Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, potpredsednik Vlade nije tu i njega bih pozdravio, poštovani gosti, ja bih već na početku samo rekao da imam hendikep kod mog izlaganja. Naime, Skupština Vojvodine, gde sam ja nominalni predlagač, nije bila u mogućnosti da predloži većinu amandmana zbog toga što je zakon po hitnom postupku donet ovde na odlučivanje poslanicima Skupštine, tako da nismo bili u mogućnosti da na pravi način predstavimo sve predloge, amandmane i moguće izmene koje se tiču interesa građana Vojvodine koje predstavljaju organi Skupštine Vojvodine.
Takođe, skratiću svoje izlaganje zato što je u toku Odbor za kulturu i informisanje koji odlučuje o silnim amandmanima koji su podneti na Predlog zakona, tako da ću se na najznačajnije stvari tek osvrnuti.
Znači, danas je na Petom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, posle dužih prepravki i izmena predloga, konačno na red došla i rasprava o predlogu jednog od najvažnijeg zakona u jednoj demokratskoj ustavnoj zemlji, Predlog zakona o radiodifuziji.
Ovaj predlog koji trenutno imamo pred sobom, znači deseta verzija, specifičan je po tome što u radiodifuzni sistem uvodi neke nove institucije koje nisu u klasičnoj funkciji i službi države. Umesto klasičnog državnog medija uvodi se radiodifuzna agencija, odnosno regulatorno telo i javni servis i mi taj čin generalno pozdravljamo.
Istovremeno, želeli bismo da skrenemo pažnju na to da je po našem mišljenju, Predlog zakona o radiodifuziji ipak centralistički i da ne zalazi do kraja u decentralizaciju i deregulaciju elektronskih medija. U republičkoj radiodifuznoj agenciji, kako je ovim predlogom zakona predviđeno, koncentrisana je izuzetno velika moć u oblasti elektronskih medija. Ovo regulatorno telo donosi strategiju razvoja radiodifuzije Republici Srbiji, deli frekvencije za emitovanje programa, izdaje dozvole za emitovanje programa, propisuje tehnički i organizacioni programski uslov za proizvodnju i emitovanje programa, naplaćuje taksu za korišćenje predajnika, bira i imenuje upravne odbore, direktore i odgovorne urednike i to kako republičkog radiodifuznog servisa RTS-a tako i pokrajinskog, odnosno za Radio-televiziju Novi Sad.
Kada bi se radilo na krajnjoj decentralizaciji i deregulaciji elektronskih medija, pored republičke radiodifuzne agencije postojala bi pokrajinska radiodifuzna agencija koja bi radila u koordinaciji sa republičkom i na teritoriji pokrajine davala dozvolu za emitovanje, dodeljivanje frekvencija, naplaćivala takse za korišćenje predajnika u Vojvodini, koji su inače i ovako izgrađeni sredstvima svih građana Vojvodine. Osnivanje pokrajinske radiodifuzne agencije bilo bi u skladu sa evropskim standardima zakona o radiodifuziji, jer u Evropi već postoji tradicija, postojanja regulatornih tela na nivou regija, kao što je slučaj u Belgiji, Švajcarskoj i Nemačkoj.
Međutim, pošto se priključujemo štednji vremena za izradu ovog zakona, shvatajući značaj koji on ima za opšti ugled naše države u raznim evropskim telima, mi u ovom trenutku postupamo na uštrb interesa građana AP Vojvodina i podnosimo amandmane kojim bismo zahtevali da se pored republičke formira i pokrajinska radiodifuzna agencija.
Jednim od amandmana koji smo podneli na ovaj predlog zakona o radiodifuziji predlažemo da se sredstva naplaćena u Vojvodini, direktno, u utvrđenom iznosu, prebacuju na žiro-račun pokrajinske ustanove, a protivni smo predlogu da se sva sredstva od pretplate građana uplaćuju na beogradski žiro-račun, pa tek onda nakon tri dana vraćaju u određenom iznosu u Novi Sad. Ne vidimo nikakvu potrebu da novac iz Vojvodine putuje u Beograd, pa da se nakon nekoliko dana vraća onima kojima je u stvari prvobitno i namenjen.
S tim u vezi, smatramo da za teritoriju AP Vojvodine, osnov evidentiranja pretplatnika sa svim ličnim i drugim potrebnim podacima, da treba da obavlja pokrajinska ustanova radiodifuznog servisa. Ovo smatramo za logičnu posledicu činjenice da postoje dva javna radiodifuzna servisa. Takođe smatramo da bar 85% pretplate naplaćene na teritoriji Vojvodine treba da stepenu bude namenje podmirivanju potreba pokrajinske televizije i radija, a ne samo 70%, kako je predlagač zakona predvideo.
Naime, ne znam koliko je poznato poslanicima Skupštine Srbije i uopšte javnosti Srbije, Skupština Vojvodine je većinskom odlukom donela Odluku i podržala predlog svog Odbora za informisanje kojim se tražilo da sva sredstva koja se prikupe na teritoriji Vojvodine ostanu u Vojvodini, iz vrlo prostog razloga što se ne plaća televizijska gledanost, kao što je u nekoliko navrata ovde rečeno, nego se plaća proizvodnja programa. Smatramo da smo mi krajnje kompetentni za tako nešto.
Znači, s tim u vezi, smatramo da teritorija AP Vojvodina posle evidentiranja, trebalo bi da radimo mi, odnosno želim da napomenem da nije gledanost ta koja se plaća već proizvodnja programa. Kada bi slušaoci i gledaoci bili u mogućnosti da iz čitave lepeze radio-televizijskih programa koji se emituju na teritoriji Republike Srbije, kao i AP Vojvodine, biraju program gde bi plaćali pretplatu, nisam siguran da bi se opredelili za program beogradskog RTS-a.
Dakle, novac sakupljen od pretplate građana koristi se za unapređenje emisionog, studijskog i celokupnog tehničkog sistema, a pre svega za proizvodnju programa. S tim u vezi, javni servis ima obavezu da, sem informativnog, proizvodi i druge programe, kao što su dokumentarni, obrazovni, naučni, kulturni, dečiji, sportski, feljtonski, kao i programe drugih sadržaja. Takođe, važno je naglasiti da se takvi programi moraju proizvoditi na svim zvaničnim jezicima nacionalnih zajednica jer je neophodno poštovati jedno od osnovnih načela ljudskih prava, tj. uvažavanje kolektivnih prava nacionalnih manjina.
U Vojvodini postoji značajni programski potencijal i to ne treba zaboraviti. Tu su Novosadski univerzitet sa Akademijom, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, brojna pozorišta na mađarskom i drugim jezicima nacionalnih zajednica nastanjenih u Vojvodini, pozorišta po unutrašnjosti Vojvodine, a tu su i mnogobrojni naučni radnici, glumci, reditelji, muzičari, književnici, sportisti, čiji potencijali u programskom smislu nisu dovoljno iskorišćeni, pre svega zbog nedostatka materijalnih sredstava.
Pravi primer potencijala koje ima Vojvodina može biti i trenutno aktivan festival EHIT, gde se može videti šta sve Novi Sad i Vojvodina mogu; mada se, u duhu koji trenutno preovladava Srbijom, mogu čuti komentari kako bi tek taj festival bio značajan i veliki da je organizovan na kalemegdanskoj, odnosno na petrovaradinskoj tvrđavi.
U članu 47. stav 2. ovog predloga stoji da javni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 90% stanovništva u željenoj zoni servisa. Mi smo na ovaj stav ovog člana uložili amandman s ciljem da se cifra od 90 smanji na 80, pošto ne bi smeli da zaboravimo i da zanemarimo činjenicu da smo pre tri godine bili izloženi bombardovanju od strane NATO alijanse i da je to prilikom uništen znatan deo radiodifuznog sistema u Republici Srbiji i AP Vojvodini, a da se od tada izuzetno malo, ako se uopšte išta uradilo po pitanju obnavljanja objekta i tehničke opreme koja je uništena tom prilikom.
Konkretno, zgrada Televizije Novi Sad je objekat u sistemu RTS-a koji je stradao prilikom bombardovanja SRJ u proleće 1999. godine, a po pitanju njenog obnavljanja nije učinjeno ništa. To je jedan od razloga; s obzirom na situaciju u kojoj se trenutno nalazimo, gotovo je neizvodljivo postići radio-prijem radiodifuznog programa kod 90% stanovništva. U prilog gore navedenom ne treba zanemariti ni činjenicu da se Radio Novi Sad ne čuje na celoj teritoriji Vojvodine iz razloga što se predajnik na Orlovatu kod Zrenjanina koristi za pokrivanje Radio Beograda.
S obzirom na činjenicu da je Zakonom o radio-televiziji iz 1991. godine, iz one poznate takozvane aneksije Televizije Novi Sad, sva imovina radiodifuznog sistema u Republici Srbiji ušla u imovinu Radio-televizije Srbije, podneli smo amandman na član 120. ovog predloga gde predlažemo da se uz postojeći, dodaju još dva stava koji će preciznije urediti položaj radiodifuzne ustanove u budućem deobnom bilansu zgrade Televizije Novi Sad.
Konačno da zaključim, molim vas da uzmete u obzir gore navedene činjenice, dobro razmislite o amandmanima koje smo podneli i da glasate za njihovo usvajanje kada dođe vreme za to, jer su oni napisani u najboljem interesu svih nas i ujedno održavaju stav Skupštine Vojvodine, Izvršnog veća Skupštine Vojvodine, Odbora za informisanje Skupštine Vojvodine, a kako navode brojne agencije za istraživanje javnog mnjenja i većinski stav građana Vojvodine. Hvala lepo.