Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Nešović, Branko Ružić i Rajko Baralić.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Rajko Baralić.

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o nameri da se preciznije definiše tačka 5) u članu 4. U Predlogu zakona piše: "Željena zona servisa: geografska oblast ili administrativno područje kome je namenjen radiodifuzni servis. Željena zona servisa (opsluživanja) u zavisnosti od potreba jeste pojedinačna servisna zona ili zbir servisnih zona".
Mi se zalažemo da se ovaj termin "zbir" zameni novim koji glasi "unija", zato što smo konsultovali ljude koji su u tehničkoj struci i koji smatraju da je ovo uobičajeni termin, koji postoji svuda u svetu. Zbog toga, a ne zbog nekih drugih razloga, smatrali smo da treba uvažiti one ljude koji se ovim poslom bave.
Dakle, predlažemo da se u članu 4. u tački 5) ovo reši na način kao što stoji u našem obrazloženju. Hvala lepo.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Velimir Simonović.

Dame i gospodo, ispravka amandmana je tehničke prirode: treba da stoji - u članu 4. tačka 8) a ne - u članu 4. stav 8. Ono što je bitno u toj tački 8), iza teksta "radiodifuzna organizacija (u daljem tekstu: emiter) je fizičko ili pravno lice registrovano za delatnost...", pa onda predlažem da se briše reč "proizvodnja i".
Jer, pošto stoji reč emiter, emiter je po svim standardima onaj ko emituje program, a ne mora da ga proizvodi. A inače, dalje stoji "i emitovanja radio ili TV programa kome je, u skladu sa ovim zakonom, izdata dozvola za emitovanje programa".
Prema tome, ovde reči "proizvodnja" zaista nema mesta. Ja sam obrazloženje napisao malo opširnije; razume se, neću da ga čitam, to pogledajte, ali stvarno reč "proizvodnja" ovde ne može da stoji, jer se radi o emiteru.
Inače, pošto je to definicija, kao i ove prethodne gore, definicija mora da bude vrlo precizna, da ne bi došlo do nakaradnog tumačenja zakona. Hvala.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Ako ne, nastavljamo raspravu u pojedinostima.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nalazim se u dilemi da li da objašnjavam podneti amandman, jer nemam stav Vlade; možda ga je prihvatila, pa nepotrebno objašnjavam.
Ali, izgleda da ovde neki poslanici znaju kako Vlada razmišlja i da nije prihvatila amandman, pa ubuduće, pošto znaju, predlažem u svoje ime i u ime SSJ da skrate vreme za obrazlaganje amandmana na 15 sekundi, samo da pročitamo broj amandmana i da onda bar ne diskutujemo, da ne gubimo vreme.
No, i pored toga poslanički klub SSJ se trudio da svojim amandmanima pokuša da poboljša loš tekst Predloga zakona o radiodifuziji. Jedan od tih amandmana je i amandman na član 4. tačka 10) predloženog zakona o radiodifuziji, koja glasi: "Nezavisna produkcija; radio i televizijski programi namenjeni isključivo radiodifuziji koje proizvode fizička ili pravna lica registrovana za tu delatnost, a koja nisu emiter programa koji proizvode;" predlažemo da se zameni tekstom: Samostalna produkcija; proizvodnja (produkcija) radio i televizijskih programa, ustanova, organizacija i preduzeća koja ne emituju program". Takođe u istom članu u tački 15) predlažemo da se reč "pretežno" zameni rečju "isključivo".
Zašto smo ovo predložili? Smatramo da je rešenje predloženo u našem amandmanu primerenije i preciznije za definisanje navedenih pojmova - samostalne produkcije televizijskih programa bez prava emitovanja istih i definisanje kablovsko - distributivnog sistema kao isključivo kablovske telekomunikacione mreže namenjene distribuciji radio i televizijskog programa. Nadam se, ako neko od predstavnika Vlade sluša ovo obrazloženje, da će prihvatiti, jer sigurno je da je tekst koji je predložila poslanička grupa SSJ mnogo bolji i precizniji, kao i pismeniji.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman kojim se insistira pre svega da se termin "nezavisna produkcija", zameni terminom "samostalna produkcija", zadire u jednu načelnu oblast o kojoj nije bilo reči dok je trajala načelna rasprava. Mislim da je insistiranje sasvim umesno jer, kada neko kaže, kada čujete kolokvijalno, nezavisna produkcija, a i kada pogledate kako su to tvorci ovog zakonskog teksta ovde odredili, videćete da je reč o ljudima koji ne znaju šta znači nezavisna produkcija. Mi smo imali do sada u praksi slučaj produkcione proizvodnje, odnosno produkcije televizijskog programa, Mreže, ANEM-a, VIN-a i verovatno još nekih. Oni su insistirali na tome da je reč o nezavisnoj produkciji, što nije tačno - finansirani su iz inostranstva i sami su priznavali da dobijaju novac za svoju produkciju iz inostranstva; onaj ko od nekoga dobija novac za obavljanje svoje profesije, za svoje javno delovanje, ne može da tvrdi da je nezavisan, bez obzira od koga prima novac, apsolutno je nebitno od koga se novac prima. Taj nije nezavisan.

Međutim, taj može biti samostalan u odnosu na državne medije i tu postoji visok stepen samostalnosti. On samostalno proizvodi program, što znači da se program ne proizvodi u okviru postojeće radio ili televizijske stanice koja raspolaže frekvencijom, nego program samostalno proizvodi neko ko nema frekvenciju, ali taj svoj program plasira na tržištu, pa mu pojedine radio ili televizijske stanice kupuju emisije, ili pod nekim drugim uslovima emituju i zato je ovaj termin - "samostalna produkcija" - mnogo adekvatniji, a - nezavisna produkcija kao termin ne znači ništa, besmislen je i ne odgovara stvarnom stanju stvari u praksi.

Nezavisna produkcija kod nas nikada nije postojala, uvek je neko finansirao, kao što nikada nije postojala ni nezavisna produkcija igranih filmova, uvek je neko finansirao te igrane filmove. Nekada je to bila Vlada, su spolja finansirani, nekada javna preduzeća, privatnici, ali uvek je neko finansirao na osnovu toga što je podržavao odgovarajuću programsku orijentaciju, odnosno koncepciju; nezavisnosti tu niti ima, niti je nezavisnost u toj sferi moguća.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Nešović, Branko Ružić i Rajko Baralić.

Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.)

Da li neko drugi želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Dame i gospodo, ispred SRS tražim da se izvrši promena u članu 6. stavu 1, koji kaže: "Radi obezbeđivanja uslova za efikasno sprovođenje i unapređivanje radiodifuzne politike u Republici Srbiji na način primeren demokratskom društvu, osniva se Republička radiodifuzna Agencija (u daljem tekstu: Agencija) kao samostalna, odnosno nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona."
Tražim da se u stavu 1. brišu reči "kao samostalna, odnosno nezavisna organizacija", a u stavu 2, da se brišu reči: "od bilo kog državnog organa", tamo gde se govori da je agencija kao samostalni pravni subjekt i funkcionalno nezavisna od bilo kog državnog organa. Ne može agencija biti samostalna i nezavisna od bilo kog državnog organa.
Prvo, agencija je tako koncipirana ovim zakonom, kao državni organ i to organ državne uprave, ona nije zakonodavni, ni sudski organ, nego organ državne uprave. Formalno, agencija je koncipirana kao telo samostalno u odnosu na najviši organ državne uprave, ali je zapravo paralelan organ organu državne uprave. U načelnoj debati ja sam već dokazivao kako će preko ljudi koji će biti članovi Saveta Agencije, izvršna vlast veoma efikasno sprovoditi svoju volju, s obzirom da nije moguća takva nezavisna ni samostalna organizacija; ona se kosi sa osnovnim principima pravnog poretka, strano je telo u tom pravnom poretku ukoliko je zaista nezavisna i samostalna i nema realne, materijalne nezavisnosti i samostalnosti onda je besmisleno da se tako formuliše.
Ako bi ta Agencija bila vezana za parlament, parlament bira njene članove, onda bi parlament morao da ima ovlašćenje da je poziva na odgovornost. Ovim zakonom nije predviđeno da neka poslanička grupa može podneti zahtev da se ispita odgovornost Saveta Agencije zbog nekog njegovog poteza; zbog nekog njegovog kršenja zakonskih normi, Ustava, osnovnih demokratskih principa. Nije predviđeno da parlament može da preispituje rad ove agencije.
Ovde je predviđeno da je Agencija trajno telo i samo pod određenim uslovima biće posle reči o tim uslovima, mogu se razrešiti članovi te Agencije - ukoliko ne učestvuju u radu, ukoliko se pojave neke okolnosti koje nisu bile prisutne u vreme kada su birani za članove Saveta Agencije, ukoliko postoje neke okolnosti o kojima se nije vodilo računa ili su ih sami kandidati za članove Saveta Agencije, prikrivali u vreme kada su birani.
Međutim, suštinski razlog da Parlament raspravlja o programu rada saveta agencije, o koncipiranju njegove politike, ovde nisu predviđeni, a to je ono što je najvažnije. Ako Savet Agencije kaže - SRS ni ubuduće ne može da se pojavljuje ni u jednom programu državnih medija u Beogradu, ne postoji mogućnost da o tome raspravlja Parlament. Nije predviiđena ta mogućnost.
Nije predviđeno da savet agencije zbog takvog stava odgovara Parlamentu i mogu da kažu - znamo kakve ste ljude predvideli za taj savet agencije, da po njihovom mišljenju srpski radikali ne treba ni da postoje, ni da žive i oni jednostavno sprovode ... tačno, znam da biste vi to želeli, znam da vi to tako koncipirate. Ne morate tako otvoreno da mi potvrđujete, ali mi je drago da mi to tako otvoreno potvrđujete. Vi ste to tako koncpirali. Vi ste koncipirali ovaj savet agencije da preko njega, umesto parlamenta ili Vlade, Vilijam Montgomeri upravlja radiodifuznom mrežom u Srbiji kao što su to Amerikanci uspešno radili u Rumuniji, Bugarskoj, kao što to rade u Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj itd. Onaj koji im se ne uklapa u koncept jednostavno ne postoji.
Moguća je kritika preko javnih medija, ali ne iz usta onoga ko je nosilac političke alternative i ko ne pristaje na koncept globalizma i mondijalizma. Moguća je kritika bilo koga: radnika u preduzeću; u javnoj ustanovi; neke opozicione partije koja to samo glumi itd, ali neko ko je nosilac drugačijeg koncepta, ko ne prihvata američki sistem vrednosti, ko nije pristalica globalizma, ko nije pristalica mondijalizma, jednostavno nema mogućnosti da učestvuje u javnom životu i Savet ove agencije upravo ima takvu funkciju. Preko Saveta ove agencije sprovode svoju volju spoljni faktori, strane sile, a vaša Vlada u svakom trenutku može da kaže da se ne meša u rad Saveta te Agencije i da nema nikakve veze sa nipodaštavanjem ili onemogućavanjem političke konkurencije da se pojavljuje u medijima.