Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani posmatrači, poslanička grupa Nove Srbije smatra da je pred nama projekat izuzetno značajnog zakona, koji svakako mora da postoji. Brzina kojom se on usvaja i kojom je došao na dnevni red i postupak nas ne zadovoljava, pomalo nam daje pravo da budemo skeptični, ali se nadamo da će skupštinska većina imati dovoljno razumevanja da ovaj zakonski projekat amandmanima popravi i učini prihvatljivim za dalju upotrebu.
Znajući koji je značaj elektronskih medija koji su nam dostupni, svesni smo da smo svedoci (bili smo čak i objekti u neposrednoj prošlosti) silne manipulacije elektronskim medijima koji su imali veliku moć, veliki uticaj, pre svega na razgradnju naše kulture i, da ne kažemo, na sve segmente društva i sve vitalne funkcije društva u kom smo se kretali i nalazili. Dakle, imamo pred sobom zakon koji treba da reguliše upotrebu i zloupotrebu oružja, tzv. "sedme sile". Prema tome, moramo se krajnje odgovorno odnositi prema svakom amandmanu. Nadam se da će skupštinska većina iskreno promisliti i usvojiti sve one amandmane koji će ga učiniti prihvatljivim, primenljivim i potpuno pozitivnim.
Pošto je ovim zakonom predviđena regulativa sadržaja programa i uslova pod kojima će se oni realizovati, smatramo da je važno da se obrati pažnja na vaspitni i edukativni sadržaj koji elektronski mediji danas imaju u životu naše zajednice. Naša poslanička grupa će uz svoje amandmane dati obrazloženja. Ukoliko zakonski projekat bude prihvatio sva ona pozitivna rešenja nadamo se da ćemo moći da ga podržimo.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, poslanička grupa SPS, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Zoran Ćirković, poslanička grupa DOS - Nova Srbija.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, DOS je u predizbornoj kampanji udarao na sva zvona kako će mu jedan od prvih koraka biti aktivnosti u medijskoj sferi. Od dolaska na vlast, za poslednjih godinu i po dana, stalno to ističe. Međutim, u praksi se vidi da je to samo parolaški marketing. Kako izreći drugu konstataciju kad tek posle godinu i po DOS-ovske vlade od Vlade dobijamo predlog prvog medijskog zakona, zakona o radiodifuziji, i traži se da se donese po hitnom postupku. Moglo bi se ovo pravdati da je zahtev posle mesec dana od dolaska DOS-a na vlast, a ne posle godinu i po dana.
Šta je sa ostalim medijskim zakonima? Šta je sa zakonom o telekomunikacijama, zakonom o javnom informisanju, zakonom o javnom oglašavanju? U pitanju su srodni zakoni koji regulišu povezanu oblast, koji se dopunjuju i bilo je potrebno da se donesu istovremeno. Smatram da Vlada teško može naći opravdanje za ovakve propuste.
Izneverene su nade o brzoj transformaciji državnih medija i usvajanju novih medijskih zakona. Već su izlizane i kod građana ne prolaze optužbe na račun bivše vlasti SPS-a u vezi onemogućavanja informisanja. Ne može da se sakrije podatak da je oko 76% sadašnjih medija u Srbiji počelo da radi posle 1991. godine, znači u vreme vladavine SPS-a. U to vreme otvoren je veliki broj lokalnih medija, i to u prvom redu radio i televizijskih stanica. Radi se o impozantnim brojkama. Radi se o oko 300 TV stanica u Srbiji, 504 radio-stanice i 641 publikaciji i izdavačkoj kući.
Verovatno je trebalo uvesti više reda, jer određene medijske kuće nisu ispunjavale ni neke minimalne uslove za rad u medijskoj sferi. Međutim, vlada SPS-a je to tolerisala, da ne ispadne da sputava informisanje građana iz više različitih izvora i slobodno iznošenje različitih pogleda i stavova o svim pitanjima u društvu. U toj toleranciji se verovatno preteralo. Za tu tvrdnju može da posluži poređenje sa razvijenim zemljama Evrope, jer kod njih se u dozvoli za rad određuje region koji mediji mogu da pokrivaju, određuje se orijentaciono za koliko hiljada stanovnika i drugo. Zbog ograničenog vremena za raspravu, vraćam se konkretno na pojedina rešenja koja se predlažu ovim zakonom o radiodifuziji.
Vraćam se konkretno na pojedina rešenja koja se predlažu ovim zakonom o radiodifuziji. Vraćam se na pitanje radio i televizijske pretplate koje je veoma bitno, kako za radio-televiziju tako i za svakog građanina ponaosob. Poslanici SPS-a su prošle godine ozbiljno upozoravali da je pogrešno što Vlada ukida TV pretplatu jer se i u drugim zemljama javni servis finansira pretplatom. Sadašnja vlada se tada pozivala na DOS-ovska predizborna obećanja, tobož da vodi računa o siromašnom stanovništvu i da TV pretplatu treba ukinuti. Sada se vidi, kao i u drugim slučajevima, koliko DOS-ovska vlast drži do predizbornih obećanja a stanovništvo još teže živi.
Nije sporno da treba razvijati nacionalnu televiziju i radio preko radiodifuzne ustanove Srbije, jer komercijalne stanice uglavnom neće pripremati ni emitovati dramski, muzički, dečiji program, školski program, odnosno naučno-obrazovni program. Postavlja se sada pitanje - koliko je predlog Vlade dobar u smislu da će obezbediti samostalnost radiodifuzne ustanove Srbije i to kako u programskom tako i u finansijskom smislu.
Datim predlogom Vlade pretplatom se obezbeđuju ogromna sredstva. Zašto u obrazloženju zakona Vlada nigde ne daje bar neke procene koliko će ubirati para od pretplate. Očigledno da to Vlada izbegava a mogla je da da. Statistički se zna koliko ima domaćinstava u Srbiji, zna se da skoro svako domaćinstvo ima bar radio-aparat. Zna se koliko ima registrovanih i približan procenat radio-aparata u vozilima. Teško je oteti se utisku da to Vlada namerno prikriva. Ne želi da da podatak za koliko puta, naglašavam - za koliko puta se vrši povećanje pretplate u odnosu na stanje u prošloj godini, kada se plaćala pretplata.
Ipak, podaci se ne mogu sakriti: do ukidanja TV pretplate, zaključno sa februarom 2001. godine, od TV pretplate mesečno se prikupljalo oko 130 miliona dinara. Podsećam da je TV pretplata tada iznosila 61,21 dinar. Sada se predlaže mesečna TV i radio pretplata od 210 dinara po domaćinstvu ili tri i po puta više nego što je to bilo prošle godine. Uvodi se nova pretplata za radio-prijemnike u motornim vozilima u iznosu od 440 dinara godišnje.
Prema prvim rezultatima ovogodišnjeg popisa stanovništva u centralnoj Srbiji i Vojvodini registrovano je 2.614.320 domaćinstava. Ako se pođe od činjenice da svako domaćinstvo ima radio i TV prijemnik ili bar radio-prijemnik i da je u bar 50% motornih vozila ugrađen radio prijemnik, onda se vidi da će se mesečno od TV pretplate inkasirati preko četiri puta više sredstava nego prošle godine.
Kada se prednjem doda da se uvodi novina da vlasnik plaća radio i TV pretplatu na svakoj adresi, znači u vikendici, kući na selu i slično, onda se taj iznos još dodatno, i to znatno, uvećava. Pa, kako pravdati povećanje za preko četiri puta, 400%, a rast cena na malo u celoj 2001. godini iznosio je 40,7%, mada je trebalo izvršiti uvećanje cena od februara meseca za 10 meseci. Međutim, evo da priznamo i 12 meseci, to je 40,7% i za prvih šest meseci ove godine rast cena na malo iznosi 4,3%.
Dalje, kako da se pravda predlog Vlade da se ubuduće pretplata povećava svake godine, pored procenta rasta cena na malo i za dodatnih 5%. Kojih to 5% i čime to Vlada objašnjava? Ako polazimo od toga da su cene stale, da imamo cenovnu stabilnost, u redu je što idemo na povećanje za rast cena na malo, ali čime objasniti da se predlaže svake godine, pored rasta cena na malo, povećanje za 5%. Zaista je to teško objasniti građanima.
Ima još niz opravdanih primedaba na Predlog ovog zakona. Pored iznetog u dosadašnjoj raspravi, poslanici SPS-a podneli su i preko 30 amandmana i o tome će govoriti u raspravi u pojedinostima, sa opravdanom nadom da će u dobroj meri biti prihvaćeni ti amandmani i da ćemo dobiti jedan kvalitetniji zakon, koji će zadovoljiti interes svih građana. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, poslanička grupa DOS - Nova Srbija.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o radiodifuznom sistemu Srbije je zaista odavno najavljivan. Prvi zakonski tekst Vlada nam je prosledila pre tri meseca, 4. aprila, a obnovila ga je tri meseca nakon toga, 4. jula. Sasvim je slučajno što su ta dva datuma značajna u komunističkoj istoriografiji.
Naravno, veliki broj amandmana koji su pristigli na ovaj predlog zakona govori zaista da ovaj zakon reguliše jednu veoma osetljivu materiju; Zaista reguliše pitanja mas-medija, odnosno pitanja državnih elektronskih medija. Ono što je izazvalo posebno interesovanje u javnosti jeste član 23. To je član koji govori o načinu izbora saveta agencije za radiodifuziju, odnosno republičke radiodifuzne agencije.
Setimo se da je u prvobitnom tekstu, dakle od 4. aprila, bilo predviđeno da u savetu agencije učestvuje 15 članova; odnosno na neki način 15 interesnih grupa našeg društva ili institucija je preko svojih predstavnika bilo zastupljeno u postojećem savetu. I, zaista, taj član je izazvao interesovanje javnosti. Dobrim delom smo videli da su i neki nezavisni mediji reagovali, a recimo, opet saznajemo iz medija, da je ANEM nezadovoljan i novim predlogom sastava tog saveta.
Istina je da aritmetički gledano uticaj države, odnosno vlasti nije obezbeđen sastavom saveta, jer on ima devet članova a neposredan uticaj države se može zastupiti samo sa četiri člana. To su oni koje predlažu Vlada i Skupština Srbije, odnosno Autonomna Pokrajina Vojvodina. Međutim, iako je broj članova saveta smanjen sa 15 na devet, to ne znači da je šest interesnih grupa, odnosno šest bivših predlagača, bilo eliminisano u nameri da imaju svog predstavnika.
Zapravo, navešću na koje se to odnosi. Ovako, za razliku od prvobitnog članu 23. predstavnike neće imati Privredna komora Srbije, Vrhovni sud Srbije i sindikalne organizacije Srbije i SANU. Zaista, kada su u pitanju ove prve tri zainteresovane institucije, ne sporim da je promena prethodnog teksta dobra iz prostog razloga što nikakva šteta nije proizvedena. Ali, ipak mi se čini da je zakonodavac u naknadnoj izmeni neopravdano lišio prava SANU da ima svog predstavnika u savetu.
Kako su neke stvari učinjene kumulativno moglo se i ovde kumulativno reći da jednog predstavnika ima Rektorska konferencija Srbije i Srpska akademija nauka i umetnosti. To je i zbog toga što je naša nacionalna pamet koncentrisana uglavnom u te dve institucije. Naravno, njihovim međusobnim dogovorom bi se ustanovilo ko bi imao svog predstavnika i kako je taj predstavnik rotirajući sigurno bi se mogli zadovoljiti interesi i jednih i drugih. Tom izmenom SANU je lišena prava da ima svog predstavnika. Mislim da je zakonodavac tu pogrešio.
Član 21. ovog zakona stvara određeni animozitet u društvu. U tom članu piše da će trpeti sankcije od republičke radiodifuzne agencije onaj emiter koji između ostalog podstiče diskriminaciju lica različite seksualne opredeljenosti. Da li to znači da se emiter koji favorizuje rađanje više dece, što treba da bude viši nacionalni interes, emiter koji se bori protiv bele kuge, implicite zalaže za heteroseksualne odnose, a tim zalaganjem on u stvari objektivno diskriminiše one koji se zalažu za homoseksualne odnose.
Da li će takvim načinom on doći pod udar postojećeg zakona, odnosno, postupanjem suprotno zabrani iz stava 1. ovog člana, a to je osnov za izricanje predviđenih mera od strane agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju.
Zakon treba da izbegava one stvari koje stvaraju neprijatnosti u društvu i u državi. Poslanička grupa Nove Srbije će u cilju poboljšanja postojećeg zakonskog teksta učestvovati sa nekoliko amandmana. Mi ćemo podržati ovaj zakon u načelu, a u celosti i u pojedinostima ćemo se opredeliti zavisno od toga kako će se naša parlamentarna većina odnositi prema predviđenim amandmanima. Hvala.

Izvinjavam se narodnom poslaniku Petru Petroviću, koga sam prozvala, SSJ je iskoristila dozvoljeno vreme.
Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, poslanička grupa SPS.

Poštovano predsedništvo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, ovaj zakon je zaista vrlo značajan i razumem vaše napore da u kolikoj-tolikoj meri regulišete oblast funkcionisanja radiodifuzije. I, uopšte ne sumnjam u vaše namere da zaista to regulišete na jedan valjani način.
Međutim, i dosadašnja rasprava i veliki broj podnetih amandmana ukazuju na to da ovaj predlog zakona ima dosta manjkavosti. Ne bih ponavljao mnoge stvari koje su rečene, samo bih se osvrnuo na nekoliko članova zakona iz ovog predloga, u sklopu načelnih primedaba sa aspekta mog sagledavanja.
Prvo bih se složio sa kolegama koji su imali primedbe na član 21. koji govori o suzbijanju govora mržnje u medijima; u celini ovaj član apsolutno bih podržao, izuzimajući sintagmu "seksualnoj opredeljenosti". Zato predlažem da iz člana 21. i 79. ovu sintagmu brišemo, jer mislim da je suvišno dodavati argumente u odnosu na ono što je gospodin Vojislav Šešelj danas govorio.
Takođe imam primedbe na član 27. koji reguliše trajanje mandata članova saveta agencije. Pitam se - po kom modelu je ovo utvrđeno i zašto se neki članovi biraju na dve, neki članovi na četiri, a neki na šest godina? Nije li ovo jedan vid diskriminacije članova saveta? Ako su članovi saveta, po mom mišljenju treba da budu svi sa istim godinama mandata. To su neke moje načelne primedbe, vezane za ovaj član zakona.
Posebno bih se osvrnuo na član 23. Predloga zakona i ne bih se osvrtao na dužnost predlagača članova saveta, ali bih se osvrnuo na deo koji glasi: "Devetog člana saveta predlažu prethodno izabrani članovi saveta, s tim što predloženi kandidat mora ispunjavati kriterijume za članstvo u savetu, utvrđene ovim zakonom, i mora biti lice koje živi i radi na području AP Kosovo i Metohija".
U potpunosti prihvatam ovaj predlog; međutim, zašto devetog člana ovog saveta da predlažu izabrani članovi saveta koje drugi predlažu - predlaže Skupština Srbije, Vlada Srbije, Skupština Vojvodine, Izvršno veće Vojvodine, i da ne nabrajam ostale predlagače.
Zašto se ne nađe neki drugi modus, odnosno neka asocijacija, organizacija na Kosovu i Metohiji i da građani sa Kosova i Metohije, predlože tog člana? Mislim da nije u redu taj način predlaganja člana sa Kosova i Metohije.
I, što je po meni još važnije, zašto se ovde uvažava potreba predlaganja ili imenovanja člana saveta agencije, a nije prihvaćen predlog kolege Momčila Trajkovića, koji je tražio da se u komisiji za sačinjavanje i izradu Ustavne povelje o budućoj državi imenuje čovek sa Kosova i Metohije? Zašto posežemo za Kosovom i Metohijom onda kad nam treba, kada smatramo da treba, a nekada ne? Zašto smo napravili propuste svesno kršeći Rezoluciju najvišeg doma Republike Srbije, ovog doma, o Kosovu i Metohiji, kojom nismo prihvatili ustavne okvire Hansa Hakerupa, vezano za Kosovo i Metohiju, jer u tim ustavnim okvirima uopšte se ne pominje Metohija, nema ni "s" od Srbije, nema ni "j" od Jugoslavije.
Mimo te rezolucije i Deklaracije, koje su u ovom domu jednoglasno donete, Vlada, predsednik države, pa i patrijarh, pozvali su srpski narod da izađe na izbore na Kosovu i Metohiji, po tim okvirima gde ne stoji ni Metohija, ni Srbija, ni Jugoslavija; na taj način prevaren je narod, verifikovana je šiptarska vlast na Kosovu i Metohiji. Sada nam zabranjuju da naši poslanici iz Koalicije "Povratak" pominju termin Metohija u svojim nastupima u Skupštini Kosova.
Mislim da ima nekih nelogičnosti, zaista, kada razgovaramo o tim pitanjima. Moramo biti svesni i propusta koje smo načinili, jer ako donesemo jedan akt u ovom visokom domu, onda zaista treba svi organi to da poštuju.
Što se tiče pretplate, znam da je na početku i u predizbornoj kampanji bilo dosta govora da je to teret građanima, da to treba ukinuti, i ukinuto je. Sada se ponovo poseže za uvođenjem pretplate. I tada je bila neminovnost da postoji ta pretplata, a i sada je neminovnost, pa me čudi zašto ste tada propagirali da je to namet na građane, a sada tvrdite da to treba. To zaista treba, moraju mediji da se finansiraju od nečega, a ko će da ih finansira, nego oni koji koriste te medije. Mislim da postoji kontradiktornost u vašim nastupima tada, i sada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Grubački, poslanička grupa DOS, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Liga za Šumadiju.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, potpredsednik Vlade nije tu i njega bih pozdravio, poštovani gosti, ja bih već na početku samo rekao da imam hendikep kod mog izlaganja. Naime, Skupština Vojvodine, gde sam ja nominalni predlagač, nije bila u mogućnosti da predloži većinu amandmana zbog toga što je zakon po hitnom postupku donet ovde na odlučivanje poslanicima Skupštine, tako da nismo bili u mogućnosti da na pravi način predstavimo sve predloge, amandmane i moguće izmene koje se tiču interesa građana Vojvodine koje predstavljaju organi Skupštine Vojvodine.
Takođe, skratiću svoje izlaganje zato što je u toku Odbor za kulturu i informisanje koji odlučuje o silnim amandmanima koji su podneti na Predlog zakona, tako da ću se na najznačajnije stvari tek osvrnuti.
Znači, danas je na Petom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, posle dužih prepravki i izmena predloga, konačno na red došla i rasprava o predlogu jednog od najvažnijeg zakona u jednoj demokratskoj ustavnoj zemlji, Predlog zakona o radiodifuziji.
Ovaj predlog koji trenutno imamo pred sobom, znači deseta verzija, specifičan je po tome što u radiodifuzni sistem uvodi neke nove institucije koje nisu u klasičnoj funkciji i službi države. Umesto klasičnog državnog medija uvodi se radiodifuzna agencija, odnosno regulatorno telo i javni servis i mi taj čin generalno pozdravljamo.
Istovremeno, želeli bismo da skrenemo pažnju na to da je po našem mišljenju, Predlog zakona o radiodifuziji ipak centralistički i da ne zalazi do kraja u decentralizaciju i deregulaciju elektronskih medija. U republičkoj radiodifuznoj agenciji, kako je ovim predlogom zakona predviđeno, koncentrisana je izuzetno velika moć u oblasti elektronskih medija. Ovo regulatorno telo donosi strategiju razvoja radiodifuzije Republici Srbiji, deli frekvencije za emitovanje programa, izdaje dozvole za emitovanje programa, propisuje tehnički i organizacioni programski uslov za proizvodnju i emitovanje programa, naplaćuje taksu za korišćenje predajnika, bira i imenuje upravne odbore, direktore i odgovorne urednike i to kako republičkog radiodifuznog servisa RTS-a tako i pokrajinskog, odnosno za Radio-televiziju Novi Sad.
Kada bi se radilo na krajnjoj decentralizaciji i deregulaciji elektronskih medija, pored republičke radiodifuzne agencije postojala bi pokrajinska radiodifuzna agencija koja bi radila u koordinaciji sa republičkom i na teritoriji pokrajine davala dozvolu za emitovanje, dodeljivanje frekvencija, naplaćivala takse za korišćenje predajnika u Vojvodini, koji su inače i ovako izgrađeni sredstvima svih građana Vojvodine. Osnivanje pokrajinske radiodifuzne agencije bilo bi u skladu sa evropskim standardima zakona o radiodifuziji, jer u Evropi već postoji tradicija, postojanja regulatornih tela na nivou regija, kao što je slučaj u Belgiji, Švajcarskoj i Nemačkoj.
Međutim, pošto se priključujemo štednji vremena za izradu ovog zakona, shvatajući značaj koji on ima za opšti ugled naše države u raznim evropskim telima, mi u ovom trenutku postupamo na uštrb interesa građana AP Vojvodina i podnosimo amandmane kojim bismo zahtevali da se pored republičke formira i pokrajinska radiodifuzna agencija.
Jednim od amandmana koji smo podneli na ovaj predlog zakona o radiodifuziji predlažemo da se sredstva naplaćena u Vojvodini, direktno, u utvrđenom iznosu, prebacuju na žiro-račun pokrajinske ustanove, a protivni smo predlogu da se sva sredstva od pretplate građana uplaćuju na beogradski žiro-račun, pa tek onda nakon tri dana vraćaju u određenom iznosu u Novi Sad. Ne vidimo nikakvu potrebu da novac iz Vojvodine putuje u Beograd, pa da se nakon nekoliko dana vraća onima kojima je u stvari prvobitno i namenjen.
S tim u vezi, smatramo da za teritoriju AP Vojvodine, osnov evidentiranja pretplatnika sa svim ličnim i drugim potrebnim podacima, da treba da obavlja pokrajinska ustanova radiodifuznog servisa. Ovo smatramo za logičnu posledicu činjenice da postoje dva javna radiodifuzna servisa. Takođe smatramo da bar 85% pretplate naplaćene na teritoriji Vojvodine treba da stepenu bude namenje podmirivanju potreba pokrajinske televizije i radija, a ne samo 70%, kako je predlagač zakona predvideo.
Naime, ne znam koliko je poznato poslanicima Skupštine Srbije i uopšte javnosti Srbije, Skupština Vojvodine je većinskom odlukom donela Odluku i podržala predlog svog Odbora za informisanje kojim se tražilo da sva sredstva koja se prikupe na teritoriji Vojvodine ostanu u Vojvodini, iz vrlo prostog razloga što se ne plaća televizijska gledanost, kao što je u nekoliko navrata ovde rečeno, nego se plaća proizvodnja programa. Smatramo da smo mi krajnje kompetentni za tako nešto.
Znači, s tim u vezi, smatramo da teritorija AP Vojvodina posle evidentiranja, trebalo bi da radimo mi, odnosno želim da napomenem da nije gledanost ta koja se plaća već proizvodnja programa. Kada bi slušaoci i gledaoci bili u mogućnosti da iz čitave lepeze radio-televizijskih programa koji se emituju na teritoriji Republike Srbije, kao i AP Vojvodine, biraju program gde bi plaćali pretplatu, nisam siguran da bi se opredelili za program beogradskog RTS-a.
Dakle, novac sakupljen od pretplate građana koristi se za unapređenje emisionog, studijskog i celokupnog tehničkog sistema, a pre svega za proizvodnju programa. S tim u vezi, javni servis ima obavezu da, sem informativnog, proizvodi i druge programe, kao što su dokumentarni, obrazovni, naučni, kulturni, dečiji, sportski, feljtonski, kao i programe drugih sadržaja. Takođe, važno je naglasiti da se takvi programi moraju proizvoditi na svim zvaničnim jezicima nacionalnih zajednica jer je neophodno poštovati jedno od osnovnih načela ljudskih prava, tj. uvažavanje kolektivnih prava nacionalnih manjina.
U Vojvodini postoji značajni programski potencijal i to ne treba zaboraviti. Tu su Novosadski univerzitet sa Akademijom, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, brojna pozorišta na mađarskom i drugim jezicima nacionalnih zajednica nastanjenih u Vojvodini, pozorišta po unutrašnjosti Vojvodine, a tu su i mnogobrojni naučni radnici, glumci, reditelji, muzičari, književnici, sportisti, čiji potencijali u programskom smislu nisu dovoljno iskorišćeni, pre svega zbog nedostatka materijalnih sredstava.
Pravi primer potencijala koje ima Vojvodina može biti i trenutno aktivan festival EHIT, gde se može videti šta sve Novi Sad i Vojvodina mogu; mada se, u duhu koji trenutno preovladava Srbijom, mogu čuti komentari kako bi tek taj festival bio značajan i veliki da je organizovan na kalemegdanskoj, odnosno na petrovaradinskoj tvrđavi.
U članu 47. stav 2. ovog predloga stoji da javni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 90% stanovništva u željenoj zoni servisa. Mi smo na ovaj stav ovog člana uložili amandman s ciljem da se cifra od 90 smanji na 80, pošto ne bi smeli da zaboravimo i da zanemarimo činjenicu da smo pre tri godine bili izloženi bombardovanju od strane NATO alijanse i da je to prilikom uništen znatan deo radiodifuznog sistema u Republici Srbiji i AP Vojvodini, a da se od tada izuzetno malo, ako se uopšte išta uradilo po pitanju obnavljanja objekta i tehničke opreme koja je uništena tom prilikom.
Konkretno, zgrada Televizije Novi Sad je objekat u sistemu RTS-a koji je stradao prilikom bombardovanja SRJ u proleće 1999. godine, a po pitanju njenog obnavljanja nije učinjeno ništa. To je jedan od razloga; s obzirom na situaciju u kojoj se trenutno nalazimo, gotovo je neizvodljivo postići radio-prijem radiodifuznog programa kod 90% stanovništva. U prilog gore navedenom ne treba zanemariti ni činjenicu da se Radio Novi Sad ne čuje na celoj teritoriji Vojvodine iz razloga što se predajnik na Orlovatu kod Zrenjanina koristi za pokrivanje Radio Beograda.
S obzirom na činjenicu da je Zakonom o radio-televiziji iz 1991. godine, iz one poznate takozvane aneksije Televizije Novi Sad, sva imovina radiodifuznog sistema u Republici Srbiji ušla u imovinu Radio-televizije Srbije, podneli smo amandman na član 120. ovog predloga gde predlažemo da se uz postojeći, dodaju još dva stava koji će preciznije urediti položaj radiodifuzne ustanove u budućem deobnom bilansu zgrade Televizije Novi Sad.
Konačno da zaključim, molim vas da uzmete u obzir gore navedene činjenice, dobro razmislite o amandmanima koje smo podneli i da glasate za njihovo usvajanje kada dođe vreme za to, jer su oni napisani u najboljem interesu svih nas i ujedno održavaju stav Skupštine Vojvodine, Izvršnog veća Skupštine Vojvodine, Odbora za informisanje Skupštine Vojvodine, a kako navode brojne agencije za istraživanje javnog mnjenja i većinski stav građana Vojvodine. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, poslanička grupa SPS, a sledeći prijavljeni za reč je Ivan Andrić, poslanička grupa DOS.