Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih samo da odgovorim na nekoliko pitanja koja su se čula danas u ovom pretresu i da se zahvalim na učešću mnogih poslanika. Krenuću po fiskalnim formama.
Sugestija da se smanji stopa poreza na promet je, naravno, interesantna i lično bih bio najsrećniji kad bismo mogli odmah to da uradimo. Postoji samo jedan mali problem, a to je problem balansa javnih finansija. Postoji samo jedna lošija stvar od visokih poreza, a to je da imamo deficite koji se ne daju kontrolisati. Ako neko želi da imamo porez na promet od 10%, ta osoba mora da objasni kako ćemo nadoknaditi 45 milijardi dinara, koliko bi to smanjenje donelo. Videćete, u budžetu Republike Srbije je porez na promet koji je planiran, što se tiče dela budžeta Srbije, 89,4 milijarde dinara. Jedan procenat toga, to je 4,45 milijardi dinara, pa čak sići sa 20 na 17%, to bi bilo 13,4 milijarde dinara. Znači, čak za jednu trećinu više od celog ovog paketa koji se predlaže u ovom momentu.
Naravno, ta ideja je, kao što sam više puta naznačio, i te kako interesantna i prihvatljiva. Predlog koji imamo je da pokušamo, kao što smo radili poslednje dve godine, čim se nađe taj prostor za smanjenje poreza da ga u sledećem koraku usmerimo na te dve ključne fiskalne forme koje su porez na promet i nameti na plate, porez na plate i nameti u vidu socijalnih doprinosa.
Zbog toga, tu zaključujem oko tog elementa smanjenja stope, da li bi velika razlika bila za naše građane 1% - bila bi, jer svaki procenat je važan, ali samo taj 1% bi značio 4,45 milijardi dinara. Pitanje je da li bi to imalo tako veći efekat, preći sa 20 na 19%, na samu sivu ekonomiju. Ne mislim.
Što se tiče poreza na promet i nameta na plate, mislim da bi bilo bolje da na prihodnoj strani puno radimo sledeće godine, da se što više proširi ta oporeziva baza, a da se na rashodnoj strani uradi restrukturiranje, racionalnizacija kroz spajanje onoga što treba da se spoji između saveznih i republičkih organa, ukidanje nekih saveznih organa i ukidanje nekih republičkih organa i u postojećim organima maksimalna štednja, tamo gde može. Videli smo šta je moguće uraditi u domenu lekova, naročito u Kragujevcu, kada se iole uvede red u našoj zemlji i kada iole bolje počnemo da upravljamo našim resursima.
Zbog toga mi se čini da bi bilo bolje da sledeće godine u oportunom momentu, kada se nađe, kao što je sada, momenat i tu su u pravu narodni poslanici koji su to primetili, ideja nije da se prikupi više prihoda nego što treba, nego čim vidimo da smo i dalje u balansu, da ovaj fiskalni sistem bolje daje po proširenju osnovice, da se odmah smanjuje porez ili ukida neki porez, da na taj način držimo i tu javnu potrošnju, koja je već na dosta visokom nivou, na nekom prihvatljivom nivou. Zato, ako Bog da, vidimo se sredinom ili krajem sledeće godine. Za dalje smanjenje poreza i ovoga puta će dve ključne fiskalne forme biti porez na promet i nameti na plate.
Što se tiče ovih matica i pčela, mislim, a i razgovarao sam sa mojim saradnicima, da to ne bi trebalo da bude problem. Nešto ćemo uraditi tim povodom.
Što se tiče ukidanja poreza na promet na ulje, to nije koji dinar, to je 12 dinara po litru. To je mene malo iznenadilo. Mi smo zemlja koja troši po prosečnoj familiji čak šest litara mesečno, što znači 60 dinara mesečno, i zato ne treba to nipodaštavati. Što se tiče odloženog plaćanja, mogu da kažem da su u ovoj debati oko poreza na promet mnogobrojni ti privrednici koji su hteli da se napravi pomak u periodu u kome treba da se plati porez na promet. Ruku na srce, ako pogledate šta se stvarno tu dešava, u jednoj ekonomiji, kada se porez na promet obračunava i mora da se plati u periodu od 15-20 dana i gde su rokovi za plaćanje, nažalost, predugački (60 i veoma često 90-120 dana), ja se libim od toga da kažem da u ovom momentu privreda uistinu kreditira državu.
Čim imate usklađenje između perioda plaćanja poreza i plaćanja u privredi, onda privreda na neki način kreditira državu i to nije dobra situacija. Ruku na srce, u svim zemljama je tako, gde je period za plaćanje poreza znatno kraći od onoga što je period za plaćanje u privredi. Kod nas je taj raskorak dosta izražen. Kada sam to rekao, zašto da ne produžimo. Prvo, ne možemo da ga produžimo samo za neke, a ne za druge. To bi kršilo neutralnost; zašto za one koji proizvode vino, a ne za one koji proizvode ugalj, zašto za one koji proizvode dečiju odeću, a ne za one koji proizvode nešto drugo ili neke kompjutere. Ako bi to uradili za neke druge, moramo biti svesni toga da su naše javne finansije su u ravnoteži, ali ta ravnoteža nije ravnoteža da imate veliki dušek i neke rezerve.
Svakog meseca testera kreće. Petog i desetog plati se porez na promet i u tom momentu se isplaćuje prva polovina penzija i plata, pa onda druga polovina. Na taj način smo u stanju da održimo regularnu isplatu plata, penzija i svega onoga što očekuju naši budžetski korisnici. Kada bismo popustili i četiri-pet dana mi ni u jednom momentu ne bismo bili u stanju da platimo pola penzija. Mislim da to ne bi bilo dobro. Zbog toga u ovom momentu i zbog balansa naših javnih finansija, mada bi to bila dobra ideja, nismo u stanju da produžimo ovaj rok. Treba da se smanji taj raskorak između rokova plaćanja koje građani i privreda daju državi i koji su rokovi prema njima.
Što se tiče fiskalnih kasa, mislim da to nije promaklo nekim narodnim poslanicima. Ovo je toliko važno da smo odlučili da vam predložimo u Zakonu o budžetu, o kojem ćemo raspravljati najkasnije do 15. decembra u ovom domu: predviđeno je 500 miliona dinara subvencija za trgovce i za nabavku fiskalnih kasa. One su bile dosta skupe kada su, početkom devedesetih mnoge zemlje u tranziciji počele to da uvode. Međutim, sada je ta proizvodnja dosta raširena i ima puno dobavljača. Konkurencija je žestoka. Naravno, nećemo ponoviti grešku koju su napravili u Crnoj Gori, kada su ovlastili samo jednog dobavljača, jer onda je cena bila veća. Samo ćemo dati u toj javnoj nabavci minimalne tehničke uslove i naravno da se i te kako radi; ne samo sa EI Niš, nego i sa nekim drugim našim proizvođačima, da im omogućimo da oni i te kako mogu da učestvuju u tom nadmetanju i proizvodnji.
Naravno, ako pričamo o subvencijama za nabavku fiskalnih kasa, to znači da mora da se obezbedi način finansiranja, tako da ni u jednom momentu ni oni koji imaju trafiku ili manju trgovinu ne budu ugroženi u nabavci te kase. Naravno, to će biti jedno od ključnih putanja na kome radimo sa kolegama iz Ministarstva trgovine.
Što se tiče poreza na dodatnu vrednost, rekoste i istina je da smo mi zadnja zemlja u Evropi sa Crnom Gorom, ako smo i dalje u jednoj zemlji, dve države članice, koje nemaju porez na dodatnu vrednost. Istina je da imamo pretpostavke koje moraju da postoje. Ne samo to, mi moramo da obezbedimo i neku infrastrukturu. Fiskalne kase su infrastruktura za uvođenje poreza na dodatnu vrednost. Na taj način mi ćemo moći kroz ovo i kroz neke druge elemente u našem fiskalnom sistemu da efikasno uvedemo porez na dodatnu vrednost na kraju sledeće godine. Kao što sam napomenuo, u tom momentu, nadam se, bićemo u stanju da smanjimo tu stopu koja će biti jedinstvena.
Što se tiče zakona o prihodu građana i zemljoradnika, a to je bilo pitanje na koje nisam odgovorio malopre, lpke je predsednica poslaničke grupe Socijaldemokratske partije postavila, istina je da od 1994. godine katastarski prihod nije revalorizovan. Danas i sami poljoprivrednici kažu da je porez veoma nizak. To je jedva nekoliko desetina dinara i mnogi su se složili, kada smo imali dosta žustru diskusiju oko njihovih penzija, penzionog sistema koji oni ne prihvataju, oni su spremni i mi smo pokrenuli inicijativu da se revalorizuje katastarski prihod, kao najpravičniji način oporezivanja naših zemljoradnika. Na taj način ova niska stopa i ta revalorizacija će dovesti do nekog prihvatljivog, ali ne toliko apsurdno niskog poreza za zemljoradnike.
Istovremeno, moramo raditi i na socijalnim doprinosima. Najzad, pogledajmo porez na dobit preduzeća, a to je bilo pitanje predsednika ili zamenika predsednika iz SSJ. Čini mi se da postoji stavka koja je nedovoljno poznata, a čak sam bio iznenađen kada sam video da neki naši sportski radnici nisu čuli za to, a to je ono što ste izglasali aprila prošle godine. To je da čak do 3,5% ne dobiti, nego prihoda celog preduzeća može da se uloži u sponzorstvo našim sportskim društvima i da se to odbije od poreza na dobit preduzeća. To je najpovoljniji sistem koji postoji u Evropi. Naravno, sve dok nije bilo puno dobiti, to nije bilo toliko interesantno. To je način na koji će sport, i amaterski i profesionalni, dobiti one sponzore koji su mu potrebni da bi mogao da se razvija.
Što se tiče ovog pitanja povlastica i pogodnosti u vidu oslobađanja od poreza na dividendu u iznosu plaćanja rate u postupku privatizacije, to je samo jedno izjednačavanje između fizičkih i pravnih lica. Ni u kom slučaju to ne daje neku ekstra povlasticu prema pravnim licima. To je samo da ne bi kršili princip neutralnosti. Kao što sam malo ranije danas rekao, daleko od toga da ta mera treba da da dodatni podstrek onima koji imaju gotovinu i to puno gotovine, nego treba da proširi krug ljudi koji će biti u stanju da predlože program i da učestvuju u aukcijskim preduzećima.
Najzad, kada pričamo o akcizama, ako govorimo o ulju, mazivom ulju, naravno da smo bili osetljivi na argumente koji su došli iz Kruševca. Mi smo usaglasili tih 45 dinara sa FAM-om, i to je jedan prihvatljiv namet. Čujemo da bi oni hteli 10, što je izuzetno nisko. Naravno, to nije mali prihod, to je nekih 1,5 milijardi dinara godišnje. Znači, podelite to sa četiri i videćete da je to više stotina miliona dinara. Mislim da će na tom nivou podstrek za šverc biti mnogo manji i da ćemo uz bolju kontrolu na granici, mislim imati izraženiji efekat na FAM i neke druge naše proizvođače.
Što se tiče vina, tačno je da u Crnoj Gori nema akcize na vino. Tačno je da oni daju jak podstrek za njihovu proizvodnju. Tačno je da naši proizvođači imaju puno problema, i to je jedna od manje lepih stvari u našem ugovoru sa Makedonijom o slobodnoj trgovini. S druge strane, Makedonija je jedina zemlja (pored Bosne i Hercegovine i ne znam koja je treća zemlja), sa kojom imamo suficit u spoljnoj trgovini. Ali, to je mali suficit. Kada pogledamo balans toga, jeste da naši proizvođači imaju problem makedonske konkurencije u domenu vina. S druge strane, kao ekonomija imamo dosta dobiti u tome što imamo veoma slobodnu trgovinu sa Makedonijom. Istina je isto da smo ove godine u agrarnom budžetu prvi put uveli i subvencije za proizvodnju vina.
Mogu da kažem, a tu bih zaključio ovaj deo oko akciza, da ćemo predložiti do kraja godine novi zakon o akcizama, koji treba da dovede do usklađivanja nekih stopa sa Crnom Gorom, sa okruženjem, tako da se pritisak na šverc smanji i da usvojimo neka rešenja koja će biti nešto modernija. U tom slučaju ćemo o tome ponovo pričati.
Pretposlednja stvar koju bih hteo da kažem, to je da je bilo i pitanje i neko je hteo da priča o Laferovoj krivi i da ulazi u neku polemiku ovde. Iskustvo nalaže da "Laferić" u Srbiji počinje na 20%. Građanska svest o tome da treba da se plati porez iznad 20% dosta jenjava. To je naša realnost. Mi to moramo uvažiti. To ne znači da će uvek tako biti.
Nije tačno, kao što je neka poslanica Radikalne stranke rekla, da su to ne prosečne stope, nego marginalne stope poreza na dohodak negde 90%. To nigde više nije slučaj, skoro više nigde nisu veće od 50%.
Moramo uvažiti i situaciju u našim upravama i mogućnost, imajući u vidu ono što smo nasledili - ogromno učešće gotovine. Gotovina i njeno učešće u monetarnoj masi M-1, što znači u širem smislu, jeste čak 40% u našoj zemlji. To je rekord Evrope, 40%. To je ono što smo nasledili i sa čim moramo da kuburimo u vidu jačanja finansijske discipline. Verujte, u zemlji gde je 40% novca u opticaju u kešu, izvolite, probajte da naplatite 45 ili 50% stope, želim vam puno uspeha.
Znači, to je jedna stvar, moraju biti takve stope i sa druge strane takva disciplina i takve kazne da, na kraju krajeva, kada se napravi jedna tvrda hladna računica svi poreski obveznici znaju da je u njihovom interesu da se to plati. I zbog toga mislim da ovde nema mesta za neku preteranu, demagogiju ili pak debatu.
Najzad, i tu zaključujem, naravno da svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, da je interesantno slušati kako neki kažu da ukidanje poreza i nije nešto, da smanjenje stope sa 20% na 14% nije mnogo, ali kada čujem to iz usta onih koji su vodili zemlju 90-tih godina, kada su bile kontrolisane cene, ali ulja, šećera nije bilo, kada su naši građani bili poniženi (i moja familija), kada su morali da ustaju u tri i četiri ujutro da idu sa cegerom i da lutaju po gradu i nisu mogli da nađu to, pa su bile veze, pa su bile šeme, pa je bio profit, pa onda dobijete te ekstraprofitere koje sada napadate...