Dame i gospodo, ovaj amandman je u sadržaju podudaran sa amandmanom Srpske radikalne stranke koji sam malopre obrazlagao, ali ću dati dopunsko obrazloženje zašto ga podržavam. Vidite, vi uopšte ne vodite računa u ovom zakonu, a o tome sam govorio kada je bilo reči o formiranju saveta agencije, da kod nas pitanje crkve i verskih zajednica nije zakonom regulisano. Postoji samo opšte ustavno određenje da je ispovedanje vere slobodno, da su crkve slobodne i odvojene od države, i ništa više. Zakon je neophodan. Ovde nigde ne stoji koje će crkve i verske zajednice biti u pitanju. Vi spremate uslove da se na isti način tretiraju tradicionalne crkve i verske zajednice i novokomponovane verske sekte.
Vi nemate ovde osnovna razlikovanja. Sutra kada se pojave Jehovini svedoci, Munova sekta, raznorazni satanisti, kako će savet agencije da ih odbije? Kako će on da kaže - vi niste crkve i verske zajednice; po kom osnovu? Gde će on da traži uporište? Ili ćete savetu agencije prepustiti da on procenjuje šta je zaista crkva, a šta nije crkva, šta je verska zajednica, a šta nije verska zajednica.
Na određen način kod uvođenja veronauke, iako je tu bio čitav niz nespretnosti na delu, određeno je sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica. To je trebalo da stoji u ovom zakonu. Ne može savet agencije da se poziva na vašu uredbu o verskoj nastavi ili na zakon o školstvu i da kaže - to su ti. Tamo ne stoji opšta odredba da su oni jedino u pravnom sistemu crkve i verske zajednice, u pravom smislu reči, nego da samo oni imaju pravo na versku nastavu.
Međutim, nigde ne stoji da ovi drugi nemaju pravo na radiodifuziju. Zašto ne stoji? Da li možda namerno pripremate uslove u kojima će moći verske sekte da budu vlasnici radio i televizijskih stanica, pa još uz to oslobođene plaćanja izvesnih obaveza državi. Šta to znači? Verske sekte će nam u tom slučaju preplaviti medijsku scenu. Ovde je Žarko Korać govorio o raznoraznim tračarama, Kleopatri i sličnima. Koja je razlika između Kleopatre i Munove sekte ili Jehovinih svedoka ili jogi letača, šta ja znam kako se već zovu. Nema tu nikakve razlike.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo, predlažem u članu 68, tražim u prvom stavu da se briše samo jedna reč. "Svi emiteri u oblasti svoje programske koncepcije dužni su da prilikom emitovanja programa poštuju sledeće standarde u odnosu na sadržaj programa". Sada se sve nabraja i u tački 1) kaže se - primenjujući svetske i nacionalne standarde, obezbede proizvodnju i emitovanje kvalitetnog programa, kako sa tehničkog stanovišta, tako i sa stanovišta sadržaja programa.
Sve je ovo u redu samo da se izbaci "svetske standarde". Treba da stoji - primenjujući odgovarajuće standarde, ili - domaće standarde, a naši standardi moraju biti prilagođeni po nekim drugim pravnim načelima onim preovlađujućim svetskim. Ovde se misli na sve svetske standarde. U svetu mogu postojati različiti standardi i nema jednog jedinstvenog standarda za celi svet u ovoj oblasti, ne postoji. Moglo bi se reći da postoji zapadnoevropski standard, severnoamerički standard, azijski standard, afrički, južnoamerički. Može se na određen način to regionalno grupisati, ali da postoji jedan jedini svetski standard, to je nemoguće.
Kako sam siguran u ovo što govorim? Često lutam po ovim satelitskim kanalima i nailazim na raznorazne programe. Vidite, ti standardi se mogu jasno grupisati u određene celine, po programskim sadržajima, čak po tehnologiji koju koriste. Evropski standardi su već svi na digitalnoj tehnici, ovi drugi nisu. Mogu se grupisati po tipu satelita itd. U ovoj sferi postoje raznorazni standardi. Zašto onda navesti - primenjujući svetske standarde. Onda vam neko kaže - ovo je baš standard iz tog i tog kraja sveta. Je li svetski? Jeste. Čim ga prihvati više zemalja, svetski je. Ne vredi to. Treba u odnosu na svetske standarde odabrati neki, pa reći taj i taj standard, ako želite da imate uklopljen u ovaj zakon i njegovu normu svetski standard, ali treba tek izgraditi nacionalni standard.
Naravno, niste vi krivi što taj nacionalni standard nije izgrađen. On nije ni ranije izgrađivan. Mi smo imali tako turbulentnu atmosferu u sferi medija da je ljude mogla da hvata vrtoglavica, ali nikakvog sređivanja stanja nije bilo. Ubeđen sam da ga ni vi nećete srediti, ali bih želeo ovde da javno ukažem na neke elemente koji bi ugrađivanjem u zakon mogli doprineti sređivanju tih standarda, dakle da vodite računa o svakoj normi, o svakoj reči, o svakoj rečenici. Ovde je besmisleno da to ovako suviše uopšteno tretirate.
Drugo, ja sam već insistirao u načelnoj raspravi da se u tački 6) precizira pitanje pornografije. Mislim da bi tu trebalo pre svega upotrebiti termin protivprirodni blud. Taj protivprirodni blud kao termin, kao pojam, postoji u našem pravnom poretku i trebalo bi tu dodati još izvestan termin, ne znam koji bi bio najsrećniji, ali o njemu treba stručnjaci da se izjasne, da li su to lascivne scene, da li su to neke slične scene, to bi moglo da se u zakon uklopi. Ali, da se ostavi samo ovako kako je, taj termin pornografija zapravo ništa u suštini ne znači i ostavlja ogromnu slobodu tumačenja.
Garantujem vam, ono što u Beogradu nije pornografija negde duboko u unutrašnjosti će biti pornografija, sa aspekta onih koji će podnositi prigovor savetu agencije. Savet agencije će dolaziti u situaciju da zauzima različita stanovišta po određenim pitanjima, jer će rešavajući u jednom slučaju možda imati šire kriterije, a u drugom slučaju uže, ako se to ovde ne precizira. Moralo bi da se precizira. Mora se naći neko objektivno merilo da to ne bude samo stvar subjektivne procene ljudi koji su u situaciji da procesuju; nego, objektivno merilo jeste zato što sadrži to i to, i da to onda bude definitivno jasno. To nije teško da se uradi. Mogao bih vam to sada ovde i eksplicirati do kraja, a bojim se samo da bi bujica smeha to sve omela. Znate, ja ne bežim ni od smeha ni od šale ni od bilo čega, ali ova stvar je suviše ozbiljna da bih vam dozvolio da je kompromitujete tom bujicom smeha.

Hvala. Da li se još neko prijavljuje za reč? Izvolite, reč ima potpredsednik Vlade gospodin Žarko Korać, predstavnik predlagača.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, mi smo do izvesne mere ovu raspravu već ovde vodili. Kao što znate, kada smo govorili o članu 19, rekli smo u stavu 1: "Agencija se stara o zaštiti maloletnika i poštovanju dostojanstva ličnosti u programima koji se prikazuju posredstvom radija i televizije, o čemu donosi opšte obavezujuće uputstvo. Očigledno, jedan od najtežih poslova ove agencije biće da donese ovo uputstvo".
Moram da kažem sada iz svojih profesionalnih iskustava, kao psiholog, da ne postoji do kraja zadovoljavajuća definicija pornografije, mada protivprirodnog bluda postoji u užem smislu, to je uža stvar, može se do izvesne mere napraviti tehnička definicija. Problem je što se obično ovo rešava u svim zemljama tako da postoji neka vrsta stručne komisije, znači ljudi nespornih autoriteta, ljudi iz medija, psihijatara, psihologa itd, koji onda nažalost moraju u nekim slučajevima da sami određuju da li nešto potpada pod tu definiciju.
Moram da kažem i to da se ovde mogu kasnije voditi sudski sporovi. Vrlo je komercijalno, nažalost, ponekada prikazivati ovakve sadržaje. Očigledno ćemo imati, kao što su imale mnoge zemlje, sudske sporove oko toga šta je zapravo pornografija a šta nije. Ona je određena, poštovani narodni poslanici, kontekstom. Jedna scena, identična, u jednom umetničkom kontekstu se tretira kao umetnička stvar, a u drugom kontekstu se tretira kao pornografija. Tehnička definicija nije dovoljna. Obično se govori o kontekstu, o svrsi, o nameni itd.
Dakle, hteo bih samo da kažem, ovo je izraziti primer kako će agencija morati mnogo stvari da uradi. Jedna je od njih da da izvesno uputstvo šta će ona smatrati kao nešto što nije dozvoljeno, ali bojim se da će u nekim slučajevima očigledno postojati i neka, ako mogu tako da kažem, druga mogućnost da neki panel napravi procenu nečega što je sporno.
Mislim da je ovde izvesno normiranje moguće, a želim da vas podsetim da je to normiranje ipak u nekim drugim slučajevima stvar procene stručnjaka, koji nažalost mogu često da se drastično razlikuju u tome šta se tretira kao pornografija. Mada kažem, protivprirodni blud je jedna uža stvar koja se može tehnički normirati, ali nažalost nije dovoljna, jer pornografija je znatno širi pojam.

Hvala. Narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS, po Poslovniku.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih vas da u skladu sa stavom 1. člana 81. donesemo odluku na osnovu koje bismo produžili naš današnji rad, kako bismo potpuno završili raspravu u pojedinostima o zakonu o radiodifuziji i na takav način izašli u susret pojedinim poslaničkim zahtevima koji su išli u pravcu prolongiranja daljeg rada sednice za ponedeljak. Mislim da je tako nešto neophodno, s obzirom na obiman  dnevni red i neke limite koje moramo uvažiti i koji su posledica paralelnih aktivnosti poslanika u ovoj skupštini. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Čedomira Jovanovića, predsednika poslaničke grupe DOS, da Narodna skupština produži sa radom do završetka rasprave u pojedinostima.
Po ovoj tački, naravno, rekla sam da završimo raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o radiodifuziji.
Za 95, protiv 30, uzdržanih nema, nije glasalo 22, od ukupno 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da produžimo današnji rad do završetka rasprave o Predlogu zakona o radiodifuziji.
(Iz sale: A ponedeljak?)
Za ponedeljak pitaju poslanici? Na osnovu člana 81. stav 4. - izuzetno sednica Narodne skupštine može se održati i drugim danom ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik Narodne skupštine saopštava poslanicima kada odluči da se sednica održi drugim danima - saopštavam da će ponedeljak biti radni dan, jer postoje opravdani razlozi da završimo ove tačke dnevnog reda do 1. avgusta.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Predlog po Poslovniku.)
Predlog po Poslovniku, izvolite; a uglavnom čuli ste saopštenje za ponedeljak, radni je dan.

Mislim da je veoma dobro što ste doneli odluku da se danas radi dok se ne završi ova tačka dnevnog reda. Zato što sam opozicionar, po prirodi stvari sam glasao protiv, intimno mi je drago što ste doneli takvu odluku. Predložio bih da se sada donese nova odluka da se sutra odredi dan glasanja, da se sutra odmah završi glasanje o ovom zakonu, kako bi mogao da bude odmah objavljen. Ima mnogo drugih stvari koje treba uraditi, da bi se pripremilo njegovo sprovođenje u praksi. Nemam ništa protiv da se u ponedeljak nastavi redovan rad po ostalim tačkama dnevnog reda. Ima ovde mnogo amandmana i trebaće vam sutra bar dva sata za glasanje, pa da se to sutra provede.
(Iz sale: Sutra je Petrovdan.)
Znam da je sutra Petrovdan, na Petrovdan se ode u crkvu, upali se sveća i dođe se i radi se normalno, jer je radni dan. Petrovdan nije proglašen za nacionalni praznik. Petrovdan je radni dan kao i svaki drugi radni dan. Sutra ćemo da postimo, jer je petak, ali ćemo da radimo normalno valjda.

Meni je žao, narodni poslaniče, ali vaš predlog nije u skladu sa Poslovnikom, pa ga ne mogu staviti na glasanje, jer se zapravo radi o članu 81. stav 3: "Predsednik Narodne skupštine određuje dan za glasanje po završetku rasprave o svim tačkama dnevnog reda". Prema tome, nije vam predlog u skladu sa Poslovnikom.
Da li se po amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 68. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Petrović, Zoran Ćirković, Zlata Đerić, Miodrag Stamenković i Radič Joković.
Izvolite, reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.