Gospođo Čomić, gospodine ministre, ja ću govoriti u ime poslaničke grupe Narodni socijalisti. Narodni - iz mnogo razloga, a i kolegi koji nije razumeo nešto da objasnim: da smo mi, koje je on spominjao, jako učestvovali na izborima i da su ostale kolege iz te poslaničke grupe učestvovali na izborima u svojim sredinama onako kako je to radio Stevan Ž. Gudurić, u ovoj skupštini bi raspored snaga bio jako drugačiji. Ali, da se vratimo na ove poreske zakone, koje je gospodin ministar ovde izložio. Da počnemo sa dobrim, pošto ćemo završiti sa onim što nije dobro.       
Činjenica da su neka manja poreska zahvatanja u odnosu na pre, to je dobro. Da li je baš neki raspored i prioritet toga dobar, pitanje je, zato što, ako sam ja matoriji pa sam išao u školu i prvo naučio da čitam knjige, a tek kasnije kao matoriji sam naučio na kompjuteru. Koliko znam, ovi sadašnji klinci prvo čitaju knjige, pa se onda dohvate kompjutera. Da li je baš raspored toga šta prvo da se oslobodi, a šta posle, o tom-potom.
Isto tako, ne mogu da razumem kakva je razlika između trofejnog oružja i onog koje kod kuće stoji na natkasni, u ormanu, na zidu, koje se ne nosi. Koliko se ja razumem, i jedno i drugo je isto. Kazaću vam da ja imam "zastavu 88", koja isto tako stoji u ormanu kao i "parabelum" iz 1944. Taj "parabelum" je objektivno opasniji pošto je teži, pa kad uzmeš za dršku da nekog kvačiš po glavi. I jedan i drugi ne služe nizašta.
Mene zanima, ako se pre godinu dana ovde pričalo koliki treba da budu porezi, ili je to bilo pogrešno tumačenje, zašto u privatizaciji oni koji kupe fabrike ne plate porez, ili nas je možda ovde ministar Vlahović obmanuo kad je tvrdio da, po Zakonu o privatizaciji, 5% pripada lokalnoj samoupravi. Izneću vam primer moje opštine. "La farž" je kupio Beočinsku fabriku cementa, ovde sam objašnjavao kako itd, da se sad ne vraćamo na isto. Opština Beočin je dobila 5%. Piše na tim papirima da je to od privatizacije, pa hajde da verujem. Možda je to onda bolje zato što kažu da porez ne zastareva, pa ćemo mi verovatno kad-tad dobiti onih drugih 5%, jer teško mi neko može objasniti da je normalno da ja kupim kuću i moram da platim porez na prenos apsolutnih prava, a ako kupim Beočinsku fabriku cementa, onda ne moram da platim porez. To baš nije jako logično ni u onom delu koga mi to opterećujemo porezom - one što nemaju ili one što imaju. Na ovaj način, izgleda, one što nemaju.
Isto tako, da vas pitam šta dobijam tim porezom. Recimo, ako odeš u policiju da registruješ nov auto strane proizvodnje, koji je neka ovlašćena kuća uvezla, prošao državnu carinu i sve ono državno, onda moraš da potpišeš papir, kao poreski obveznik u ovoj državi, da 60 dana, pod krivičnom odgovornošću, ne možeš otuđiti taj auto, jer ako neko ustanovi da je negde neko drpio taj auto, ti moraš o svom trošku da ga vratiš nazad. Trebalo bi da je država zaštitila mene kao građanina, a ne nekog uvoznika ili ne znam koga drugog, jer prolazi kroz državne organe. Prema tome, ako ćemo imati tako, onda da ne plaćamo porez ako ne možemo dobiti ono što država nama za taj porez treba da vrati.
Jedna je stvar tu još bitna. Gospodin ministar je i ovde govorio o nekim prilično optimističkim pokazateljima što se tiče privrede. Znate, od ovih 27 godina koliko radim, 22 radim u privredi, pa se tu nešto malo razumem iz prakse i ne mislim da je to baš tako. To je verovatno jedna realna posledica situacije. Svaki resor u ovoj državi ima nekog ko je zadužen, jedino privreda u Srbiji nema ministra za privredu. Sada će neko ovde kazati - postoji gospodin Vlahović. Samo, ja dve godine ćulim uši, a nisu mi ni male, a jedino nikad nisam čuo da gospodin Vlahović priča o privredi. O privatizaciji priča svaki dan i toga možeš koliko hoćeš da se naslušaš.
Prema tome, nije čudno što ti pokazatelji u privredi nisu tako optimistički kao što je izneo gospodin ministar, ali ja bih zaista voleo da ministar danas ovde, kada ponovo izađe za govornicu, objasni i da onda možemo posle toga preporučivati ljudima u Srbiji da li je povoljnije kupovati fabrike ili kuće, jer ako za kuću plaćaš porez to onda nije dobro, a ako za fabrike ne platiš porez, to je onda verovatno vrlo prijemčivo, pa da onda ljudima odavde pošaljemo poruku - manite se kuće, kupujte fabrike, tamo može puno više ljudi da stanuje.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a posle njega Zaharije Trnavčević.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, gospodine ministre, prvo moram da izrazim protest zbog odnosa skupštine prema prekjučerašnjem aktu fizičkog nasilja nad poslanikom SPS gospodinom Baralićem. Dozvoljava se nasilje na zvaničnoj sednici. Nije to bilo nasilje ni u holu, ni za vreme pauze, ni na ulici, nego ovde u Skupštini na zvaničnom sastanku. Kakvu sigurnost i zaštitu mogu da očekuju građani, kad se u najvišem zakonodavnom telu zemlje toleriše fizičko nasilje i ne izriču adekvatne mere? Ne zaboravimo da će taj presedan imati dalekosežne posledice za ukupno ponašanje u društvu. Suština je da je Skupština trebalo po ovom pitanju da zauzme svoj stav, a ne da se to prepusti samo Odboru, koji sigurno nije bio kompetentan da odluči na način kako je odlučio.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ukoliko nemate nameru da novčanu kaznu za poslanike Baralića i Stefanovića dovedete u vezu sa zakonom o porezima, molim vas da pređete na temu.)
Prelazim na set poreskih zakona, ali zaista je i ovo aktuelno pitanje koje ima i te kako posledice za rad ove skupštine. U obrazloženju predloga za izmene i dopune ovog seta od šest poreskih zakona Vlada ističe da se ovim nastavlja sprovođenje poreske reforme, naglašava da nastoji da ostvari pravičan pristup prema poreskom obvezniku u pogledu njegove ekonomske snage i da želi da, preko instrumenata poreske politike, utiče na ekonomsku i socijalnu politiku kroz smanjenje pojedinih poreza. Proklamovani ciljevi nisu sporni. Međutim, kroz ponuđena rešenja se vidi da se radi, manje-više, o kozmetici u smislu smanjenja poreza, a na drugoj strani se vrše povećanja.
Evo, pogledajmo to na primeru Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Ja ću jedino napraviti osvrt na taj zakon. U članu 1. Vlada predlaže da maksimalno neoporezovani iznos koji se zaposlenom isplaćuje kao otpremnina prilikom odlaska u penziju bude do dvostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici. Do sada je neoporezovani iznos mogao da bude i znatno veći. Naime, prema članu 90. Zakona o radu, visina otpremnine pri odlasku zaposlenog u penziju utvrđivala se opštim aktom, ugovorom o radu, odnosno prema opštem kolektivnom ugovoru, odnosno onih poslodavaca koji su taj ugovor zaključili. Istina, prema tom kolektivnom ugovoru neoporezovani iznos je bio jedna i po zarada. Međutim, to se odnosilo samo na one poslodavce koji su imali zaključen takav ugovor, a prema Zakonu o radu ne postoji obaveznost da se taj ugovor i zaključi. Drugim rečima, poslodavac je mogao bez plaćanja poreza da isplati otpremninu pri odlasku zaposlenog i u visini višemesečnih zarada. U praksi su to bile najčešće tri zarade.
Ukupan iznos otpremnine zavisio je dalje od poslednje mesečne zarade zaposlenog, a ako je to bilo za njega povoljnije mogao je da bira: da uzme svoju zaradu, svoj prosek, prosek od poslodavca ili prosek u Republici. To su sve prednosti u odnosu na ovaj predlog koji smo danas dobili od Vlade. Neopravdano je što sada Vlada predlaže povećano zahvatanje i time hoće da isplatioce optereti povećanim nametom. Ukoliko se ne promeni predlog Vlade, imaće za posledicu to da će poslodavci isplaćivati manji iznos otpremnina. Nije humano i teško može bilo čime da se pravda da se na kraju radnog veka zakida pravo zaposlenog kad odlazi u penziju.
Dalje, u članu 12. Vlada je predložila da se ukine dosadašnja olakšica koja je iznosila 40% za isplate članovima učeničkih, omladinskih i studentskih zadruga. Više je današnjih govornika, kolega poslanika, i na ovo skretalo pažnju. Kako ovde ovo opravdati? Da li predlagač zna koja je to kategorija omladine koja ostvaruje povremene zarade u ovim zadrugama?
Mnogi mladi su prinuđeni da prihvate taj povremeni rad preko zadruge, jer im roditelji nisu u stanju da obezbede potreban iznos novca za nabavku knjiga, da plate školarinu, da plate smeštaj u domu, da obnove garderobu, a da ne govorim da skupe nešto novca za vreme letnjeg raspusta da odu negde na turističko putovanje ili na more. Imajmo u vidu i to da oni obavljaju vrlo teške i opasne poslove, radi se o utovaru i istovaru, nošenju nameštaja, čišćenju prozora na višespratnicama, čišćenju snega itd. Ne zaboravimo da članovi tih zadruga nemaju ni penziono, ni socijalno, ni zdravstveno osiguranje. Ukoliko se dosadašnja olakšica ukine, taj povećani porez pašće na teret omladine. Zapravo, poslodavci će brzo taj povećani izdatak prebaciti na njih kroz smanjenje neto isplata. SPS, kao partija socijalne pravde, zalaže se da se na ovu vrstu primanja porez ne povećava, već da se zadrži na postojećem nivou, a u dogledno vreme da se znatno smanji ili potpuno ukine.
U istom ovom zakonu u članu 11. se reguliše oporezivanje prihoda sportista i sportskih stručnjaka, SPS predlaže da se olakšice povećaju sa predloženih 50 na 70%. Ceneći značaj sporta za omladinu, kao i za sve građane, kao i podsticanje da se njime što masovnije bave, više će se postići smanjenjem poreza, nego njegovom povećanom naplatom i unošenjem u republički budžet. Takođe, zbog podsticaja razvoja vrhunskog sporta i njegovog pozitivnog uticaja na mlade i na međunarodnu afirmaciju zemlje u celini, treba osloboditi plaćanja poreza na prihod vrhunske sportiste sa posebnim zaslugama, naglašavam - sa posebnim zaslugama, jer je to Zakonom o sportu regulisano, kao i prihode za nacionalna priznanja i nagrade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta. To je regulisano Zakonom o sportu, gde se reguliše oblast opšteg interesa sporta u Republici.
Dalje, vezano za član 14. SPS predlaže brisanje tog člana kojim Vlada predlaže ukidanje progresivnog zahvatanja godišnjeg poreza na dohodak građana i da se ubuduće plaća po proporcionalnim stopama. Teško je razumeti predlog Vlade koji odstupa od svetske prakse, jer je obrnuta svetska praksa, a to je danas ministar potvrdio navođenjem Rusije i nekih zemalja koje su u tranziciji. Taj prilaz je da plaća više upravo onaj ko ima. To mora da plati po progresivnim stopama. Ovim se postiže i poštovanje jednog od poreskih pravila, a to je pravilo poreske pravičnosti. Podsećam da su i tu socijalisti dok su bili na vlasti uvek propisivali progresivnu stopu kod ovog vida poreza i time vodili pravedniju i socijalnu i poresku politiku.
S obzirom da se vodi objedinjena rasprava o šest zakona, nemam vremenskih mogućnosti da ukažem na još neke stvari koje smatram da bi trebalo da se poboljšaju u Predlogu zakona, ali verujem da će sugestije kolega poslanika, a u prvom redu poslanika SPS-a koji su podneli veliki broj amandmana, biti prihvaćene i u opštem interesu izvršeno poboljšanje zakonskih predloga od strane Vlade. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević, a posle njega narodni poslanik Đuro Popović. Za načelnu raspravu po redosledu prijavljen je ukupno 31 narodni poslanik, a do sada je svoje pravo na reč iskoristilo 12 narodnih poslanika. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, mi imamo značajan posao i juče smo usvojili jedan zakon o poreskom sistemu i administraciji, a danas nekoliko zakona kojima se menjaju i dopunjuju postojeći poreski zakoni. Kada Vlada podnosi predlog da se promeni i izmeni jedan zakon, ona priznaje da nisu ostvareni oni ciljevi koji su bili očekivani u času kada je taj zakon podnet Skupštini na usvajanje. To je jedna pozitivna crta u ponašanju Vlade, da sama uviđa da bi neka rešenja mogla da budu korigovana u korist onih koji proizvode i onih koji troše.
Mi, narodni poslanici ovde smo zaista predstavnici građana, koji nam skreću pažnju na izvesna postupanja ili manjkavosti postojećih propisa i traže od nas da u ovoj skupštini u ovakvim prilikama zastupamo i branimo njihove interese. Ja to ovog puta i činim. Nisam vičan podnošenju amandmana, niti sam to do sada uradio, jer ima dosta ljudi koji su plodotvorniji u tom pogledu od mene. Želim gospodinu ministru da predočim da je propušteno da se u član 11. postojećeg Zakona o porezu na promet u tački 4) uvrste i famozne, a ministar to dobro zna, pčelinje matice. Molim vas, ovo što ću reći ne ide baš u atar samog ministarstva.
Naime, otkako je donet zakon prijatelji koji se bave selekcijom pčelinjih matica su tražili, pošto izrikom nije navedeno u tački 4. pčelinje matice, da se ona formulacija - seme za reprodukciju, primeni i na pčelinje matice. Jedna matica snese oko 50.000 jaja, položi ih, i to je poput neke vreće u kojoj ima 50.000 zrna za rasplod. O tome sam tražio da Ministarstvo poljoprivrede da takvo tumačenje i da podrži taj stav. Na istom spratu se nalaze Ministarstvo poljoprivrede i Republička uprava javnih prihoda. Molim vas, evo puna godina dana, to pitanje nije do sada rešeno.
Molim ministra da iskoristi svoje pravo, a on je vrlo dobro upoznat sa ovim, da u nekom obaveznom tumačenju tačke 4) člana 11. postojećeg Zakona o porezu na promet da tumačenje i na taj način jedinu naučnu ustanovu koja se bavi selekcijom pčelinjih matica, a zove se "AP centar", oslobodi jednog tereta od 600.000 dinara godišnje.
To za budžet nije velika stavka, ali za njih je to kao kada komarcu iščupate nogu. Oni više daju na taj način, nego što dobijaju od fonda iz agrarnog budžeta Ministarstva poljoprivrede, za selekciju. Molim vas, gospodine Đeliću, stvar vam je više puta predočena: da na ovaj način, bez menjanja ovog teksta, za formulaciju - seme za reprodukciju, date tumačenje da se odnosi i na pčelinje matice. To je svojevrsni oblik semena.
Takođe sam zamoljen od grupacije "Srbija vino" da ovde u raspravi o izmenama i dopunama Zakona o akcizama iznesem sledeće: vino treba takođe osloboditi plaćanja akciza. Želeo bih da vas podsetim, u mnogim zemljama vino se tretira kao prehrambena namirnica. Kod nas je opterećenost oko 12 dinara po litru. Ovog časa domaća vinarska produkcija je suočena sa uvozom jeftinih vina iz Makedonije na koje se plaća samo 1% carine.
Naše vinarske kuće, pored toga što je berba osrednja i ove jeseni je bila velika trulež i botritis zbog velikih kiša, ne mogu da prodaju svoje zalihe, ne mogu da isplate vinogradare. I, šta se onda događa? Događa se to, gospodo narodni poslanici, oni iz vinogradarskih krajeva, iz Prokuplja, Kruševačkog vinogorja znaju da je kod nas od 100.000 hektara nekada rodnih vinograda ova zemlja pala na ispod 30.000 hektara vinograda koji rađaju. Bio sam nedavno u Sloveniji i video sam jednu impresivnu ekspanziju vinogradarske proizvodnje. Imamo jedan regres koji preti da tradicionalna vinogradarsko-vinarska produkcija u ovoj zemlji potpuno nestane.
I još jedna preporuka, gospodine ministre: da se porez na promet za vino plaća odloženo. Mislim da je moguće da se prihvati takva jedna olakšica, jer vinarske kuće "Krajina vino", "Vino župa", odnosno "Rubin", "Prokupac", kada prodaju vino lancu supermarketa čekaju na novac 60 do 90 dana, drugačije neće da ga kupe. Oni porez na promet i akcizu moraju da plate odmah, onoga časa kada vino napusti podrum.
Molim vas da imate razumevanje za ovo iz sledećih razloga: budžet kao značajan akt svake države koji uređuje i odnose države prema građanima i građana prema državi, osim ove fiskalne i ove socijalne, nažalost, velike socijalne stavke i karakteristike koju ima, mora da ima u većem stepenu i razvojnu funkciju. To znači da se donose takva rešenja, olakšice, povlastice koje će da podstiču ne samo porast potrošnje kao u ovom slučaju, ulja, šećera i masti, što je vrlo značajno, jer ima kuća u kojima se na onaj pirotski način sirke, sirke, zejtin, jedna kap ulja, uostalom ministar Đelić to zna, već i proizvodnja.
Maločas sam izneo dva predloga: u vezi sa pčelinjim maticama koje su produktivnije, koje daju 30 do 40% više meda, kojima je takva matica selekcionisana; da se ukinu akcize na vino, da se odloženo plaća porez na promet, jer na taj način će možda početi i obnova vinogradarstva koje je danas u jednoj strahovitoj deklinali opadanja.
Nadam se, gospodine ministre, da ste ovo sa razumevanjem saslušali i da će uslediti odgovarajuće promene u zvaničnim aktima, da se ovo učini. Veliko vam hvala.

Reč ima narodni poslanik Đuro Popović, a posle njega narodna poslanica Emilija Krstić.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, očigledno je aktuelna vlast u svom reformskom pohodu krenula naopakim redosledom. Naravno da promene, tako željno očekivane i svesrdno podržane celinom plebiscitarno iskazane narodne volje, podrazumevaju donošenje odgovarajuće zakonske regulative od strane ovog visokog doma. Međutim, valjda u baš svakom posrnulom seoskom gazdinstvu  najpre treba stvoriti uslove da se podignu staje i obori, uzoru, obrade i zaseju njive, pa makar domaćini jedno vreme živeli u čatrlji.
Dakle, od Vlade Republike Srbije sa pravom se očekivalo da se najpre podstakne i omogući proizvodnja i da šansa za stvaranje novih vrednosti, a potom da se pristupi osavremenjavanju zakonske regulative i u poreskoj oblasti. Vlada premijera Zorana Đinđića svojim nečinjenjem i činjenjem doprinosi kolapsu u Srbiji na raznim frontovima; mnogi nosioci privredne aktivnosti su u pravoj agoniji, s tim što je tako i u neprivredi, stotine hiljada ljudi izgubilo je posao, a u bedi živi i većina penzionera.
Veoma je karakterističan i jedan primer iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet. Naime, predloženim zakonskim aktom nije predviđeno oslobađanje od poreza na promet umetničkih dela koja podležu svojstvu kulturnog dobra i značajnog kulturnog dobra, odnosno kulturnog dobra od posebnog značaja.
Fiskalno zahvatanje u ovom slučaju ima zaista neprocenjive štetne posledice, a činjenica je da oporezivanje presudno utiče da mnoga umetnička dela ostaju van vidokruga javnosti, odnosno skrivena u skrovištima privatnih kolekcija. Istovremeno su ovi dragulji često i predmet šverca, odnosno nezakonite i nekontrolisane prodaje belosvetskim inostranim kupcima. Naravno da se time čini neizmerna šteta nacionalnom blagu, pa i mnogo više od toga. Teško zemlji u kojoj se, kao u ovoj našoj, uistinu nipodaštava kulturna baština, kao kada je u pitanju cena neminovnog gubitka nacionalnog identiteta. U celini gledano, predlozi akata u setu tzv. poreskih zakona ne ispunjavaju u dovoljnoj meri očekivanja građana Srbije, a opozicija je čak i većinu sada predloženih olakšica davno zahtevala. Ovo je samo delimično pretočeno u odredbe zakonskih akata koji su pred nama. Hvala na pažlji.

Reč ima narodna poslanica Emilija Krstić, a posle nje narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, istinski verujem u vaš veliki trud da oblast kojom se bavite dovedete u red i sprovedete reforme u fiskalnoj oblasti, u resoru, kažem, kojim se bavite u Vladi Zorana Đinđića, ali isto tako mislim da reforme ove oblasti moraju da budu praćene reformama u svim ostalim oblastima da bismo svi bili zadovoljni, a verujem da biste i vi bili zadovoljni i brzinom i kvalitetom, odnosno lakoćom kojom obavljate posao u ovoj oblasti.
Naime, mislim da je 2001. godine, kada smo usvojili u oblasti poreza na promet roba i usluga neke izmene i dopune koje su podrazumevale jedinstvenu poresku stopu od 20% na promet roba i usluga, bila neka prva faza; i naravno, ovo je sada trebalo da bude neka druga faza koja, mislim da se slažete sa mnom, trebalo da podrazumeva smanjenje broja poreza i smanjenje stope jedinstvenog poreza sa 20% na još niže. Pored, naravno, smanjenja i ovih ostalih stopa poreza na fond zarada, ukidanja poreza na transakcije, itd, o čemu ću kasnije.
Ali, ne znam zašto ste vi u ovom momentu donekle odustali od svog koncepta koji je ovo podrazumevao kao neki drugi korak ka ukidanju poreza na promet koji ne postoji u zemljama Zapada i uvođenju poreza na dodatu vrednost. Mislim da ste odustali od toga, ne znam zašto.
Prosto ne bih volela da pomislim da je ovo ukidanje poreza na neke artikle, povezano sa kampanjom u predsedničkim izborima, ali možda jeste povezano na neki način, a možda je to neka vaša kalkulacija da biste u tom delu mogli da napravite takve olakšice za građane i da sa tim, rekla bih, parcijalnim rešenjima izađete pred građane Srbije.
Ali, bez obzira na to ja ću se ukratko osvrnuti na sve izmene i dopune svih ovih zakona koji su u setu danas na dnevnom redu.
Prvi je porez na promet, znači ulje, šećer i ono na čemu bih se zadržala jer dolazim iz sredine koje se to tiče, a to je ukidanje ovog poreza na usluge izdavanja u zakup poslovnog i drugog prostora. Mi smo još aprila ili marta meseca, svi oni koji su članovi Odbora za trgovinu i turizam znaju, izašli sa inicijativom za smanjenje ovog poreza, jer su poreski nameti bili visoki, negde preko 40%, što je za posledicu imalo da su stanodavci koji su svoje kapacitete izdavali u zakup turistima izbegavali da prijavljuju svoje goste i time i plaćanje poreza.
Naravno, to je vašu kasu, odnosno kasu budžeta Republike Srbije olakšalo, ali olakšalo je i kasetu budžeta lokalnih samouprava i činjenica je da smo mi ostali bez izvesnog dela boravišne takse. Naravno, tada, kako ste mi rekli juna meseca, nije bilo prostora da se ta izmena sprovede u ovom domu, tako da smo došli u situaciju da je turistička sezona prošla a da mi sa izmenama izlazimo sada u novembru mesecu.

Oprostite narodna poslanice, molim narodne poslanike da poštujući Poslovnik i govornika, ko god on bio, malo više pažnje unesu u slušanje. Zaista vas molim. Izvolite.