Gospodine Obradoviću, to što ste pročitali, to je tačno, samo ste zaboravili jednu stvar - Vlada Republike Srbije je zasedala danas, 6. juna, i sutra ćete pročitati novu informaciju, a imali ste priliku da vam kažem ranije.
Što se tiče nepravilnosti vezanih za popis, vidim da ste oduševljeni odlukom, to me raduje. Bilo je nepravilnosti, međutim, sve nepravilnosti se otklanjaju. Bilo je nepravilnosti, npr. da jedno celo selo, 160 i nešto popisanih, svi imaju isti matični broj, a nikome od njih ne odgovara matični broj, što je neverevatno, ne odgovara nikome ni na teritoriji Republike Srbije.
Sada bi to mogli da navodimo, ali ono što je naš zadatak, to je da sve te nepravilnosti otklonimo, i to je urađeno.

Da li se prijavljuje još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa? (Ne.)
Nastavljamo načelnu raspravu o Predlogu zakona o lokalnim izborima, prema prijavama narodnih poslanika za reč.
Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović, iz poslaničke grupe Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, cenim da bi valjalo podržati Predlog zakona o lokalnim izborima zbog činjenice da uvodi prevashodno proporcionalni sistem, koji je mnogo pravičniji i doslednije izražava volju birača.
Takođe bih rekla da ovaj zakon mnogo više uvažava izborno pravo, kako pasivno, tako i aktivno biračko pravo, jer nema ni jednog ograničenja koje bi to pravo jednom delu birača isključilo.
Kada se radi o pasivnom biračkom pravu, dosadašnje rešenje je imalo odredbu, praktično protivustavnu, koja se direktno kosila sa odredbom o slobodi kretanja i nastanjivanja građana. Znamo da postoji odredba da onaj birač koji se kandiduje, a u stvari, svaki birač koji se kandiduje, mora da je nastanjen i da ima prebivalište u određenoj lokalnoj zajednici najmanje šest meseci.
Takođe, u poslednje vreme, u izbornoj praksi i u izbornim zakonima su uvedene i nove odredbe koje su direktno kršile ustavna prava. Tako je uskraćeno aktivno biračko pravo, jer nije data mogućnost građanima da uopšte glasaju ukoliko su sprečeni da dođu na biračko mesto. To je slučaj sa republičkim Zakonom o izboru narodnih poslanika: ko ne može da pristupi glasanju na izbornom mestu, taj ne može da glasa; to je direktno suprotno slobodi i izbornom pravu koje Ustav garantuje.
Cenim da je ovaj zakon, pored toga što se prišlo tome da se dosledno sprovodi biračko pravo koje propisuje Ustav, dobar i stoga što je odredio niži cenzus. Cenzus od 3% je mnogo bolji, nego onaj u našim izbornim zakonima koji predviđaju proporcionalni sistem.
Smatram da je ovo mnogo bolje za predlagače kao što su grupe građana, a da se isto tako uvažavaju specifičnosti i potrebe višenacionalnih sredina.
Nedostatak u ovom predlogu Vlada je otklonila svojim amandmanom na član 20 - uvodi mehanizam kojim ispravlja dugogodišnju nepravdu, a to je ravnomernija zastupljenost pripadnika oba pola na listama.
Za ovom govornicom je bilo reči da Vladin amandman, kao i amandmani narodnih poslanika koji se odnose na ovu materiju, nisu pravno mogući zato što su navodno protivustavni. Da se zajedno malo podsetimo šta Ustav o tome govori. Ne sporim diskusije svojih kolega, narodnih poslanika, koji su tvrdili da Ustav garantuje jednaka prava, bez obzira na pol. To je tačno. Ali, isto tako, gledajući isti Ustav, Republike Srbije, ne možemo sporiti da se daje upravo mogućnost da se zakonom mogu propisati načini ostvarivanja pojedinih sloboda i prava, kada je to neophodno za njihovo ostvarivanje.
Šta je drugo Vladin amandman, ili šta su drugo amandmani narodnih poslanika, koji su predložili da se uvedu tzv. popularne kvote, odnosno da se omogući ravnopravnija zastupljenost polova na izbornim listama. To je upravo način ili mehanizam da se bolje ostvare Ustavom zagarantovana prava, bez obzira na pol.
To je prvi deo o kome sam govorila - propisati način.
Drugi deo je - kada je to neophodno za njihovo ostvarivanje? A da je neophodno upravo na taj način propisati mehanizam za njihovo ostvarivanje, govori naša sadašnja praksa: najbolju polnu zastupljenost, od svih skupština u Srbiji upravo ima ovaj dom, a nas, žena u ovom parlamentu, ni izbliza nema 15% . Još smo daleko od te brojke.
Kada gledamo skupštine lokalnih zajednica, jedna jedina ima 10% žena, a sve druge su ispod tog postotka.
Istovremeno bi trebalo dobro pogledati i šta ispitivanja javnog mnjenja kažu o tome - ispitanici oba pola tvrde da je malo žena na javnim funkcijama, posebno u parlamentu, a smatraju i da su žene neravnopravne kada se radi o izboru na ove funkcije. Ima mišljenja da se i u drugim oblastima ne ostvaruje u potpunosti Ustavom zagarantovana ravnopravnost prema polu, ali najveći postotak ispitanika smatra da su najmanje žene ravnopravne kada se radi o takvoj vrsti političke slobode.
Znači, ako smo otklonili dilemu i videli da to nije pravno pitanje, onda ostaje da je to stvar lične predrasude ili političko pitanje. Partija koja ne može da obezbedi na svojoj listi minimum 30% žena, nema pravni nego politički problem.
I još bih nešto rekla svojim uvaženim kolegama, uvažavajući ovaj dom i sve svoje kolege, u najmanju ruku je nekorektno reći da žena nema na izbornim listama zato što žene to ne žele.

Zahvaljujem narodnom poslaniku.
Da li se narodni poslanik Zoran Ćirković, zamenik predsednika poslaničke grupe Nova Srbija, prijavljuje za reč?
Ima reč narodni poslanik Zoran Ćirković.

Gospođo predsedniče Narodne skupštine, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, polovinom februara meseca smo usvojili Zakon o lokalnoj samoupravi, koji nije bio kompletan iz razloga što mu je nedostajala izborna materija; dakle, nedostajale su one odredbe zakona koje definišu način izbora predstavnika lokalne vlasti u našim lokalnim samoupravama.
Ovaj predlog zakona je u dobroj meri inovacija, jer se prvi put na lokalnim izborima u Srbiji primenjuje proporcionalni sistem; a drugo, čist proporcionalni sistem; on je nešto pravičniji od onog koji se primenjuje u Dontovom količniku. Ta Hejr-Nimajerova metoda raspodele dobijenih mandata je zaista realnija.
Međutim, meni je žao što Zakonodavni odbor nije imao sluha da one amandmanske intervencije, koje preciznije definišu članove 40,41. i 42, odnosno klauzule po kojima se dodeljuju osvojeni mandati, usvoji.
Dalje, istaći ću koje su to nepreciznosti; prosto, postoji neka terminologija koja nije aritmetička; ovde se radi o prostoj aritmetičkoj terminologiji. Ne može se govoriti - veći deo razlomka, i - manji deo razlomka. Verujte mi, to ništa ne znači. Deca u osnovnoj školi uče razlomke, a da ih pitate - šta je to veći deo, a šta je manji, oni bi bili zbunjeni.
Naravno, shvatam šta je zakonopisac hteo da kaže. On je u stvari hteo da kaže - celi deo i decimalni deo dobijenog količnika. Ali, zašto to nije rekao? Očekivao sam od gospodina Čovića, koji je inženjer i koji prosto te stvari zna, da je to mogao da popravi; žao mi je što gospodin Čović nije bio prisutan na sednici Odbora da agituje za moj amandman, jer on otklanja te nepreciznosti.
Dakle, broj dobijenih mandata određuje se na osnovu rezultata u količniku K puta L podeljeno sa S; K je ukupna odbornička kvota, koju odnosna lokalna skupština bira; L je broj glasova koji podržavaju određenu izbornu listu, to je broj glasova onih koji su glasali za tu listu; S je ukupan broj glasova koji se dobija kada se svi glasovi izbornih lista, koje su prešle cenzus, saberu.
Dalje, ako glasovi onih odborničkih izbornih lista koje nisu ispunile cenzus ne učestvuju u raspodeli mandata, oni prosto ne učestvuju na onom zbiru S, u članu 42, gde sam predložio izmenu i ostala je nepreciznost, tako da će, maltene, ti glasovi učestvovati iako ne određuju mandate.
Indeksirao sam izborne liste prema redosledu usvajanja: Lista - L1, znači prva prijavljena, L2, L3. Šta to znači? To je velika olakšica našim biračkim odborima; nema potrebe da pišu velike zapisnike, oni će samo da utvrde broj glasova koji je dobila lista L1, utvrdiće ukupan broj važećih glasačkih listića, to je S, i prosto: broj mandata Mi bilo koje liste je direktno proporcionalan broju glasova onih koji su podržali tu listu. Tu je stvar zaista bila jasna.
Pre 26 godina sam bio u vojsci, rod - veza. Imali smo neke američke uređaje, koji su se zvali "angrc 9". Tamo su date frekvencije, ali naravno one nisu date precizno. Mi smo bili dužni da izvršimo određenu kalibraciju. U vojsci, sećate se, mislim da je i sada tako, postoji pravilo službe. I, ovi članovi 40, 41. i 42. napisani su kao - pravilo službe. To je napisano za upotrebu, da običan čovek može da shvati.
Međutim, članovi biračkih odbora ne moraju biti neobrazovani ljudi, i u principu to neće ni biti. Tu će biti ljudi koji znaju da računaju sa razlomcima, da dele brojeve, a čak i da to ne znaju, dovoljno je da koriste najobičniji kalkulator da dođu do rezultata. Znači, preciznost je zaista bila potrebna.
Još jedna nepreciznost se potkrala. Ako smo zaista utvrdili da u slučaju da dva kandidata za gradonačelnika imaju isti broj glasova, istina je da je takva mogućnost teoretska, ali je evidentna, može da se desi, onda kažemo - oba kandidata u drugom krugu ravnopravno nastupaju i niko nije diskvalifikovan. Ali, takva mogućnost nije zakonom u članu 41. predviđena za slučaj kada dve izborne liste imaju istu biračku podršku.
Dve izborne liste, sa istom biračkom podrškom, imaju u rezultatu isti celi i decimalni deo. Ako su decimalni delovi isti, onda prednost ima ona lista koja ima veći celi deo; ako su i celi i decimalni deo isti, nepreciznost je ostala, što zakonopisac prosto nije predvideo. Ali, predvideo sam je ja. Nažalost, taj zahtev je odbijen. Ako se zaista desi takav slučaj onda će birački odbori, odnosno opštinske izborne komisije biti na brigama kako će taj problem da reše.
Još jedna nepreciznost - govori se i o mogućnosti, koja je u principu teoretska, da određena izborna lista, recimo, osvoji veći broj mandata nego što je predvidela kandidata. Onda zakonopisac kaže da ti mandati pripadaju listi koja ima najveći količnik. Opet nije pravedno, iako ta mogućnost zaista spada u sferu teorije nije pravedeo.
Pravedno je da se ti preostali mandati tretiraju kao i preostali mandati koji pripadaju onim ostacima decimalnih delova. Znate, kad saberete sve te veličine Mi, cele delove, dobijete prvu raspodelu; druga raspodela - to je zbir onih decimalnih delova, koji daje broj preostalih mandata. Tom zbiru preostalih mandata treba eventualno pridružiti i one mandate za liste koje nisu predvidele mogućnost da osvoje više kandidata.
Naravno, kažem, to će biti teoretska stvar, ali zakon mora biti precizan i dosledan.
Da završim priču o pravilu službe; i onda sam kao matematičar, sasvim prosečan, nikakva posebna pamet za to nije bila potrebna, rekao mom kapetanu - pa, znate kapetane, tu se radi o nekoj linearnoj interpolaciji: uzmite dva broja, pa druga dva broja, pa podelite, pa pomnožite sa nekom razlikom; nego da to lepo napišemo u formuli. Ali, on kaže - to ne piše u pravilu službe. Kažem - odlično, ne piše, ali mi ćemo proveriti da li to funkcioniše. Kad je on video da to funkcioniše, kaže: "U, pa ti si strašan tip"; i tako me je nagradio sa sedam dana. Vi nećete da me nagradite tako, nego prosto nećete da prihvatite amandmane u kojima stvar popravljam. Evo, kapetan je shvatio.
Nadam se da će i poslanici to shvatiti. U odbrani amandmana nastupiću sličnom argumentacijom i podsetiću vas na ovu priču. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić iz poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević iz poslaničke grupe DOS - Demokratska stranka Srbije.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine potpredsedniče Vlade, ukratko ću se osvrnuti na diskusiju prethodnog govornika. Upravo ta diskusija pokazuje koliko je apsurdno rešenje u Poslovniku ove skupštine da diskusija o jednom zakonu traje za našu poslaničku grupu 16 minuta, jer ovaj zakon, bez obzira koliko je tehničke prirode, koliko je precizan, ipak zahteva određena pojašnjenja.
Trebalo bi sigurno mnogo više vremena da se svaka od ovih tema obradi na kvalitetan način. Mi smo, zapravo, prinuđeni da se borimo sa vremenom. A, sa druge strane, ovaj predlog zakona pokazuje još jednom odnos Vlade prema ovoj skupštini, odnosno blago rečeno - nepoštovanje ovog doma, s obzirom na dato obrazloženje.
Zapravo, obrazloženje je kratko prepričavanje delova teksta zakona, a mi normalno svi znamo da čitamo zakon i trebalo je reč - obrazloženje pravilno shvatiti pa izneti razloge za pojedina rešenja. Na primer, razloge zašto se primenjuje proprocionalni sistem, a nama je svima jasno šta je proporcionalni sistem, ali je trebalo reći zašto je to bolje od većinskog sistema, u kom delu, koji građani će biti favorizovani i koje stranke će time dobiti, a koje izgubiti.
Čini mi se da već u narodu, a narod prati naša zasedanja, polako provejava mišljenje da ovaj sistem može izazvati i suprotan efekat, pa neka mesta nikada više neće imati odbornike i to će biti privilegija određene elite.
Jedno vrlo važno pitanje je hitan postupak. Nama nije dovoljno obrazloženo ni ono donošenje Zakona o lokalnoj samoupravi po hitnom postupku, ali tek sada ni najmanje obrazloženje nismo dobili zašto se ovaj zakon usvaja po hitnom postupku.
Naime, Zakonom o lokalnoj samoupravi predviđeno je da će se taj zakon primenjivati tek za naredne redovne izbore, a sada imamo situaciju, koja je i tehničke i stručne prirode, da se ovim zakonom zapravo menja Zakon o lokalnoj samoupravi; član 65. ovog zakona zapravo menja sadržinu drugog zakonskog teksta. To je stvarno nedopustivo.
Kada je reč o izborima odbornika, o izborima za predsednika skupštine, možda je ovo samo prilika da se ukratko podsetimo da će ovi ljudi koji budu izabrani na te funkcije sada imati mnogo veća ovlašćenja i mnogima se to čini primamljivim, međutim, moramo podsetiti da će imati mnogo veće obaveze, a naročito odgovornosti.
Ti ljudi biće odgovorni za funkcionisanje lokalne samouprave, neće biti više prilike da se za svaku sitnicu potežu ministri i Vlada, već će verovatno sve češće odgovor biti - rešite to sami u lokalu.
Znači, oni ljudi koji ulaze u sve ovo moraju ozbiljno i odgovorno to da shvate.
Još jedna stvar - sigurno se javlja potreba da se raspišu lokalni izbori, ne samo u ove tri opštine, već i u mnogim opštinama u Srbiji, s obzirom na: stanje lokalne samouprave, na to kako lokalne samouprave funkcionišu, na paralizu mnogih organa, na paralizu rada skupštine opštine, izvršnih odbora; a svi vi znate vrlo dobro da su razlozi u aktuelnom sukobu između stranaka u DOS-u, odnosno između DSS-a i ostatka DOS-a.
Prema tome, mislim da će predsednik Skupštine morati ozbiljno da uzme olovku u ruke i da počne da potpisuje odluke o raspisivanju lokalnih izbora širom Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Nebojša Čović.

Malopre je zamenik predsednika poslaničke grupe Nove Srbije naveo niz matematičkih primedbi. Mislim da nije loše da  Zakonodavni odbor sagleda to na ovoj sednici u 18 časova, mislim da ima logike ovo što ste govorili, barem neka moja inženjerska logika mi govori da ima dosta stvari koje bismo mogli da dopunimo.
Dugujem još neka obrazloženja, samo kratko; što se tiče opština gde imamo sada privremenu upravu u skladu sa ovim zakonom, biće i tamo raspisani izbori, a da li će neka mesta imati odbornike ili ne, to zavisi od stranaka koje budu predlagale. Trudite se da sva mesta imaju odbornike.
Stanje lokalne samouprave; sami ste rekli da imamo problema i to je jedan od razloga hitnog postupka.
Na kraju, bila je diskusija oko broja potpisa, za jednog 30 pa 200, ako je na listi 41 ili 45, puna lista za odbornike, onda je po 30 po svakome, ali ako na listi imate tri, onda ne može da bude manje od 200 i tako treba tumačiti.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević, poslanička grupa DSS, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Radojko Petrić, poslanička grupa SPS-a.