem ovog zakona dovesti naš narod, srpski živalj na jugu Srbije, u istu situaciju u kojoj se nalazi srpski živalj koji je ostao da živi na Kosovu i Metohiji. Zato molim uvaženog gospodina Nebojšu Čovića da pojasni na šta se odnosi ovaj zakon, s obzirom da ga je Vlada imenovala da on bude izvestilac po ovom pitanju i s obzirom na činjenicu da se približavaju izbori u Preševu, Medveđi i Bujanovcu.
Osim toga, nikada nije rečeno i nigde nije saopšteno kakvi su rezultati popisa stanovništva na jugu Srbije, u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Nikada nije rečeno da li je sprečeno da dolaze Albanci sa Kosmeta ili Albanci iz Albanije i da se upisuju kao građani juga Srbije, odnosno Preševa, Medveđe i Bujanovca. Moramo prvo neka pitanja da raščistimo, pre nego što se bude prešlo na organizaciju izbora na lokalnom nivou na jugu Srbije. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem. Reč ima predlagač akta, potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Nebojša Čović.

Hvala, gospodine Peleviću, na toplim rečima  podrške u vezi juga Srbije, ali moram da kažem da se program sprovodi a nije sproveden do kraja jer je njegov period za sprovođenje predviđen za tri godine. Možda to nekima izgleda smešno, ne bi im bilo smešno da odu dole na prvu liniju, pa bi se onda drugačije smejali. Smejte se vi, gospodo, koliko god hoćete.
Zakon se odnosi isključivo na celu Srbiju. Zakon može da se menja, a opet znamo kako - može ga menjati jedino Skupština Srbije. Ovaj zakon koji danas predlažemo odnosi se na celu teritoriju Republike Srbije, uz uvažavanje specifičnosti koje imamo kao nasleđene, specifičnosti na prostoru opština Preševo, Bujanovac i Medveđa i na prostoru još pojedinih opština u Republici Srbiji.
Što se tiče toga da sam ja izvestilac ispred Vlade Republike Srbije, to je prouzrokovano putovanjem gospodina Batića, koji je juče i danas odsutan. Preuzeo sam obavezu da budem izvestilac ispred Vlade Srbije, a on će se verovatno sa vama družiti od utorka, ne znam, sutra će već biti tu, ali mislim da Skupština sutra ne radi.
Što se tiče glasačkih listića, glasački listići su dvojezični. Jedino će tako biti i štampani glasački listići. Ne bih širio temu oko Kosova, ali samo kratko da ne bi promašili temu - možda Srbi nisu dobili ništa izlaskom na izbore na Kosovu i Metohiji. Međutim, ono što je jako važno, bar za sada, a nadam se da će to biti i od sada, Srbi nisu izgubili, neću da kažem ništa, Srbi nisu izgubili Kosovo. Mogli su da izgube Kosovo da nisu izašli na izbore. Nadam se da ga generalno kao država, i savezna a i Republika Srbija, nećemo izgubiti. Slažem se da to nije pitanje samo jednog čoveka, nego svih nas, svih građana Republike Srbije.
Što se tiče popisa stanovništva na jugu Srbije, popis stanovništva je urađen kao i u celoj Srbiji, s tim što je na jugu Srbije dodat još jedan listić, a to je "jug 1" kao kontrolni listić na osnovu čega se vrše dalje provere. Budite sigurni da u biračkim spiskovima neće biti onih koji su registrovani na prostoru Kosova, onih koji su eventualno registrovani na prostoru Makedonije. Neće im se omogućiti da glasaju i na prostoru centralne Srbije i na prostoru Kosova i Metohije i ne znam gde. Te kontrole se završavaju i mislim da će biti završene pre samih izbora sa prečišćavanjem biračkih spiskova, uz pomoć i saradnju OEBS-a. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodinu Čoviću. Da li želi reč još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade Republike Srbije, Skupština Srbije danas raspravlja o Predlogu zakona o lokalnim izborima. To je najbolji dokaz da nam slede lokalni izbori. Logično bi bilo da je zakon o lokalnim izborima razmatran u isto vreme kad i Zakon o lokalnoj samoupravi. Tada je utvrđen i datum održavanja novih lokalnih izbora. To se tada nije desilo. DOS to nije želeo ili se u to vreme nije mogao dogovoriti oko načina izbora odbornika skupština opština u Srbiji.
Zakon o lokalnim izborima, odnosno novi lokalni izbori pretpostavka su potpune primene Zakona o lokalnoj samoupravi. Tek posle izbora, odnosno sprovođenja zakona u celini i izbora novih organa, videće se tačnost tvrdnje, koju smo izneli mi socijalisti, da zakon obiluje brojnim slabostima, sadrži rešenja i institute koji su deklarativno formalno demokratskog karaktera u kojima građani gube mogućnost da budu subjekt odlučivanja i da oblikuju sadržaje lokalne samouprave na tom nivou na kom žive i rade. Zakon o lokalnim izborima i novi izbori treba da isprave sve one brojne nepravilnosti koje su se desile ili postoje u lokalnoj samoupravi u periodu posle oktobra 2000. godine.
Tu pre svega mislim na one opštine gde su odborničku većinu osvojili socijalisti, sami ili u koaliciji, ali gde je lokalna vlast nasilno preuzeta uz pomoć kriznih štabova DOS-a. Tu spadaju opštine u kojima je Vlada Republike Srbije uvela prinudnu upravu, čime je prekrojila izbornu volju građana. Takvih opština u proteklih 15 meseci bilo je 29. Istine radi, moram reći da su u jednom broju tih opština novembra meseca prošle godine održani lokalni izbori, ali je još uvek ostao jedan broj opština gde je uvedena prinudna uprava, a Vladi Republike Srbije ne pada na pamet da se zakažu novi izbori i da građani, naravno sami, odluče kome će ukazati poverenje. Zakon o lokalnim izborima i novi izbori treba da isprave nepravilnosti koje postoje u jednom broju opština gde je i DOS na vlasti, pošto resorno Ministarstvo pravde i lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije ne preduzimaju nikakve pozitivne mere.
Takav drastičan primer između više drugih je i opština Kučevo, gde je, primera radi, u usvajanju budžeta opštine učestvovalo i pet odbornika SPS koji su isključeni iz članstva partije. Pre toga konstatovan je prestanak mandata 17 odbornika i predsednik Narodne skupštine je za tih 17 odbornika raspisao dopunske izbore. Dakle, skupština opštine Kučevo nije htela da konstatuje prestanak mandata isključenih članova, oni su joj bili potrebni za kvorum ne samo kod usvajanja budžeta, nego i kod usvajanja drugih odluka skupštine. Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, iako detaljno upoznato sa tim, uopšte nije reagovalo na ove nezakonitosti niti je predložilo Vladi da se ta skupština opštine raspusti.
Zakon o lokalnim izborima i novi izbori treba da isprave i nepravdu koju je učinila Vlada Republike Srbije raspuštanjem skupština opština Bujanovac, Preševo i Medveđa. Te skupštine opština su raspuštene dan pre nego što je novi Zakon o lokalnoj samoupravi stupio na snagu, na osnovu starog zakona i odredaba koje je sam DOS ocenio kao anahrone i nedemokratske. Te opštine su raspuštene unapred, na način koji je sigurno unikat u našem pravnom poretku. Dana 28. februara Vlada je donela odluku da se tri opštine raspuste 25. aprila, pa je onda novom odlukom to raspuštanje pomerila za 17. maj, pa onda ponovo za 7. juni. U međuvremenu, sa OEBS-om se potpisuje sporazum o principima za održavanje prevremenih izbora u tim opštinama. Sproveden je popis stanovništva sa brojnim nepravilnostima. Korišćena su lažna identifikaciona dokumenta prilikom popisa albanske etničke zajednice ili su popisivani bez tih dokumenata, upisivana su i lica koja su se trajno iselila ili nikada nisu živela tu.
Imali smo i neke paradoksalne situacije da je na malom prostoru zabeleženo nekoliko desetina članova porodica, čime se u stvari menjala etnička struktura stanovništva u tim opštinama, naravno, na štetu Srba i Roma. Država nije reagovala adekvatno i loše posledice toga će se tek videti. Iskreno se nadam da ovi štetni potezi Vlade Republike Srbije i nepravilnosti koje su se odvijale u pomenutim trima opštinama tokom popisa stanovništva neće imati loše posledice po građane ove tri opštine.
Kada je reč o samom sadržaju zakona, moram u ime poslaničke grupe SPS izneti više konkretnih primedaba na Predlog zakona.
Prvo, način izbora odbornika skupština opština; mi socijalisti smatramo, pošto je lokalni nivo drugi tip odnosa u poređenju sa državnim nivoom kada je reč o odnosu birača i njegovih predstavnika, da je tom nivou primereniji većinski način izbora odbornika u odnosu na proporcionalni. Većinski način izbora omogućuje neposrednu vezu i blizinu kandidata za odbornika sa građanima koji glasaju. Građani su tada u situaciji da dobro upoznaju kandidate i njihove kvalitete ili mane, da tačno znaju za koga i zbog čega glasaju. Izabrani odbornik je odgovoran biračima izborne jedinice i više je u situaciji da se angažuje na rešavanju konkretnih lokalnih pitanja sredine gde je izabran.
Drugo, kada je reč o broju potpisa potrebnih da bi se predale i proglasile izborne liste političkih stranaka, koalicija i drugih političkih organizacija: ako je 30 potpisa birača potrebno za jednog kandidata, logično bi bilo da je isti broj potpisa potreban i za svakog sledećeg kandidata. Ako stranke pretenduju da imaju kandidate u punom broju, tj. onoliko kandidata koliko se odbornika bira, onda treba da se i prikupi više potpisa u odnosu na druge izborne liste koje budu išle na izbore sa jednim ili manjim brojem kandidata.
Treće, ako se primenjuje proporcionalni izborni sistem na lokalnom nivou, kao i na republičkom, onda analogiju treba primeniti i kod raspodele mandata koji pripadaju pojedinim izbornim listama. Politička stranka ili stranke treba da raspolažu svim mandatima koji su dobijeni na izborima, bez obzira na redosled kandidata na listi.
Četvrto, u vezi cenzusa glasova potrebnih da bi se učestvovalo u raspodeli odborničkih mandata; predlagač zakona je utvrdio, po našem mišljenju, nizak cenzus koji bi mogao dovesti do preterane fragmentacije skupštine lokalne samouprave, otežati formiranje skupštinske većine, a time dovesti u pitanje funkcionisanje skupštine i lokalne samouprave u celini. Cenzus od 5%, koji su socijalisti predložili, obezbedio bi da se u skupštini opštine nađu one političke grupacije koje uživaju najrelevantniju podršku ukupnog biračkog tela u opštini.
Još nešto oko cenzusa, vezano za raspodelu mandata - predizborne koalicije malih stranaka, koje su bez značajnijeg uticaja među građanima, dovode se u privilegovan položaj, jer više nezavisnih političkih subjekata udruživanjem moraju da ispune isti cenzus za učešće u raspodeli mandata, kao i političke stranke ili grupe građana koje nastupaju samostalno. Zato smatramo da bi bilo nužno da koalicione liste moraju svoj broj glasova ostvariti u duplom iznosu od zakonom predviđenog izbornog cenzusa, da bi učestvovale i u raspodeli mandata za odbornike.
Peto, oko broja potpisa potrebnih za kandidata za predsednika opštine, odnosno gradonačelnika; smatram da bi trebalo odrediti poseban cenzus, to jest broj potrebnih potpisa kada je reč o gradovima, a posebno kada je reč o Beogradu. Lokalna samouprava u Srbiji ima jedno obeležje, da postoje opštine od nekoliko hiljada do 1,3 miliona birača, kao što je slučaj sa Beogradom. Broj potpisa predviđen zakonom, bar kada je o Beogradu reč, može biti problem, pa o tome treba doneti i posebno rešenje. Takođe, u zakonu nije precizno utvrđeno da li je za izbor gradonačelnika potrebna prosta ili kvalifikovana većina. Mislim da se to apsolutno može ispraviti.
Poslanička grupa SPS je podnela jedan broj amandmana ne samo u vezi pitanja koja sam pomenuo, nego i u vezi pravno-tehničkih radnji vezanih za lokalne izbore. Smatramo da bi te amandmane trebalo prihvatiti, jer poboljšavaju predložena rešenja. S obzirom da ta predložena rešenja nisu dobra, mi socijalisti ćemo glasati protiv Predloga ovog zakona u celini.

Reč ima predstavnik predlagača, gospodin Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Republike Srbije.

Samo nekoliko odgovora predsedniku poslaničke grupe socijalista. Prvo, opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa nisu raspuštene. Da postoji namera da budu raspuštene, postoji. Da će biti raspuštene, biće raspuštene; ali, nisu raspuštene. Sada nisu raspuštene. Kada će biti - verovatno 14. juna, da bismo javnost tačno informisali.
Što se tiče sporazuma sa OEBS-om i brojnih nepravilnosti za vreme popisa, mi smo evidentirali sve nepravilnosti koje su bile i po tim nepravilnostima se vrši kontrola i čišćenje svih ostalih podataka. Da je bilo štetnih poteza Vlade Republike Srbije, slažem se, ali ne ove vlade, nego prethodne. Mi smo nasledili situaciju na prostoru, na primer, opštine Bujanovac, gde smo imali 41 izbornu jedinicu, od čega je 27 izbornih jedinica pripadalo Srbima, 12 Albancima i dve Romima. U tih 27 izbornih jedinica gde su većinski bili Srbi, imali smo izborne jedinice gde se odbornik birao sa 200 do 400 birača. U onih 12 albanskih, odbornik se birao sa 900 do 1.300 birača. Izvinite, ali to ne može da prođe. Mi smo to nasledili, ajde da ne kažem od vas, ali to je prethodno rešenje.
Što se tiče cenzusa od 3%, mislim da to vama svima odgovara. Što se tiče proste većine, gde god se ne kaže eksplicitno, podrazumeva se prosta većina. Sve ostalo sam vam odgovorio. Nigde se nije menjala etnička struktura. Da vas podsetim na biračke spiskove koje smo nasledili, pošto je Bujanovac najosetljiviji - 52% su Albanci, 35,09% su Srbi u biračkim spiskovima koje smo nasledili. Mislim da će tu biti određenih pomeranja.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, pravo na repliku.

Kako narod kaže: "Ako koza laže, rog ne laže". Ovo je odluka Vlade Republike Srbije, objavljena u "Službenom glasniku", broj 10, od 1. marta 2002. godine. "Na osnovu člana 213. stav 1. i 2. Zakona o lokalnoj samoupravi (onog zakona koji je nedemokratski, anahron) Vlada Republike Srbije donosi odluku o raspuštanju Skupštine opštine Bujanovac i obrazovanju Opštinskog veća opštine Bujanovac". Isto piše i za Medveđu i Preševo. Kaže se: " Raspušta se unapred". Čudo jedno od efikasnosti Vlade.
Što se tiče popisa, rekao sam i ostajem pri tome da je bilo brojnih nepravilnosti. Da je bilo nepravilnosti, to su nam napisali ljudi koji dole žive i rade i upoznati su sa time. Primera radi, na popisu je upisano i po 100 bračnih parova, popisano je 1.200 punoletne dece. Upisano je i 3% umrlih. Drastičan je primer da je jedna porodica prijavila 48 članova, a živi u stanu od 45 kvadrata. Rekao sam i ostajem pri tome da se nadam da su ove nepravilnosti ispravljene i da neće biti na štetu nijedne entičke zajednice, jer treba da se zna i ko živi i ko radi, a birači neka daju poverenje onima za koje misle da su najkvalitetniji.

Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Nebojša Čović.