Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, samo nekoliko reči na kraju ove načelne rasprave o Predlogu zakona o lokalnim izborima, pošto smo kao poslanici i poslanička grupa dosta toga rekli večeras o sadržaju ovog zakona, odnosno zašto mi smatramo da zakon ne bi trebalo da bude prihvaćen.
Pošto je očigledno da će se zakon najpre primeniti u ove tri opštine na jugu Srbije, bilo bi dobro da čujemo nekoliko konkretnih odgovora i šteta je što gospodin potpredsednik Vlade nije tu. Čuli smo da je Vlada uvela prinudnu upravu na osnovu odredaba starog zakona, to je onaj čuveni član 213. starog Zakona o lokalnoj samoupravi, i to dan pre nego što je novi zakon stupio na snagu.
Jedna dimenzija ovog pitanja jeste političke i moralne prirode i ona se tiče same Vlade. Kako to da Vlada, koja kritikuje jedno rešenje kao anahrono, nedemokratsko, baš koristi taj član da bi uvela prinudnu upravu u ove tri opštine. Inače, oni koji su učestvovali u raspravi o prethodnom Zakonu o lokalnoj samoupravi znaju da je to bio član zakona koji je najviše kritikovan od strane skupštinske većine.
Druga dimenzija je sadržinski vezana za same odluke Vlade. Naime, čuli ste i danas da su donete odluke 28. februara, 25. aprila, pa zatim 17. maja, pa 7. juna, pa smo čuli od potpredsednika Vlade da postoji mogućnost da se donese nova odluka o prinudnoj upravi. To najbolje potvrđuje politički karakter ove odluke.
Da je bilo nezakonitosti u radu ovih opština ... moram kolega Mićoviću, ovo da kažem.... i nepravilnosti, odluke bi bile ranije donete. Postavlja se pitanje šta je pravi cilj tih odluka i da li će izbori tu nešto novo doneti, odnosno da li će primena zakona u ovim opštinama doneti nešto novo?
Moram reći da se iz podataka koje smo mi prikupili vidi da su lokalne samouprave funkcionisale tokom prošle i ove godine i da stvarno nije bilo razloga za uvođenje prinudne uprave. Da li se osnova za uvođenje prinudne uprave, odnosno primenu ovog zakona krije i u ovom sporazumu o osnovnim principima za održavanje prevremenih izbora, gde se kaže da treba održati prevremene izbore, izabrati organe koji bi bili demokratski i reprezentativni.
Ovo je utoliko pre čudnije što niko u prethodnom periodu od strane organa lokalne samouprave, ali i od državnih organa nije stavio ni jednu suštinsku primedbu na rad tih jedinica lokalne samouprave. Čak imamo i pismo predsednika opštine Preševo, Rize Halimija, koji tvrdi da su Albanci učestvovali u strukturama lokalne samouprave aktivno od 1. jula 1992. godine i nije bilo ni jedne primedbe u odnosu na rad lokalne samouprave.
Znači, bilo bi dobro čuti zašto baš tu i zašto privremena uprava.
Druga stvar, šteta je što je iz Predloga zakona izbačen član koji govori o tome da neko ko treba da bude kandidovan za odbornika mora da boravi najmanje šest meseci u lokalnoj samoupravi, odnosno da živi tu.
Mislim da je to jedan od neophodnih uslova da bi, da kažem, kandidovanje bilo u potpunosti sprovedeno jer logično je da neko ko obitava duže vremena na jednom mestu može biti kvalitetan kandidat. Znam, ako je opština jedna izborna jedinica i politička stranka predlaže sve kandidate, da to možda neće imati suštinskog značaja, ali mislim da je ovo važno iz nekih drugih razloga. Baš, primera radi, za ove tri opštine pominje se i govori, a voleo bih da to nije tačno, da će se jedan broj Albanaca iz Prešava privremeno nastaniti u Bujanovcu da bi došlo do promene etničke strukture, odnosno da bi se podigao procenat stanovnika ove etničke zajednice.
Treće, dobro bi bilo da se zakon o lokalnim izborima primeni u svim opštinama, kako u onim koje nesmetano funkcionišu, uz sve one dobre i loše strane koje prate funkcionisanje lokalne samouprave, ali bi dobro bilo da se i zakonom primeni, odnosno da se izbori sprovedu što pre i u onim opštinama u kojima je uvedena prinudna uprava još krajem prošle godine, a tih opština ima, nezavisno od toga što su u jednom delu održani izbori.
Smatramo takođe da je loša strana ovog zakona u tome što je cenzus 3% u raspodeli mandata, cenzus je mali i mislimo da bi trebalo da bude veći; nema nijednog razloga da se bilo koja politička grupacija ili politička stranka pojedinačno toga plaši.
I još dve stvari; mislimo da bi bilo logično da se primeni analogija ako se već primenjuje proporcionalni izborni sistem, koja postoji i na republičkom nivou, da politička stranka ili koalicija stranaka raspolažu svim mandatima jer oni će predlagati, oni će kandidovati, oni će skupljati potpise i onda je logično da raspolažu svim mandatima, u odnosu na dosadašnje rešenje gde jednu trećinu mandata određuje Zakon, a dve trećine politička stranka.
I na kraju, to sam i danas izneo, mi smo protiv proporcionalnog izbornog sistema iz prostog razloga što smatramo da je većinski izborni sistem primereniji za lokalnu samoupravu; daje veću mogućnost građanima da utiču, odnosno da znaju koga biraju; jednostavno, zajedno sa njim, znači posebno mogu da utiču bitnije na sadržaje odluka, na sve ono što odbornik radi u skupštini opštine, a samim tim da utiču i na kvalitet života gde žive i rade. Hvala.