Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 139 narodnih poslanika i molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Stanko Kovačević, Neda Arnerić, Miodrag Jaćimović, Slavoljub Matić, Radmilo Milošević, Miroslav Martić, Višnja Nežić, Juhas Atila, Petar Mišić i Branko Pavlović.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, Narodnog pokreta "Otpor", Nacionalnog demokratskog instituta, Udruženja univerzitetskih profesora i nastavnika Srbije - Sekcija "Kolubara" i predstavnike USAID-a .
Pozdravljam prisutne goste.
Obaveštavam vas da je u Narodnoj skupštini Republike Srbije obrazovana nova poslanička grupa pod nazivom poslanička grupa - Demohrišćanska stranka Srbije - Samostalna Srbija, koju sačinjava sedam narodnih poslanika.
Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik prof. dr Predrag Stojanović, a za njegovog zamenika narodni poslanik Gvozden Jovanović.
Nastavljamo rad po utvrđenom dnevnom redu.
Pre nego što nastavimo rad, želim da vam kažem da je zakazana sednica Zakonodavnog odbora, odnosno zakazujem sednicu Zakonodavnog odbora u 12,00 časova.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Ivan Andrić, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, a to vreme se raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim predsednike poslaničkih grupa da predaju liste sa prijavama za reč.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA PROMET (zajednički načelni pretres sa 3, 4, 5, 6. i 7. tačkom dnevnog reda)
Otvaram zajednički načelni pretres o:
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na promet,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, i
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Pitam da li želi reč predstavnik predlagača, ministar finansija i ekonomije, gospodin Božidar Đelić? (Da.) Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ovo je drugi deo druge faze poreske reforme. Neću ponavljati ono o čemu smo pričali juče, a u vidu, rekao bih, generalne filozofije povoda i načina na koji smo došli do ovog paketa. Želeo bih samo u ovih nekoliko minuta uvodnog izlaganja da naznačim najvažnije elemente ovog poreskog dela. Ovde se radi, u komplementu onoga o čemu smo pričali juče, o zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je temelj jedne zdrave poreske administracije koja može da sprovede sve ove zakone, a ovde govorimo o materijalnim zakonima. Hteo bih da kažem da je ideja i smernica u ovom delu je bila veoma jednostavna.
Želeli smo da imamo tri ključna elementa u ovom poreskom paketu. Prvi je da sagledamo koji su to elementi u našem poreskom sistemu, gde bismo mogli da napravimo dodatni pomak za životni standard naših građana. Druga smernica je bila - što povoljniji ambijent za privređivanje, i u tome su dve najvažnije stvari koje su u ovom momentu važne za Srbiju, a to su zapošljavanje i investicije. Treća smernica, to je da se uspostavi jedna fer konkurencija na našem tržištu i jačanje finansijske discipline. To je suzbijanje sive ekonomije.
Sada bih želeo da kažem nekoliko rečenica o ove tri ključne smernice ovog poreskog paketa. Što se tiče samog standarda naših građana, naravno da on nije na nivou gde bismo mi hteli, gde bi naši građani hteli da on bude. Napravljen je značajan pomak. Naravno, često čujemo da te statistike koje pokazuju te potrošačke korpe nemaju veze sa životom. Međutim, kako god da uzmete i pogledate koliko može danas da se kupi sa prosečnom platom ili penzijom i da to prevedete u kilo krompira, luka, raznih namirnica ili pak nekih dobara, bele tehnike, vidimo da je za poslednje dve godine napredak napravljen. Sinteza toga je minimalna potrošačka korpa za jednu porodicu od četiri člana za koju su bile potrebne dve prosečne plate u Republici Srbiji u januaru 2001. godine. Prevedeno možda na još jednostavniji jezik to znači da u porodici gde su oboje radili, oboje je trebalo da rade i da primaju da bi mogli da pokriju taj minimum preživljavanja.
Današnja situacija je takva da je potrebna jedna prosečna plata u Republici da bi se podmirila ta jedna minimalna potrošačka korpa za porodicu. To znači da u jednoj prosečnoj porodici, gde oboje rade, jedan radi za preživljavanje, a sada već drugi može da zarađuje za nešto malo više. Da li je to malo više nešto sjajno? Naravno da nije. Ako je suditi po nekim drugim elementima, pogledajmo potrošačke kredite, a za potrošačke kredite znamo da se traži minimalni iznos prihoda i neka perspektiva, žiranti i mogućnost da se to otplati, tu vidimo da tamo gde je bila stvarno nula, sada se pretočilo u nekih milijardu, milijardu i po dinara potrošačkih kredita mesečno u Srbiji. Mogao bih da nastavim dosta dugo o tome da je standard života popravljen. Popravljen je i niko ne može to da ospori. Pitanje je da li je on popravljen za sve. Odgovor je - jeste, on je popravljen za sve, ali problem je u tome što i dalje imamo široke slojeve našeg stanovništva koji žive veoma teško.
Poreska politika, ne možete to do kraja sanirati i najbolja socijalna politika za ugrožene slojeve našeg stanovništva je ona koja se izražava na rashodnoj strani, jer onda se najbolje cilja i pomoć ide onima kojima je najnužnija. Rekao bih, u samom pristupu poreske reforme videli smo, povodom ideje da se vodi socijalna politika kroz poresku politiku i bilo koja druga politika, politika nataliteta, razvojna politika, da je poreska politika jedan od najlošijih instrumenata i on je podosta tup da se vode te druge politike. Kada date poresko oslobođenje na datom proizvodu, vi dajete tu olakšicu svima, i siromašnim i bogatim. Zbog toga to nije najbolji instrument za vođenje jedne socijalne politike.
A onda ćete me pitati - pa zašto onda predlažete, ili zašto ste predložili prošle godine oslobađanje od plaćanja poreza na promet za neke važne namirnice. Odgovor leži u tri razloga. Prvi razlog je: zbog toga što mi i dalje na rashodnoj strani nemamo dovoljno razrađene mehanizme da obuhvatimo i da ciljamo, kako to kažu ekonomisti i socijalni radnici, one kojima je pomoć najpotrebnija. Znači, još nismo na rashodnoj strani, u onoj meri koliko bi trebalo da budemo, spremni da ciljamo i da znamo realnu situaciju na terenu za one kojima je pomoć potrebna. Naravno, možemo da kažemo - hajde da sačekamo dok se to desi, međutim, radi se o velikom broju naših građana i vreme za čekanje ne postoji.
Drugi razlog je zbog toga što se ako pogledamo ono što je u potrošačkoj korpi, mora ipak napraviti jedna razlika između onoga što bi ekonomisti nazvali - je neelastično ili, po malo normalnijem jeziku, bez čega se ne može, ono što je ljudima stvarno nužno da bi koliko - toliko živeli i zbog toga imate i voće i povrće, one razne namirnice koje su važne za sve i koje svi moraju da kupe i koje nisu izraz kupovne moći.
Porez na promet je porez koji je namet na kupovnu moć, međutim, imate tu klasu namirnica i stvari koje nisu izraz neke kupovne moći nego nužde. Zbog toga jedan broj elemenata i dobara treba da bude diferenciran, jer to su jednostavno one stvari bez kojih se ne može, niko, pa i oni najsiromašniji ne mogu. To je jedan od elemenata, vratiću se na to u obrazlaganju zašto smo predložili da se oslobodi ovo što se oslobađa.
Najzad, treća stvar, zbog toga što je toliko važno, zbog toga još nismo u stanju to da ciljamo na pravi način i zbog toga što, kao što sam rekao i u decembru prošle godine kada je bilo obrazlaganje za oslobađanje poreza na promet za neke druge namirnice, imamo nelojalnu konkurenciju i dosta razgranat šverc nekih dobara. Pogledajte šverc ulja između Republike Srpske i Srbije, pogledajte šverc šećera i videćete da oslobađanje ovde poreza na promet jeste neko svojevrsno priznanje izvršne vlasti da u ovom momentu na rashodnoj strani nismo još u stanju da ciljamo na pravi način, a da na kontrolnoj strani nismo još u stanju da uspostavimo dovoljni stepen prave kontrole za ono što se dešava na tržištu.
To ne znači da mi odustajemo od toga da se bolje cilja na rashodnoj strani, naravno da ne odustajemo od toga da se bolja kontrola uspostavi, ali predlog koji je danas pred vama, oslobađanje nekih namirnica od poreza na promet, izraz je realnosti i naše države i socijalnog momenta i stanja naše uprave, kada se tiče tržišne inspekcije i, što nije manje važno, sanitarne inspekcije, inspekcije koja je na granici i carine. Jedan od problema je tu, a te kontrole moraju biti jače da bi bili u stanju da sprečimo taj šverc.
Sve u svemu, oko ovog prvog paketa, iz tih razloga (mislim na ova tri ključna koja sam naveo) predlažemo da se od poreza na promet izuzmu šećer, jestivo ulje i mast, kao tri elementa koji još nisu oslobođeni iz te minimalne potrošačke korpe koju smo popunili na početku ove godine, a sećate se oko voća i povrća, ribe, jaja, mesa i isto tako lekova sa pozitivne liste i, da napomenem, komunalija. Kada to sagledate i izanalizirate tu potrošačku korpu, onda vidite da ono što je minimalna potrošačka korpa što se tiče namirnica, lekova, a tu najviše mislimo na one najsiromašnije slojeve, na naše penzionere koji moraju da troše te lekove, vidimo (tu su i komunalije) da smo napravili veoma značajan napredak. Nema druge zemlje u Evropi koja ima stopu nula poreza na promet na ta dobra, imaju neke manje stope, mnogi imaju više stope, ali nijedna zemlja, naročito u tranziciji, nema nultu stopu na tako široki broj roba bez kojih se ne može. Zato vam predlažemo da oko ta tri dobra usvojite ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na promet. To će koštati dosta državnu kasu, naročito zbog ulja; neka procena je da će to koštati državnu kasu tri ili četiri milijarde dinara.
Postoje još dve stvari koje nisu direktno vezane za ovo bez čega se ne može, a predlažemo da se ukine porez na promet na te dve stvari. Prva stvar, to su kompjuteri i softver, i to iz dva razloga; to, naravno, nije minimalna potrošačka korpa, ali mi polazimo sa toliko niskih grana opremljenosti naših građana i naše privrede, i ako želimo iole da budemo konkurentni, da stvarno uđemo kao Srbija u tu ekonomiju znanja, stvarno ono što je obeležje 21. veka, želimo na ovaj način da podstaknemo opremu naših građana i naše privrede.
Pod jedan, zbog međunarodnih računovodstvenih standarda nije moguće osloboditi softver koji se kupuje odvojeno od hardvera, kada ga kupuju preduzeća, a već godinama se čuje, tokom 90-tih, problem preduzeća da kada kupuju kompjuter na kome je već instaliran softver ne plaćaju porez na promet jer je to osnovno sredstvo, ni na jedno ni na drugo, a kada kupe softver odvojeno od hardvera, onda moraju da plate porez na promet.
Mi smo pokušali da vidimo da li je to moguće prevazići pravilnikom, ono što su osnovna sredstva a nalaze se na saveznom nivou, i odgovor je bio negativan, zbog međunarodnih računovodstvenih standarda koje želimo da respektujemo kao zemlja i time postoji jedna inicijativa, a Savezna vlada je pre dve nedelje usvojila Nacrt zakona o računovodstvu koji treba da nas približi tim standardima. Zbog toga, i zbog preduzeća koja često moraju da kupe softver odvojeno od hardvera ili naknadno, važno je da imamo ovo oslobođenje. Ali, postoji druga stvar: to je za sve roditelje koji bi hteli da priušte svojoj deci ili celoj familiji jedan kompjuter, 0žele da vrše obuku, žele da se priključe na internet; ovo je jedna veoma snažna poruka i tu ćemo biti jedina zemlja u Evropi gde je porez na hardver i na softver nula.
Zadnja stvar se tiče, i to je rekao bih taj novi balans između visine nameta i ulaženja u jednu legalnu zonu, izdavanja poslovnog prostora, viška poslovnog prostora i stambenog prostora od strane fizičkih lica.
Mnogi građani i njihova udruženja su nam se obratili i kažu da znaju da žive u ilegali, da ne prijavljuju značajne prihode koje dobijaju od iznajmljivanja njihovog stambenog ili poslovnog prostora, bilo nekim firmama ili nekim drugim fizičkim licima, a isto tako su ukazali da kumulativno ta stopa oporezivanja je bila nekih 38%, što je dosta visoko.
Na ovaj način i ukoliko usvojite oslobađanje od poreza na promet te kategorije ljudi, ta stopa će sići na 19%, što je mnogo primerenije. Ali, naravno, sledeće godine, i već su pripremne radnje urađene u tom pravcu, očekujemo da sve gazdarice i gazde prijave prihode koje dobijaju od iznajmljivanja stambenog ili poslovnog prostora. Tako ćemo biti svi u dobitku; ta masa, ne bih sada da špekulišem pošto tu ima raznih, odnosno veoma velikih cifara o kojima ovde pričamo, ali sigurno da očekujemo, naročito u gradovima, da se sada sve prijavi. Ako ne, najavljujem da ćemo i te kako pratiti trag onih koji iznajmljuju i doći do onih koji su u tim stanovima, koji su u tim prostorima i ići ćemo tragom do onih koji njima iznajmljuju. Nagoveštavam da je ta veoma prihvatljiva stopa je isto tako, rekao bih, i kapija za ono što mora da bude i postane legalizacija celog tog dohotka.
To je ono što se tiče prvog stuba - briga za standard naših građana, pre svega, ali isto tako i nekoliko jakih poruka prema, rekao bih, onome što mora da bude odlika našeg društva; uistinu, ako pogledamo neke odlike koje imamo, mi imamo stvarno veliku kategoriju naših softveraša koji su se pokazali kod nas i u svetu kao veoma vrsni i imamo veliki broj naših ljudi koji su u stanju da pariraju vrhunskim kompanijama u tom domenu.
Oslobađanje od poreza na promet softvera i hardvera je jedna veoma jaka poruka našim građanima u zemlji i u dijaspori, da naša zemlja želi da bude konkurentna i da želi da ima što veću opremljenost informacionim tehnologijama u društvu - preduzeća, škole, bolnice, javne ustanove, poljoprivreda, gde i te kako može da se poboljša produktivnost, ukoliko se više radi sa informativnim tehnologijama, pa sve do onoga što je koren, a to su naši građani.
Sa dva do tri odsto opremljenosti ličnim kompjuterima, sa penetracijom interneta, koji je u agregatu, a tu ne treba Beograd ili Novi Sad da zavarava, jer je tu penetracija interneta dosta visoka, a u našoj zemlji na najnižim stopama ne u celoj Evropi, nego na Balkanu. Jedino Albanija ima nižu stopu opremljenosti kompjuterima i internetom od nas.
Slovenija ima pet puta veću opremljenost od nas i već sada Hrvatska ima tri puta veću opremljenost od nas, i tu je jedna ključna stvar za konkurentnost naše zemlje - ekonomija znanja, pristup informacijama, koji naročito omogućava internet, i oruđe bez koga se u modernoj ekonomiji ne može, a to je kompjuter.
Pre se govorio jedan svetski jezik, i to je jedna kapija za posao, za zvanje; mora se na to dodati znanje baratanja kompjuterima. To nije samo pitanje naših mlađih generacija, nego je to pitanje i za ljude koji su u punom jeku, i oni moraju što više da budu spremni da uđu u to, jer bez toga oni zatvaraju sebi vrata nečemu što je besplatno ili veoma jeftino znanje, koje je tu nadohvat ruke. Ova poruka je veoma jasna.
Najzad, ono o čemu sam pričao, to je mogućnost da se takođe oporezuje jedna velika masa koja danas uopšte nije oporezovana i koja je bežala od jedne stope koja je bila skoro 40%; ovoga puta će ta stopa biti dva puta manja, i vreme je da i oni kao što su taksisti, sportisti, estrada, oni koji su u kladionicama, kada dođe na dnevni red ovog cenjenog doma i zakon o igrama na sreću, uđu u taj red.
Drugi stub, rekao bih, centralni stub predloženog poreskog paketa, je onaj koji se tiče naših preduzeća. Tu želim da kažem da smo želeli da imamo jednu veoma jaku poruku prema onima koji žele da zaposle i koji žele da investiraju. Ukoliko usvojite predložene promene, stopa poreza na dobit preduzeća u Srbiji će biti najniža u Evropi. Prema zadnjim proverama koje smo imali, najniža u OECD-u, organizaciji čiji nismo član, ali prema kojoj moramo da se merimo, jer tu su sve one zemlje kojima ide dosta dobro u svetskoj ekonomiji, sa izuzetkom Repbulike Srpske, gde je ta stopa 10% od prošle godine; to će biti jedna veoma jaka poruka.
Mogu vam reći da na mnogobrojnim skupovima domaćih i inostranih investitora, kad se pojavi ta stopa, nastane tajac. To je jedna izuzetno povoljna stopa, a kada na to dodate dve druge stvari, a to je mogućnost odbijanja od poreza na dobit preduzeća, i to dve godine, cele ruto plate novozaposlenih, što znači da će za one koji zaposle radnika država da finansira dve godine celu bruto platu tog novozaposlenog, to je najjača pozicija koja postoji danas, ne samo u zemljama u tranziciji, nego i u Evropi; kada na to dodate mogućnost da se odbije 20% za velika i 40% za mala i srednja preduzeća od poreza na dobit preduzeća, od onoga što su investicije u osnovna sredstva, i kada najzad na to dodate da na sve investicije, koje su veće od 10 miliona evra i koje zaposle više od 100 radnika, svuda u Srbiji, i zaposle više od pet radnika i budu veća od 1.000 evra u zonama značajnim od interesa za Srbiju (da prevedem, nekih dvanaestak opština koje su u najtežoj situaciji), onda vidimo da je u ovom segmentu to Srbija, i to je tako zato što smo tako i napravili kroz diskusije sa privrednicima, jer smo se uporedili sa mnogim drugim zemljama.
Ovo je bez premca najatraktivniji sistem oporezivanja u domenu poreza na dobit preduzeća, najjači podsticaj za zapošljavanje i za investicije koje postoje u ovom elementu.
Ako pogledate Mađarsku, ona je imala slične podsticaje, ili pak Češka, pre pet do deset godina, na taj način oni su privukli jedan dobar deo investicija, koje su išle u centralnu i istočnu Evropu. Oni, kao i Poljska, Češka, i sve druge zemlje koje će ući u Evropsku uniju, u maju 2004. godine, moraju da ukinu ove podsticaje, jer, jednostavno, Evropska unija ne želi da ima u svom sastavu delove Evropske unije koji daju takve podsticaje, a da iste podsticaje zbog fiskalnih i drugih razloga niti Nemačka, niti Italija, niti Velika Britanija ne mogu da daju, jer oni imaju velike izdatke i moraju da ih finansiraju. Kod njih je porez na dobit preduzeća u fiskusu jedna veoma važna stavka.
Na nama je da pametno iskoristimo ovaj momenat i ovu deceniju i da budemo taj magnet za investicije, i domaće i inostrane. Ako pogledate ovu odredbu, ona ni u kom slučaju ne daje povlastice inostranim investitorima. Svi investitori su na istoj razini, i ne samo to, ona ne daje privilegije novonastalim preduzećima na uštrb onih koja danas postoje, nego je ona pravno, statusno neutralna, i svako preduzeće će moći da iskoristi, shodno učešću, ako gledamo postojeća preduzeća, investicije koje postoje, sa tim povlasticama.
Šta to znači - ukoliko postojeće preduzeće investira npr. 100 miliona evra u datom momentu i zaposli 400 radnika, i ono će moći u proporciji ukoliko tih 100 miliona evra predstavljaju u njenom celom zbiru osnovnih sredstava, moći će da oslobodi u toj proporciji i sebe od plaćanja poreza na dobit preduzeća, i to deset godina.
Znači, to je taj drugi stub, mada ima tu još nekih drugih elemenata koji su podosta važni. Imamo takođe jednu veoma važnu vest za naše zanatlije, za preduzetnike - za njih porez spada sa 20 na 14%. Znači, i tu smo pazili da ta fiskalna promena bude raspoređena na isti način svima i da ne bude jedne formalno - pravne odluke, koja je favorizovana time, tako da će ako ste zanatlija, i ukoliko ovaj dom usvoji ove promene, vaš porez biti skoro prepolovljen, umesto 20% biće 14%.
Isto tako, ako pogledate to što se tiče otpremnina i mogućnost restrukturiranja, tu smo omogućili da otpremnine za naše građane koji imaju više od 50 godina budu neoporezovane, bez obzira na njihov iznos. Na taj način njima se pomaže da krenu u novu karijeru i, uz mnoge druge mere koje idu sa ovim, da se ne desi da jedna generacija onih koji imaju 50 godina, koji su na svojim plećima nosili veliki teret ove zemlje, podigli decu, bude ta izgubljena generacija tranzicije.
Veoma je jasno da je generacija koja je bila najizloženija, a to je iskustvo i drugih zemalja u tranziciji, generacija pedesetogodišnjaka, oni su premladi za penziju, a sa druge strane, na tržištu rada uvek u žestokoj konkurenciji sa mlađima, koji možda znaju više jezika, možda bolje barataju kompjuterom, možda imaju manje obaveza u kući, i šire, i koji su, hajde da kažemo, fleksibilniji, kako bi rekli poslodavci.
Veoma je važno, i ta mera je tu usmerena, da ta generacija ni u kom slučaju ne bude žrtvovana, da oni na tržištu rada (i tu država mora da im pomogne) imaju što jače pozicije i da ne budu u podređenom položaju kada se dolazi do zapošljavanja. To je izuzetno važno, jer, u protivnom, imaćemo rizik da jedna cela generacija sebe smatra gubitnikom ove tranzicije, ali nema nikakvog razloga da se to tako desi, i ova mera je jedna od onih koje treba da omoguće to. Naravno, ona sama po sebi ne može to uraditi, da ta generacija sebe ne smatra gubitnikom ovih reformi.
Najzad, ako pogledamo privatizaciju, imali smo kršenje neutralnosti u učešću u aukcijskoj privatizaciji. I ovoga puta, kroz ove promene omogućavamo da to bude na pravi način neutralno. Kroz izuzimanje od dividende i poreza na dividendu, za iznos od rate koja se otplaćuje kroz aukcijsku privatizaciju, dolazimo do neutralnosti, tako da fizička lica, kao i pravna lica, plaćaju na isti način porez i na isti način mogu da učestvuju u aukcijskoj privatizaciji. To je dobro, jer u protivnom smo već videli da imamo nekih štetnih pojava, gde se neki ljudi kriju iza nekih pravnih lica, samo zbog toga da ne bi platili dodatni porez, koji su imali do tada. I na taj način je to još dodatni podstrek, naročito za naše investitore, da učestvuju u aukcijskoj privatizaciji, da ih bude što više i da što više njih učestvuje u jednom javnom transparentnom nadmetanju kroz aukcijsku privatizaciju.
Ukazaću na treći stub koji se tiče suzbijanja sive ekonomije, odnosno reći ću nešto o pitanju oporezivanja dohotka građana. Predloženo je da ono što su bile tri stope dodatnog poreza na dohodak građana, 10, 15 i 20%, da to postane jedinstvena stopa od 10%.
Bilo je dosta diskusije na odborima o tome, ali ta mera nije mera koja ukida progresivnost u oporezivanju. Ne. Stopa od 14% na zaradama ostaje, jedino što se ovde predlaže je da nemamo te tri stepenice u dodatnom oporezivanju dohotka koji prevazilazi 600.000 dinara, ako uzmemo ovogodišnje cifre.
Zašto to nije ukidanje progresivnosti? Pa, zato što će oni koji zarađuju više platiće marginalnu stopu od 24,5%, gde je 14% puta 10% konfornom metodom, što znači da imamo progresivnost, oni koji više zarađuju će više i platiti porez; ali ono što ovde radimo to je da uvažimo našu realnost i tu novu ravnotežu u poreskom delu, jer ako pogledamo ono što se desilo ove godine videćemo da smo imali samo 3.280 građana koji su se prijavili za porez na dohodak građana, taj godišnji, što jednostavno nema blage veze sa realnošću.
Na tom porezu smo naplatili jedva nekoliko desetina miliona dinara, pa sad vi meni kažite, i ja bih hteo da se ovde izbegne svojevrsna demagogija, da li te stope moraju da budu još veće; iskustvo pokazuje, u našoj zemlji kao i u svim zemljama u tranziciji, da su neke marginalne stope na porezu na dohodak građana, koje prelaze 30%, su garancija za sivu zonu, za izbegavanje plaćanja tog poreza.
Želim samo da se shvati prava intencija predložene mere, da ne bude ni u kom slučaju da se ukida oporezivanje po nekoj ekonomskoj snazi, ali da dođemo do te stope od 24,5% i uz uporedno jačanje finansijske discipline, jačanje poreske uprave, o kojoj smo pričali juče, u uspostavljanju te evidencije imovine, o kojoj smo pričali 30. juna, da ta hladna računica između te marginalne stope za ljude koji imaju novca i, s druge strane, rizika da ih neko uhvati u poreskoj utaji, i kazne koje će onda imati, da to bude ona pravna ravnoteža za Srbiju.
Treba da se čuvamo demagogije, koja kaže - bogati ne treba da plaćaju skoro ništa, jer u ovim teškim momentima mora da se stvori taj sloj preduzetnika, a kasnije ćemo doći do nekog progresivnog oporezivanja, što nije ni naša tradicija a ni tradicija Evrope. Međutim, tu postoji jedna druga demagogija koja kaže - bogati imaju da plate. Ta demagogija onda vodi do toga da niko, kao što se i do sada dešavalo, ništa ne plaća.
Znači, poštovani narodni poslanici, ovde je predložena prava ravnoteža za Srbiju, gde imamo progresivno oporezivanje, ali gde je ta marginalna stopo oporezivanja dohotka građana je ona koja će se i naplatiti u Srbiji i koja će dovesti i uvesti u red sve ove druge stvari, a naročito Zakon o poreskom postupku, za koji se nadam da ćete ga izglasati koliko već ove nedelje, pa da onda ne bude samo nekih šezdesetak miliona dinara, što je smešna cifra, od oporezivanja dohotka, nego da kroz novonastalu ravnotežu naplatimo nekoliko stotina miliona dinara, a veoma brzo i nekoliko milijardi dinara.
Znači, da sa jedne strane ljudi koji imaju više novca plaćaju taj porez, a da sa druge strane imamo razumne stope koje će omogućiti da se to efektivno naplati, a da pritisak na evaziju zbog tih stopa ne bude toliki da će se oni uvek naći u tom balansu između visine poreza i rizika utaje i onoga što može da se desi; da ustanovimo tu novu ravnotežu.
Molim vas da prihvatite ovo što je prava ravnoteža za Srbiju danas - marginalna stopa od 24,5%, koja će biti najniža u Evropi, koja nije mali porez, ali koja je realan porez, čime ćemo naterati sve one koji imaju prihode iznad 600.000 dinara i da ga plate. Tako će i država i oni koji žive od budžeta, kao i socijalna pravda, biti na pravi način podmireni.
Naravno, deo tog trećeg stuba biće bitka protiv sive ekonomije. Teško je jačati finansijsku i poresku disciplinu ako imate velike segmente našeg društva koji jednostavno ne plaćaju porez. Tu mnogi privrednici kažu da porez uvek boli, ali još više boli i nepodnošljivo boli ako oni plaćaju a neko drugi, ko je u toj istoj aktivnosti, ne plaća, jer je to nelojalna konkurencija.
Ako ostavimo široke slojeve naše privrede i društva u sivoj zoni, mi ne možemo da obezbedimo dovoljnu finansijsku disciplinu. Zato ove mere (iako tu ima dosta priča o zadrugama, i ja bih hteo da pričam o zadrugama) u ovom paketu imaju elemente zatvaranja onih rupa u našem zakonodavstvu koje su obilato iskorišćene za utaju poreza. Uzmimo, na primer, omladinske zadruge. Ne mogu tu da se otme utisku da je jedna plemenita ideja do te mere iskompromitovana da prvo mora da se ukine poreski povlašćeni status, pa da onda oni koji su u toj zoni dođu na diskusiju.
Tada će biti - gle iznenađenja, od kada smo počeli da pričamo o ovome, odjednom se nude niže stope naplate kod tih zadruga; priznaje se da je 10% malo preveliko, a da ne govorim da se te zadruge upotrebljavaju za finansiranje drugih, različitih stvari i da se na taj način zapošljavaju "omladinci" od 50 godina i više. To je obilato zloupotrebljavano u našoj zemlji a najveće žrtve svega ovoga su sami omladinci. Na taj način im poslodavci nisu uplaćivali godinama nijedan jedini dan radnog staža.
Ako mislimo na one promene u penzionom sistemu koje ćemo imati za nekoliko meseci, kada će se računati ceo radni vek, kao što se to radi u svim zemljama, za obračun penzija koje treba da dođu, onda je veoma važno da se tu pošalje jedna jaka poruka poslodavcima da zloupotrebe kroz omladinske zadruge više proći neće. Mogu da vam pričam veoma dugo o takvim stvarima, o onome što smo našli na terenu, koliko su neka preduzeća u Vršcu, koja i te kako dobro posluju, zloupotrebljavala mnogo taj oblik rada.
Zbog toga želim da se i tu ne uđe u neku demagogiju. Naravno da su nam zadruge potrebne, ali ne ovakve. Tu se očekuje velika reforma. Vreme je da se ukine ono što je zloupotrebljeno. Kada savezni zakon koji to reguliše siđe na republički nivo, onda ćemo uspostaviti prave dijaloge, to iščistiti, i možda će se onda vratiti taj poreski podsticaj.
Mi smo već pričali o sportistima. O tome više neću govoriti. Ali, postoje i fiskalne kase. Fiskalne kase su jedini način na koji možemo da izbegnemo da divlja konkurencija u srži ubije našu organizovanu trgovinu. Jedan veletrgovac mi je rekao - Đeliću, znam zašto želite fiskalne kase, vi biste hteli da proverite koliko krademo od vas. Ruku na srce, kradem, ali i ja hoću fiskalne kase jer bih hteo da znam koliko moji kradu od mene.
Izdavanjem računa fiskalna memorija postoji i kazne za sve koji ne uzmu račun su nužne. One su se pokazale naročito nužnim u zemljama jugoistočne Evrope. Zadnji primer je Crna Gora, koja uz mukotrpne napore uvodi tu disciplinu, da se ne bi desilo da kada idete u neki restoran i vidite da je lokal pun, i to šest sati, a kada tražite da vidite pazar, vidite da je samo 20 obroka servirano. Da ne govorim o tome da imamo neverovatne rupe u našem sistemu, gde za mnoge trgovce imate ono što je pravi pazar a s druge strane nema onoga što se prijavljuje.
Tu ne možemo imati širenje normalne, civilizovane trgovine, naročito kroz tu sivu zonu. Ako to tolerišemo, niti ćemo imati te velike trgovinske lance, niti ćemo imati tu pokretačku snagu za veliku proizvodnju mnogih dobara i našu industriju, samim tim, kroz konkurenciju, manje marže i time niže cene za naše građane, ukoliko ovo ne uradimo.
Znači, iza fiskalnih kasa je jeftinija hrana, jeftinija bela tehnika za sve naše građane i to nije tako daleka budućnost, jedan takav mehanizam i spona o kojoj govorim. Zbog toga apelujem na vas da usvojite ovo i da već sledeće godine bude više reda. Naravno, neće biti nikakvih privilegija ni kod jednog dobavljača. Tu je kod drugih zemalja bilo mnogo zloupotreba.
Vlada Srbije će samo propisati minimalne tehničke uslove za te fiskalne kase i onda će bilo koji dobavljač koji podmiruje te uslove, taj biti u stanju da podmiruje naše tržište. Znači, neće biti nikakvog monopola, niti davanja tog velikog tržišta samo jednoj firmi. Tu naravno, pre svega, govorim o Nišlijama. Naravno da ćemo pomoći EI Nišu, da i oni kroz jedan ovakav posao nađu mesto i da im to bude pokretač za jedan važniji deo te industrije. Oni su već uradili neke radnje, uz eventualnu saradnju sa nekima koji imaju licence u tom domenu, koji već imaju iskustva, da mogu da proizvode.
Ovaj poreski paket je izuzetno povoljan. Retko kada se desi da jedna vlada, jedan ministar finansija može da ponudi ovako povoljan paket. On će koštati državnu kasu nekih 10 milijardi dinara. To nije mali novac. Pre nekoliko nedelja su zlonamerno preneli nešto što sam rekao, da je to neka svojevrsna nagrada, kao da je Vlada tu da nagradi građane kod smanjenja poreza. Naravno, ja nikada nisam rekao na taj način, ali želim da kažem da ovo smanjenje ili ukidanje poreza ni u kom slučaju ne bi bilo moguće da se sa jedne strane država nije borila protiv šverca i da naši građani i privrednici nisu, do neke mere, pojačali finansijsku disciplinu. Te niže stope uz širu osnovicu će omogućiti da idemo dalje.
Sledeći koraci - kao što sam napomenuo, ukoliko ojačamo tu finansijsku disciplinu, moći ćemo krajem sledeće godine da razmotrimo veoma ozbiljno smanjenje poreza na promet, koji će biti onda porez na dodatu vrednost i smanjenje nameta na plate, u regularnom postupku.
Veoma sam ponosan što smo u stanju da ponudimo jedan ovakav paket. Mnogi naši građani ga očekuju, a to bi značilo da ćemo krajem sledeće nedelje imati za 17% jeftinija ova dobra, o kojima smo pričali, da ćemo moći da kupimo kompjutere, ulje, mast za toliko jeftinije, a za naša preduzeća, za sve one koji misle da treba da se investira, imaćemo mnogo povoljniji ambijent, najpovoljniji u Evropi u onome što se tiče poreza na dohodak građana i poreza na dobit preduzeća.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici poslaničkih grupa?
Već se javio narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo smo čuli jedan dugačak, predugačak ekspoze ministra Đelića, u toku koga je ministar Đelić bukvalno izneo sve što zna. Sve svoje znanje on je malopre eksplicirao sa ove govornice. Nažalost, malo toga se odnosilo na ovih šest zakona, koji su danas na dnevnom redu. Ja ću nastojati po tom pitanju da budem što konkretniji i početi ukazivanjem na činjenicu da se ovim paketom poreskih zakona u celosti menja poreska politika Vlade.
Posle godinu i po dana ministar finansija Božidar Đelić je shvatio da smo u mnogim stvarima mi srpski radikali bili u pravu, kada smo mu prošle godine kritikovali te poreske zakone i mnoge stvari sada prihvata da uzme u obzir prilikom smanjivanja poreskih stopa ili oslobađanja od poreza na promet. Međutim, sada ovi zakoni o izmenama i dopunama, prošle godine doneseni... Đeliću, slušaj ovo, pametnije ti je da ovo slušaš. Ja mislim da je ministar dužan da mene sluša. Poslanici nisu dužni da slušaju ministre, a ministri su dužni da slušaju poslanike, jer ministri na ovaj način pokazuju šta misle o Narodnoj skupštini.
Ja ću krenuti redom od zakona do zakona. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet proširuje se lista proizvoda koji su oslobođeni plaćanja poreza na promet, i to je dobro. Reč je o jestivom ulju, uljanoj repici, soji, maslinama, jestivoj masti i šećeru. Sve smo to mi tražili 2001. godine. Ali, postavljam pitanje zašto nije ukinut porez na promet mesa i da li to znači da građani Srbije treba da prestanu da jedu meso. Ukinut je samo na smrznuto meso.
Šta ste uradili sa hranom za odojčad? Zašto nije ukinut porez na hranu za odojčad? Valjda je to bilo primarno. Zašto nije ukinut porez na promet ribe i na mlečne proizvode kratkog trajanja ili kratkotrajne mlečne proizvode?
Dalje, ovde kažete da oslobađate poreza proizvode u okviru humanitarne pomoći, koji se uvoze preko međunarodnih ili domaćih humanitarnih organizacija. Ovako opšta odredba ne sme da opstane, jer ako ćete oslobađati ono što je humanitarna pomoć, to podrazumeva da se humanitarna pomoć deli besplatno. Ono što vi dobijete kao humanitarnu pomoć, pa prodajete, to mora pod opšte odredbe da dođe. Ako je roba oslobođena poreza oslobođena je iz humanitarne pomoći. Vi kao humanitarnu pomoć možete dobiti nove mercedese i lepo prodajete nove mercedese bez poreza na promet. Humanitarna pomoć je isključivo ono što se deli besplatno. Da nešto dobijete kao humanitarnu pomoć, a da vi prodajete i oslobađate poreza na promet, to je kriminal.
To se isto odnosi na humanitarnu pomoć koja dođe preko Crvenog krsta. Ako Crveni krst deli besplatno onda nema nikakvog poreza na promet. Ako slučajno i on prodaje, mora da bude oporezovano kao i sve ostalo, jer i Crveni krst može teorijski dobiti mercedese da deli kao humanitarnu pomoć ili da prodaje. Mi imamo dosta iskustva koliko je preko humanitarnih organizacija bilo kriminala, zloupotreba, kršenja poreskih, carinskih i drugih propisa.
Dalje, oslobađate personalne računare i to je dobro, ali zašto prethodno ne oslobađate od poreza na promet knjige, naučne, stručne publikacije, beletristiku, udžbenike i školski pribor. Prvo to treba osloboditi od poreza na promet, pa onda kompjutere, jer da bi se čovek osposobio za kompjuter mora prvo da čita knjige. Teško državi kada ima posla sa ljudima koji su odmah krenuli na kompjuter, a preskočili čitanje knjiga.
Dalje, niste oslobodili odeću i obuću za decu, a morali ste i to je bilo mnogo važnije od personalnih računara. Nemam ništa protiv što ste personalne računare oslobodili i to je dobro, samo se ovde pojavljuje nešto drugo. Ovde se pojavljuju lobiji uvoznika i tu su uvoznici na koristi, a ne oni koji kupuju personalne računare, jer su personalni računari i tako sve jeftiniji, kolika je konkurencija na svetskom tržištu.
Dalje, kažete da ukidate porez na promet na davanje u zakup poslovnog i drugog prostora, koje vrše fizička lica. Zašto poslovni i drugi prostor ne bi bio izjednačen bez obzira ko je vlasnik, da li fizičko ili pravno lice. Gde vam je tu princip?
Dakle, obavezuju se vlasnici trgovinskih i ugostiteljskih radnji da uvedu fiskalnu kasu. Principijelno bi to bilo u redu, da ja ne znam šta stoji iza toga. Vi već imate u vidu proizvođače tih kasa, koji će biti monopolisti. Što niste prvo osposobili nekoliko domaćih fabrika da proizvedu te kase, da ih bude dovoljno na tržištu, pa kada ih je dovoljno na tržištu da onda bude obaveza da svako nabavi tu registar kasu, kako se to nekada zvalo, ili fiskalnu kasu. Naravno, vi već planirate uvoznika i od koga ćete uvesti, i sve ostalo.
Dalje, obavezujete vlasnike trgovinskih i ugostiteljskih radnji da izdaju fizičkom licu pri izlasku iz radnje ili iz drugog poslovnog prostora račun, i to je u redu. Njegova je obaveza da izda račun, ali kako vi možete obavezati čoveka koji izlazi iz te radnje da ima račun? U kojoj je to zapadnoj zemlji? Ima li to u Francuskoj? Kad izađe Đelić iz dragstora u Francuskoj, čeka ga policija i traži račun. To nema. Drugo, kako ćete, izlazi grupa ljudi iz ugostiteljskog objekta i vi od svakog tražite račun, a njih bilo 10. To nema tamo gde je Đelić živeo, jer tamo kada ljudi idu u kafanu svako sebi plaća. Muž i žena sami sebi plaćaju, ali kod nas obično kada ljudi idu u kafanu, doduše idu sve ređe, jedan u društvu danas plati, drugi sutra, treći prekosutra itd. Ne mogu svi da imaju račun.
Zašto bi čuvao taj račun? Ne možete ga obavezati.
Dalje, mi smo još 2001. godine tražili da ukinete porez na semenski materijal, lekove, medicinska sredstva, ortopedska pomagala. Tražili smo smanjenje poreza na usluge sa 17 na 12%, jer je ranije bilo 9%, itd. Zašto niste ukinuli porez na promet električne energije? Tu nećete da ukidate. Valjda je važnije prvo ukinuti porez na promet električne energije, pa onda na personalne kompjutere. Valjda je električna energija preduslov da neko uopšte poseduje kompjuter. Ako čovek nema struje, šta će mu kompjuter. Proizvedite kompjutere na sunčanu svetlost.
Hoću da vam pokažem da ovde nema logike, da se ovde protežiraju interesi raznih poslovnih grupacija, uvoznika, proizvođača, ovih, onih. Vi ovde stvarate nove monopoliste, njima dajete olakšice, a niste vodili računa o interesima građana Srbije. Da ste vodili računa o njihovom interesu, vi biste te prioritete drugačije ovde definisali.
Dalje, oslobađate poreza na promet na mlazno gorivo. Mi smo tražili samo domaćih avioprevoznika. Zašto vi strance oslobađate? Prvo ste im prodali, doduše, to je uradio ovaj Šami iz DSS, dao je "Lufthanzi" pet noćenja u Beogradu, što znači da ujutru "Lufthanza" pokupi sve putnike za centralnu Evropu i naši prevoznici mogu da se slikaju. Sada ih još oslobađate poreske obaveze na avionsko gorivo.
Moram malo vas, malo njih. Sad strogo vodim politiku ekvidistance, nikad neću vas da napadnem dok ne napadnem i DSS, i nikad neću DSS dok ne napadnem i DS. Malo ću se dogovarati sa jednima, malo sa drugima, ali će svako svoju porciju dobiti, i Đinđićevi i Koštuničini.
Dalje, ovde imamo izmene Zakona o porezu na dohodak građana. Vi ste 2001. godine uveli porez na topli obrok, terenski dodatak, regres, patente i tehnička unapređenja, autorska prava i prava industrijske svojine, porez na prihode od nepokretnosti ste povećali na 20%. Mi smo tražili da se sve to smanji na 10% i da isto bude i kod kapitalne dobiti. Proširuje se lista primanja na koja se ne plaća porez: na otpremnine kod odlaska u penziju do dvostruke prosečne mesečne zarade, novčane naknade koja se zaposlenom isplaćuje u slučaju da je prestala potreba za njegovim radom, jednokratne novčane naknade koja se isplaćuje kad prestaje radni odnos u slučaju stečaja, likvidacije, restrukturiranja preduzeća, kako to nazivate, i pripreme za privatizaciju.
(Predsednik: Da li koristite narednih 10 minuta?)
Da. Sad smanjujete i stopu poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva sa 20 na 14%. Mi tražimo 10%. Tražili smo i ranije, ali ste sad mnogo bliži onome što smo mi tražili, nego onome što ste vi uspostavljali 2000. godine. Ja ovo smatram kao izraz vaše samokritike i ovo podržavam. Rekao sam vam već, tamo gde dobar potez napravite, ja ću vas javno pohvaliti. Dobro je što smanjujete ove poreske stope, ali bojim se da ste u mnogim slučajevima to uradili suviše kasno, jer su vam mnogi poreski obveznici u međuvremenu uginuli.
Upozoravao sam vas sa ove iste govornice da je cilj pametne vlade da čuva postojeće poreske obveznike i da proširuje stalno njihov broj, jer će tako državna kasa biti punija. Poreski obveznici se čuvaju nižim poreskim stopama, a vi ste mnoge ubili, figurativno rečeno, suviše visokom poreskom stopom i smanjili ste broj poreskih obveznika. Smanjili ste broj poreskih obveznika i na taj način smanjili izvore prihoda državi, a zadali težak udarac privredi.
Vi smanjujete i poreze na prihod od samostalne delatnosti na 14%. Bilo je 20%. To je već vidan napredak, ali mi tražimo 10%, jer bi to bilo optimalno. I ovih 14% je bliže našem nego onom vašem. Prema tome, trebalo bi još jedan ozbiljan korak napred da napravite i da idete dalje u pravcu smanjivanja poreskih stopa - povećaćete broj poreskih obveznika i smanjićete broj onih koji izbegavaju plaćanje poreza.
Drugo, mi tražimo da se oslobode poreza stipendije i krediti učenika i studenata do iznosa jedne prosečne zarade. Zašto to niste uradili? Veliki je problem u društvu sa kreditiranjem studenata, đaka, a vi ste tu zaveli poreze i ne razmišljate koliko su oni neopravdani, i štetni.
Kada je reč o Zakonu o porezu na imovinu, vi predlažete da korisnici nepokretnosti budu obveznici poreza na imovinu, na prava na nepokretnosti koja su u državnoj svojini koja su stekla javna preduzeća čiji je osnivač Republika ili su ostvarena ulaganjem državnog kapitala, i oslobađanje od plaćanja poreza na imovinu, prava svojine, na akcije stečene u postupku svojinske transformacije. To vam podržavam. To smo tražili i ranije. Ranije niste imali sluha, sad ste se predomislili. Pametno je kad se predomislite. Samo se idiot ne menja, pametni ljudi se menjaju, usavršavaju itd. Ja bih želeo da se vi u svemu usavršavate, a ne samo u nekim detaljima. Prema tome, ovu moju primedbu dobronamerno shvatite.
Mi tražimo (videćete već u amandmanima), još neka poboljšanja. Bilo bi pametno da o tim našim poboljšanjima razmislite, jer bi unapredili poresku politiku, smanjili opterećenja poreskih subjekata poreske obaveze, a time u perspektivi povećali primanja državne kase, a ne, kao sada, stvorili situaciju u kojoj ljudi radije zatvaraju radnje i odjavljuju firme, nego što su spremni da se podvrgnu vašim prevelikim poreskim stopama.
Vi ste 2000. godine uveli akcize na prirodne sokove Tražili smo da se smanje akcize na naftu i benzin, tražili smo ukidanje akciza na so, ulje za loženje, petrolej za osvetljenje, smanjenje akciza na tečni gas, različitu primenu akciza na domaće i strane cigarete, na kafu sa 10 na 5 dinara itd. Sada ste vi delimično prihvatili te naše zahteve i predlažete smanjenje akciza na motorna ulja i maziva sa 50 na 45 dinara za litar. To je suviše malo. Morali biste da vodite računa o ulju za loženje, jer jedan visok procenat populacije koristi ulje za loženje za grejanje. Sada je cena tog ulja gotovo izjednačena sa cenom dizela. Što je najgore, teško se može nabaviti ulje za loženje.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, podsećam vas da smo 2001. godine tražili da se izdaci za zdravstvene, kulturne, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, sportske namene, kao i zaštitu čovekove okoline, priznaju kao rashod u iznosu od 5% od ukupnog prihoda. Vi ste uveli 3% ili 3,5%, koliko se sećam. Tražili smo da se porez na dobit preduzeća plaća u iznosu od 15% umesto 20%, kako je Vlada predložila. Ranije je to variralo između 15 i 20%, nije bilo jednako za sve.
Tražili smo oslobađanje od poreza novoosnovanih preduzeća na dve godine od dana osnivanja. Tražili smo da se kod ulaganja u osnovna sredstva porez umanji ne za 10 nego za 50%. Vi niste imali sluha za to. Međutim, sada se već malo popravljate, ne dovoljno, po mom mišljenju. Vi sad smanjujete stopu poreza na dobit sa 20 na 14%. Mi tražimo sada na 10%. Jeste dobro, ali može još bolje, pošto su se mnoge stvari promenile u međuvremenu i veoma je malo preduzeća koja zaista ostvaruju dobit u toku svog poslovanja. Poreski kredit, umesto sadašnjih 10%, priznavao bi se u dvostruko većem iznosu, odnosno u visini 20% ulaganja izvršenih u nabavku osnovnih sredstava, kako vi predlažete. Mi tražimo 50%. To bi bilo zaista stimulativno za nove investicije u privredu.
Obvezniku koji na neodređeno vreme zaposli nove radnike, predlažete umanjenje obračunatog poreza za preduzeća 14% u visini 100% bruto zarada isplaćenih novozaposlenim radnicima za period od dve godine.
Mi smo ovo tražili amandmanom prilikom usvajanja zakona 2001. godine. Upravo smo ovako tražili, a tada niste imali sluha. Sa zadovoljstvom konstatujem da ste se u međuvremenu i po tom pitanju popravili i da ste bar posle godinu i po dana prihvatili taj naš amandman. Ovde još insistiram na ovom što predlažete da poreski kredit malim preduzećima bude uvećan sa 30 na 40% izvršenih ulaganja i nabavku osnovnih sredstava. Mi amandmanom i tu tražimo 50% i smatramo da bi upravo ova stopa od 50% bila najprimerenija, kao stimulans za povećanje investicija u privredi.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, ovde postoje neka poboljšanja. Vi se verovatno sećate koliko smo ovde vodili vatrenu raspravu oko onih novouvedenih poreza na čamce bez motora, male čamce sa motorom itd. Vi ste čak oporezovali čamce do tri metra i čak smo u karikiranoj nekoj vezi ovde predstavljali te vaše greške oko nekih stvari koje ugrožavaju život ljudi koji su vitalno upućeni na reku. Vi ste im čak i mali čamac do tri metra bez motora oporezovali ste. Sada se tu ispravljate i to je ono što je u redu, ukida se plaćanje poreza na čamce bez motora, čamce sa motorom do 7,38 kilovata, kuće za odmor i splav kućice. Mi smo sve ovo tražili amandmanom 2001. godine, zato vam taj deo podržavam.
Dobro je što se ukida porez na trofejno oružje, jer postoji cela jedna kategorija građana koji su to trofejno oružje zaslužili učešćem u ratu ili obavljajući funkcije u policiji, vojsci itd. Najviše na dva komada oružja, i to je dobro. Vi ste uveli sada - i na oružje koje je obveznik dobio kao nagradu.
Međutim, mi tražimo amandmanom izjednačavanje svih građana oslobađanjem na porez na oružje, na po jedan komad oružja za držanje ili nošenje. Zašto? Što se tiče nošenja oružja, naravno možemo da vodimo raspravu, može to i da ostane, ne bismo tu mnogo insistirali. Za držanje oružja - zbog porodične tradicije, a u Srbiji svaka kuća ima bar jedan komad oružja. Mora da ima u seoskim, u planinskim područjima itd. Za držanje u kući, dakle, mi našim amandmanom tražimo da se po jedan komad oružja svakoj porodici omogući da poseduje bez plaćanja poreza, a da se onda u skladu sa tim za sve ostalo odrede poreske stope. Znate, ima lovaca koji imaju samo jednu lovačku pušku, a ima lovaca koji se nadmeću ko će da ima 20, 30 lovačkih pušaka raznih tipova. Nije to uvek sve isto. Ne može generalno svima ista poreska obaveza da se razreže.
Dakle, mi iz SRS smo u analizi ovih vaših novih poreskih zakona, kojima ispravljate vašu poresku politiku, pristupili konkretno, stručno, studiozno, a podneli smo veći broj amandmana i ukoliko te naše amandmane ozbiljno proučite, razmotrite i prihvatite, mi bismo mogli ovo i da vam podržimo. Tražim od vas da, lišeni ideoloških predubeđenja, razmotrite sve ove amandmane koje smo podneli, da se ne bi desilo posle godinu dana da se setite naših amandmana i opet se ispravljate.

20 minuta.

Bolje je sada blagovremeno da to uradite, da prihvatite amandmane, kako bi poreski zakoni bili bolji.

Sledeći prijavljeni govornik je predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da vratim ovu raspravu ka onome što bi mogla da bude suština našeg današnjeg rada. Zapravo, želeo bih da vam predložim preciznu analizu postupaka koji se ne mogu posmatrati separatno ili razdvojeno. Ideja poreske reforme je ideja koja je proistekla ne samo iz potrebe države da odgovori onim zahtevima kojima mora odgovoriti ukoliko želi da bude odgovorna, jer vas podsećam da porez nije imaginarna kategorija; porez je sredstvo ostvarivanja one vrste prihoda kojima se udovoljava zahtevima profesora, sudija, policajaca, vojnika, lekara, onim zahtevima kojim država mora da odgovori ukoliko želi da bude odgovorna i ukoliko želi da funkcioniše.
Imajući tako nešto u vidu, prvi zakoni o kojima smo raspravljali kao novi parlament početkom 2001. godine bili su upravo zakoni kojima se reformiše fiskalni sistem. Tada smo maksimalno proširili poresku osnovicu i ujednačili visinu poreza kojim se država postavlja naspram privrede i građana kao ona kategorija i norma koja se mora poštovati i na koju se mora odgovoriti u apsolutnoj meri. Imajući u vidu, recimo, ovogodišnje iskustvo moram da vam kažem da nisu bile tačne one prognoze kojima smo mi unapred bili protumačeni kao neodgovorna, ambiciozna vlast, vlast koja neće naići na podršku i odgovor ovog društva, upravo onakav odgovor kakav smo očekivali. Rečeno je da poreze nema ko da plati, da ćemo posle tri meseca biti srušeni sa vlasti, da ono što mi radimo nema primera u svetu.
Posle godinu i po dana vas upoznajem sa sledećim činjenicama. U oktobru mesecu, na osnovu izvršenih analiza, Republika Srbija, odnosno Ministarstvo finansija ostvarili su 80% planiranih poreskih sredstava. Od poreza na dobit naplaćeno je 77% planiranog, poreza na dohodak 78%, a poreza na promet 82%, akciza 81%, poreza na finansijske transakcije 71% i ostalih prihoda gotovo 90%, pri čemu vas podsećam na smanjenje onih stopa kojima su bile opterećene finansijske transakcije i kojima smo mi zapravo učinili ustupak i uslugu onim akterima koji se pojavljuju na tržištu finansijskog kapitala i koji na ovakav način dobijaju dodatne podsticaje. Ideja konkurentnosti pored ideje ravnopravnosti je veoma važna. Danas kada razgovaramo, mi ne razgovaramo o Srbiji koja je izolovana i zatvorena. Mi razgovaramo o Srbiji koja učestvuje na tržištu, koja je ambiciozan učesnik na tom tržištu i koja želi da pobedi u utakmici u kojoj su pravila poznata. Pravila ne definišemo mi, nego im se mi moramo prilagođavati, ako želimo da budemo dobri u tom meču.
Kada govorimo o jednom takvom tržištu, videćete da mi danas u porezu na promet imamo najliberalniji poreski sistem. U porezu na dohodak građana imamo najliberalniji poreski sistem. U porezu na dobit preduzeća imamo najliberalniji poreski sistem. U poreskim subvencijama imamo apsolutno liberalan poreski sistem potpuno kompatibilan sa poreskim sistemima najrazvijenijih evropskih zemalja. Pitam vas, da li ste svesni koliko zapravo to znači odricanja i koliko to znači reda koji se mora poštovati i kome se mora izaći u susret? Veoma mnogo. Nisu tačne one primedbe koje su iznete ovde i kojima su banalizovani naši pokušaji da se daljom poreskom liberalizacijom ode korak dalje u tom pravcu formatizovanja naše privrede i naše države kao sistema spojenih sudova u kome se troši tačno onoliko koliko može da se dobije. Mi smo početkom 2001. godine rekli da će kaput ovog društva biti onoliki koliko imamo materijala i da ćemo prema tom kaputu morati svi da se prilagodimo, pa to i činimo. Ne štampa se novac, kontrolišu se finansije, nema nekontrolisane inflacije i istovremeno sa tim ima rasta u privredi, koji nam omogućava da danas govorimo o skidanju poreza na promet sa ulja, šećera, masti, računara, softvera.
O liberalizaciji i daljem spuštanju poreza na dobit preduzeća - nije zanemarljiva činjenica da se u Srbiji naplaćuje 14% poreza na dobit preduzeća, a u Grčkoj 40%. Nije zanemarljiva činjenica da je evropski prosek u tom segmentu poreske politike između 30 i 40%, da je u našem okruženju daleko veći od ovih 14% o kojima danas govorimo ovde u Srbiji. Da li to znači da država neće moći da odgovori svojim potrebama i načinu na koji je odgovarala ove godine? Da li to znači da neće biti novca za one sisteme koje država mora da finansira? Da li to znači da će sudija imati manju ili neredovnu platu, lekar manju ili neredovnu platu, da će profesori opet demonstrirati? Ne. Planirani budžet za 2003. godinu je 261 milijarda. On je za oko 50% veći od onog budžeta koji je bio karakterističan za 2001. godinu, a mislim čak i 60%, imajući u vidu i one donacije koje su došle i sredstva dobijena kroz proces privatizacije; ali je naša privreda ipak stala na noge i država je počela da funkcioniše i upravo onaj nedostatak sredstava koji je ostvaren kroz naplatu poreza pojavljuje se kao višak u stabilnoj privredi koja nešto proizvodi i koja ostvaruje profit, profit koji joj omogućava da na osnovu ovih olakšica ona može nezavisno od nas da funkcioniše.
Ciljevi poreskog sistema su, između ostalog i ciljevi koje nam nameće ona obaveza odgovora potrebama društva i mi nemamo pravo na odgovore koji su neefikasni. Država koja ima poreski sistem, a ne odgovara u meri koja mora da odgovara, to nije ozbiljna država i taj poreski sistem je, koliko god bio dobar na papiru, neefikasan i nefunkcionalan ukoliko se ne primenjuje.
Mi smo, posle godinu i po dana primenjivanja određenog poreskog sistema i modela, danas u prilici da odemo korak dalje ka liberalizaciji. Ideja efikasnog i kontrolisanog poreskog sistema i odgovornog poreskog obveznika je zapravo ideja produžene liberalizacije, a najefikasnije i najstabilnije države su upravo one države gde je poresko pravilo sveto pravilo. Dakle, efikasni poreski sistem u konkretnom smislu znači fiskalna, odnosno poreska disciplina.
Mi možemo reći da na osnovu ovih činjenica o kojima sam govorio, a koje zapravo od oktobra meseca ukazuju da smo naplatili 80% celokupno planiranih sredstava, imamo disciplinovanog poreskog obveznika, ali još uvek ima puno parametara koji ukazuju na sivu ekonomiju i to ne onu kojom se preživljava, nego sivu ekonomiju koja je uništila privrednu supstancu ove zemlje u prethodnih 10 godina, koja pokušava da se transformiše, ali zbog naše neefikasnosti i nesposobnosti još uvek postoji kao veoma bitna kategorija u našem privrednom životu.
Dakle, protiv toga se bori poreskim sredstvima, a nismo mi izmislili kasu, izmislile su je druge države; ako želimo da živimo životom tih sređenih država, ako želimo da imamo finansije koje su neophodne za stabilnu državu, onda moramo ubirati sredstva na identičan način.
Reći ću vam jedan primer koji samo delimično skreće sa ove teme, budžet za finansiranje nauke i tehnologije u Sjedinjenim Državama je oko 270 milijardi dolara. To je zbirni budžet Savezne Republike Nemačke, Velike Britanije i Francuske, ali su do tih sredstava oni došli neverovatnom poreskom disciplinom. Ako može u Sjedinjenim Državama da funkcioniše kasa, moraće da funkcioniše u Srbiji, jer mi upravo težimo tom modelu idealnog društva gde se u potpunosti odgovara potrebama građana čiji ste vi servis.
Dakle, kasa nije prepreka. Kasa je put ka stabilnoj ekonomiji u kojoj će onaj ko radi vrlo rado platiti porez jer će videti u tome svoju korist, a onaj ko vara, nestaće u toj utakmici. Kao što se dobije na sportskom terenu crveni i žuti karton ili peta lična kada prekršite pravila, fiskalna kasa vam je sudija koji će ukazati na nepoštovanje pravila i diskvalifikovati vas.
Ko će proizvodi te fiskalne kase? Mi to ne znamo, to i nije tema za parlament. Mi smo doneli Zakon o javnim nabavkama koji vrlo precizno onemogućava bilo kakvu zloupotrebu. Da li će to biti domaće preduzeće ili će biti neko inostrano, neka ostane to tržištu, a mi smo dužni da donesemo zakon o javnim nabavkama koji neće favorizovati jednu ili drugu stranu, koji će uvažiti potrebe ove zemlje, ali nas neće dovesti u poziciju da čekamo neku kasu sledećih pet godina.
Oni koji žele da budu uspešni, biće uspešni i to za ovih godinu i po dana sasvim sigurno možemo videti na brojnim primerima. Ne plašimo se te vrste izazova i mislim da je to banalizacija ideje koja je sasvim dobra i koja je korektna.
Račun - nisu poslanici DOS-a ili Republička vlada izmislili: čist račun, duga ljubav. Onaj koji plaća treba da dobije račun, jer hoće da zna šta je platio. Kada ne dobijete račun, vi ne znate šta ste platili, ne možete da se žalite što vas je neko prevario, ne možete da se žalite što vam neko nije vratio kusur, niti možete da se žalite što vam onda neko kaže sutra - pa, nisi dobio potreban kvalitet zato što si kupio ilegalno, nemaš garanciju za to i mi ne možemo biti odgovorni za takvu vrstu ponašanja.
Kada dobijete račun, vi ste potvrdili svoje pravo i taj račun je odgovornost onoga ko vam je nešto prodao kao uslugu. Plašenje ljudi činjenicom da će neko morati da vam da račun ili da će prodavac morati da ima kasu je bauk bez ikakvog pokrića. To su one priče koje smo slušali pre godinu i po dana. Za godinu dana ćemo ovde razgovarati o daljoj liberalizaciji fiskalnog sistema, o daljem smanjivanju poreza, ali ćemo isto tako vrlo rado ukazivati na činjenice koje govore da se u ovoj zemlji porez plaća i da Srbi nisu primitivan narod ili građani Srbije primitivci koji nisu sposobni da plate porez, koji ga izbegavaju, ne poštuju zakone; to je floskula koja nam je nametana 50 godina.
U ovoj zemlji pravni sistem ne može da funkcioniše, ne zbog toga što građani ne žele da ga poštuju, već zbog toga što je pravljen potpuno mimo svakog interesa građana i društva. Sada kada se to menja jasno je da smo mi jedno sređeno društvo, društvo odgovornih pojedinaca, koje je u tranziciji, i izlaže se velikim naporima, ali zaista odgovara u meri u kojoj se to mora respektovati.
Ovo su dobri zakoni, ovo su dobre liberalizacije. Žao mi je što smo izgubili nedelju dana, ali mislim da ćemo do kraja nedelje građanima omogućiti da, nakon političke neodgovornosti, ipak mogu da žive lakše i to je jedna konkretna politička poruka koju u ovom trenutku mogu da vam pošaljem.
Dajte da se usmerimo na analizu, da vidimo koje su stavke poreskih reformi koje se dodatno mogu liberalizovati, ali nemojte da plašimo jedni druge, pogotovo građane, jer je to u postuku i unapred osuđeno na neuspeh, a na osnovu onoga što su rezultati našeg dosadašnjeg rada. Hvala vam.

Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, zamenik predsednika poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, DSS je aprila prošle godine, kada je ovaj set poreskih zakona postavljen u Skupštini glasala za njega. Tada su postavljeni ciljevi tih poreskih zakona, koji se pre svega odnose na sledeće tri oblasti - smanjenje poreskog opterećenja, jednostavniji i pravedniji poreski sistem, ekonomski oporavak i uključivanje u svetske i evropske tokove.

Imamo prilično dugačak period iza toga, tako da možemo da se osvrnemo na to šta je od toga i ostvareno. Iz tih razloga i DSS je glasala za zakon. Poresko opterećenje je i dalje veliko (od čega se posebno ograđujem), o tome govore naši privredni rezultati. Naši privredni rezultati su loši, imamo neočekivano male investicije. Reči privrednika najbolje o tome govore.

Može da se kaže da je drugi cilj jednostavniji i pravedniji poreski sistem, većinom ispunjen. To se pre svega odnosi na jedinstvenu stopu poreza na promet i skidanja one šume poreskih stopa koje su do tada važile, mada moramo da priznamo da se kroz decembarske izmene i ove sada predložene izmene, ta jedinstvenost na neki način iskomplikovala.

Onaj najvažniji cilj, a to je ekonomski oporavak i uključivanje u evropske i svetske tokove, nije samo cilj fiskalnog sistema, nego je, pre svega, jedan opšti ekonomski cilj i cilj svake normalne vlade. Možemo da kažemo da u potpunosti nije ispunjen i to pokazuju i makroekonomski pokazatelji.

Na taj način se vidi da su ove javne finansije na neki način i sebične. Normalno, moramo da se ogradimo i da kažemo - ne smemo da dozvolimo da dođemo u situaciju da imamo onakve javne finansije kakve su važile u vreme jednopartijskog sistema i kasnije tokom 90-tih godina, ali je i potpuna rigidnost javnih finansija za ostatak sistema opet nedopustiva.

Šta mi imamo danas? Tačno je ono što je rekao ministar da je ispunjen veliki deo planiranih prihoda, budžetskih prihoda po osnovu poreza. Planiran je bio rast tih prihoda u odnosu na 2001. godinu za 19,5%, ostvaren je za 40%, što samo po sebi gledano dosta govori kao dobar pokazatelj, međutim, kada se uzme da je u istom periodu, rast proizvodnje bio za nešto više od 1%, rast bruto nacionalnog dohotka za 2,5%, to nije sigurno srazmerno i to nešto govori. Verovatno su toga i svesni predlagači ovog zakona i sada se na neki način rasterećuju tih neadekvatnih suvišnih prihoda, ali postavlja se pitanje da li je za našu posrnulu privredu kasno.

Strane investicije su nedovoljne, nešto više od 100 miliona dolara, spoljnotrgovinski deficit je uvećan; ono što takođe nije dobro, nije dobra struktura poreza. Mi imamo veliko učešće tih posebnih poreza, kao što su porez na promet i akcize koji zajedno čine 63,9% ukupnih poreskih prihoda.

S druge strane, i ovi ostali porezi, znači neposredni porez na dohodak i dobit - nesrazmerno je veliki porez na dohodak u odnosu na porez na dobit, koji bi trebalo da bude jedan od glavnih instrumenata poreske politike. Može da se zaključi da poreski model nije imao u sebi ugrađene mehanizme za podsticanje rada, štednje i investicije.

Opet da kažem, ovaj sadašnji sistem je uspešan sa stanovišta fiskalne funkcije, i sigurno da je to u kratkom roku zadovoljavajuće. Mi smo imali i u fiskalnoj funkciji i u monetarnoj funkciji velike pomake, ali tih pomaka je bilo i u nekim ranijim istorijskim periodima, pa na kraju nismo uspeli da napravimo sveobuhvatnu reformu - (ne mi, nego oni koji su tada bili na vlasti, normalno). To samo po sebi nije dovoljno da se time hvali Ministarstvo, možda može Ministarstvo finansija, ali Vlada sigurno ne, i to samo po sebi nije dovoljno da mi kažemo da smo uspeli u ovim reformama.

Posle takvih izolovanih akcija može da se desi da ipak cela reforma propadne, što sigurno nikome nije cilj. Ono što je sigurno cilj to je nešto što može da se stavi u neku korelaciju sa privrednim oporavkom i na kraju onim što interesuje sve političke stranke i Vladu - povećanjem standarda građana. To je verovatno povećanje stranih investicija, a to, kao što sam rekao, nismo imali u ovoj godini.

Pitanje je da li izolovana fiskalna reforma sama po sebi može da pomogne povećanju stranih investicija ukoliko nemamo druge reforme, u drugim oblastima ekonomskog života, a pre svega reformu pravnog sistema, političku i državnu stabilnost.

Osvrnuo bih se na ove poreze koji su na dnevnom redu - prvo, porez na promet. Najupečatljiviji cilj . 2001. godine je bio jedinstvena poreska stopa. Mi smo to prihvatili, podržali tu jedinstvenu poresku stopu od 20%. Tada je bilo, kao što smo čuli od nekih prethodnih diskutanata, dosta amandmana koji su išli u pravcu oslobađanja pojedinih dobara od te jedinstvene stope. To tada nije prihvaćeno, sem u nekim izuzecima, i ti izuzeci su bitni. Oni se i danas ponavljaju. Pitanje je da li su pogođene prave kategorije roba, koje utiču, kao što je rekao ministar Đelić kada je govorio o ciljevima ovih izmena i dopuna Zakona, na standard građana ili su to bili neki lobiji koji su uspevali da za svoju vrstu roba izdejstvuju to smanjenje poreza na promet.

Kada se kaže da robe sa neelastičnom i elastičnom tražnjom treba različito da se tretiraju u ovom smislu, pitanje je da li personalni računari spadaju u tu grupu i postavlja se pitanje - zašto su prvo, još prošle godine, izuzete publikacije i knjige iz poreza na promet, po odobrenju Ministarstva kulture, nauke i tehnologije, a tek sada, nadam se da će to biti usvojeno, odnosno Vlada je to tek sada i usvojila, preko usvajanja amandmana DSS-a, tek sada je to urađeno sa udžbenicima i nastavnim sredstvima, koja sigurno nemaju elastičnu tražnju.

Amandman DSS na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet je išao baš u tom pravcu; znači, mi smo prihvatili ta odstupanja, odnosno prihvatili smo taj princip da se neke robe mogu osloboditi, ali smo na bolji način to sistematizovali, tako da sam zadovoljan što je i Vlada, odnosno ministar to prihvatio.

Kao zaključak može da se kaže da ovaj zakon ne može da se prihvati kao neko suviše dobro rešenje, ali nužno rešenje sigurno, i pre svega privremeno. Cilj poreskih reformi je sigurno uvođenje poreza na dodatu vrednost.

Kad se govori o porezu na dobit ipak mora na početku da se kaže da je njegovo učešće, nažalost, malo. Ovo snižavanje sa 20% na 14% je dobro. Moram da napomenem da smo se mi zalagali za to još u aprilu prošle godine. Mislim da to ne bi bilo na štetu nekih ukupnih fiskalnih prihoda, s obzirom na to malo učešće poreza na dobit, i to je trebalo i tada uvideti.

S druge strane, rešenja koja su sada data u vidu novih poreskih kredita, vezanih za ulaganje u osnovna sredstva za zapošljavanje i ulaganje u područja od značaja za Republiku, moramo da priznamo, postojala su i u zakonu iz 1992. godine, tako da se na neki način u ovoj oblasti vraćamo, odnosno približavamo se nekim rešenjima koja su postojala, ali nisu na adekvatan način primenjivana u prethodnoj vlasti.

Kod poreza na dohodak je ista situacija sa samostalnim delatnostima. Preduzetnici su tretirani isto kao i preduzeća, tako da je to stvar koja odavno postoji. To nije ništa novo, sa te strane to nije neki veliki pomak.

(Predsednik: Hoćete li da koristite i narednih deset minuta?)

Da. Ono što je interesantno, to je vezano za godišnji porez na dohodak, gde se progresivna stopa od 10 i 20% menja jedinstvenom od 10%. Taj porez je verovatno marginalan i predstavnici Vlade su govorili da je bio vrlo mali broj tih poreskih prijava. Mi smo ovde od strane sekretara Skupštine, kao narodni poslanici, krajem prošle godine bili obavešteni o našoj obavezi da prijavimo taj godišnji porez, i mi smo to i uradili; međutim, postavlja se pitanje koliko je bila široka primena tih poreza, odnosno prijava tog godišnjeg poreza na dohodak, i uopšte kakav je status u samim kancelarijama, po opštinama, odnosno u odeljenjima bio za taj godišnji porez na dohodak.

Ne sviđa mi se obrazloženje da se ukidanjem te dvostepenosti od 10 i 20% to pravednije to reguliše, jer to je stvarno oblast koja je vezana za vrlo mali broj ekstremno bogatih ljudi, odnosno ljudi sa ekstremno visokim primanjima, tako da mislimo da je to moglo da ostane, ali u principu ni ovo rešenje nešto mnogo ne menja, ovo od 10%.

Što se tiče ostalih zakona, pre svega poreza na imovinu, mislimo da su rešenja dobra i u potpunosti ih podržavamo.

Što se tiče ova dva zakona, ovoga o porezu na upotrebu i držanje određenih dobara, u aprilu prošle godine smo rekli da je to jedan zastareli porez i da ga treba ukinuti. Takvih poreza retko u kojoj zemlji ima. Takođe se to odnosi i na porez koji nije danas na dnevnom redu, a to je porez na finansijske transakcije. Tu je situacija nešto bolja i mislim da će on biti uskoro ukinut. Akcize imaju neke simbolične promene, koje su dobre, pa takođe i to prihvatamo.

I na kraju da kažem da DSS ova rešenja prihvata kao nužna i zato ćemo mi i glasati za ovaj paket poreskih zakona. Time, našim glasanjem za ovaj paket poreskih zakona, mi ne dajemo podršku ni ekonomskoj politici Vlade, a kamoli celokupnoj politici Vlade. Smatramo da hvaljenje, odnosno priča o tome da uspesi u jednoj ovako izolovanoj oblasti mogu da budu alibi za sve ostale promašaje nije u redu i da bi Vlada trebalo da prestane to da radi, a DSS je na to i ukazivala kroz rad svoje vlade u senci, tako da naša podrška u ovom smislu stvarno može da se posmatra potpuno izolovano.

Znači, to je podrška jednom nužnom rešenju, koje sigurno nije jedno celokupno rešenje koje može da popravi lošu situaciju u našoj privredi. Hvala.