Poštovana gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, ovde se radi o tome da ćemo finansijski opteretiti u velikoj meri građane Srbije ako počnemo da celokupnu mrežu radio i TV stanica koje smo zatekli, a koje želimo da pretvorimo u lokalni i regionalni javni servis, počnemo da finansiramo od građana. Pitanje je da li je neko građane uopšte to pitao.
Znači, jedna od zanimljivih stvari je bila ovde - mi uzimamo, ako mogu tako da kažem, jedno pravo, jednu slobodu da se branimo, procenjujući da je javni servis jedno dobro i u interesu svih građana Srbije, i ono što je inače praksa u čitavoj istočnoj Evropi i u Evropi u celini; međutim, u ovom slučaju traži se da se 10% sredstava izdvoji upravo za te lokalne i regionalne stanice, koje su osnivane dosta masovno u Srbiji i koje su sada, naravno, najvećim delom na budžetu opština ili nešto šire i koje vrlo teško u ovom trenutku preživljavaju, s obzirom da su i same opštine najčešće siromašne i nemaju velika sredstva da izdvoje.
Razumem zalaganja da se tim ljudima koji tu rade, koji su odigrali vrlo često jednu časnu i vrlo važnu informativnu ulogu, pomogne u ovom trenutku, ali na ovakav način se to ne može rešavati. Prvo, moram da vam kažem da tih lokalnih TV i radio - stanica ima veoma mnogo. U ovom trenutku ne mogu da napravim procenu, ali sam sasvim siguran da u Srbiji ima najmanje stotinak takvih TV stanica.
Takođe moram da vas upozorim da ako uzmete 10% od budžeta koji će imati ovaj javni radiodifuzni servis, republički i pokrajinski, ako to podelite videćete da to može da se pretvori u sredstva koja nisu dovoljna da mnogima od njih pomognu. Neke od njih i nisu tako male, neke jesu, a sa druge strane RTS će ponovo, kao javni servis, odnosno pokrajinski, ostati bez sredstava i onda se mi praktično ovde igramo.
Mi uvodimo kao neku pretplatu, opozicija nas napada, građani su nezadovoljni, a pare nisu dovoljne da se održi RTS. Drugim rečima, nikakve koristi onda ne bi bilo. Molim vas, naravno da ova pretplata nije napamet napravljena, napravljena je u dogovoru sa televizijom, sa ljudima koji se brinu o finansijskom poslovanju televizije, koji se brinu o tehničkoj opremljenosti, sa tehničkim direktorom RTS-a, uz neku njihovu procenu šta je minimum ulaganja da se to ne raspadne, jer to se i raspada, zbog zastarelosti opreme, zbog raubovanja opreme. Mislim da prihvatanje ovakvog amandmana ne bi pomoglo lokalnim i regionalnim TV i radio stanicama, a sa druge strane RTS, kao i RT Novi Sad, bi lišili minimuma sredstava koja su im neophodna da opstanu.
Dakle, to je bio jedini razlog, a ne neko nepoštovanje i neko naše osećanje da tim ljudima ne treba pomoći. Očigledno se postavlja veliki problem kako da se sada finansiraju, ako mogu tako reći, te regionalne i opštinske radio i televizijske stanice, koje su inače, po predlogu zakona, i bez ove izmene koju smo uneli naknadno da se za četiri godine privatizuju, praktično predviđene da dođu u proces privatizacije.
