Uvažene kolege narodni poslanici, i pored velikih najava da je ovo sistemski zakon, da je ovo reformski zakon, ovaj predlog zakona je samo predlog za jednokratnu upotrebu, za upotrebu u vremenu ove vlasti i vlasti DOS-a.
Naše primedbe su brojne; principijelne i počeću upravo od člana 23, gde se govori o tome kako se formira savet agencije. Faktički to je organ koji će imati najvažnije i najznačajnije prerogative u ovoj oblasti. Ovo uopšte nije nezavisni organ. To je organ koji je paralelan sa Vladom Srbije ili, bolje reći, organ koji će biti u funkciji Vlade Srbije, jer kako drugačije tumačiti da će najveći broj članova biti biran upravo od strane vladajuće većine, znači Skupštine Srbije, a znamo ko je u Skupštini Srbije. Skupština bira, ali ko je ovlašćen da predlaže i na to mislim - u pitanju je Skupština Srbije, Skupština Vojvodine, Vlada Srbije, Izvršno veće Vojvodine.
Kada govorimo o rektorima, jasno je da i rektore bira sadašnja vlast i ova udruženja su apsolutno pod uticajem vladajuće strukture. Kada govorimo o domaćim nevladinim organizacijama, mi smo apsolutno protiv učešća nevladinih organizacija, jer one ništa dobro ovoj Srbiji nisu donele. Ili bi bar ovde trebalo napraviti neku formulaciju kojom bi se konstatovalo da one nevladine organizacije koje su na izrazito antisrpskom programu ne mogu da učestvuju u radu ove agencije, a govorili smo svi o kojim je nevladinim organizacijama reč. To su organizacije na čijem čelu su Sonja Biserko, Kandićka, Liht, Biljana Kovačević-Vučo. Prema tome, da je u pitanju možda Beogradski forum, ja bih se složio sa jednom takvom nevladinim organizacijom, ali sa ovim nevladnim organizacijama nikako.
Ovde je izbačena Srpska akademija nauka i umetnosti, što mislim da je veoma loše rešenje. Na kraju, kada je reč o crkvi i o verskim zajednicama, sa pravom reče malopre jedan poslanik - ko će to crkvi da naloži da predloži kandidate za članove saveta. Možda bi ova vlast najlakše ovo pitanje rešila ako bi uzela predstavnike katoličke crkve, Papa voli da dođe u Beograd, Evropa to podržava, Vatikan će svesrdno podržati i na taj način bi rešili taj problem, a sa druge strane i pravoslavna crkva bi videla kuda vodi ova vlast.
Mnogi poslanici su govorili sa pravom o članu 21, gde je reč o odrednici seksualna opredeljenost. Svaka zdrava nacija mora da bude protiv homoseksualaca i protiv lezbejki. Jednostavno na ovaj način, preko ovog člana, dolazimo do afirmacije ovih nastranosti ili, kako to neko reče, ovih bolesti.
Naše primedbe su vezane i za neke druge članove, kao što je član 25, gde se govori o tome ko ne može biti član saveta, pa se govori o funkcionerima političkih stranaka. To nije dobra definicija i trebalo bi je precizirati, jer se ne zna na kom nivou je ova odredba data. Ili, kada je reč o Zakonu o telekomunikacijama, koji je morao da bude donet prethodno i (naravno, on se donosi u Saveznoj skupštini), pa da se onda ide sa ovim zakonom. Ili, pak, član 53. Ja ću to baš pročitati, kaže se - savet će prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave razvoju demokratskih odnosa. Očigledno da se ponovo ovde uvodi kategorija moralno-političke podobnosti, a imajući u vidu da je i potpredsednik Vlade, (žao mi je što nije tu), Žarko Korać bio jedan od visokih funkcionera u Savezu komunista, to sve potvrđuje ono što smo govorili da su ipak sada u najvećoj meri na vlasti poražene snage sa Osme sednice.
Mi smo protiv ove promene radiodifuzne ustanove Srbije. Mi smo za RTS, da to ostane. Protiv smo toga da se obrazuje i radiodifuzna ustanova Vojvodine, jer, znate, svaki separatizam započinje pre svega u sportu, kulturi i medijima, a onda se kreće nadalje. I čemu treba da služi - pre svega nekoj afirmaciji politike Čanka, Isakova i ovih separatista u Vojvodini.
Na kraju, u vezi sa ovim što je govorio potpredsednik Vlade Žarko Korać, evo jedne kratke analize. Ovaj sistemski zakon nije sistemski i trajaće veoma kratko, znači samo dok traje DOS. Da se ovim zakonom dolazi do demokratizacije medija, ne dolazi se. Mediji su apsolutno blokirani za sve prave opozicione stranke. Doduše, neke se pojavljuju, ali to nisu opozicione stranke.
Depolitizacija ove oblasti - čak i jedan "Pink" u naše vreme nije imao informativni program, a sada je apsolutno u funkciji DOS-a i ima informativni program, jer mora. Uvodi se pretplata i o tome se govori kao da je nešto pozitivno i dobro. Daleko od toga da je pozitivno i dobro. Obećavali ste da je neće biti i najavljivali ste kao veliki dan kada će se ukinuti TV pretplata, a evo posle dve godine se vraća. Žarko Korać kaže da je ovo dobar dan za Srbiju. Ne znam po čemu dobar. Po jednom novom nametu od 200 i nekoliko dinara. Znači, nije dobar dan.
Da je sve usklađeno sa zahtevima Evrope, ni to nije tačno. Čuli smo par poslanika koji su eksperti za ovu oblast i koji kažu da sve ovo nije usaglašeno sa Komitetom saveta ministara Evrope. I na kraju, znate i sami da je Drnovšek pre nekoliko nedelja bio u Srbiji i rekao - mislite malo svojom glavom, nemojte se oslanjati na strane eksperte, jer ničemu dobrom ne dovode. Prema tome, ovaj zakon je za nas neprihvatljiv i ništa napredno i ništa dobro neće doneti.

Pravo na repliku narodni poslanik Čedomir Jovanović, u ime poslaničke grupe DOS.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko odgovora na pitanja koja su ovde otvorena. Istina, to smo do sada učinili više puta, ali nikada nije na odmet dodatno argumentima negirati neke ozbiljne kritike koje su pomenute.
Dakle, član 21. i pitanje seksualnog opredeljenja. Mislim da nijedna skupština ne može afirmisati, niti tražiti bilo šta afirmativno u pojmovima nasilja, mržnje i diskriminacije. Moramo se složiti oko toga da su ti pojmovi neprihvatljivi za demokratsko društvo, a potom možemo razgovarati o pitanju sloboda i prava koja se ugrožavaju. Ovaj zakon nema nikakve veze sa karikiranjima koja se ovde pominju i najodlučnije osuđujemo takvu vrstu interpretacije.
Onaj koji kritikuje član 21. Zakona o radiodifuziji podržava jezik mržnje, jezik diskriminacije i nasilje. Kada takve pojmove uvedete u politički rečnik, nagovestili ste ih kao politička dela u bližoj ili daljoj budućnosti, a nasilje ne priznaje granice, bilo da je reč o seksualnom opredeljenju ili o bilo kojoj drugoj vrsti slobode. Dakle, možemo razgovarati o zakonima kojima će se zaštititi svi segmenti našeg društva, ali u zakonu o radiodifuziji u članu 21. ne postoji ništa što bi moglo biti tretirano na način na koji su to učinili predstavnici opozicije.
Što se tiče pozivanja na Savet Evrope i preporuka ministara Saveta Evrope, raspolažem ovde kompletnom preporukom broj 23 iz 2000. godine i nijednom rečju nije pomenuto ono što je ovde isticano kao kritika našeg zakonskog rešenja, baš naprotiv. Savet Evrope insistira na nezavisnom regulatornom telu, na proceduri kojom će se birati članovi tog tela koji nemaju nikakve direktne veze sa strukturama vlasti, niti sa političkim strukturama, jer se podrazumeva da se politika može podeliti na onaj segment koji čini i predstavlja vlast i na onaj segment koji čini i predstavlja opozicione partije. Ali, nigde Savet Evrope ne oduzima pravo predlaganja kandidata, ukoliko su ispoštovani kriterijumi koji su utvrđeni ovom preporukom, a oni su apsolutno ispoštovani Predlogom zakona o radiodifuziji. Konačno, to nije naša procena. To je predstavnika Saveta Evrope i procena predstavnika OEBS-a.
Mogućnost dogovora između predstavnika verskih zajednica - mi ne sumnjamo u tu mogućnost. Vera je i suviše zloupotrebljavana u poslednjoj deceniji, ali smo čak i u toj poslednjoj deceniji imali drugačiju vrstu primera koje su nam davali predstavnici verskih zajednica. Podsetiću vas na međukonfesionalne susrete do kojih je dolazilo i u kojima su aktivno učestvovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Vatikana i Islamske zajednice. Jedan od tih susreta je tokom rata organizovan u Ženevi, a bilo ih je i u Zagrebu, i u Sarajevu i u Beogradu.
Mislim da bi sasvim sigurno bilo mnogo manje nesreće da su sleđeni principi vere, u meri u kojoj su svojim primerom na to ukazivali crkveni velikodostojnici. Ne sumnjamo da će se oni dogovoriti. Što se tiče njihove reprezentacije, podrazumeva se rotacija ili neka druga vrsta dogovora među njima. Nisam siguran da bi trebalo uvažiti one argumente koji su, pre svega, tretirali materijalni status verskih zajednica. To je pitanje odnosa države prema religiji, a ne države prema materijalnim postulatima na kojima počiva određena verska zajednica.
Ono što je, kao poslednje, ponovo pomenuto ovde, to je pitanje Kosova i Metohije i pitanje Srpske akademije nauka i umetnosti. Mi ničim nismo doveli u pitanje pravo Srpske akademije nauka i umetnosti da ona svojim kritičkim stavovima na izvestan način koriguje primenu zakona...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
izvinjavam se ... zakona o radiodifuziji, ali smatramo da nema razloga da se u ovom savetu nađu predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti. To je naš jasan stav. On nije nikakva degradacija, već naprosto uvažavanje realnosti i odnosa te institucije prema onome što je naša svakodnevica.
Što se tiče Kosova i Metohije, poseban status je zbog toga što je sve ono što se tiče Kosova i Metohije utvrđeno Rezolucijom 1244. Na nju ste pristali vi, gospodo iz opozicije. Mi smo dužni da to uvažimo kao činjenicu, da pokušamo to da promenimo u budućnosti. Ne odričemo se Kosova i Metohije. Smatramo ga prosto integralnim delom naše države, ali postoje realne prepreke i one moraju biti uvažene, između ostalog i kroz poseban tretman predstavnika sa Kosova i Metohije u ovom savetu. Još jedanput ponavljam - razgovaraćemo o amandmanima, ali su ovo neprihvatljive teze i moraju biti prokomentarisane na ovakav način.

Narodni poslanici Ivan Andrić i Boško Ničić, koji su prijavljeni za reč, odsutni su, jer su članovi Odbora za kulturu i informisanje koji upravo zaseda.
Reč ima narodni poslanik Milan Stanković, a ostala su još tri prijavljena govornika poslaničke grupe SPS i vreme od dva minuta. Znači, da li želi reč narodni poslanik Milan Stanković? Da. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o radiodifuziji, koji je Vlada najzad predložila Skupštini posle više odlaganja. Vlada koja je predložila ovaj zakon govori da je on u potpunom skladu sa svim preporukama svih zemalja Evropske unije i ministara Evropske unije. Međutim, da to nije baš tako, govori nam i jedan najdrastičniji primer u ovom zakonu, tačnije u prošlonedeljnom predlogu zakona. To je član 53. stav 5. Predloga zakona, gde se eksplicitno navodi da će prioritet pri davanju dozvola potrebnih određenim emiterima imati oni koji su se naročito zalagali u prethodnom periodu za razvoj demokratije itd.
U ovom današnjem predlogu zakona, ovako eksplicitnih navoda nema. Međutim, to je praktično stavljeno u oblande i u članu 53. Predloga zakona se kaže, ako podnosilac prijave i u vreme raspisivanja javnog konkursa emituje radio ili televizijski program, savet će prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave ostvarivanju načela uređenja odnosa u oblasti radiodifuzije. To praktično isto znači kao i ono što je u prošlonedeljnom predlogu zakona i stajalo.
Pored ovih primedbi na ovaj predlog zakona, poslanička grupa SPS ima primedbe i u vezi drugih članova koji takođe nisu usklađeni sa predlogom ministara Saveta Evrope. Na primer, u član 5. koji govori o saradnji sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija. Po preporukama ministara Saveta Evrope se kaže da ne treba da postoji nikakvo regulatorno telo, već to treba da bude državni organ koji će da obavlja pomenute poslove. Naravno da su moje prethodne kolege iz poslaničke grupe SPS govorile o drugim članovima zakona. Nažalost, nema dovoljno vremena da ih ponovim i da kažem svoje lične primedbe. Jedno je sigurno, Vlada je ovaj zakon, kao i sve ostale, stavila u svoju ličnu...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... službu. Zahvaljujem.

Pošto na listi prijavljenih više nema prijavljenih za reč, jer su poslaničke grupe iskoristile to pravo, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Da.)
Izvolite. Narodni poslanik Anton Biači, predsednik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara - poslanička grupa DOS.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, par reči bih hteo da uputim u stvari gospodinu Koraću, iz razloga što njegove odgovore, koji su mi jasni, u celini ne mogu da  prihvatim i smatram, ako smo već dobili takve odgovore, onda će biti malo želje da se eventualno prihvataju određeni amandmani koji su namenjeni da se ovaj zakon poboljša.
Mislim da ću opštu stvar reći kada kažem da je loš svaki član zakona koji osiromašuje i dobar je svaki član zakona koji otvara perspektivu da jedno društvo bude bogatije i u materijalnom, a pogotovo u duhovnom smislu. Opštine su za mene države u malom i osnovne ćelije decentralizovane države. Slično kao što je porodica osnovna ćelija društva i po hrišćanskom učenju i po marksističkom. Istina da Evropa ne zna za opštine i Evropa, shodno tome, možda ne zna ni za lokalne radio- stanice osnovane od strane opština, sa funkcijom javnog servisa za lokalnu zajednicu kao javnih preduzeća.
Kada ovo kažem, onda već možete pretpostaviti na osnovu prethodnog mog izlaganja, da u stvari govorim, na neki način, protiv vulgarne privatizacije koja je data, na primer, u članu 96. Evropa ne zna ni za zavičajne muzeje čiji je osnivač opština; Evropa ne zna za lokalne časopise, za lokalnu štampu, za lokalne izdavačke organizacije i ne zna ni za kulturno-umetnička društva, osnovana od strane skupština opština.
Istina da se ove ustanove pretežno izdržavaju, funkcionišu i žive od sredstava koja obezbeđuje u svom budžetu lokalna samouprava, odnosno opština. Da li je to 10% ili 90%, to zavisi od programa i od niza ostalih okolnosti koje su potrebne da, na primer, jedan lokalni list izađe u većem tiražu na teritoriji opštine i bude više prodat nego centralni listovi.
Podsetio bih vas da su se sremske, somborske, subotičke novine, novine iz Zrenjanina ili Kikinde, prodavale u mnogo većem broju i bile su uvek tiražnije nego što se prodavala, "Borba", "Politika", ili neki drugi centralni list. Shodno tome, lokalne radio - stanice imaju mnogo veći broj slušalaca na teritoriji opštine, nego tzv. državni javni servisi.
Iz tih razloga smatram da lokalne stanice ne smemo vulgarno privatizovati, jer onda će lokalna samouprava da se osiromaši i veza između stanovništva i građana, zbog kojih u stvari donosimo ovaj zakon, biće prekinuta. Moramo da shvatimo da mi ovaj zakon donosimo ovde i sada za građane Srbije. Što se tiče ljubavi prema Evropi, to je druga stvar.

Da li želi reč još neko od predsednika, odnosno predsednika poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS - Nova Srbija.

Da otklonimo neke nedoumice. Maločas sam shvatio iz izlaganja jednog poslanika, gde su kritikovani oni što kritikuju član 21, da stvar nije objašnjena. Ceo član 21. nije za osudu, ali jedna njegova odredba nažalost stvara neprijatne asocijacije i iz tog razloga jeste za osudu. Ako se mi zaista zalažemo za populacionu politiku, odnosno ako se zalažemo za veće rađanje, onda je to moguće raditi samo heteroseksualnim vezama. Ukoliko oni koji zagovaraju to drugo dokažu, onda nema diskriminacije. Znači, tu je stvar jasna.
Druga stvar, ovo je prigovor autorima ovog zakonskog predloga. Prigovor se odnosi na pitanje pretplate. Koncepcijski, pretplata se plaća kao pravo korisnika programa, a ne kao sankcija što ima prijemnik za to što ima jedan ili više prijemnika, on je platio porez na promet. Prema tome, zaista pretplatu treba tretirati kao obavezu korisnika radio i TV programa, jer je u situaciji da dođe do nekih informacija do kojih nema drugog načina. Onog momenta kada se u našoj radiodifuziji stvari urede tako da će postojati ekskluzivno pravo ljudi koji će da emituju određene vesti, onda pirati nemaju mesta. Znači, oni koji koriste te informacije, ako nisu to regularno učinili, ne mogu ih više koristiti.
Dakle, još jednom, naša državna televizija ima ne samo informativni program, nego ima i edukativni, taj igrani, dokumentarni, filmski program itd. Sve to proizvođaču programa neko mora da plati. Ako je pretplata mera koja je morala biti uvedena, jer neko mora da plati onome koji proizvodi program, onda se ona odnosi kao pravo na korišćenje programa, a ne kao obaveza zbog toga što ima više prijemnika.
Da stvari ovako posmatramo: ako neko ima kućicu na selu i zbog toga što stanuje na dve adrese, zapravo, stanuje na jednoj, a jednu koristi samo za odmor, onda bi bio prinuđen da plaća dve pretplate zbog toga što na selu ima neki televizorčić kome je možda i istekao rok upotrebe. Naravno da nema potrebe da plaća to. Da li to znači, da bi izbegao tu neprijatnost da plaća dva puta, da mora svaki put kada ide na selo da ponese svoj televizor? Ne. Dakle, još jednom, pretplata se odnosi samo na pravo na korišćenje programa, a ne kao obaveza koja proističe iz korišćenja više radio i TV prijemnika.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne Skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što pređemo na raspravu u pojedinostima, u skladu sa članom 135. stav 6 - ukoliko nadležni odbori i Vlada ne dostave izveštaj, odnosno mišljenje, Narodna skupština može odlučiti da se predlog zakona razmatra i bez njih, ili utvrditi novi rok u kome su dužni da to učine - predlažem da počnemo razmatranje u pojedinostima bez izveštaja odbora, koji upravo zaseda, da radimo još sat vremena, do kraja radnog vremena. Izveštaj će nam biti dostavljen sutra. Znači, predlažem da radimo bez izveštaja odbora i izveštaja Vlade.
Za 81, protiv 13, uzdržana dva, nije glasalo 52, ukupno 148 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da razmatranje Predloga zakona o radiodifuziji u pojedinostima počne bez izveštaja odbora i Vlade.