Hvala. Naši timovi obično odnose pobedu u produžecima, a pošto nastupam u produžetku, mislim da će argumenti koje ću pred sam kraj rasprave o zakonu o lokalnim izborima ponuditi i biti pobednički. Zahvaljujem se svojim kolegama i koleginicama koji su danas ponudili pravu argumentaciju za određene amandmane podnesene na ovaj zakon i sa kojima, koliko čujem, ne samo da je saglasna Vlada, nego će biti saglasan i Zakonodavni odbor ove skupštine. Posebno mi je drago da je šef poslaničke grupe DOS, posle uvida u argumentaciju, imao danas tako nadahnut govor i volela bih da svaki put tako odnesemo pobedu, ne mi iz tzv. Ženske političke mreže, kako kažu, nego poslanice i zastupnice većinskog građanstva u Srbiji, a to su žene, kao što je poznato.
Razgovaramo i raspravljamo na temu Predloga zakona o lokalnim izborima. To je danas očigledno kamen spoticanja u razumevanju politike uopšte; pokazalo je da postoje još uvek oni kojima je osnovni patriotski izraz sažet u stihu: "Oj Srbijo nigde lada nema"; do onih koji, Bogu hvala, imaju nekakav reformski pristup i spremni su da se žrtvuju ne bi li te promene, progres i, konačno, reforme društva došle.
Poslanici Socijaldemokratske partije, kojoj pripadam, ponudili su amandman, i o tome je moj kolega Šabić podrobno govorio, poredeći njegov tekst sa tekstom amandmana koji je podnela Vlada. Mi, koleginice iz Socijaldemokratske partije, rekle smo da nije bitno čiji će amandman biti usvojen. Važno je ono što je suština, a to je da postoji tzv. pozitivna mera koja će potvrditi Ustavom zagarantovanu ravnopravnost polova i unaprediti je.
Postavlja se pitanje zašto danas skoro pola dana govorimo samo na tu temu! Postoji nekoliko grupa razloga: državno-politički, formalno-pravni, postoje suštinski koji spadaju u domen kulturoloških, socijalnih, reformskih, odnosno postoje progresivni razlozi.
Kada je reč o državno-političim razlozima, ova zemlja hoće da uđe u Evropu. Postoji: Savet Evrope, Evropski parlament, Evropska unija, koji su mnogo učinili u pogledu obaveza za parlamentarce da rade na unapređenju položaja žena. Podsetiću na nekoliko dokumenata, ne samo zbog sve manjeg broja prisutnih poslanika, već i zbog javnosti: da je postojala potreba da se zaštite politička prava žena potvrđeno je još davne 1952. Konvencijom o političkim pravima žena; da je postojala potreba da se potvrde više od političkih, prava žena, kao i da žene treba zaštititi od svake vrste ugrožavanja potvrđeno je drugom konvencijom iz 1979. godine. Savet Evrope, sastankom u Strazburu 2000, doneo je dodatnu argumentaciju tražeći od država da se obavežu ustavima što je određeno, Poveljom UN i Pekinškom deklaracijom, na sprovođenje političkih prava žena. Strazbur 2000. kaže da država, kao akter sprovođenja politike ravnopravnosti, ima višestruku ulogu; najznačajnija je obaveza parlamenta koja glasi: "Dužnost je nacionalnih parlamenata da donesu zakone koji zahtevaju ili dopuštaju pozitivnu akciju". Dakle, gospodo parlamentarci, naša dužnost je da ovaj akt ili ovu činjenicu stavimo u zakon; ne samo formalna, moralna ili društvena obaveza, već dužnost kao parlamentaraca.
Podsećam na Rezoluciju UN 1325 koja obavezuje države na pronalaženje mehanizama i sprovođenje tih mehanizama pozitivne akcije (Milka je pomenula), što spada u državno-političke razloge. Tu spada i činjenica da hoćemo da postanemo članica Evropske unije - nikako drugačije osim poštovanjem svih pozitivnih i progresivnih odredaba ove najveće evropske porodice; nikako drugačije osim progresivnim pristupom temi ravnopravnosti, jednakosti i jednakih mogućnosti, ako me razumete. Izvinjavam se onima kojima je ova tema bliksa i izvinjavam se što ponavljam nešto što ste već čuli mnogo puta i što znate i osećate svojim srcem. Nadam se da će onima koji apsolutno ne razumeju o čemu mi danas govorimo ovaj moj govor pomoći da bar malo shvate.
Druga grupa razloga - formalno-pravni, na koji se naši ustavobranitelji stalno pozivaju, čuči u članovima Ustava SRJ, član 9. i Ustava Srbije, gde se pozivaju na član 13, a u stvari sve stoji u članu 3. koji kaže: "U Republici Srbiji je slobodno sve što Ustavom i zakonom nije zabranjeno". Dakle, ne postoji nikakva ustavna prepreka da se ovaj amandman uvrsti u zakon o lokalnim izborima. Podsećam Zakonodavni odbor da još jednom uzmu tekst Ustava, naprave analizu i zaključe da smo apsolutno u pravu.
Poslednja i najznačajnija grupa razloga koju sam, dopustićete mi, nazvala suštinskim, to su kulturološki, zapravo sociološki razlozi, a oni zapravo govore o progresu i reformama i stoje u činjenici da osim pozitivnih mera na koje se država obavezuje, ukoliko je članica UN i OEBS-a, postoji i nešto što je društvena i državna volja. Državnu smo objasnili, a društvena je očigledna. Društvena volja je da se ravnopravnost primeti i zastupa u svim sferama društva. Kako ćete pokazati i dokazati ravnopravnost ako je nema u političkoj sferi društva, odnosno tamo gde je ona najviše očigledna, a to je na izborima!
Treći bitan argument; vi znate da se ova država u svojim nastupima, posle svih ratova koje je proživela u protekloj deceniji, opredelila za mir i toleranciju; znate da je stavovima međunarodnih organizacija dobila status ili zvanje države koja konačno ide u prostor mir i toleranciju, umesto nasilja i rata. Da li mi možete reći ko bolje zastupa mir i toleranciju od žena? Da li mi možete reći da u Bujanovcu, Preševu i Medveđi žive neke druge žene, možda zainteresovane za rat ili za formiranje novih neformalnih jedinica za terorističke akcije, ili kako god već da se zovu. Da li mi možete reći ko bolje, osim žena, može da vodi državu u progres i da zastupa progresivne interese svoje dece, budućeg građanina i birača u jednoj državi?
Postoji i formalna spremnost žena da političke funkcije obavljaju bolje, ako ne podjednako kao i njihove muške kolege. Evo zašto - sva istraživanja su pokazala da je broj i procenat visokoobrazovanih žena u odnosu na muškarce znato veći. Njihova odgovornost, a pominjalo se još nešto, ključne osobine kao nekonfliktnost i njihova nesklonost korupciji, znatno su veće od tih istih osobina kod suprotnog pola.
Vama koji poštujete samo činjenice, ključni razlog na koji se stalno pozivate (citiram sintagme) jeste da "u celom svetu, u ostatku Evrope", "u civilizovanom svetu", ne postoji nigde takva vrsta odrednice; apsolutno netačno. Zašto je apsolutno netačno? Citirani su danas ustavi i izborni zakoni Francuske, Britanije, skandinavskih zemalja, ali moram reći i Bosne i Hercegovine i Avganistana.
Da se vratim na ono što je pominjano o pitanju narušavanja Ustavom zagarantovane ravnopravnosti. Niste shvatili. Zašto niste shvatili? U Ustavu stoji "ravnopravni"; to znači pola-pola ili fifti-fifti. Dakle, ispravljam se, ne 30% nego 50%.