Dame i gospodo, predlažem u članu 68, tražim u prvom stavu da se briše samo jedna reč. "Svi emiteri u oblasti svoje programske koncepcije dužni su da prilikom emitovanja programa poštuju sledeće standarde u odnosu na sadržaj programa". Sada se sve nabraja i u tački 1) kaže se - primenjujući svetske i nacionalne standarde, obezbede proizvodnju i emitovanje kvalitetnog programa, kako sa tehničkog stanovišta, tako i sa stanovišta sadržaja programa.
Sve je ovo u redu samo da se izbaci "svetske standarde". Treba da stoji - primenjujući odgovarajuće standarde, ili - domaće standarde, a naši standardi moraju biti prilagođeni po nekim drugim pravnim načelima onim preovlađujućim svetskim. Ovde se misli na sve svetske standarde. U svetu mogu postojati različiti standardi i nema jednog jedinstvenog standarda za celi svet u ovoj oblasti, ne postoji. Moglo bi se reći da postoji zapadnoevropski standard, severnoamerički standard, azijski standard, afrički, južnoamerički. Može se na određen način to regionalno grupisati, ali da postoji jedan jedini svetski standard, to je nemoguće.
Kako sam siguran u ovo što govorim? Često lutam po ovim satelitskim kanalima i nailazim na raznorazne programe. Vidite, ti standardi se mogu jasno grupisati u određene celine, po programskim sadržajima, čak po tehnologiji koju koriste. Evropski standardi su već svi na digitalnoj tehnici, ovi drugi nisu. Mogu se grupisati po tipu satelita itd. U ovoj sferi postoje raznorazni standardi. Zašto onda navesti - primenjujući svetske standarde. Onda vam neko kaže - ovo je baš standard iz tog i tog kraja sveta. Je li svetski? Jeste. Čim ga prihvati više zemalja, svetski je. Ne vredi to. Treba u odnosu na svetske standarde odabrati neki, pa reći taj i taj standard, ako želite da imate uklopljen u ovaj zakon i njegovu normu svetski standard, ali treba tek izgraditi nacionalni standard.
Naravno, niste vi krivi što taj nacionalni standard nije izgrađen. On nije ni ranije izgrađivan. Mi smo imali tako turbulentnu atmosferu u sferi medija da je ljude mogla da hvata vrtoglavica, ali nikakvog sređivanja stanja nije bilo. Ubeđen sam da ga ni vi nećete srediti, ali bih želeo ovde da javno ukažem na neke elemente koji bi ugrađivanjem u zakon mogli doprineti sređivanju tih standarda, dakle da vodite računa o svakoj normi, o svakoj reči, o svakoj rečenici. Ovde je besmisleno da to ovako suviše uopšteno tretirate.
Drugo, ja sam već insistirao u načelnoj raspravi da se u tački 6) precizira pitanje pornografije. Mislim da bi tu trebalo pre svega upotrebiti termin protivprirodni blud. Taj protivprirodni blud kao termin, kao pojam, postoji u našem pravnom poretku i trebalo bi tu dodati još izvestan termin, ne znam koji bi bio najsrećniji, ali o njemu treba stručnjaci da se izjasne, da li su to lascivne scene, da li su to neke slične scene, to bi moglo da se u zakon uklopi. Ali, da se ostavi samo ovako kako je, taj termin pornografija zapravo ništa u suštini ne znači i ostavlja ogromnu slobodu tumačenja.
Garantujem vam, ono što u Beogradu nije pornografija negde duboko u unutrašnjosti će biti pornografija, sa aspekta onih koji će podnositi prigovor savetu agencije. Savet agencije će dolaziti u situaciju da zauzima različita stanovišta po određenim pitanjima, jer će rešavajući u jednom slučaju možda imati šire kriterije, a u drugom slučaju uže, ako se to ovde ne precizira. Moralo bi da se precizira. Mora se naći neko objektivno merilo da to ne bude samo stvar subjektivne procene ljudi koji su u situaciji da procesuju; nego, objektivno merilo jeste zato što sadrži to i to, i da to onda bude definitivno jasno. To nije teško da se uradi. Mogao bih vam to sada ovde i eksplicirati do kraja, a bojim se samo da bi bujica smeha to sve omela. Znate, ja ne bežim ni od smeha ni od šale ni od bilo čega, ali ova stvar je suviše ozbiljna da bih vam dozvolio da je kompromitujete tom bujicom smeha.