Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, drage kolege narodni poslanici, biću vrlo kratka, podstrek za  javljanje je kod mene izazvao negativan stav nekih članova Zakonodavnog odbora. Znači, ovog puta kao totalni laik ću se suprotstaviti pravnicima, neka me izvine, ali citirali su ovde naši vrsni pravnici, koje vrlo poštujem, Ustav u kome se kaže da je ravnopravnost, naravno, zagarantovana. Naime, ceo ovaj moj mali govor će se odnositi na tu čuvenu temu - žene na izbornim listama.
Činjenica je da postoji ravnopravnost na papiru i tako dalje, što bi rekli bla-bla-bla, ali u realnosti te ravnopravnosti definitivno nema. Nažalost, naša zemlja je dosta zaostala, dosta primitivna, trebaće nam dugo vremena da dostignemo nivo Evrope i drugih zemalja koje su to rešile ili rešavaju na već određene zakonske ili nezakonske načine.
Mislim da je vrlo dobro da podržimo predlog Vlade i njihov amandman zbog toga što smatram da su taj amandman i taj zakon, da kažem, nešto kao specijalna mera ubrzanja de fakto stanja, što bi rekli pravnici, u odnosu na de jure stanje koje piše na papiru.
Znači, tim amandmanom bismo jednostavno na neki način primorali sve nas da se zamislimo nad položajem i sudbinom žena, pogotovo u zaostalim i manje razvijenim krajevima. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Milka Marinković iz poslaničke grupe DOS. Petnaest minuta je preostalo poslaničkoj grupi SPS.

Poštovane kolege i koleginice poslanici, kod ovog predloga zakona koji je pred nama i o kome danas raspravljamo čini mi se da smo  počeli da primenjujemo novi Poslovnik jer nas danas u sali ima otprilike taman toliko koliko treba po novom Poslovniku, ali to nije pitanje o kome želim da raspravljam.
Imam nekoliko načelnih primedaba na ovaj predloženi tekst zakona koji je u stvari jedna sublimacija svih dosadašnjih propisa koji su regulisali materiju izbora, bar kada se tiče lokalne samouprave.
Novina je u tome što se ovde predviđa čist proporcionalni sistem, bar kako je to predviđeno članom 3. ovog zakona. Moj predlog se malo razlikuje i ide ka cilju da pomiri ova dva rešenja: prethodno, čist većinski sistem i ovo predloženo, koje je čist proporcionalni sistem. Uvođenje kombinovanog sistema nije nikakva novost u izbornoj praksi. Ovde se često pozivamo na neka evropska i druga rešenja, a takva rešenja već postoje u praksi. Mislim da su ona najkorektnija (mislim ovih drugih zemalja) jer zadovoljavaju i jednu i drugu stranu: pravo birača da biraju neposredno i preko partijskih lista, odnosno kako je predloženo - lista građana. Na listi koja je partijska ili lista građana, partije imaju pravo da raspolažu mandatima - i raspolažu, zadovoljavajući pre svega partijsku oligarhiju po proceduri i po načinu kako to rade.
Na drugoj strani bi zadovoljili građane sa polovinom odbornika manje jedan, sa direktne, odnosno većinske liste i mogli bismo na taj način da zadovoljimo pravo građana da imaju direktne predstavnike u skupštinama opština, odnosno gradova. Mislim da je to rešenje korektnije i vidim da ni Vlada, ni Odbor nisu prihvatili naš amandman. Mi ćemo se truditi, još jednom, da ubedimo Skupštinu kada budemo govorili o amandmanu, da ovo rešenje bude prihvaćeno.
Danas se do kraja jasno kaže ko ne može biti odbornik. Ovo pričam iz razloga što smo do sada imali tumačenja od Ministarstva pravde, odnosno nadležnog u tom ministarstvu, ko ne može biti, pa smo imali različita tumačenja za jednu istu stvar. Recimo, odbornike u Velikoj Plani istovremeno je imenovala skupština opštine, kao i odbornike Raške, gde se to isto dešavalo. Ovde se decidno kaže da ne mogu da budu, nego samo jedno ili drugo, ali pošto su već ovo drugo, onda odbornicima treba da prestane mandat ili da se razreše sa funkcija na koje ih je birala skupština opštine.
Rekao sam, upoznat je predsednik Narodne skupštine sa tim različitim tumačenjima; tamo ne može da dođe do razrešenja ovog problema i potpuna je blokada u radu Skupštine opštine u Velikoj Plani, tako da nisu uspeli ni statut da usvoje, a raspisani su naknadno izbori samo za sedam izbornih jedinica.
Dalje, kada se tiče ovog predloga o zastupljenosti žena, mislim da se ovde bavimo demagogijom. Prvo, predložili smo amandmanom Vlade, koji je približan amandmanu koji je grupa gospodina Šabića dala, da svaki četvrti bude drugog pola, i tako redom do kraja liste, a na kraju da se lista neće prihvatiti ako nema 30% žena. Ova matematika nije adekvatna. Svaki četvrti je 25%, a minimum je 30%. Prema tome, treba da bude svaki treći, ako se to želi, odnosno treća, a najčudnije je obrazloženje. Obrazloženje kaže - predloženim rešenjem obezbeđuje se ravnopravnost oba pola u postupku raspodele osvojenih mandata na izborima za odbornike.
Mislim da ova konstatacija ne može da bude tačna. Kako se obezbeđuje ravnopravnost ako se obezbeđuje jedna trećina onoj drugoj strani, bilo da je muška ili ženska?! Uopšte nije nikakva ravnopravnost! Ravnopravnost bi bila ako bi se obezbeđivala bar polovina. Ali, na kraju krajeva, to pitanje uopšte ne mora da bude predmet ovog zakona. To ne treba dekretom raditi, već to treba raditi u praksi i ne na ovakav način - ceniti da li će to doneti poene političkim partijama.
Sa ovim bih završio i molim da se ove primedbe naše poslaničke grupe prihvate, bez obzira što ih Odbor i Vlada nisu prihvatili, a kada budemo raspravljali o amandmanima bliže i šire ćemo ovo objasniti.

Reč ima narodna poslanica Milka Marinković, a posle nje Sreten Mitrović.

Prvo moram da izrazim protest što se ovde napravio utisak da dobacujem svima, a to nije tačno. Prosto odreagujem sama za sebe na diskusije sa govornice, jer mi nismo čirak koji može da sedi godinama, mesecima, danima i da ne odreaguje na nečiju diskusiju, koja je prosto provokativna.
Tema je zakon o izborima. Neću da ponavljam šta su moje kolege rekle, ali ću danas da se držim one problematične priče, zaprepašćena koliko je to izazvalo polemike, koliko je tu bilo reakcija. Možda sam bila naivna kada sam se iznenadila tome, u pitanju su kvote u kojima žene treba da budu na izbornim listama. Kolege naše muške, a čujem i ženske, to su bog zna kako podržavale; da je to sve u redu, da to tako treba, ali neka kasnije ćemo, neka sutra ćemo, neka u nekoj drugoj oblasti; kada je došlo na red ovo sada kaže - neka, ne mora baš sada odmah, neka malo sutra da to glasamo, nećemo sada.
Ne vidim šta je tome razlog, jer jasno je da ovaj amandman ne može biti neustavan, kada on samo stvara mehanizam kojim se ustavna ravnopravnost polova konkretizuje u praksi. Kako može biti neustavno? Naravno da ne može biti neustavno.
Čula sam razne razloge zašto to nije dobro, a jedan od najnesuvislijih kaže da nema žena na terenu. Ne znam gde su te žene, na kom terenu se nalaze, kada ima 58% žena u biračkom telu. Dođu, glasaju i odu, valjda, posle na neki teren. Baš sam se zainteresovala oko toga terena; nisam znala da sam jedina žena sa terena, i nas nekoliko ovde.
Obzirom da će prvi izbori po ovom zakonu biti na jugu Srbije, proverila sam kako stoji stanje sa ženama na tom terenu i stanje je zadivljujuće dobro: opština Bujanovac ima 41 odbornika, što znači da po ovoj kvoti najmanje 10 žena kandidatkinja treba da bude predloženo, a samo Demokratska stranka ima 91 članicu u Bujanovcu; Preševo ima 38 odbornika, a potrebno je devet kandidatkinja i Demokratska stranka ima 20 članica; tu je slabije stanje, ali samo Demokratska stranka ima toliko članica u Preševu; Medveđa ima 35 odbornika, potrebno je najmanje devet kandidatkinja, a tamo samo Demokratska stranka ima 67 svojih članica. Evo žena, evo na terenu, šta je tu problem da se izabere?
Meni ono "ali" liči - ma nećemo mi žene da imamo na mestima gde se odlučuje. Zašto ih nećemo? Nećemo zbog toga što bi, da imaju više žena ova skupština i sva mesta odlučivanja, u krajnjoj liniji ova zemlja sasvim drugačije izgledala - mnogo bolje. Žene odlučuju racionalnije, žene su po statistici mnogo manje korumpirane od muškaraca i, što je možda najvažnije, žene su mnogo radikalnije u zahtevu za promenama; one hoće promene i hoće ih brzo, hoće ih odmah. Možda je to problem.
Izvinjavam se profesoru Simonoviću, ako je tu, nisam htela ništa da mu dobacujem, samo sam odreagovala na njegovu konstataciju - pa stranke će to same! Koja je to stranka uradila? Zašto nisu uradile? Imamo mi Ustav 100 godina i zašto nije bio dovoljan da ima ravnopravnosti? Fakat je da ravnopravnosti nema pored takvog Ustava, a stranke neće, jer tamo odlučuju muškarci.
Znači, moramo da napravimo zakonski mehanizam koji će, prosto, da omogući ženama i da im da šansu, ali ono što je najružnije to je karikiranje ove ideje i pretvaranje ove priče, koja je mnogo značajna, u nekakvu AFŽ priču - kao, mi sedimo, pa pletemo čarape za vojsku, pa pijemo pivo pred prodavnicom.
To je zaista budalaština o kojoj ne treba govoriti, već treba omogućiti ženama, malo ih gurnuti; znate, u Srbiji sve mora malo da se gurne i Miloševića smo morali da gurnemo da ode sa vlasti, je lÄ tako! Prosto i zakonom ih malo poterati da shvate da imaju te kvalitete, koleginice Bojana, o kojima ste vi govorili; naravno da imaju, ali im treba omogućiti i da ih realizuju. Zato svakako glasajte za sebe same, odnosno za žene na mestima odlučivanja u što većem broju. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Bojana Aleksić, replika, spomenuta je.

Moja koleginica Milka Marinković rekla je nešto što logički, faktički ne stoji. Traži ravnopravnost žena u odnosu na muškarce;  tu ravnopravnost Ustav garantuje - a onda se ta ravnopravnost manifestuje u 30% žena na listi. Moram da priznam da ni to ne razumem, jer žene jesu ravnopravne sa muškarcima; žene su inteligentne, žene su sposobne, jako dobro umeju da se izbore za ta prava i uopšte nije potrebno da im bilo ko i bilo kakvim kvotama nekakva dodatna prava daje. Žene vrede onoliko koliko vrede, one su nosioci srpske porodice i temelji srpske porodice,  ono što žele one su jako dobro u stanju i da ostvare.
Prema tome, slažem se tu sa nekim koleginicama da žene treba više da se bave ovim poslom, pozivam ih na to, ali ne da se bave u okviru kvota i da im neko pripisuje kvote kao glupačama, nego da se svojom pameću i sposobnostima muškarcima nametnu.

Reč ima narodni poslanik Sreten Mitrović, a sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Nataša Milojević. Preostalo vreme poslaničke grupe SPS je 10 minuta i ima tri prijavljena govornika iz vaše poslaničke grupe.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan Predlog zakona o lokalnim izborima i posle usvajanja Zakona o lokalnoj samoupravi ovo je još jedan zakon koji ima samo sledeće novine: izbor odbornika umesto po većinskom vrši se po proporcionalnom, a izbor predsednika, odnosno gradonačelnika po većinskom sistemu.
Vrline, odnosno prednosti i mane ovog predloga mi iz SPS ćemo dokazati preko predloženih amandmana. Rekao bih da se, kao i svi do sada usvojeni zakoni, i ovaj zakon sigurno neće primenjivati na prostoru Kosova i Metohije. S obzirom da se radi o lokalnim problemima, hteo sam da iskoristim prisustvo potpredsednika Vlade i predsednika Koordinacionog centra i da ukažem na neke stvari koje danas posebno muče predstavnike lokalne samouprave na prostoru Kosova i Metohije. Međutim, žao mi je, jer potpredsednika Vlade i predsednika Koordinacionog centra nema, ali on ne želi da se danas priča o Kosovu i Metohiji, jer kaže da to nije tema.
Naravno da nije tema, ali mi, predstavnici sa Kosova i Metohije, retko možemo da dođemo i da govorimo o problemima koji pritiskaju taj narod koji je ostao na Kosovu i Metohiji. Svi poslanici sa Kosova i Metohije traže da se formira taj famozni odbor za Kosovo i Metohiju, gde bi možda preko njega mogli da iznesemo svu problematiku, odnosno ne svu, ali delimično probleme na Kosovu i Metohiji.
Kada je reč o lokalnoj samoupravi, moram da kažem da sadašnja vlast ima dvostruke aršine na Kosovu i Metohiji što se tiče lokalne samouprave. Na prostoru centralnog Kosova predstavnici lokalne samouprave su radnici trećeg reda. Svi predstavnici lokalne samouprave koji nisu u svojim sedištima primaju plate u ravni sa socijalom. Nisu sve plate radnika u lokalnoj samoupravi iste. Jedno je plata u severnom delu Kosovske Mitrovice, a drugo je plata u centralnom delu Kosova. Zašto se deli i taj preostali narod koji je ostao na prostoru Kosova. Danas su me zvali i svakog dana zovu predstavnici lokalne samouprave iz centralnog dela, pa pitaju zašto plate radnika lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji nisu povećane, kao što su povećane u celoj Srbiji i u severnom delu Kosovske Mitrovice! Ništa u unapređenju i poboljšanju lokalne samouprave dolaskom DOS-a na vlast nije urađeno.
Tačno je ovo što je izneo Dragan Marković, poslanik, da od dolaska DOS-a dole nije stigla nikakva humanitarna pomoć. Pozivam predsednika Koordinacionog centra da me demantuje ako nije tačno. (Zeldžo Hurić, sa mesta: Ima li rata?) Rata ima, gospodine, ali se preselio na jug Srbije. Sa Kosova i Metohije je preseljen na jug Srbije. Ništa nije urađeno na famoznom povratku, a gospodo za vreme predizborne kampanje pričali ste da ćete vrlo brzo rešiti kosovski problem i vratiti sve raseljene. Mogu da kažem za ono što je gospodin potpredsednik Vlade rekao, da ne dužim jer vidim da je šest sati i svi se spremate, da idete ako smo mi "ponavljali" na Kosovu i Metohiji, gospodo vi ćete biti "isključeni". Hvala.

Zahvaljujem. Dame i gospodo, pošto se približavamo kraju današnjeg radnog dana, a ostalo je još tri prijavljena govornika, i eventualno, ukoliko bi predsednici poslaničkih grupa želeli da uzmu reč, predlažem da nastavimo raspravu do okončanja rasprave u načelu. Da li se slažete da stavim predlog na glasanje, a to je 15 - 20 minuta.
Stavljam na glasanje predlog da se produži radno vreme do zaključenja načelne rasprave i odlučivanja.
Za 80, protiv četiri, uzdržana dva, nije glasalo 57, od ukupno 143 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da radimo do zaključenja načelnog pretresa i odlučivanja u načelu.
Reč ima narodna poslanica Nataša Milojević, a posle nje narodni poslanik Bora Drakulović. Izvolite.