PETO VANREDNO ZASEDANjE, 09.07.2002.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

09.07.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:40 do 18:00

OBRAĆANJA

Branislav Grubački

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, potpredsednik Vlade nije tu i njega bih pozdravio, poštovani gosti, ja bih već na početku samo rekao da imam hendikep kod mog izlaganja. Naime, Skupština Vojvodine, gde sam ja nominalni predlagač, nije bila u mogućnosti da predloži većinu amandmana zbog toga što je zakon po hitnom postupku donet ovde na odlučivanje poslanicima Skupštine, tako da nismo bili u mogućnosti da na pravi način predstavimo sve predloge, amandmane i moguće izmene koje se tiču interesa građana Vojvodine koje predstavljaju organi Skupštine Vojvodine.
Takođe, skratiću svoje izlaganje zato što je u toku Odbor za kulturu i informisanje koji odlučuje o silnim amandmanima koji su podneti na Predlog zakona, tako da ću se na najznačajnije stvari tek osvrnuti.
Znači, danas je na Petom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, posle dužih prepravki i izmena predloga, konačno na red došla i rasprava o predlogu jednog od najvažnijeg zakona u jednoj demokratskoj ustavnoj zemlji, Predlog zakona o radiodifuziji.
Ovaj predlog koji trenutno imamo pred sobom, znači deseta verzija, specifičan je po tome što u radiodifuzni sistem uvodi neke nove institucije koje nisu u klasičnoj funkciji i službi države. Umesto klasičnog državnog medija uvodi se radiodifuzna agencija, odnosno regulatorno telo i javni servis i mi taj čin generalno pozdravljamo.
Istovremeno, želeli bismo da skrenemo pažnju na to da je po našem mišljenju, Predlog zakona o radiodifuziji ipak centralistički i da ne zalazi do kraja u decentralizaciju i deregulaciju elektronskih medija. U republičkoj radiodifuznoj agenciji, kako je ovim predlogom zakona predviđeno, koncentrisana je izuzetno velika moć u oblasti elektronskih medija. Ovo regulatorno telo donosi strategiju razvoja radiodifuzije Republici Srbiji, deli frekvencije za emitovanje programa, izdaje dozvole za emitovanje programa, propisuje tehnički i organizacioni programski uslov za proizvodnju i emitovanje programa, naplaćuje taksu za korišćenje predajnika, bira i imenuje upravne odbore, direktore i odgovorne urednike i to kako republičkog radiodifuznog servisa RTS-a tako i pokrajinskog, odnosno za Radio-televiziju Novi Sad.
Kada bi se radilo na krajnjoj decentralizaciji i deregulaciji elektronskih medija, pored republičke radiodifuzne agencije postojala bi pokrajinska radiodifuzna agencija koja bi radila u koordinaciji sa republičkom i na teritoriji pokrajine davala dozvolu za emitovanje, dodeljivanje frekvencija, naplaćivala takse za korišćenje predajnika u Vojvodini, koji su inače i ovako izgrađeni sredstvima svih građana Vojvodine. Osnivanje pokrajinske radiodifuzne agencije bilo bi u skladu sa evropskim standardima zakona o radiodifuziji, jer u Evropi već postoji tradicija, postojanja regulatornih tela na nivou regija, kao što je slučaj u Belgiji, Švajcarskoj i Nemačkoj.
Međutim, pošto se priključujemo štednji vremena za izradu ovog zakona, shvatajući značaj koji on ima za opšti ugled naše države u raznim evropskim telima, mi u ovom trenutku postupamo na uštrb interesa građana AP Vojvodina i podnosimo amandmane kojim bismo zahtevali da se pored republičke formira i pokrajinska radiodifuzna agencija.
Jednim od amandmana koji smo podneli na ovaj predlog zakona o radiodifuziji predlažemo da se sredstva naplaćena u Vojvodini, direktno, u utvrđenom iznosu, prebacuju na žiro-račun pokrajinske ustanove, a protivni smo predlogu da se sva sredstva od pretplate građana uplaćuju na beogradski žiro-račun, pa tek onda nakon tri dana vraćaju u određenom iznosu u Novi Sad. Ne vidimo nikakvu potrebu da novac iz Vojvodine putuje u Beograd, pa da se nakon nekoliko dana vraća onima kojima je u stvari prvobitno i namenjen.
S tim u vezi, smatramo da za teritoriju AP Vojvodine, osnov evidentiranja pretplatnika sa svim ličnim i drugim potrebnim podacima, da treba da obavlja pokrajinska ustanova radiodifuznog servisa. Ovo smatramo za logičnu posledicu činjenice da postoje dva javna radiodifuzna servisa. Takođe smatramo da bar 85% pretplate naplaćene na teritoriji Vojvodine treba da stepenu bude namenje podmirivanju potreba pokrajinske televizije i radija, a ne samo 70%, kako je predlagač zakona predvideo.
Naime, ne znam koliko je poznato poslanicima Skupštine Srbije i uopšte javnosti Srbije, Skupština Vojvodine je većinskom odlukom donela Odluku i podržala predlog svog Odbora za informisanje kojim se tražilo da sva sredstva koja se prikupe na teritoriji Vojvodine ostanu u Vojvodini, iz vrlo prostog razloga što se ne plaća televizijska gledanost, kao što je u nekoliko navrata ovde rečeno, nego se plaća proizvodnja programa. Smatramo da smo mi krajnje kompetentni za tako nešto.
Znači, s tim u vezi, smatramo da teritorija AP Vojvodina posle evidentiranja, trebalo bi da radimo mi, odnosno želim da napomenem da nije gledanost ta koja se plaća već proizvodnja programa. Kada bi slušaoci i gledaoci bili u mogućnosti da iz čitave lepeze radio-televizijskih programa koji se emituju na teritoriji Republike Srbije, kao i AP Vojvodine, biraju program gde bi plaćali pretplatu, nisam siguran da bi se opredelili za program beogradskog RTS-a.
Dakle, novac sakupljen od pretplate građana koristi se za unapređenje emisionog, studijskog i celokupnog tehničkog sistema, a pre svega za proizvodnju programa. S tim u vezi, javni servis ima obavezu da, sem informativnog, proizvodi i druge programe, kao što su dokumentarni, obrazovni, naučni, kulturni, dečiji, sportski, feljtonski, kao i programe drugih sadržaja. Takođe, važno je naglasiti da se takvi programi moraju proizvoditi na svim zvaničnim jezicima nacionalnih zajednica jer je neophodno poštovati jedno od osnovnih načela ljudskih prava, tj. uvažavanje kolektivnih prava nacionalnih manjina.
U Vojvodini postoji značajni programski potencijal i to ne treba zaboraviti. Tu su Novosadski univerzitet sa Akademijom, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, brojna pozorišta na mađarskom i drugim jezicima nacionalnih zajednica nastanjenih u Vojvodini, pozorišta po unutrašnjosti Vojvodine, a tu su i mnogobrojni naučni radnici, glumci, reditelji, muzičari, književnici, sportisti, čiji potencijali u programskom smislu nisu dovoljno iskorišćeni, pre svega zbog nedostatka materijalnih sredstava.
Pravi primer potencijala koje ima Vojvodina može biti i trenutno aktivan festival EHIT, gde se može videti šta sve Novi Sad i Vojvodina mogu; mada se, u duhu koji trenutno preovladava Srbijom, mogu čuti komentari kako bi tek taj festival bio značajan i veliki da je organizovan na kalemegdanskoj, odnosno na petrovaradinskoj tvrđavi.
U članu 47. stav 2. ovog predloga stoji da javni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 90% stanovništva u željenoj zoni servisa. Mi smo na ovaj stav ovog člana uložili amandman s ciljem da se cifra od 90 smanji na 80, pošto ne bi smeli da zaboravimo i da zanemarimo činjenicu da smo pre tri godine bili izloženi bombardovanju od strane NATO alijanse i da je to prilikom uništen znatan deo radiodifuznog sistema u Republici Srbiji i AP Vojvodini, a da se od tada izuzetno malo, ako se uopšte išta uradilo po pitanju obnavljanja objekta i tehničke opreme koja je uništena tom prilikom.
Konkretno, zgrada Televizije Novi Sad je objekat u sistemu RTS-a koji je stradao prilikom bombardovanja SRJ u proleće 1999. godine, a po pitanju njenog obnavljanja nije učinjeno ništa. To je jedan od razloga; s obzirom na situaciju u kojoj se trenutno nalazimo, gotovo je neizvodljivo postići radio-prijem radiodifuznog programa kod 90% stanovništva. U prilog gore navedenom ne treba zanemariti ni činjenicu da se Radio Novi Sad ne čuje na celoj teritoriji Vojvodine iz razloga što se predajnik na Orlovatu kod Zrenjanina koristi za pokrivanje Radio Beograda.
S obzirom na činjenicu da je Zakonom o radio-televiziji iz 1991. godine, iz one poznate takozvane aneksije Televizije Novi Sad, sva imovina radiodifuznog sistema u Republici Srbiji ušla u imovinu Radio-televizije Srbije, podneli smo amandman na član 120. ovog predloga gde predlažemo da se uz postojeći, dodaju još dva stava koji će preciznije urediti položaj radiodifuzne ustanove u budućem deobnom bilansu zgrade Televizije Novi Sad.
Konačno da zaključim, molim vas da uzmete u obzir gore navedene činjenice, dobro razmislite o amandmanima koje smo podneli i da glasate za njihovo usvajanje kada dođe vreme za to, jer su oni napisani u najboljem interesu svih nas i ujedno održavaju stav Skupštine Vojvodine, Izvršnog veća Skupštine Vojvodine, Odbora za informisanje Skupštine Vojvodine, a kako navode brojne agencije za istraživanje javnog mnjenja i većinski stav građana Vojvodine. Hvala lepo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, poslanička grupa SPS, a sledeći prijavljeni za reč je Ivan Andrić, poslanička grupa DOS.

Toma Bušetić

Uvažene kolege narodni poslanici, i pored velikih najava da je ovo sistemski zakon, da je ovo reformski zakon, ovaj predlog zakona je samo predlog za jednokratnu upotrebu, za upotrebu u vremenu ove vlasti i vlasti DOS-a.
Naše primedbe su brojne; principijelne i počeću upravo od člana 23, gde se govori o tome kako se formira savet agencije. Faktički to je organ koji će imati najvažnije i najznačajnije prerogative u ovoj oblasti. Ovo uopšte nije nezavisni organ. To je organ koji je paralelan sa Vladom Srbije ili, bolje reći, organ koji će biti u funkciji Vlade Srbije, jer kako drugačije tumačiti da će najveći broj članova biti biran upravo od strane vladajuće većine, znači Skupštine Srbije, a znamo ko je u Skupštini Srbije. Skupština bira, ali ko je ovlašćen da predlaže i na to mislim - u pitanju je Skupština Srbije, Skupština Vojvodine, Vlada Srbije, Izvršno veće Vojvodine.
Kada govorimo o rektorima, jasno je da i rektore bira sadašnja vlast i ova udruženja su apsolutno pod uticajem vladajuće strukture. Kada govorimo o domaćim nevladinim organizacijama, mi smo apsolutno protiv učešća nevladinih organizacija, jer one ništa dobro ovoj Srbiji nisu donele. Ili bi bar ovde trebalo napraviti neku formulaciju kojom bi se konstatovalo da one nevladine organizacije koje su na izrazito antisrpskom programu ne mogu da učestvuju u radu ove agencije, a govorili smo svi o kojim je nevladinim organizacijama reč. To su organizacije na čijem čelu su Sonja Biserko, Kandićka, Liht, Biljana Kovačević-Vučo. Prema tome, da je u pitanju možda Beogradski forum, ja bih se složio sa jednom takvom nevladinim organizacijom, ali sa ovim nevladnim organizacijama nikako.
Ovde je izbačena Srpska akademija nauka i umetnosti, što mislim da je veoma loše rešenje. Na kraju, kada je reč o crkvi i o verskim zajednicama, sa pravom reče malopre jedan poslanik - ko će to crkvi da naloži da predloži kandidate za članove saveta. Možda bi ova vlast najlakše ovo pitanje rešila ako bi uzela predstavnike katoličke crkve, Papa voli da dođe u Beograd, Evropa to podržava, Vatikan će svesrdno podržati i na taj način bi rešili taj problem, a sa druge strane i pravoslavna crkva bi videla kuda vodi ova vlast.
Mnogi poslanici su govorili sa pravom o članu 21, gde je reč o odrednici seksualna opredeljenost. Svaka zdrava nacija mora da bude protiv homoseksualaca i protiv lezbejki. Jednostavno na ovaj način, preko ovog člana, dolazimo do afirmacije ovih nastranosti ili, kako to neko reče, ovih bolesti.
Naše primedbe su vezane i za neke druge članove, kao što je član 25, gde se govori o tome ko ne može biti član saveta, pa se govori o funkcionerima političkih stranaka. To nije dobra definicija i trebalo bi je precizirati, jer se ne zna na kom nivou je ova odredba data. Ili, kada je reč o Zakonu o telekomunikacijama, koji je morao da bude donet prethodno i (naravno, on se donosi u Saveznoj skupštini), pa da se onda ide sa ovim zakonom. Ili, pak, član 53. Ja ću to baš pročitati, kaže se - savet će prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave razvoju demokratskih odnosa. Očigledno da se ponovo ovde uvodi kategorija moralno-političke podobnosti, a imajući u vidu da je i potpredsednik Vlade, (žao mi je što nije tu), Žarko Korać bio jedan od visokih funkcionera u Savezu komunista, to sve potvrđuje ono što smo govorili da su ipak sada u najvećoj meri na vlasti poražene snage sa Osme sednice.
Mi smo protiv ove promene radiodifuzne ustanove Srbije. Mi smo za RTS, da to ostane. Protiv smo toga da se obrazuje i radiodifuzna ustanova Vojvodine, jer, znate, svaki separatizam započinje pre svega u sportu, kulturi i medijima, a onda se kreće nadalje. I čemu treba da služi - pre svega nekoj afirmaciji politike Čanka, Isakova i ovih separatista u Vojvodini.
Na kraju, u vezi sa ovim što je govorio potpredsednik Vlade Žarko Korać, evo jedne kratke analize. Ovaj sistemski zakon nije sistemski i trajaće veoma kratko, znači samo dok traje DOS. Da se ovim zakonom dolazi do demokratizacije medija, ne dolazi se. Mediji su apsolutno blokirani za sve prave opozicione stranke. Doduše, neke se pojavljuju, ali to nisu opozicione stranke.
Depolitizacija ove oblasti - čak i jedan "Pink" u naše vreme nije imao informativni program, a sada je apsolutno u funkciji DOS-a i ima informativni program, jer mora. Uvodi se pretplata i o tome se govori kao da je nešto pozitivno i dobro. Daleko od toga da je pozitivno i dobro. Obećavali ste da je neće biti i najavljivali ste kao veliki dan kada će se ukinuti TV pretplata, a evo posle dve godine se vraća. Žarko Korać kaže da je ovo dobar dan za Srbiju. Ne znam po čemu dobar. Po jednom novom nametu od 200 i nekoliko dinara. Znači, nije dobar dan.
Da je sve usklađeno sa zahtevima Evrope, ni to nije tačno. Čuli smo par poslanika koji su eksperti za ovu oblast i koji kažu da sve ovo nije usaglašeno sa Komitetom saveta ministara Evrope. I na kraju, znate i sami da je Drnovšek pre nekoliko nedelja bio u Srbiji i rekao - mislite malo svojom glavom, nemojte se oslanjati na strane eksperte, jer ničemu dobrom ne dovode. Prema tome, ovaj zakon je za nas neprihvatljiv i ništa napredno i ništa dobro neće doneti.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Pravo na repliku narodni poslanik Čedomir Jovanović, u ime poslaničke grupe DOS.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko odgovora na pitanja koja su ovde otvorena. Istina, to smo do sada učinili više puta, ali nikada nije na odmet dodatno argumentima negirati neke ozbiljne kritike koje su pomenute.
Dakle, član 21. i pitanje seksualnog opredeljenja. Mislim da nijedna skupština ne može afirmisati, niti tražiti bilo šta afirmativno u pojmovima nasilja, mržnje i diskriminacije. Moramo se složiti oko toga da su ti pojmovi neprihvatljivi za demokratsko društvo, a potom možemo razgovarati o pitanju sloboda i prava koja se ugrožavaju. Ovaj zakon nema nikakve veze sa karikiranjima koja se ovde pominju i najodlučnije osuđujemo takvu vrstu interpretacije.
Onaj koji kritikuje član 21. Zakona o radiodifuziji podržava jezik mržnje, jezik diskriminacije i nasilje. Kada takve pojmove uvedete u politički rečnik, nagovestili ste ih kao politička dela u bližoj ili daljoj budućnosti, a nasilje ne priznaje granice, bilo da je reč o seksualnom opredeljenju ili o bilo kojoj drugoj vrsti slobode. Dakle, možemo razgovarati o zakonima kojima će se zaštititi svi segmenti našeg društva, ali u zakonu o radiodifuziji u članu 21. ne postoji ništa što bi moglo biti tretirano na način na koji su to učinili predstavnici opozicije.
Što se tiče pozivanja na Savet Evrope i preporuka ministara Saveta Evrope, raspolažem ovde kompletnom preporukom broj 23 iz 2000. godine i nijednom rečju nije pomenuto ono što je ovde isticano kao kritika našeg zakonskog rešenja, baš naprotiv. Savet Evrope insistira na nezavisnom regulatornom telu, na proceduri kojom će se birati članovi tog tela koji nemaju nikakve direktne veze sa strukturama vlasti, niti sa političkim strukturama, jer se podrazumeva da se politika može podeliti na onaj segment koji čini i predstavlja vlast i na onaj segment koji čini i predstavlja opozicione partije. Ali, nigde Savet Evrope ne oduzima pravo predlaganja kandidata, ukoliko su ispoštovani kriterijumi koji su utvrđeni ovom preporukom, a oni su apsolutno ispoštovani Predlogom zakona o radiodifuziji. Konačno, to nije naša procena. To je predstavnika Saveta Evrope i procena predstavnika OEBS-a.
Mogućnost dogovora između predstavnika verskih zajednica - mi ne sumnjamo u tu mogućnost. Vera je i suviše zloupotrebljavana u poslednjoj deceniji, ali smo čak i u toj poslednjoj deceniji imali drugačiju vrstu primera koje su nam davali predstavnici verskih zajednica. Podsetiću vas na međukonfesionalne susrete do kojih je dolazilo i u kojima su aktivno učestvovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Vatikana i Islamske zajednice. Jedan od tih susreta je tokom rata organizovan u Ženevi, a bilo ih je i u Zagrebu, i u Sarajevu i u Beogradu.
Mislim da bi sasvim sigurno bilo mnogo manje nesreće da su sleđeni principi vere, u meri u kojoj su svojim primerom na to ukazivali crkveni velikodostojnici. Ne sumnjamo da će se oni dogovoriti. Što se tiče njihove reprezentacije, podrazumeva se rotacija ili neka druga vrsta dogovora među njima. Nisam siguran da bi trebalo uvažiti one argumente koji su, pre svega, tretirali materijalni status verskih zajednica. To je pitanje odnosa države prema religiji, a ne države prema materijalnim postulatima na kojima počiva određena verska zajednica.
Ono što je, kao poslednje, ponovo pomenuto ovde, to je pitanje Kosova i Metohije i pitanje Srpske akademije nauka i umetnosti. Mi ničim nismo doveli u pitanje pravo Srpske akademije nauka i umetnosti da ona svojim kritičkim stavovima na izvestan način koriguje primenu zakona...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
izvinjavam se ... zakona o radiodifuziji, ali smatramo da nema razloga da se u ovom savetu nađu predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti. To je naš jasan stav. On nije nikakva degradacija, već naprosto uvažavanje realnosti i odnosa te institucije prema onome što je naša svakodnevica.
Što se tiče Kosova i Metohije, poseban status je zbog toga što je sve ono što se tiče Kosova i Metohije utvrđeno Rezolucijom 1244. Na nju ste pristali vi, gospodo iz opozicije. Mi smo dužni da to uvažimo kao činjenicu, da pokušamo to da promenimo u budućnosti. Ne odričemo se Kosova i Metohije. Smatramo ga prosto integralnim delom naše države, ali postoje realne prepreke i one moraju biti uvažene, između ostalog i kroz poseban tretman predstavnika sa Kosova i Metohije u ovom savetu. Još jedanput ponavljam - razgovaraćemo o amandmanima, ali su ovo neprihvatljive teze i moraju biti prokomentarisane na ovakav način.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Narodni poslanici Ivan Andrić i Boško Ničić, koji su prijavljeni za reč, odsutni su, jer su članovi Odbora za kulturu i informisanje koji upravo zaseda.
Reč ima narodni poslanik Milan Stanković, a ostala su još tri prijavljena govornika poslaničke grupe SPS i vreme od dva minuta. Znači, da li želi reč narodni poslanik Milan Stanković? Da. Izvolite.

Milan Stanković

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o radiodifuziji, koji je Vlada najzad predložila Skupštini posle više odlaganja. Vlada koja je predložila ovaj zakon govori da je on u potpunom skladu sa svim preporukama svih zemalja Evropske unije i ministara Evropske unije. Međutim, da to nije baš tako, govori nam i jedan najdrastičniji primer u ovom zakonu, tačnije u prošlonedeljnom predlogu zakona. To je član 53. stav 5. Predloga zakona, gde se eksplicitno navodi da će prioritet pri davanju dozvola potrebnih određenim emiterima imati oni koji su se naročito zalagali u prethodnom periodu za razvoj demokratije itd.
U ovom današnjem predlogu zakona, ovako eksplicitnih navoda nema. Međutim, to je praktično stavljeno u oblande i u članu 53. Predloga zakona se kaže, ako podnosilac prijave i u vreme raspisivanja javnog konkursa emituje radio ili televizijski program, savet će prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave ostvarivanju načela uređenja odnosa u oblasti radiodifuzije. To praktično isto znači kao i ono što je u prošlonedeljnom predlogu zakona i stajalo.
Pored ovih primedbi na ovaj predlog zakona, poslanička grupa SPS ima primedbe i u vezi drugih članova koji takođe nisu usklađeni sa predlogom ministara Saveta Evrope. Na primer, u član 5. koji govori o saradnji sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija. Po preporukama ministara Saveta Evrope se kaže da ne treba da postoji nikakvo regulatorno telo, već to treba da bude državni organ koji će da obavlja pomenute poslove. Naravno da su moje prethodne kolege iz poslaničke grupe SPS govorile o drugim članovima zakona. Nažalost, nema dovoljno vremena da ih ponovim i da kažem svoje lične primedbe. Jedno je sigurno, Vlada je ovaj zakon, kao i sve ostale, stavila u svoju ličnu...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... službu. Zahvaljujem.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Pošto na listi prijavljenih više nema prijavljenih za reč, jer su poslaničke grupe iskoristile to pravo, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Da.)
Izvolite. Narodni poslanik Anton Biači, predsednik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara - poslanička grupa DOS.

Anton Biači

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, par reči bih hteo da uputim u stvari gospodinu Koraću, iz razloga što njegove odgovore, koji su mi jasni, u celini ne mogu da  prihvatim i smatram, ako smo već dobili takve odgovore, onda će biti malo želje da se eventualno prihvataju određeni amandmani koji su namenjeni da se ovaj zakon poboljša.
Mislim da ću opštu stvar reći kada kažem da je loš svaki član zakona koji osiromašuje i dobar je svaki član zakona koji otvara perspektivu da jedno društvo bude bogatije i u materijalnom, a pogotovo u duhovnom smislu. Opštine su za mene države u malom i osnovne ćelije decentralizovane države. Slično kao što je porodica osnovna ćelija društva i po hrišćanskom učenju i po marksističkom. Istina da Evropa ne zna za opštine i Evropa, shodno tome, možda ne zna ni za lokalne radio- stanice osnovane od strane opština, sa funkcijom javnog servisa za lokalnu zajednicu kao javnih preduzeća.
Kada ovo kažem, onda već možete pretpostaviti na osnovu prethodnog mog izlaganja, da u stvari govorim, na neki način, protiv vulgarne privatizacije koja je data, na primer, u članu 96. Evropa ne zna ni za zavičajne muzeje čiji je osnivač opština; Evropa ne zna za lokalne časopise, za lokalnu štampu, za lokalne izdavačke organizacije i ne zna ni za kulturno-umetnička društva, osnovana od strane skupština opština.
Istina da se ove ustanove pretežno izdržavaju, funkcionišu i žive od sredstava koja obezbeđuje u svom budžetu lokalna samouprava, odnosno opština. Da li je to 10% ili 90%, to zavisi od programa i od niza ostalih okolnosti koje su potrebne da, na primer, jedan lokalni list izađe u većem tiražu na teritoriji opštine i bude više prodat nego centralni listovi.
Podsetio bih vas da su se sremske, somborske, subotičke novine, novine iz Zrenjanina ili Kikinde, prodavale u mnogo većem broju i bile su uvek tiražnije nego što se prodavala, "Borba", "Politika", ili neki drugi centralni list. Shodno tome, lokalne radio - stanice imaju mnogo veći broj slušalaca na teritoriji opštine, nego tzv. državni javni servisi.
Iz tih razloga smatram da lokalne stanice ne smemo vulgarno privatizovati, jer onda će lokalna samouprava da se osiromaši i veza između stanovništva i građana, zbog kojih u stvari donosimo ovaj zakon, biće prekinuta. Moramo da shvatimo da mi ovaj zakon donosimo ovde i sada za građane Srbije. Što se tiče ljubavi prema Evropi, to je druga stvar.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li želi reč još neko od predsednika, odnosno predsednika poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS - Nova Srbija.