Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada neko stvori tako suptilan i tolerantan zakon poput Zakona o javnom informisanju, koji smo ukinuli pre godinu dana, onda ne možete očekivati od njega validne argumente tokom ove rasprave u pojedinostima.
Dakle, raspravlja se o članu 6. ovog zakona kojim se zapravo utvrđuje proces konstitucije Republičke radiodifuzne Agencije. U tom članu, naravno, ne mogu se naći odgovori na sva ona pitanja koja je predlagač ovog amandmana otvorio tokom svoje diskusije, ali sam dužan da ga upoznam sa činjenicom da pored člana 6. postoje još neki članovi Zakona o radiodifuziji, između ostalog, član 8. u kome se precizno utvrđuje obaveza Agencije da donese strategiju razvoja radiodifuzije u Republici, uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Tu se ne pominju strane sile, strane obaveštajne službe, ambasade i ambasadori, pominje se Vlada Republike Srbije.
Što se tiče uticaja koji Skupština i mi kao izabrani predstavnici interesa građana Republike Srbije možemo ostvariti u okviru nadležnosti i angažmana Republičke radiodifuzne Agencije, upućujem vas na član 29. U tom članu se veoma precizno utvrđuje situacija i procedura na osnovu koje mi kao narodni poslanici možemo intervenisati ukoliko smo nezadovoljni radom, ne neke fiktivne agencije, već članova Saveta te agencije, kojih će biti, na naš zahtev, devet; koji će imati svoje ime i prezime, svoje obaveze i prava. Ne može se isključivo karikirati njihovo pravo, a zaobilaziti velika obaveza i odgovornost koja prati njihov angažman.
Dakle, znači Skupština može na predlog najmanje 20 narodnih poslanika razrešiti člana Saveta u slučajevima koji su u članu 29. precizno navedeni, a između ostalog i kroz pozivanje na član 25 Zakona, u kome se kaže koje sve osobe ne mogu biti članovi Saveta. Dakle, političke zloupotrebe nisu moguće u ovom slučaju i one su precizno onemogućene kroz član 29, odnosno član 25. ovog zakona. Strategiju razvoja radiodifuzije ne utvrđuje niko do upravo članovi Saveta koje biramo mi, i Republičke Vlade, koju takođe biramo mi. Nema tu prostora za fantaziranje, veoma precizno ovaj zakon, od člana do člana, omogućava razvoj radiodifuzije, a nikako njeno urušavanje.
Mi smo izabrani da bismo zaveli red u Srbiji i slažemo se svi da je, manje ili više, neregularno stanje u oblasti radiodifuzije i ovim zakonom se tako nešto upravo i čini. Ali, ukoliko u raspravi karikiramo zakon kroz citiranje samo jednog njegovog člana i nepriznavanje postojanja bilo kog drugog člana, nećemo daleko stići. Dakle, Zakon o radiodifuziji je jedan obiman Zakon sa 150 amandmana i predlažem da to bude način našeg rada.