Poštovane dame i gospodo narodni poslanici otvaram rad sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Radi utvrđivanja kvoruma, molim vas da ubacite svoje identifkacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum i da, prema tome, možemo nastaviti rad.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Zaharije Trnavčević, Jelena Milenković-Orlić, Predrag Stojanović, Zoran Bošković, Slobodan Pavlović i Nikola Kostić - pre podne.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", predstavnike Nacionalnog demokratskog instituta, predstavnike Udruženja univerzitetskih profesora i nastavnike Srbije - Sekcija "Kolubara" i predstavnike USAID-a .
Pozdravljam prisutne goste.
Pošto vam je Zapisnik sednice Četvrtog vanredovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini, održane 2, 3. i 4. jula 2002. godine, uručen pre početka sednice, usvajanje zapisnika ćemo obaviti naknadno u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Poštovane dadme i gospodo narodni poslanici, uz saziv Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini, koje je sazvano na zahtev grupe od 105 narodnih poslanika poslaničke grupe DOS, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Petog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Shodno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od sedam dana zbog obaveze da Narodna skupština što pre donese zakon o radiodifuziji, izmene i dopune zakona iz oblasti pravosuđa i odluke o prestanku funkcija i izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
Kao što ste mogli da vidite, za Peto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini, utvrđen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o radiodifuziji, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
7. Predlozi odluka o prestanku funkcija i izboru nosilaca pravosudnih funkcija, koje su podneli Odbor za pravosuđe i upravu i Visoki savet pravosuđa,
8. Predlog odluke o imenovanju članova Odbora za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca, koji je podneo narodni poslanik Ivan Andrić, predsednik Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije.
Izvolite, reč ima predsednik poslaničke grupe DOS, gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 86. stav 3. predlažem da obavimo jedinstven pretres o sledećim tačkama dnevnog reda - 2, 3, 4, 5, 6. i 7. To su tačke dnevnog reda koje su tesno povezane sa zakonima iz oblasti pravosuđa, koji će izmenama i dopunama biti dorađeni, a s obzirom da smo ih usvojili u jedinstvenom pretresu mislim da je zbog celishodnosti rasprave neophodno da se obavi upravo takva vrsta rasprave. Hvala na razumevanju.

Stavljam na glasanje predlog predsednika poslaničke grupe DOS da se obavi zajednički, načelni pretres, po tačkama - 2, 3, 4, 5, 6. i 7.
Molim narodne poslanike da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje:
Za 111, protiv 21, uzdržan jedan, nije glasalo sedam, od ukupno 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku kojom je prihvaćen predlog predsednika poslaničke grupe DOS, narodnog poslanika Čedomira Jovanovića, da se obavi zajednički načelni pretres po tačkama 2, 3, 4, 5, 6. i 7.
Za predloge akata iz dnevnog reda ove sednice, za koje je predloženo da se razmatraju po hitnom postupku, nadležni odbori, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoje izveštaje u toku trajanja sednice.
Sa ovim u vezi samo jedno obaveštenje - sednica Zakonodavnog odbora će se održati u 14,00 časova u sali u prizemlju.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Prva tačka dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O RADIODIFUZIJI
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević, Ivan Andrić, Velimir Simonović, Zlata Đerić; zajedno Miloš Nešović, Branko Ružić i Rajko Baralić, zajedno Miloš Nešović, Joca Arsić i Milan Stanković; zajedno Rajko Baralić, Branko Ružić, Joca Arsić i Radojko Petrić, zajedno Živodarka Dacin, Ljubomir Mucić i Rade Bajić; zajedno Dušan Cvetković, Milan Janković i Hranislav Perić, Branislav Kovačević, zajedno Marko Petrović, Zoran Ćirković, Zlata Đerić, Miodrag Stamenković i Radič Jiković; zajedno Toma Bušetić, Joca Arsić, Miloš Nešović i Sreten Mitrović, zajedno Rajko Baralić, Đura Lazić, Jovan Todorović, Dragan Jovanović i Branko Ružić; zajedno Radojko Petrić, Zoran Anđelković, Velimir Živojinović, Miloš Nešović, Rajko Baralić, Nebojša Jović i Dušan Cvetković; zajedno Dušan Cvetković, Bora Stanimirović i Dragan Todorović, Aleksandar Radosavljević, zajedno Rajko Baralić, Toma Bušetić i Bora Stanimirović i Atila Juhas.
Amandmani koji, u skladu sa Poslovnikom, budu poneti do otvaranja pretresa Predloga zakona u načelu, biće vam uručeni u toku sednice.
Primili ste izveštaje Odbora za kulturu i informisanje i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za kulturu i informisanje mišljenje je izdvojio član tog odbora, narodni poslanik Joca Arsić.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da predaju listu sa prijavljenim govornicima po ovoj tački dnevnog reda.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, profesor dr Žarko Korać, potpredsednik Vlade, želi reč? Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, zakon koji imate pred sobom, zakon o radiodifuziji je jedan od sistemskih zakona koji nas uvodi u moderno vreme u smislu tehnologije elektronskih medija ali i u smislu demokratizacije načina odlučivanja u ovoj oblasti, i načina kontrole rada u ovoj oblasti.
Zakon koji imate pred sobom je rađen vrlo intenzivno poslednjih godinu dana. Veliki broj javnih rasprava je održan i veoma veliki broj ljudi iz medija, a i ostali zainteresovani, je bio u mogućnosti da učestvuje u ovim razgovorima. Zakon koji imate pred sobom je u izvesnom smislu istorijski zakon. Želeo bih da vam ukažem na činjenicu da Srbija nikada u istoriji nije imala ovakav zakon, da je ova oblast elektronskih medija bila regulisana jednim zakonom, osnivačkim aktom RTS-a od 31. jula 1991. godine, u kome se svega oko desetak uvodnih odredbi odnosilo na radiofifuziju u celini. Znači, ovo je prvi ovakav zakon u istoriji Srbije.
Ovaj zakon ima za osnovni cilj da depolitizuje ovu oblast, da je demokratski transformiše i da je reguliše u celini. Vi znate da je u ovom trenutku u Srbiji praktično ova oblast nedovoljno jasno zakonski regulisana, ili čak nije uopšte regulisana kako treba, i zahvaljujući tome, veliki broj elektronskih medija danas u Srbiji postoji, koji su izvan bilo kakve zakonske, ali i društvene, ekonomske i bilo koje druge kontrole.
Osnovna namera ovog zakona je da se odustane i da se spreči direktni uticaj politike na elektronske medije. To se pre svega odnosi na način kako se dodeljuje dozvola za rad privatnih radio i TV stanica, ali i na autonomno delovanje RTS-a, odnosno RT Novi Sad, koji treba da se transformišu u javni servis.
Da bi se to postiglo, ovaj zakon pre svega osniva jednu novu insistituciju, koja se ovde naziva republičkom radiodifuznom agencijom. Moram da kažem da uspostavljenje i ustanovljenje republičke radiodifuzne agencije znači uvođenje u našu praksu jednog potpuno novog tela, koje do sada nikada nije postojalo.
Mislim da postoji velika svest o tome da će to telo imati široka i snažna ovlašćenja i zbog toga je, pretpostavljam, u našoj javnosti, posebno kod ljudi koji su vezani za medije, ovako mnogo pažnje posvećeno načinu kako se formira ova agencija, nažalost, nešto manje određenim zakonskim odredbama, koje u velikoj meri takođe određuju sastav i način izbora članova ove agencije.
Ova agencija ima svojstvo pravnog lica, što je čini nezavisnim pravnim subjektom, i nadležnosti i ovlašćenja koje daje ovaj zakon, Predlog zakona, sastav, položaj i način izbora izvršenja organa, obezbeđuje da ona deluje funkcionalno, a suštinski da deluje nezavisna od bilo kakvog državnog ili nekog drugog uticaja.
Postoji vrlo mnogo u našoj javnosti dilema oko toga da li će ta agencija biti nezavisna, i ja bih želeo samo da ovde podsetim vas narodne poslanike na one odredbe koje određuju ko ne može biti član saveta ove agencije.
Dakle, da bismo se osigurali da je ovo nezavisno od politike, ja vas podsećam na član 25. Predloga zakona. Želeo bih pred vama da ponovim ko ne može biti član saveta - 1) savezni poslanici, narodni poslanici, poslanici skupština autonomnih pokrajina, 2) izabrana, imenovana i postavljena lica u Saveznoj vladi, Vladi Republike Srbije, izvršnim organima autonomnih pokrajina, ministri i njihovi zamenici, pomoćnici, kao i rukovodioci posebnih organizacionih celina, pod neposrednom kontrolom Vlade, izvršnih organa i drugi funkcioner, 3) funkcioneri političkih stranaka, predsednici stranaka, članovi predsedniištva, njihovi zamenici, članovi izvršnih i glavnih odbora, kao i drugi stranački funkcioneri, 4) lica koja kao vlasnici udela, akcionari, članovi organa upravljanja, članovi nadzornih organa, zaposleni, lica pod ugovorom i sl, koja imaju interes u pravnim licima koja se bave delatnošću proizvodnje ili emitovanja radio-televizijskog programa (skraćujem), 5) lica koja su pravnosnažno osuđena za kirivična dela protiv službene dužnosti, korupcije, prevare, krađe ili drugog krivičnog dela, koje ih čini nedostojnim za obavljanje funkcije, bez obzira na izrečenu sankciju, ili su pravosudno osuđena za neko drugo krivično delo na kaznu zatvora u trajanju duže od šest meseci, 6) lice koje bračni drug, roditelj, dete ili pobočni srodnik, zaključno sa drugim stepenom srodstva, lica navedenih u stavu 1. tačka 1. do 4. Znači, ni rođaci političara, ministar, predsednika Vlade, i to je vrlo precizno definisano.
Moram da kažem da postoji još jedna odredba 26. koja je veoma važna za razumevanje pozicije članova saveta radiodifuzne agencije. Moram da pročitam, zbog nekih pitanja koja su pokrenuta u javnosti.
"Članovi saveta ne predstavljaju u savetu organe ili organizacije koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom."
Dakle, kada Vlada predloži nekoga ko je zadovoljio ove prethodne uslove, on u onom trenutku kada je izabran, ili Skupština kada predloži, ne predstavlja više tu instituciju, potpuno je samostalan.
Želo bih da vam kažem da postoji još jedna mera osiguranja, a to je da ove institucije, znači ovih osam, predlažu po dva kandidata, od kojih će Skupština Srbije izabrati jednog, tako da predlagač ne može biti siguran ni u to ko će tačno biti izabran. Znači, Skupština ima mogućnost da izabere svaki put od dva predložena kandidata jednog.
Nadam se, poštovani narodni poslanici, da ste svesni koliko je pažnje predlagač zakona poklonio tome da se osigura da ličnosti koje budu članovi saveta radiodifuzne agencije budu nezavisni i da ne postoji nikakva kontrola, politička ili neka druga, već se radi o ljudima koji će samostalno, prema svojoj savesti, a stručnjaci su za ovu oblast o kojoj govorimo, moći samostalno da donose odluke i moći će samostalno i po svojoj savesti, naravno, uz kontrolu javnosti da odlučuje.
Moram da kažem da će ova radiodifuzna agencija imati još jednu vrlo važnu funkciju, znači, ne samo dodela dozvola za emitovanje programa, već i nešto što se može nazvati kontrolom emitovanog programa. Mi nikada do sada u našoj javnosti nismo imali situaciju da onaj ko je dobio dozvolu za emitovanje programa može da dovede sebe u situaciju da mu ta dozvola bude suspendovana, ili čak trajno oduzeta.
Znači, ovaj zakon predviđa mogućnost da će emiteri, elektronski, znači radio i TV stanice biti novčano kažnjene, privremeno im biti oduzeta dozvola, ili im trajno biti oduzeta dozvola, pod uslovima predviđenim zakonom.
Moram da kažem da se prvi put u ovom zakonu pojavljuje nešto što je duh modernih vremena i predstavlja, po mom mišljenju, veliku potrebu našeg društva da se sankcioniše nešto što se zove govor mržnje. To znači uvrede, etničke, verske i druge, zloupotreba prava na javnu reč putem elektronskih medija, a takođe i zloupotreba prava deteta.
Znači, prvi put je ovim zakonom predviđeno da se nosiocu dozvole može privremeno ili trajno oduzeti dozvola, zbog toga što konstatno zloupotrebljava pravo na slobodnu reč ili zloupotrebljava neka druga prava, kao što su prava deteta.
Znači, postoje ovde vrlo jasne zakonske odredbe, i moram da kažem da će to biti posao ove agencije. Ovaj savet će o tome odlučivati, što znači da će savet praktično morati da ima nešto što isto kod nas nije postojalo u sistematskom smislu, da prati program elektronskih medija. Biće veliki posao ove agencije da nađe način kako će da ostvari tehničku kontrolu nad velikim medijima, ali i nad lokalnim i pokrajinskim medijima, da vidi da li se oni ponašaju u skladu sa zakonom.
Vi znate da je osnovni posao ove agencije da daje dozvolu za emitovanje programa. Želim, poštovani poslanici, da vas upozorim da ova agencija nije nadležna da odlučuje o tehničkim pitanjima korišćenja radio frekvence, to će regulisati jedan zakon koji neposredno sledi iza ovoga, a to je zakon o telekomunikacijama. Taj zakon, ako mogu tako da kažem, isto tako jedno nezavisno telo, više će procenjivati tehničke uslove da možete da emitujete program.
Ovaj zakon reguliše sadržaj programa i uslove za emitovanje programa. Ovaj zakon predviđa da emiteri moraju da se drže opštih programih standarda i ja bih voleo samo da ih navedem. To je pravo na umrežavanje dva ili više emitera, radi istovremenog emitovanja programa, pravo svih emitera da prisustvuju događajima koji su od interesa za sve građane u Republici, obaveza je emitera koji je otkupio pravo prenosa nekog događaja da ostalim zainteresovanim emiterima omogući sačinjavanje izveštaja tog događaja, obaveza proizvodnje i emitovanja programa na sopstvenom jeziku, obaveza emitovanja određene količine ili mere programa sopstvene produkcije i obaveza ustanova javnog radiodifuznog servisa, emitera lokalnih i regionalnih zajednica, koje su pretežno u državnoj svojini, da određeno vreme emitovanja stave na raspolaganje nezavisnim radio i TV produkcijama. To su takođe obaveze koje su sadržane u ovom zakonu.
Druga velika novina ovoga zakona je pretvaranje RTS, a kao što znate, njen osnivač je država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, u javni servis. Pod tim se podrazumeva proizvodnja i emitovanje programa, koji su od opšteg interesa za sve građane Srbije.
Predlaže se, naravno, postojanje dve vrste ovakvih javnih servisa, a to su republički i pokrajinski. Ono što je u ovom slučaju bitna promena, to je da će se javni servis regulisati na drugačiji način nego do sada. Pored ostalog, on u svojoj transformaciji ima predviđeno, po ovom zakonu, uvođenje jedne nove institucije unutar javnog servisa, koja nije do sada postojala. Pored upravnog odbora, predviđa se i uvođenje programskog odbora, odnosno kontrole sadržaja programa, s obzirom da je javni servis u službi i u funkciji svih građana ove zemlje.
Da bi on bio nezavisan, on mora da ima i nezavisne načine finansiranja. Uobičajena je praksa u Evropi da javni servis, za razliku od komercijlnih servisa, znači komercijalnih radio i TV stanica, ne može da ostvaruje samo isključivo na komercijalni način da posluje, drugim rečim, on neće moći da živi samo od reklama, sponzorstva, marketinga itd.
Bilo je ovde predloga nekih narodnih poslanika da se javnom servisu ukine ovo pravo. Moram reći da samo dve evropske zemlje ne dozvoljavaju svom javnom servisu emitovanje ovakvog programa, a to su možda mnogi od vas primetili pošto ponekad gledaju BBC, sledeći švedsku radio televiziju, odnosno javni servis, ali to su jedine dve evropske zemlje koje ne dozvoljavaju ekonomski deo, smanjen naravno ekonomski deo u odnosu na komercijalne stanice i naše je mišljenje, s obzirom na siromaštvo građana i njihove ekonomske mogućnosti, mi ne možemo prebaciti kompletno građanima Srbije finansiranje javnog radiodifuznog servisa i mi smo smatrali da je potrebno da postoji ovaj dopunski izvor prihoda.
Zakon naravno vrlo precizno reguliše da je to u smanjenom obimu. Drugim rečima, javni servis se finansira iz pretplate, ali može nešto i komercijalno da ostvaruje, naravno u smanjenom obimu.
Koji su razlozi da se javni radiodifuzni servis finansira iz pretplate, s obzirom da u našoj javnosti naravno je vrlo često i pretpostavljam da će mnogi poslanici ovde pokretati to pitanje, a razlog je politička, odnosno ekonomska i finansijska nezavisnost javnog servisa. Ja bih želeo da kažem zbog čega se u Evropi, odnosno zašto je ovo jedno uopšte prihvaćeno rešenje. Postoje naravno neke zemlje koje to finansiraju iz budžeta, međutim to je neuobičajeno rešenje i ono je protivno preporukama Saveta Evrope i OEBS-a. Razlog je što Vlada jedne zemlje uvek može da kaže - ja ću pojednostaviti da tog meseca u budžetu nema dovoljno sredstava, da se budžet nije punio kako treba, a ako je nezadovoljna javnim radiodifuznim servisom. Jedini način da javni radiodifuzni servis bude potpuno nezavistan od vlasti i politike, jeste da ima nezavisan izvor finansiranja, a taj nezavisan izvor finansiranja, naravno to je televizijska pretplata. Ono što su za nas nepogodne okolnosti, to je sa jedne strane siromaštvo građana, a sa druge strane da je činjenica da je u NATO ratu naša radio-televizija u koju inače tehnički nije ulagano ništa gotovo deset godina, koja je temeljno oštećena, veliki broj televizijskih i radio prijemnika su uništeni bombardovanjem, pogođene su i radio televizije Novi Sad i znate da je zgrada potpuno praktično srušena i gađana je sa, nažalost tragičnim gubitkom ljudskih života i zgrada Radio-televizije Srbije u Aberdarevoj ulici.
Drugim rečima, mi polazimo sa gorih pozicija nego onih koji su transformisali svoju državnu radio-televiziju u istočnoj Evropi u podkomunističkim zemljama. Naime, mi imamo još i uništen taj materijalno, odnosno taj radiodifuzni servis i od građana zavisi da pomognu obnovu tog radiodifuznog servisa. Ja bih želeo samo u odbranu ove ideje, o javnom radiodifuznom servisu da kažem sledeće.
Ja imam običaj, znači govorim i idealnim uslovima, da taj javni servis zovem najvećim narodnim univerzitetom. Za veliki broj građana ove zemlje iz poznatih razloga, pre svega materijalnih, prvi koncept ozbiljne muzike koji će videti, prvu operu, prenosi i događaje iz kulture, nacionalna kultura, školski program, obrazovni program, to je nešto što je praktično samo obavezan ovaj javni radiodifuzni servis da ima u svom sadržaju. Kao što znate, po pravilu komecijalne televizije i radija, to ne rade.
Drugim rečima, mi imamo veliko interesa da podržimo osnivanje ovakvog javnog radiodifuznog servisa i da ga učinimo i programski sadržajno, nezavisno od politike, ali i finansijski.
Konačno, poštovani narodni poslanici, želeo bih da se zahvalim radnoj grupi koja je radila na čelu sa Radetom Veljanovskim koja je ovako vredno radila ovaj zakon, na konsultacijama sa radio stručnjacima za radiodifuziju iz Evrope. Vi znate da je Vlada Republike Srbije poverila ovaj posao da uradi, grupi novinara koji su u prethodnom periodu pokazali svoju odanost načelima samostalnog novinarstva i većina njih je i izbačena sa posla zbog toga. To pokazuje naše veliko poverenje u stvari u ljude u medijima, oni su morali, odnosno oni su to poverenje u velikoj meri, najvećoj ako hoćete, mogućoj meri, u stvari opravdali. Oni su napravili jedan vrlo dobar Predlog zakona. Ja sam rekao i ostajem pri tome, ovo je dobar dan za Srbiju i imate jedan moderan zakon, jedan zakon koji ne samo da je istorijski prvi u Srbiji, nego prvi put reguliše ovu oblast, jedan zakon koji je izazvao predlog zakona, odnosno koji je izazvao ovako mnogo medijske pažnje i to pokazuje nešto veoma važno. To je da su građani naše zemlje, ne samo ljudi iz medija, nego građani naše zemlje shvatili da tamo gde nema nezavisnih medija, nema ni demokratije. Dakle, građani su sada, ne samo političari i političke stranke i ljudi iz medija, nego obični građani, da tamo gde neme nezavisnih slobodnih medija, nema demokratije. Ja smatram da to pokazuje veliki korak napred našeg društva u shvatanju onoga od čega zavisi demokratija i ja smatram da postoji veoma mnogo razloga da vi kao narodni poslanici podržite Predlog ovog zakona.
Želeo bih da se obratim i poslanicima opozicije, s obzirom da opozicija i poslanici opozicije često imaju veoma mnogo primedbi, nekada opravdano, a nekada neopravdano na to kako mediji prenose njihove aktivnosti. Mislim da bi bilo za Srbiju korisno da pažljivo pogledaju Predlog ovog zakona da i sami odgovore na pitanje da li ovaj zakon faktički njima odgovara, koji su da kažem, u ovom trenutku u opoziciji. Dakle, to je zakon koji obezbeđuje veliku samostalnost elektronskih medija. RTS pretvara i Radio televiziju Novi Sad u javni servis, u jednom periodu vremena koji je ovde zakonom određen, dakle, u procesu transformacije, dolazimo do onih medija koji će više biti u službi slobodnog i demokratskog društva, a prethodnih deset godina su pokazale zloupotrebe medija, posebno državnih medija i želim da vas podsetim šta se dogodilo 2000. godine.
Dakle, gnev naroda je bio usmeren na RTS i to je jedna opomena svima nama da ovaj zakon, ako hoćete, on je direktna posledica ne samo naše političke odluke da se demokratizujemo, nego i onoga što je narod presudio, tj. nikada više mediji koji su potpuno sluge politike, mediji koji su što je više moguće slobodni i to je jedan proces i niko ne kaže da onog trenutka kada se usvoji zakon, da Srbija dobija potpuno nezavisne medije. Ovaj zakon u suštini daje jako solidne i značajne osnove da Srbija zaista u jednom procesu vremena dobije medije, odnosno elektronske koji su naravno veoma važni, znači televiziju i radio i to nezavisne i osim toga, i to je moja poslednja rečenica, ovaj zakon je urađen u potpunosti i u skladu sa onim što danas Evropa smatra da je potrebno.
Moram da vas podsetim da je i sama Austrija kada je ulazila u Evropsku uniju, morala je kompletno da promeni svoje medijske zakone, dakle ima i drugih evropskih zemalja koje su morale ovo da menjaju, a mi smo u nekom smislu korak ispred i većini istočnoevropskim zemaljama je trebalo između tri i pet godina da donesu ovakve zakone.
Moram da vam kažem da je Vlada Republike Srbije ovaj zakon, pred vas stavlja za manje nego što su dve godine njenog psolovanja, dakle od trenutka kada je Vlada izabrana i što jeste svojevrstan rekord u istočnoj Evropi. Znači, vrlo brzo i interesovanje javnosti pokazuje da nema nikakve sumnje i da postoji svest o tome da je ovaj zakon veoma važan i da reguliše jednu veoma važnu oblast. Hvala lepo.

Zahvaljujem predstavniku predlagača, potpredsedniku Vlade, gospodinu Žarku Koraću.
Pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Predsednik Odbora za kulturu i informisanje, narodni poslanik Ivan Andrić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici samo nekoliko reči o učestvovanju Odbora u procesu stvaranja ovog zakona. Moram reći da je ovaj zakon vrlo važan iz nekoliko razloga.
Prvo, nasleđno stanje u oblasti medija koje smo mi zatekli kada smo ušli u ovu zgradu je verovatno najgore stanje koje je moglo biti zatečeno. Dakle, postoji u etru, u ovom trenutku, svoj rad vrši preko 1.200 radio televizijskih stanica u Srbiji. Prema nekim proračunima, u etru ima mesta samo za 200 do 300 radio televizijskih stanica. To je sa jedne strane.
Sa druge strane ova tema je vrlo osetljiva iz razloga što su mediji bili jedna od osnovnih poluga vlasti, odnosno moći u prethodnoj vlasti i oni su toliko bili manipulisani, tako da je bilo nezahvalno bilo šta raditi na tu temu.
Moram reći da je, s obzirom na sve ovo, ovaj zakon je prošao jednu vrlo specifičnuproceduru i mislim da ima vremena i da postoji mogućnost da svaki zakon prođe ovakvu proceduru kako je prošao ovaj.
Dakle, kao što je gospodin Korać rekao, pre godinu i po dana je formirana radna grua za izradu ovog zakona i nju su činili predstavnici medija sa jedne strane, i nezavisni pravni eksperti iz oblasti medija sa druge strane. Oni su na ovom zakonu radili preko godinu dana i za to vreme je izašlo devet verzija ovog zakona. Nakon što je zakon ušao u skupštisnku proceduru, Odbor za kulturu i informisanje je obavio niz konsultacija, pre svega obavljene su konsultacije sa onima kojih se ovaj zakon najvieš tiče, a to su predstavnici medija i predstavnici novina. Na nekoliko sastanaka koji su obavljeni sa predstavnicima medija, mediji su dali čitav niz predloga, da tako kažem, pošto oni nisu ovlašćeni predlagači i moram sa zadovoljstvom da konstatujem danas da su mnogi od tih predloga u vidu amandmana našli svoje mesto u ovom najnovijem Predlogu zakona koji imamo pred sobom.
Od tih predloga svakako je najznačajniji predlog ANEM-a koji se tiče privatizacije lokalnih medija. Dakle, u ovom zakonu se predviđa da svi lokalni mediji budu privatizovani u naredne četiri godine. Dakle, postoji još čitav niz odredbi koje se tiču pretplate, načina naplate pretplate, broja frekvencija itd.
Posle tih konsultacija obavili smo dalje konsultacije sa predstavnicima Autonomne pokrajine Vojvodine, znači sa Skupštinom Vojvodine. Skupština Vojvodine je imala čitav niz zakona, od kojih su najvažnija tri zakona koja se tiču posebne radiodifuzne agencije za Vojvodinu, koja se tiču Drugog kanala radiodifuzne ustanove Vojvodine ubuduće i koja se tiču pretplate.
Odbor je učestvovao u tim razgovorima i na kraju su od ova tri dva njihova predloga postala sastavni deo ovog zakona, deo koji se tiče pretplate, iako postoje još maksimalističkiji zahtevi od ovih, ali ovo je naš maksimum i deo koji se tiče Drugog kanala radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Posle tog kruga konsultacija, s obzirom na to da se mi kao poslanici DOS-a trudimo da sve zakone koje usvajamo budu u skladu sa evropskim zakonodavstvom, Odbor je imao čitav niz konsultacija sa međunarodni organizacijama koje se bave ovom oblašću. Pre svega želeo bih da istaknem konsultacije sa Savetom Evrope i OEBS-om. Sa njima je saradnja bila vrlo konstruktivna i išla je čak dotle da su nezavisni eksperti Saveta Evrope, njih nekoliko, dolazili nekoliko puta u Skupštinu i na određeni način učestvovali u stručnim diskusijama sa članovima Odbora. Moram reći da je čitav niz njihovih predloga, koji su bili u cilju poboljšanja ovog zakona, takođe postao sastavni deo ovog predloga.
Toliko o tome i samo bih na kraju želeo da kažem da je juče Odbor, i pored toga što je postojala velika buka oko ovog zakona, velikom većinom usvojio ovaj predlog zakona, iako su mnogi očekivali više, a mnogi su možda i želeli manje. Jednostavno, ovo je maksimum koji mi u ovom trenutku možemo da pružimo i ja vas pozivam da podržite ovaj zakon u načelu.

Zahvaljujem predsedniku Odbora za kulturu i informisanje.
Pitam da li želi reč predsednik Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Bojan Pajtić? (Ne želi.)
Da li želi reč narodni poslanik koji je na sednici Odbora za kulturu i informisanje izdvojio mišljenje, narodni poslanik Joca Arsić? Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, kao što je predsednik rekla ja sam izdvojio mišljenje na Odboru za kulturu povodom predloga ovog zakona, iz nekoliko razloga. Pokušaću da vam ih prezentiram i da obrazložim to svoje izdvajanje mišljenja.
Prvo, osnovna primedba moja jeste, predlagač zakona, odnosno potpredsednik i uvaženi gospodin Korać je ovde obrazložio da smo u jednoj demokratskoj proceduri ovaj zakon pripremali i ja ne sporim tu demokratsku proceduru u pripremi ovog zakona, jednu široku javnu raspravu, nekoliko sednica Odbora, saradnja sa svim zainteresovanim stranama oko ovoga, ali imam jednu načelnu primedbu da je ovaj zakon na samom svom kraju napravio jedan mali iskorak iz ove demokratske procedure na taj način što je pre nedelju dana povučen iz procedure, vraćen ponovo u proceduru za ovu sednicu po hitno postupku, tako da je napravio jedan mali nesklad vremenski oko mogućnosti podnošenja amandmana na Predlog ovog zakona, jer su raniji amandmani koji su dati na Predlog zakona, koji je bio u ovom prethodnom tekstu, a povučen iz procedure, prestali da važe i morali smo u jednom kratkom roku od jednog dana, jer smo izmenjeni tekst zakona dobili neposredno pred samu sednicu Skupštine i na taj način bili sprečeni da možda na još kvalitetniji način utičemo na izmene, odnosno popravljanje ovog teksta zakona koji, kako je to rečeno, je na jedan demokratski način, na jednoj demokratskoj proceduri pripreman i donošen. To je prva moja načelna primedba.
Druga primedba bi bila oko načina izbora saveta. Mislim da predloženo rešenje, koje je bilo ranije, da savet broji 15 članova, da od toga tri člana saveta predlažu nevladine organizacije i to je sada svedeno na ukupno jednog sa 8 članova, koji se predlažu i biraju. Neka naša primedba i moja primedba, poslaničke grupe SPS jeste da je mnogo da dva predstavnika daje Izvršno veće Vojvodine i Skupština Vojvodine. Ovde imamo takođe Skupština Srbije i Vlada Srbije, a da smo zapostavili recimo Srpsku akademiju nauka, koja je ranije figurirala kao jedan od mogućih predlagača članova saveta, koje treba da bira ova skupština i još jedna stvar koja je vrlo značajna, da 8 izabranih članova saveta bira člana saveta sa područuja Kosova i Metohije. Mislim da je to nespretno rešenje, iz razloga što je taj koga izabere savet od 8 članova, odnosno predloži Skupštini, ne bira ga nego predlože jednog sa Kosova i Metohije i kako je tamo rečeno u predlogu da tamo mora da živi i radi. Ovo - i radi, suvišno je, jer čovek može da živi na Kosovu i Metohiji, da nije u radnom odnosu, a da bude ugledan ili akademik ili ugledan građanin ili čovek koji može da potpuno odgovori ovoj funkciji. Znači, taj deo da mora da bude zaposlen u isto vreme ne mora da stoji. Mislim da je to jedno određenje koje je suvišno za ovo, a govorio sam o ovome da je taj koga bira, odnosno predlaže 8 članova saveta u podređenom položaju, jer su praktično njega predložili ovoj skupštini kao jednog člana. Ajde da su dali dva, pa da Skupština bira između ta dva, kao što se biraju svi ostali članovi.
Takođe je jedna od osnovnih primedbi ponovno uvođenje taksi, odnosno pretplate za televiziju. Pretplata nije sporna kao pretplata i ona je postojala i ranije. Mi smo objašnjavali ovde na jednoj od ranijih sednica Skupštine da će kad tada Skupština morati da donese propis, odnosno da utvrdi na ovakav način finansiranje radio televizije tadašnje, a sada nezavisnog radiodifuznog sistema, servisa građana, ali ono što je naše neslaganje to je ova tri i po puta veća pretplata nego što je to bilo. Ajde da je ona uvećana sa troškovima života, sa porastom troškova života i porastom u ovoj godini, pa je ona iznosila za vašu informaciju negde oko 60 dinara, a sada se predlaže 210 dinara. Mislimo da je to povećanje poprilično u odnosu koje je važilo dok se ta televizijska pretplata plaćala.
Na kraju, mislim da ono što je bitno takođe i stoji kao moja primedba, to je da saglasnost na strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji, koja je po meni skoro pandan prostornom planu, daje saglasnost na strategiju Vlada, a ne Skupština. Naš predlog bi bio da na tu strategiju treba da da saglasnost Skupština. Mislimo da je to celishodnije i bolje, nego da to ovlašćenje ima Vlada. To bi bile moje primedbe.

Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe Srpske radiklane stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, od potpredsednika Vlade Žarka Koraća u uvodnom ekspozeu smo čuli mnogo lepih želja i još više lepih i primamljivih obećanja. Međutim, praksa u ove dve godine vaše vlasti govori sasvim suprotno. Nikada državni mediji nisu bili više blokirani i nikada opozicija nije više iz njihovog programa bila potisnuta nego za ove dve godine. To je činjenica i iz te činjenice izvlačim zaključak da smo mi srpski radikali, a imate vi i neke odabrane opozicionare koje forsirate tendenciozno. Mi srpski radikali smo izvukli zaključak da je to vaš koncept i bez obzira u koju ćete ga zakonsku formu uokviriti ništa dobro na tom planu ne može da se očekuje, dok se ne promeni vlast.
Ovim zakonom vi pokušavate da regulišete jednu oblast koja je do sada veoma loše regulisana u Srbiji, ali ovim zakonom niste ponudili nešto bolje, nego nešto još lošije. Reč je o dve ključne stvari koje obrađuje ovaj zakon. On se odnosi na sferu radiodifuzije, dakle na najosetljiviju sferu javnog informisanja, jer u sferi štampe i sličnih glasila vrlo je lako postaviti pravila i pustiti sve da tržište principom konkurencije reguliše.
Ovde su prirodni resursi veoma ograničeni. Tim prirodnim resursima mora da raspolaže država, jer je država u ime društva vlasnik svih prirodnih resursa. Ovde se govori i o dodeli frekvencija, čiji je broj ograničen, a zato njihovu strukturu treba precizirati i to je korak napred koji se pravi ovim zakonom. Međutim, ovde je reč i o državnoj televiziji, koju je formirala država svojim kapitalom i kojom je do sada uvek upravljala.
Naravno, i po ovom zakonu država će upravljati, samo što vi uvodite novi organ državne uprave, formalno nezavisan od vlade, paralelan vladi, dakle izvršnoj vlasti, a Ustavom takav organ nije predviđen. Naš Ustav striktno poštuje princip podele vlasti na njene tri osnovne grane: zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Politička teorija već odavno, decenijama, podrazumeva da su mediji i sfera javnog informisanja toliko značajni u društvenom životu uopšte i političkom posebno, da su se već izdigli do jedne specifične četvrte grane vlasti. Ta grana vlasti moralno deluje. Ona nema upravnu funkciju, ne upravlja državnim ili društvenim procesima, ali toliko snažno utiče na javno mnjenje, a na taj način i na ostale tri grane vlasti, da joj se političko-teorijski priznaje taj status, ali ne i pravno.
Ovde je reč o pravnoj sferi regulisanja problematike radiodifuzije. Ta pravna sfera regulisanja ne sme da odskače od elementarnih ustavnih principa. Onda se postavlja jedno konceptuološko pitanje, ko treba da odlučuje o dodeli frekvencija i ko treba da upravlja državnim medijima u okviru postojeće strukture tri grane vlasti? Do sada smo imali praksu da je to bila isključiva nadležnost izvršne vlasti.
Nekada je izvršna vlast u organe upravljanja uključivala i predstavnike opozicije, kao na primer 1991. godine, kada su tamo ispred opozicije bili Dragoljub Mićunović, Slobodan Rakitić i ne mogu da se setim ko je bio treći, mislim da su bila tri predstavnika u upravnom odboru državne televizije. Najčešće, ranija vlast samostalno je upravljala i to nije išlo u prilog objektivnosti programa državnih medija, nego u suprotnom pravcu: državni mediji su bili apsolutno instrumentalizovani od strane izvršne vlasti.
Tek kada je došlo do pobede opozicionih partija na lokalnim izborima u pojedinim opštinama koje su imale svoje državne medije došlo je do izvesnog pluralizma ideološke i političke orijentacije medija u državnoj svojini. Čak je došlo i do rata među medijima na toj osnovi.
U ovom slučaju, mi bismo morali da izbegnemo medijski rat na političkoj i ideološkoj osnovi, da protežiramo slobodnu konkurenciju među medijima i da nađemo koji će to državni organ biti sposoban da principe i korektna pravila sprovede u praksi, ni po babu ni po stričevima, što bi rekao naš narod. To ne može biti izvršna vlast po prirodi stvari. Koja to vlast može biti?
To može biti zakonodavna vlast. Po kom principu? Po principu proporcionalne zastupljenosti političkih partija u parlamentu.
Vi pokušavate da potpuno odstranite političke partije iz domena odlučivanja o dodeli frekvencija i upravljanja državnim medijima. To je pogrešno. Političke partije nisu nešto čega treba da se stidimo. Vi smatrate da postoje mnogo vredniji intelektualci van političkih partija i to je pogrešno. Oni najvredniji su u političkim partijama, jer je od antike do danas u teoriji i filozofiji opštepoznato da je politika najviši oblike ljudske i društvene delatnosti, više od politike nema.
Prema tome, traganje za političkim faktorom van političkog sistema, van višestranačkog sistema je sasvim pogrešno. A da su se oni dokazivali i dokazali onakvim kakvi pretpostavljate da su, oni bi već učestvovali u sferama vlasti u političkim partijama i tako direktno uticali na politički život. Ne bi se negde skrivali, iz prikrajka vukli poneki konac i čekali da ih neko nametne, iznenada na površinu izbaci i nametne ih kao faktor odlučivanja u nekoj veoma važnoj sferi.
Dalje, vi ste u članu 23. uveli odredbu koja se duboko suprotstavlja elementarnim demokratskim principima. Vi ste uveli princip korporativizma. To je princip koji je u političku teoriju uneo Musolini svojim fašističkim korporacijama, a u srpskom narodu ta teorija je imala pristalicu i sledbenika u jednoj perifernoj ličnosti, u čoveku koji se zvao Dimitrije Ljotić. Uvek kroz istoriju oni koji nisu smeli na izbore, da se izlože direktno sudu naroda, tražili su varijantu da to zaobiđu, da ih neko negde delegira. Ovde se neki delegiraju.
Imali smo koncept pre nekoliko godina, a naročito se taj koncept u javnosti zastupao u Republici Srpskoj; ovde u Beogradu bilo je nekih marginalnih političkih formacija, poput OBRAZ-a i sličnih, koji su se zalagali za taj koncept, da se ukine parlamentarizam, demokratski sistem, da se država formira u okviru jedne korporacije, a gde bi različite profesije, struke i društveni slojevi delegirali svoje predstavnike.
Tako da i ovaj parlament u tom smislu ne bi bio višepartijski, nego parlament gde bi uvek neko nekoga delegirao. Napravio bi se u startu ključ, pa bi sindikati delegirali, kako vi kažete, nevladine organizacije, pa crkve, pa poslodavci, pa ovi, pa oni. To je duboko protivno demokratiji. Korporativni sistem nam ne treba. Korporativni sistem zaobilazi volju naroda.
U istoriji su svi pokušaji korporativnog sistema propadali. Pred francusku revoluciju imali smo u Francuskoj staleški sistem i skupštinu staleža. Tri staleža, mislim: stalež sveštenika 300 poslanika, stalež feudalaca 300 i stalež građana 600. Parlament uvek blokiran, a kada se god blokira parlament, izvršna vlast ima odrešene ruke. Ovaj parlament se ni u kom smislu ne sme blokirati. Drugo, ovde ste predvideli devet članova saveta koji će imati najviše ingerencije i najviše nadležnosti u sferi dodele frekvencija...