Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče Republičke vlade, veliko je zadovoljstvo da nakon godinu i po dana gledamo kako se jedan segment davnih predizbornih obećanja DOS-a ostvaruje.
Ovo što imam u ruci su zaključci okruglog stola DOS-a od 14. oktobra 1999. godine, gde smo tačno izneli zahteve kakav želimo izborni sistem.
Na sreću, većina onoga što je ovde sadržano, bar što se tiče proporcionalnosti u ovom zakonu o lokalnim izborima, jeste ispunjeno, a nešto je, dakle, spušten procenat, odnosno cenzus koji je tada važio, koji smo tada zahtevali; tada je bilo 4%, a sada je 3%. Ali, na kraju krajeva, za zemlju koja tek stvara, koja treba da stvori kvalitetne političke institucije bolje je da bude niži cenzus i bolje je da bude jači stepen proporcionalnosti.
Zašto u ovom trenutku, zašto je trebalo doneti ne u ovom trenutku, nego mnogo, mnogo ranije je trebalo doneti ovakav zakon i zašto treba podržati proporcionalni izborni sistem na svim nivoima, pa i na lokalnom? I, ako ćemo se, većina vas pretpostavljam, složiti sa jednim novim opažanjem, a to je da za komunalne izbore, dakle za lokalne izbore jeste reprezentativniji većinski izborni sistem, ali za zemlje koje imaju razvijenije političke institucije, koje imaju parlamentarnu demokratiju veći i duži niz godina, odnosno duži niz decenija i vekova nego što mi imamo.
Ovo je između ostalog i jedna vrsta polemike koju smo juče još otvorili povodom izmene i dopune Poslovnika o našem radu, a zapravo cela poenta priče jeste u tome kakve naše institucije treba da budu i šta treba da prethodi čemu. Političke institucije, njihova izmena, dakle reforma i sistemske reforme političkih institucija stvara klimu, odnosno ambijent za izmenu ekonomskog sistema, a samim tim i uslove da stvorimo jedno moderno, dinamično, tržišno, odnosno kapitalističko društvu.
U ovom trenutku, dakle, nemoguće je sve to ostvariti preko reda. Jednostavno je i jasno je da prva stvar o kojoj se mora voditi računa jesu izmena političkih institucija, a da bi dobili reprezentativne političke institucije, odnosno da bi kao društvo koje je u tranziciji došli do stvarnog reprezentovanja volje biračkog tela, bez obzira na razlike koje postoje u njemu, proporcionalni sistem zaista jeste idealan u ovom trenutku.
Zato na svim nivoima Srbija, nadam se i buduća savezna država, proporcionalni izborni sistem bi trebalo da održavaju najmanje narednih 10 godina, a u ovom smislu i proporcionalni izborni sistem za lokalne izbore je neophodno držati bar jedno osam do 10 godina, odnosno dok ne prođe nekoliko izbornih krugova. Zašto?
Tačno je da većinski sistem donosi stabilniju vladu, donosi sigurniju i stabilniju vladavinu većine, ali je isto tako činjenica da proporcionalni izborni sistem donosi jednu vrstu konsenzusa, proporcionalnosti, ravnopravnosti među učesnicima u političkoj utakmici. To je za društva, kažem, koja su u tranziciji, a pogotovu za heterogena društva kao što je Srbija, od izuzetnog značaja.
Dakle, od izuzetnog je značaja da predstavnici svih političkih opcija, svih etničkih, verskih, odnosno konfesionalnih grupacija, svih staleških struktura budu na reprezentovan način zastupljeni, kako u lokalnoj samoupravi, tako i u nacionalnim parlamentima.
Samo na taj način se svi postojeći sukobi i sve postojeće tenzije u samom društvu mogu smiriti, anulirati i stvoriti vrstu ambijenta neophodnu za dalju i mnogo strukturalniju reformu; a kao što smo rekli, to je pre svega ekonomska i pravosudna, pa reforma ostalih segmenata vlasti.
Iz tih razloga, proporcionalni izborni sistem zaista za Srbiju danas, od nacionalnog do lokalnog nivoa, jeste neophodan i važan. Kada to govorim, moram da napomenem, ovo je stvar o kojoj ne treba da postoji jedna vrsta stranačkog, da tako kažem, sukobljavanja.
Demokratskoj stranci Srbije, kojoj pripadam, da je htela da gleda svoje uskostranačke interese, u ovom trenutku je na lokalnom nivou daleko više odgovarao dvokružni većinski sistem, jer najveća energija glasova, po svim analizama, pripada našim kandidatima u drugom krugu; ako smo hteli proporcionalni sistem, onda smo mogli da tražimo mandate koji se obračunavaju po Dontovom sistemu.
Pristali smo i prihvatamo da i na lokalnom nivou bude proporcionalni izborni sistem, sa Nimajerovim obračunom mandata, iz jednog prostog razloga što to u ovom trenutku nije toliko stranački interes Demokratske stranke Srbije, koliko je interes budućih institucija i budućeg srpskog društva. To je od vitalnog značaja da bismo dobili stabilno i zrelo društvo kakvom svi težimo, u kome će i oni koji su na vlasti glasati za one zakone koji će im odgovarati kada i oni budu u opoziciji. Nama, dakle srpskom društvu u ovom trenutku, na jedan duži vremenski period ovakva vrsta izbornog zakona odgovara i on kao takav treba da postoji i zbog toga i jeste dobar.
Ovaj zakon naravno ima i neke svoje mane, ali o tome će govoriti moje kolege. Šta je na kraju poenta? Poenta cele priče jeste - zašto se donosi izborni zakon? Zbog izbora. Vraćam se na jedan vrlo bitan segment, a to je da je za društva u tranziciji lažna dilema: izbori ili reforme. Reforme u društvima u tranziciji se ne zaustavljaju izborima. Naprotiv, zarad jačanja institucija, zarad jačanja reprezentativne predstavničke volje građana Srbije potrebno je više izbornih ciklusa. Zašto ovo govorim? Jedina država u tranziciji čija je vlada posle pada autoritativnog sistema imala sve četiri godine pun mandat jeste Rumunija: to je danas najlošija zemlja u tranziciji.
Hoćete drugačiji primer, da se ne držimo samo istočno-evropskih zemalja? Daćemo još neke primere; Italija posle Drugog svetskog rata je menjala vladu prosečno na šest meseci, a izbore je imala prosečno na dve godine, ali to nije sprečavalo tu državu da isto tako uspešno učestvuje u ekonomskim i pravosudnim reformama. Politički sistem se ne narušava izborima njima se on samo ojačava; na taj način ćemo dobiti što više reprezentativnih predstavnika u narodu i otvoriti ozbiljnu političku utakmicu, gde će svi oni ...

Gospodine Dobrosavljeviću, upozoravam vas na temu dnevnog reda. To je Predlog zakona o lokalnim izborima.

Slažem se, ali lokalni izbori se upravo odnose na izbore.
Samo za kraj, još jednom, poenta cele priče jeste u tome - izbori sa ovakvim izborni sistemom, koji omogućavaju da jednostavno stvorimo reprezentativan politički sistem u kome će svi moći ravnopravno da učestvuju, da konkurenti ponude svoj proizvod, programski, personalni, metodološki, kakav god hoćete i kojim ćemo na jedan način edukovati naše društvo i naš politički sistem.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, iz poslaničke grupe SPS, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik i potpredsednik Skupštine Rodoljub Šabić, poslanička grupa DOS.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, kao što smo već upoznati, ovo vanredno zasedanje Skupštine zakazano je na zahtev Vlade. Pored razmatranja izmena i dopuna Poslovnika Narodne skupštine, ključna tačka dnevnog reda ovog vanrednog zasedanja je Predlog zakona o lokalnim izborima. Na predlog Vlade ovaj zakon se donosi po hitnom postupku. Da li ima opravdanih razloga da se ovaj zakon donese na vanrednom zasedanju i po hitnom postupku?
Važećim Poslovnikom regulisano je da se zakon može izuzetno doneti po hitnom postupku i u tom smislu citiram stavove 2. i 3. člana 158. Poslovnika - "Po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija. Predlagač zakona je dužan da u pisanom obrazloženju predloga zakona navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku".
U dostavljenom obrazloženju Predloga zakona, za koji Vlada traži da se donese po hitnom postupku, ne navodi se ni jedan predviđeni razlog koji bi pravdao neophodnost njegovog donošenja po hitnom postupku.
Kada se radi o Zakonu o lokalnoj samoupravi bilo je normalno da se uporedno radio i ovaj zakon o lokalnim izborima. Čim je usvojen Zakon o lokalnoj samoupravi, a to je bilo 14. februara ove godine, onda je trebalo Predlog ovog zakona uputiti na prvu redovnu sednicu Skupštine, koja je bila zakazana 27. marta ove godine. Da je Republička vlada dobro organizovana i da efikasno radi, kako želi da se predstavi u javnosti, tako bi i postupila. Hitnost postupka ne može da se podvede ni pod jednu važeću odredbu Poslovnika. Očigledno se ne radi o okolnostima koje nisu mogle da se predvide; ne radi se ni o kakvim posledicama po život i zdravlje ljudi, kao ni o bezbednosti zemlje koje bi pravdale hitnost ovakvog postupanja.
Možda je DOS pravilno shvatio da je jedini izlaz iz sadašnje parlamentarne krize da se raspišu vanredni izbori na svim nivoima. Ako je to u pitanju i ako je to taj razlog, onda je to dobro. Socijalistička partija odavno se zalaže za održavanje vanrednih izbora na svim nivoima i to ćemo svesrdno podržati. Ako se za to opredelio i DOS, onda to treba javno da kaže i da građanima Srbije donese rasterećenje, da se uvere da se traži izlaz iz ovakve komplikovane situacije.
Međutim, ima mnogo razloga za sumnju. Zna se da se izbori ne sprovode u julu i avgustu. Moglo se sačekati da se zakon donese u junu po redovnom, a ne po hitnom postupku. Da li Vlada ovim želi da predstavi da kobajagi nešto preduzima, pa čak vanredno i hitno? Da li se u stvari sa ovim građani odvraćaju od osnovnih problema koji su prisutni u zemlji? Šta je sa stalnim najavljivanjem reformskih zakona? Očigledno ova vlada oblast ekonomije i socijalni status građana ne tretira i ne uzima da rešava, da to bude prioritetno i u pravom planu.
Šta preduzima Vlada da se zaustavi pad proizvodnje? Domaće fabrike se masovno zatvaraju i radnici otpuštaju. Spoljno-trgovinski deficit se stalno povećava. Ovo je i te kako vezano za izbore; znači mogli smo rešavati nešto bitnije nego što sada ovo rešavamo. Pokrivenost uvoza izvozom u prošloj godini iznosila je svega 39,3%, a u prva tri meseca ove godine pokrivenost je pala na 35,3%. Ovako porazni rezultati u trgovini sa svetom u Srbiji nikada nisu zabeleženi. Ko će kasnije ovo breme dugovanja moći da plati? Nije sporno da zakon o lokalnim izborima treba da se donese. Opravdan je prigovor zašto nije donet za vreme redovnog zasedanja Skupštine i u redovnom postupku. Na vanrednom zasedanju, po hitnom postupku, treba da se rešavaju druga, mnogo bitnija pitanja za život građana.
U odnosu na do sada važeće zakonske odredbe o lokalnim izborima glavna novina je, kao što smo čuli, to što se predlaže da se izbor odbornika vrši po proporcionalnom istemu i u opštini kao jedinstvenoj izbornoj jedinici. Da li je proporcionalni sistem dobar za izbor odbornika? Sigurno nije. Njime će u prvom redu biti pogođene seoske sredine. Dobar poljoprivrednik, ugledni domaćin i čovek od akcije, manje-više, poznat je samo u svom i susednim selima. Retko je ko od njih poznat na nivou cele opštine. Imajući to u vidu, političke stranke će malo takvih stavljati na listu za odbornike. Ići će više na poznate ljude, za koje su čuli svi građani u opštini, kako bi dobili što više glasova. Ko će u tom slučaju iznositi probleme sela i ko će se zalagati za rešavanje lokalnih problema?
Ako Vlada želi da napusti većinski sistem, zašto ne predloži neko za sve prihvatljivo rešenje, makar da to bude prelazno rešenje, kojim će se odbornici birati delom po proporcionalnom, a delom po većinskom sistemu, na primer da to bude 50:50%. To je lako sprovodljivo. Ovakav sistem izbora važi u više zemalja i to je tzv. belgijski sistem. Ovaj kombinovani sistem za izbor odbornika bez sumnje je opravdan za većinu građana Srbije i zato ga treba prihvatiti.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Šabić, poslanička grupa DOS. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Adam Urošević, poslanička grupa SSJ. Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovane dame i gospodo, pred nama je zakon o lokalnim izborima i mislim da svako benevolentan ili korektan, već na prvi pogled i pri prvom čitanju, može da zaključi da smo u stvari suočeni sa jednim sasvim solidnim zakonskim projektom.
Dakle, to je jedan dobar, korektan, tečan normativni izraz, korektno korišćenje standarda, dobra unutrašnja sistematika i logika, a konstrukcija zakona pokriva sve ono što takav zakon, koji treba da uredi lokalne izbore - i to specifične lokalne izbore sa dva modela: jedan za gradonačelnika, a drugi za skupštinu lokalne zajednice - poznaje. Pored toga, može se još dodati da je zakon kvalitetan s obzirom na dobar, korektan, dobro politički odmeren izbor modela.
Zakon se opredeljuje za sistem srazmernog predstavništva, za proporcionalni sistem, a što je dobro iz razloga koje ne bih posebno iznosio, jer su već spomenuti. U okviru takvog opredeljenja za sistem srazmenog predstavništva, bira jednu od najpoštenijih formula podele mandata - Hareovu ili Hare-Nimajerovu - onu koja stvarno teži proporcionalnosti. Zakon pri tome bira jednu poštenu, realnu kvotu cenzusa od 3% i tu bih, dodajući još da na odgovarajući i adekvatan način tretira i ostala pitanja izbora, zaštite prava, opoziva, prestanka mandata itd, završio opservaciju.
Jednom rečju, to je sigurno tekst koji zavređuje načelnu podršku svakog benevolentnog. Međutim, kada razgovaramo o jednom zakonu, onda ga naravno gledamo i sa stanovišta nekih specifičnih, programskih opredeljenja svake političke stranke. Moja Socijaldemokratska partija imala je u odnosu na Predlog zakona jednu ozbiljnu rezervu; ona se tiče činjenice da zakon, iako u mnogo čemu dobar, ne tretira jedno za nas izuzetno važno pitanje: reč je zapravo o ostvarivanju ustavnog principa ravnopravnosti polova u svim sferama života, a posebno u političkoj sferi. Mi, kao stranka koja na tom principu brižno insistira, koja ga smatra jednim od svojih temeljnih programskih opredeljenja, pokušali smo da intervenišemo u tekstu zakona odgovarajućim amandmanima.
Pre nego što iznesem sadržinu amandmana, moram da kažem da je bilo specifično upravo to što smo se, u pokušaju da taj amandman inkorporiramo u tekst zakona, suočili sa dva oprečna stava: s jedne strane, sa stavom grupe cenjenih poslanika DSS iz ove skupštine, koji su izašli sa tezom da je to što mi hoćemo neustavno, protivno Ustavu; s druge strane, sa stavom Vlade, koji ću kasnije prokomentarisati.
Dakle, prvo što se tiče neustavnosti. Nemoguće je, gospodo, bilo koji ustavni princip, bilo koje ustavno načelo tretirati kao nešto apstraktno, što nema stalnu realnu vezu sa životom. Kada jedan narod ili jedna država digne načelo o ravnopravnosti na nivo ustavnog principa, onda to znači da taj narod i ta država žele da se to ostvaruje.
Gospodo, podsetiću vas, na parlamentarnim izborima za najrelevantnije predstavničko telo ove države, ovo telo pred kojim danas govorim, 1997. godine izabrano je za narodne poslanike nešto preko 6% žena. To je bio sraman istorijski rezultat. Godine 2000. velika DOS-ova pobeda jedva je nešto malo popravila to stanje na nešto preko 10%. Reći ću vam, tih 10% iako je to bitno poboljšanje u odnosu na onih nešto preko 6%, ispod je na primer afričkog proseka, ispod azijskog proseka, ispod pacifičkog proseka, da ne pričamo o skandinavskim ili nekim drugim zemljama.
Dakle, ako jedan narod želi ostvarivanje ravnopravnosti polova, pa i u političkoj sferi, pa primeti da mu se to ostvarivanje očigledno ne dešava, onda vlast te države i tog naroda interveniše zakonom, stvarajući neke podsticajne kriterijume za ostvarivanje ustavnog principa, a pri tome ne ugrožavajući ničija prava i ne dovodeći u pitanje ravnopravnost. Amandman koji smo predložili nije zapravo govorio o pravima žena: govorio je o ravnopravnosti i pravima manje zastupljenih. Koristio je striktnu ustavnu terminologiju. Toliko što se tiče problema ustavnosti ili neustavnosti zahteva iz amandmana koji su podneli poslanici Socijaldemokratske partije.
Što se tiče problema koji je Vlada imala u odnosu na naš predlog, on se svodi na to da je Vlada prvo ocenila amandman poslanika Socijaldemokratske partije kao pravno neosnovan; otprilike na isti način na koji sam malopre komentarisao stavove nekih poslanika. Ali je potom istog dana predložila praktično identičan amandman. Moram da kažem da to ne smatram korektnim i da to nije dobro, jer izaziva sumnju da čak i u okviru poslaničke većine, koja Vladu podržava, postoje poslanici čiji se amandmani prihvataju i poslanici čiji se amandmani ne prihvataju. Na stranu to; mi nismo sujetni ljudi i ponavljam: ostajemo pri svom amandmanu.
Pozivamo poslanike ove skupštine da ga podrže. Ako iz bilo kog razloga ne žele da podrže amandman poslanika Socijaldemokratske partije, pozivamo ih da podrže amandman koji je Vlada sama stavila na tekst svog predloga; jer je to dobro, jer je to korisno, jer to doprinosi ostvarivanju civilizacijskih principa; jer to uskoro može biti standard čije ostvarivanje će nam tražiti i međunarodna zajednica za naše dalje uključivanje u integracione procese koji nas zanimaju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Adam Urošević, poslanik poslaničke grupe SSJ. Sledeća prijavljena je narodna poslanica Bojana Aleksić iz poslaničke grupe DSS. Izvolite.

Hvala lepo. Uvaženo predsedništvo, braćo i sestre Srbi, poštovani predstavnici nacionalnih manjina i narodnosti, dozvolite mi da se sa nekoliko rečenica osvrnem na postupak za donošenje ovog zakona o lokalnim izborima. Poslanička grupa SSJ ne vidi razloge kojima se rukovodio predlagač ovog zakona da se zakon o lokalnim izborima razmatra na vanrednoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije po hitnom postupku.
Članom 158. važećeg Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije predviđeno je da se zakon po hitnom postupku može doneti ako uređuje pitanja i odnose nastale usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.
U stavu 2. istog člana, člana 158, kaže se - predlagač zakona se obavezuje da u pisanom obrazloženju predloga zakona navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku. U konkretnom primeru Vlada predlaže da se ovaj zakon donese po hitnom postupku "s obzirom na protok vremena od dana stupanja na snagu Zakona o lokalnoj samoupravi i potrebe za hitnim uređivanjem celine sistema lokalne samouprave". Ovako formulisani razlozi za hitan postupak su stvarno neubedljivi. Ostaje nam pretpostavka da je razlog u izborima na jugu Srbije i da ovaj zakon ima jednokratnu upotrebu.
Kada smo već kod tog dela naše teritorije, smatram da je ovim zakonom trebalo izraziti želju za regulisanjem i utvrđivanjem celine sistema lokalne samouprave i očuvanjem celokupnosti Srbije, time što bi se naglasilo da se ovaj zakon odnosi i na trenutno okupiranu teritoriju Kosmeta, odnosno Kosova i Metohije, od prestanka mandata KFOR-a i UNMIK-a. Ostaje dilema da li će važenje ovog zakona biti za jednokratnu upotrebu i za određenu teritoriju ili će imati karakter konačno važećeg zakona za celu teritoriju Srbije.
Što se tiče izbora, surova stvarnost i stanje u kome se nalaze građani Srbije nameću potrebu za izborima na svim nivoima i promenu vladajuće političke garniture. Hvala na pažnji.

Reč ima narodna poslanica Bojana Aleksić, a posle nje narodni poslanik Toma Bušetić. Izvolite.