Da li još neko dž od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa porezi? (Ne.)
Predstavnik Vlade, ministar finansija i ekonomije, gospodin Božidar Đelić.

Dame i gospodo, želeo bih samo da odgovorim na nekoliko pitanja ili da dam neka razjašnjenja oko ovog poreskog paketa.
Rekao bih, ako sagledamo prvo pitanje koje je postavljeno u ovom domenu i da krenemo od ovog zadnjeg, i to je onako malo dublje pitanje, da li treba dati neki dodatni podsticaj onima koji treba da učestvuju u aukcijskoj privatizaciji? Promena svojinskih odnosa je jedna od najsloženijih stvari koja može da se desi, ako pogledamo iskustva koja su se dešavala, ne samo u onim stalnim primerima, mislim na zemlje u tranziciji o čemu uvek pričamo, nego bogami i u onim razvijenim zemljama gde je nekoliko velikih transakcija uvek bilo praćeno velikom kontroverzom. Nema osetljivijeg pitanja od ovoga, što se tiče promena u svojinskim odnosima, ma kakav bio taj model, da se kontroverza izbegne.
Kao jedan od autora jednog od prvih programa koji je mešao vaučersku privatizaciju sa koncentracijom vlasništva kroz investicione fondove u Poljskoj, mogu da vam kažem da, jednostavno, između ta dva ekstrema, sa jedne strane mogućnost da se uđe i da se plati samo sa gotovim novcem odjedanput i samo se uvažava ono što je gotov novac, kroz neko nadmetanje i to je isti princip kome smo mi sada u Srbiji dosta bliski. Sa druge strane je jedna besplatna raspodela kroz tzv. vaučersku privatizaciju te svojine možemo da vidimo da i jedan i drugi modela (j imaju i prednosti i nedostatke. Sada se vraćam na ovu poresku materiju, hteo bih da pokažem, možda je malo paradoksalno, ova odredba je u stvari nešto što ide u cilju veće socijalne pravde.
Naravno, karikiranjem jedne ovakve odredbe neko zlonameran bi hteo da kaže - znači, onima koji već imaju novac dajete još neke nove poreske povlastice. Znači, onima koji već imaju, njima još smanjujete porez. Iz dva razloga to nije tačno.
Prvo, stvar je u tome da, što se tiče naših domaćih investitora, što smo bliži tom čistom modelu plaćanja u kešu, odmah i jedanput, valjda je svima jasno da je sve uži krug ljudi koji mogu na taj način da se nametnu i da dođu do svojine.
Znači, ova odredba je nešto što treba da pogura malo dalje od tog ekstrema i naročito ono što su mala i srednja preduzeća, da omogući ljudima koji možda u datom momentu nemaju taj keš, u onoj količini koja je potrebna, i zato će ići na plaćanje na rate da mogu da dođu do te situacije da sutra kada se dođe do otplate tih rata, ne budu "ugušeni" i oni sami u njihovoj ličnoj poreskoj situaciji u otplati poreza na dividendu. Uzgred budi rečeno, time, (to je taj drugi razlog) imamo danas neravnopravnu situaciju između fizičkih i pravnih lica u vidu participacije u tim aukcijskim privatizacijama.
I da rezimiram, ova odredba u stvari treba da proširi krug ljudi koji mogu da učestvuju u aukcijskoj privatizaciji. Da ponovim, ona je tu da ta svojinska transformacija ne bude otvorena samo onima koji već ulaze sa nekim kapitalom, nego treba da omogući i možda nekim mlađim, i možda nekim drugim koji danas nemaju taj početni kapital, da budu u stanju zato što imaju ideju, energiju, projekat i želju, da budu ti transformatori naše privredne situacije.
Za one koji misle da možemo biti tržišna ekonomija i, da upotrebim tu reč koja je dugo bila ovde tabu - kapitalističko društvo, dapače, sa kontinentalnim evropskim načinom života, sigurno ne nekim ultra liberalnim, čini mi se, to će uvek biti jedna vrsta manjine kod nas, da vidite ovo kao mogućnost da neko ko živi u Kruševcu, Leskovcu, nekom drugom gradu, možda neko ko nije bio direktor, ali ko uživa poverenje, dobro je poznat kao vrsni stručnjak i ko će biti u stanju da okuplja oko sebe jednu ekipu koja želi da kupi dato preduzeće u tom momentu, ovo će tim ljudima (i na njih prevashodno mislimo) omogućiti da to urade, a da oni na njihovom ličnom poreskom planu ne budu ugušeni.
Znači, daleko od toga da je to dodatni podsticaj za one koji već danas imaju neki novac, nego ovo treba da proširi krug onih koji mogu da učestvuju, čini mi se da će i na taj način ta kontroverza, koja će uvek biti prisutna sa nama, biti dodatno smanjena.
Što se tiče, samih zadruga, kada smo predložili ovaj amandman, svi su mi rekli - neće proći, videćeš, taj lobi je jedan od najjačih lobija koji postoje u Srbiji i politika se tu umešala i političke partije imaju njihove zadruge i preko toga se finansiraju i nemoj slučajno da misliš da će to moći kroz ovaj dom da prođe, jer ta provizija od 10% je način na koji se mnogi od njih finansiraju, pa i neke druge organizacije.
Ne mogu, da se otrgnem utisku, imajući u vidu od kada je ova inicijativa krenula broj intervencija i pritisaka, sugestija dobronamernih da se odustane u ime 20 godišnjih mladih ljudi koji na ovaj način neće moći da dođu do onog minimalnog, do hleba da prežive i da ne kažem iz kojih je sve to pravaca dolazilo, što me je možda u potpunosti ubedilo u ono što su mi rekli oni koji su dobronamerni i koji su mi davali te savete, ali moram da kažem da me je to dosta zaintrigiralo.
Da, naravno, mora da postoji način da naši mladi dok rade imaju mogućnost i da se dodatno zaposle, ali ovaj sistem je ušao u metastazu. Zar je moguće da asocijacije tih zadruga sada, brže-bolje dolaze, kažu - dobro, dobro, ne mora 10%, evo 5%, iščistićemo redove, videćemo, da, da, biće bolje, kunemo se. Tako je isto bilo prošle godine kada smo razmišljali o ovakvom amandmanu, ali ga nismo uveli zbog tih drugih i zbog te formulacije koju smo imali. Šta konstatujemo? Svaki zapisnik poreske policije u najuspešnijim i najbogatijim našim preduzećima konstatuje najveće probleme, a da ne govorim o tome da veoma često ili supruga ili muž nekoga ko radi u finansijskoj policiji, gle iznenađenja, vodi neku omladinsku zadrugu. U samom vrhu 12 omladinskih zadruga, neću da dajem imena onih mnogobrojnih poznatih preduzeća tamo koji su do kraja iskoristili i zloupotrebili to; i pogledajte samo šta danas dešava u Srbiji i shvatićete zašto se u ovom momentu uopšte se ne ukida mogućnost zapošljavanja preko zadruge.
I naprotiv, ono što ste rekli, samo se gubi ona ultra privilegija, koja je postojala prema ugovoru o delu. Znači, efektivna stopa oporezivanja prelazi na 16%, kada uračunate normirane troškove, bila je 10%, a sada je 16%. Nije to tako strašno. Dodatno mogu da kažem da ćemo imati inicijativu za promenu tog danas saveznog zakona, a sutra republičkog, gde ćemo ipak taj jedan mali stav, koji je neodređen, gde se kaže (ne znam više koji je to član) da u izuzetnim uslovima može da se prihvati da neki ljudi, koji nisu više omladinci, mogu biti zaposleni.
I to je Srbija: danas je na stotine hiljada ljudi kojima se ne uplaćuje ni jedan jedini dinar za njihovo penziono, i na taj način mi spremamo generaciju ljudi koji će biti razočarani. Doći će i, imajući u vidu njihove godine, misliće da su spremni da dobiju penziju, a onda će neki tamo iz PIO fonda da im kaže - meni je žao, ali vi ste deset godina radili po zadrugama, to vam vredi nula.
A kada znamo, da moramo više da vežemo penziona prava sa onim što se uplaćuje, što neminovno znači da mora da se računa cela karijera, onda znamo da je i ovo jedan element koji treba da se sada usvoji, da bi počeli da pripremamo ambijent da bi se to i sprovelo.
Šesnaest posto nije neka stopa koja treba sada da obezvredi sve te napore. i hajde sada da vidimo, baš me interesuje, da li je taj lobi na ovaj ili neki drugi način toliko jak, kada se pokaže to lice mladog studenta, koji će kroz ovo odjedanput ostati bez minimuma da preživi, a ja imam poverenja da se to jednostavno neće desiti, kada se bolje uredi i ta materija. Siguran sam da ćemo krajem sledeće godine verovatno biti u stanju da ponudimo za one koji su realno mladi ljudi, koji se finansiraju, još povoljniji način. Ali, jednostavno, metastaza je tolika, utaja je tolika da mi moramo pod hitno ovde intervenisati.
Što se tiče progresivnog oporezivanja, progresivno oporezivanje je odlika svih evropskih kontinentalnih poreskih sistema. Može da se kaže, ako pogledate istoriju, i uvek je interesantno pogledati zadnjih 10 godina, kak idu stope, koja zemlja šta radi, kakvi su efekti svega toga. Da ne ulazim u detalje, sve tranzicione zemlje koje su krenule, a to je početkom 90-tih godina, i da podsetim: naš poreski sistem u to vreme je imao veoma visoke progresivne stope, i ovo što danas imamo i tih deset, 15 ili 20 je već niže od onoga što je postojalo početkom tih godina.
Marginalna stopa u većini velikih zapadnih zemalja je negde oko 40-45% . Imate ovde nekoliko primera. Na Zapadu se te marginalne stope smanjuju, jer, jednostavno, ti nešto imućniji su i vičniji i imaju više novca da angažuju razne savetnike da izbegnu taj porez, poreznici dobro znaju da visoke stope ubijaju porez; jer je onda podsticaj za evaziju toliko veliki da retko koja kontrola može da mu se suprotstavi.
U ovom slučaju, ako pogledamo zadnjih deset godina u zemljama u tranziciji, i Rusija je veoma interesantna tim povodom. Ona je krenula kao i mnoge druge, sa veoma visokim marginalnim stopama, i došli smo u stvari do proporcionalnosti. Znači, ne do degresivnog poreza, ali u Rusiji smo sada došli do jedne stope koja je, jednostavno, proporcionalna i niska, 13%. I šta se desilo ove godine - prvi put u istoriji Rusije imali ste redove poreskih obveznika, jer su istovremeno imali i ovo što i mi u neku ruku ovde želimo da uspostavimo, jačanje te discipline; Rusi su počeli da plaćaju taj porez i javne finansije Rusije su u sjajnom stanju.
Naravno, prevashodno zbog toga što je cena nafte na nešto većem nivou; to kada gledate ekonomsku performansu Rusije, to je onaj ključni faktor koji određuje skoro sve, ali takođe zbog toga što se finansijska disciplina u mnogo čemu povećava.
Predlog je ovde da progresivnost ostane, da bude 14%, pa 24,5%, i na taj način, uz jačanje te finansijske discipline, uspećemo da imamo, koliko već sledeće godine, ne 3.280 ljudi, pa onda neki poslanici kažu, skoro da sam čuo ovog poslanika, pa, jesmo li mi bili glupi da se ovde prijavimo? Niko drugi se nije prijavio, najmanje oni koji su stvarno imućni. Sledeće godine sa tom primerenijom stopom od 24,5% napravićemo pravi napredak, da onda nekoliko desetina, a ja se nadam nekoliko stotina hiljada naših građana plati porez na dohodak građana.
I onda, hajde da vidimo gde je demagogija, da li je bolje da imamo 24,5% marginalne stope i da onda imamo nekoliko stotina miliona dinara, nadam se možda i koja milijarda naplaćenog poreza i, kao što je rekao šef poslaničke grupe DSS malo ranije, da i taj naš fiskalni sistem bude malo primerniji nekoj razvijenijoj zemlji, gde nemamo samo te indirektne, nego i direktne poreze, koji su pravičniji, jer onda stvarno idu po ekonomskoj snazi, da njihovo učešće poraste od onih veoma slabih jedva 64 miliona dinara za ovaj porez.
Čini mi se da taj balans, blaga progresivnost, u ovom momentu sa marginalnom stopom, malo nižom od 25%, jeste pravi način da se uvede red i da nam desetine i nekoliko stotina hiljada ljudi plaća, umesto da imamo neku stopu koja je negde blizu 35-36%, gde je onda podsticaj za evaziju značajno jači, i u tom momentu borba poreske uprave da uspostavi tu progresivnost je izgubljena unapred.
Dajte da vidimo sledeće godine kako će ovo biti i kroz neki period ćemo videti da ideja progresivnosti, u koju sam ja ubeđen, ogromna većina našeg naroda, pa mislim i ovoga doma, ma kolika bila forma i njegov izražaj sutra, biće tome privrženo. Mislim da nikada ne treba da dođemo do progresivnosti, jer ova stopa i ovaj stepen progresivnosti je prava stvar za nas.
Želim samo da napomenem da što se tiče mazivog ulja (sada prelazimo na akcizni deo) u stvari smanjenje nije ono što je naznačeno, jer cifra koja je u zakonu je ona početna, nominalni iznos u dinarima, koji je bio usklađen zadnjih godinu i po dana (nešto više sada), zbog rasta inflacije.
Predloženo smanjenje je u stvari sa 71,86 dinara na 45, tako da je to značajno smanjenje akcize na mazivo ulje, jer i tu vidite previsoki porez koji ubija porez. Tu je Modriča i te kako profitirala kroz šverc na našu teritoriju i naši proizvođači su, u Kruševcu naročito, strašno bili pogođeni time što je naša akciza bila stvarno previsoka. To je, da iskreno kažem, najverovatnije u to vreme bilo sa raznim kalkulacijama, da bi izbegli neke druge zloupotrebe, u koje ne bih hteo da ulazim. Ona je jednostavno iskočila iz nekog proseka regiona i, bez iznenađenja, to je privuklo ogromni obim šverca kod nas. Zbog toga je to veoma značajno. Kao što vidite, ovde se smanjuje za nekih 26 dinara po litru, i to je veoma dobro.
Što se tiče oružja, teško je doći do pouzdanih cifara, samo želim da kažem da prema zvaničnoj evidenciji, u jednoj zemlji koja ima nekih 7,5 miliona stanovnika (govorim o Srbiji posle svega što se desilo), prema cenzusu, mi imamo više od 2 miliona komada oružja koja su registrovana. Pitate se koliko nije registrovano - nemam te statistike, valjda jedino SAD imaju više komada oružja po glavi stanovnika, a onaj ko govori o toj divnoj srpskoj tradiciji, hajde da pogledamo naše dnevne listove, pa da vidite kada je sin ubio oca, kada je otac pobio familiju, kada neko kada mu malo pukne film posegne za tim što se drži u kući, pitamo se zbog čega, i onda dođe do ogromne porodične tragedije.
Zbog toga porez na oružje treba da ostane. Ovde se govori samo o onim penzionisanim građanima iz MUP-a i Vojske Jugoslavije, čija je to bila struka, i koji su često imali dosta niske penzije i morali su, samo zbog toga što su dobili na kraju karijere jedan poklon, da plaćaju taj porez. Čini mi se da je realno da se nastavi naplata tog poreza. Ako mene pitate, on bi trebalo da bude još veći, ali, istovremeno, onda imamo problem u tome (što već danas vidimo) da neki odjavljuju oružje i jedan deo toga se seli u ilegalu, nažalost. Zbog toga moramo da oslobodimo samo ovaj deo i taj segment. Što se tiče lovaca, pošto je bila i ta inicijativa - pa oni su već prošle godine imali jedan značajni podstrek i oslobađanje i mislim da je to sasvim dovoljno; i, ako je sudeći po dopisima, mislim da ne treba ići dalje.
Još dve stvari bih samo hteo da kažem, a one se tiču nekih pitanja kao što je npr. ako imate jedinstvenu stopu poreza na promet i teško da se neko ne složi sa time, da će sam porez na promet, naročito porez na promet usluga, teško biti pravičan, jer teško je, ma koliko se trudili kroz izuzetke, za ono što ulazi u proizvodnju, naročito u uslugama, izbeći u nekim segmentima višefazno oporezivanje, što naravno nije dobro, jer krši neutralnost.
Pitanje je - da li osloboditi od plaćanja poreza na promet na usluge i pravna lica za izdavanje poslovnog prostora. Naveo bih jedan primer - i ove najskuplje hotele, koji izdaju neke radnje, trebalo bi da oslobodimo. Da li nam to treba? Da li je to pravično?
Ako se postavi pitanje - zašto se oslobađaju neka dobra koja su deo tzv. neelastične korpe, naravno da se ovo nije radilo zbog pritisaka ovih ili onih lobija, ali dalje širenje, ako mislimo na ono što je postojalo pre - uzmite dečiju odeću, setićemo se onog vičnog ministra, direktora koji je veoma brzo izmislio i neke veličine npr. 14a, pošto je za decu bilo maksimalno 14, zatim 14b, 14d, 14c i uskoro je mogao i Vlade Divac da se obuče u dečiju odeću. Na taj način stvara se velika rupa u tom sistemu.
Ova lista koju imamo je usaglašena sa šestom direktivom Evropske unije i sa nečim što je naša realnost u vidu onoga što je baza - ishrana, lekovi i komunalije. Ako pogledate naše građane, hrana, lekovi i komunalije su te tri stvari koje su od prvoklasnog značaja za njih, a naročito onaj deo potrošačke korpe koji je stvarno baza o kojoj pričamo.
O nekim stvarima ćemo više pričati kada dođu na red amandmani i kada krenemo na raspravu u pojedinostima, ali prokomentarisaću neke iznose o tome kakva je naša privredna aktivnost i kakav je uticaj poreske politike na tu privrednu aktivnost bio.
Ono što je bila bukvalno nula naplate poreza na dobit preduzeća, ma koliko naš Zakon o računovodstvu dozvoljavao, i dan-danas, a ona inicijativa Savezne vlade je dobar korak u pravcu stezanja i u tom nastojanju da se iskaže prava dobit, mi skoro nismo naplatili ništa u porezu na dobit preduzeća 2000. godine, ali 2001. godine to je bilo nekih dve milijarde dinara, dok ćemo ove godine naplatiti 4,5 milijarde dinara otprilike. Sve to kada je jedan broj preduzeća u situaciji da ima velike teškoće.
Veliki deo preduzeća, mada se vraćamo na bazičnu filozofiju nove fiskalne ravnoteže, kaže - u našem interesu je da iskažemo pravu dobit, i tu je sve pozitivno povezano, jer najzad imamo banke sa potencijalom koji im omogućava da nam daju kredite i one neće prihvatiti duplo računovodstvo: jedno za poreznika, a drugo za bankara koje je mnogo povoljnije naravno. Naročito u tom segmentu koji je počeo da staje na noge, odnosno svima će biti u interesu da iskažu maksimalnu dobit znajući da će stopa biti 14% a efektivna stopa, ako pogledate dodatne beneficije koje dajemo, će sigurno biti između 5 i 7%.
Za mnoga naša preduzeća će ona biti još niža. U tom slučaju ćemo imati realniju sliku naše privrede, sa tim poreskim podsticajima - efektivna stopa plaćanja će biti niža, a ipak, sa svim tim mi predviđamo da će nas ta mera koštati nekih 3-4 milijarde dinara. Bukvalno u nominalnom iznosu, pa čak i u realnom, očekujemo da i sa ovim podsticajima porez na dobit preduzeća bude nešto više naplaćen sledeće godine.
Istovremeno je dat jedan snažan podstrek da se u tim preduzećima iskaže prava situacija, tako da bi mogli da dobiju i ove poreske podsticaje, jer ako ne iskažu dobit ne mogu ni da dobiju te poreske podsticaje od zapošljavanja i od investicija, niti mogu da dobiju kredite, pa je to tako sve čvrsto povezano: niža stopa - podsticaj - naplata - suzbijanje sive ekonomije, i na taj način taj točak treba da se zavrti i da imamo mnogo veću oporezivu bazu, u stvari bolju naplatu čak i od onoga što je postojalo. Ali, samo ako sve to ide istovremeno.
Ako pogledamo privrednu situaciju činjenica je da mi u ovom momentu naplaćujemo nominalno dva i po puta više poreza na dobit preduzeća, i to znači nešto apsolutno. Ako pogledate završne račune za prvih šest meseci ZOP-a, ma koliko bilo prostora i za fingiranje i za razne elemente koji se godinama vuku iz našeg računovodstva, možemo konstatovati da su gubici značajno smanjeni u našoj ekonomiji, a da je dobitak koji je bio beznačajan sada značajno povećan. Dostaviću vam u nastavku ove diskusije i neke cifre tako da možete da vidite o čemu se ovde radi.
Ako pogledate banke, tamo gde je bila jedna ogromna rupa, danas su one, bar po onome što prikazuju, na jednoj pozitivnoj nuli, tako da imamo i jedan mnogo zdraviji bankarski sektor koji će biti dobra podloga za naš realni sektor.
Kada gledate privrednu aktivnost (tu zaključujem, i malo izlazim iz one striktne priče o poreskoj politici), Srbija je imala jedan privredni rast od 5,9% u 2000. godini, 5,5% u 2001. godini i 4% će biti ove godine realnog rasta, iznad rasta inflacije, i očekujemo 5% za sledeću godinu i godine koje dolaze posle toga. To je najbrži privredni rast u Evropi. Da, naravno, sa niskih grana, tako da stope manje znače. Mnogo više je, u apsolutnom smislu, kada neka velika ekonomija poraste za 1% nego naša toliko sužena ekonomija, koja je samo 1/3 onoga što je bila pre- znači, 1989. godine je 29 milijardi dolara bruto nacionalnog dohotka, a 2000. godine 10 milijardi dolara. To je cena bivšeg režima. To je cena svega onoga što se desilo u zadnjih deset godina.
Sada, ako pogledate istu industrijsku proizvodnju, cifre pokazuju (a i tu je u pitanju naš statistički aparat, jer se on nije reformisao za ovih 10 godina, pa i to mora biti jedan od prioriteta), da će industrijska proizvodnja porasti za nekih 2 do 3% ove godine. Bruto nacionalni dohodak će porasti i više zato što ekonomija nije samo industrija, tu imate usluge i trgovinu, imate i društvene delatnosti. I, šta tu konstatujemo?
Kada se pogledaju cifre industrijske proizvodnje, malo detaljnije, vidite pad proizvodnje hleba za 25%. Kada već govorimo o nečemu što je neelastično kod nas, onda je to količina hleba koju jedemo. Statistički aparat prati samo društvena preduzeća a ne prati sijaset novih ili nešto starijih privatnih pekara, koje sve više i više od njih uzimaju to tržište, zato što je hleb kod njih nešto ukusniji i nešto jeftiniji, a to naša statistika ne registruje, mada se radi na tome, a nema ni načine merenja po uzorku koji će omogućiti da se i to obuhvati.
Naveo bih još dva primera u vezi sa tim. Navodno, proizvodnja cigala je pala 16%, a proizvodnja crepa porasla za 25%. Zato što cigle mogu da se proizvode u manjim pogonima i tu ima mnogo toga što se ne registruje. Uzmite npr. proizvodnju mesa. Naša zvanična statistika registruje pad proizvodnje mesa, ali, istovremeno, ako pogledate prerađevine, one rastu značajno. Znači, statistika ovde u stvari ne pokazuje celu situaciju, a naročito kada pogledate potrošnju električne energije; u zadnjih nedelju dana, kada je nenormalno toplo za ovu sezonu, naročito kada ljudi koji se greju na električnu energiju je ne upotrebljavaju, vidimo da potrošnja električne energije nastavlja da raste.
Na taj način se indirektno vidi, a i kroz mnoge druge stvari koje bih mogao da navedem, da ono što je zacrtano kao rast naše ekonomije od 5%, realan rast, koji će biti najbrži u Evropi sledeće godine, jeste apsolutno nešto što je moguće realizovati i da nije ni u kom slučaju tačno kada se kaže da je naša privredna situacija beznadežna i da nema nikakvog pomaka. Hvala vam mnogo na pažnji.

Za reč se javila narodna poslanica Nataša Milojević, drugo javljanje, kao predsednica poslaničke grupe SDP.

Gospođo Čomić, drage kolege, dragi ministre Đeliću, ne bih htela da ne prokomentarišemo komentare i odgovore zato što ne bih htela da u javnost ode stav o ovom domu u kome, po
tvrdnji, vlada neprincipijelno lobiranje kada je reč o studentskim zadrugama, omladinskim zadrugama i načinu finansiranja i plaćanja poreza.
Naime, ako je tačna premisa koja je izrečena - rekao je prijatelj ministru Đeliću da ovaj dom nikako neće pustiti da prođe ta vrsta rešenja, onda možemo da se složimo i sa objašnjenjem. Ali, ja polazim od pretpostavke da ta premisa nije tačna.
Onda dolazimo do sledećeg: omladinske i studentske zadruge, kako im ime govori, služe da preko njih studenti i školci, oni koji su u srednjim školama, rade kako bi sticali sredstva, dodatna sredstva ili osnovna sredstva za izdržavanje tokom svog školovanja. Ono što su nepravilnosti u delovanju i u radu omladinskih i studentskih zadruga, a zove se popularno pranje novca ili, kako je rečeno, finansiranje političkih organizacija, koje je nedopustivo, može biti sankcionisano važećim ili novim zakonskim propisima. Nemojmo da dopuštamo diskriminaciju pravdajući je ekonomskim ili razlozima finansijske discipline, složićete se oko toga.
Dakle, lobi, što se tiče Socijaldemokratske partije, ne postoji. Postoji princip da smo protiv diskriminacije, a naročito ovakve. Drugo, ukoliko postoji lobi, zašto među nama nije snažan lobi koji podržava učesnike u aukcijskoj privatizaciji, nego je snažan, ako postoji, na nekim drugim mestima. Prema tome, mi smo protiv diskriminacije i onih koji rade preko studentskih i omladinskih zadruga, kao i onih koji učestvuju u aukcijskoj privatizaciji, bilo da je reč o negativnoj ili pozitivnoj diskriminaciji. Nadam se da sam bila jasna. Zahvaljujem vam na iscrpnim odgovorima.

Da li još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč u zajedničkoj raspravi o poreskim zakonima.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Marin Krešić, a posle njega narodni poslanik Miloš Todorović.
Ukupno vreme za narodnog poslanika Marina Krešića, je po članu 89. stav 3. Poslovnika, pet minuta.

 Drage koleginice i kolege, predsedništvo, ministre, ja ću i kraće od ovih pet minuta. Tri su razloga da sam se javio za reč. Prvi je da pokažemo da skupštinska govornica nije mesto samo za kritike, nego i za pohvale. Nisam siguran da je Demokratski centar jasno i glasno rekao da je linija reforme, koju odslikavaju svi do sada doneseni i projektovani poreski zakoni,  nešto iza čega apsolutno stojimo i što podržavamo u celini.         Moj je utisak da ovaj tim praktično pravi jedan mozaik za koji postoji vizija i svaki kamenčić kao zakon ili propis koji je donošen vodi nepogrešivo ka tom cilju.
Drugi razlog je čisto formalni u vezi sa dnevnim redom, znači da kažemo, jer se više nećemo javiti za reč, da kada je o ovom paketu zakona reč glasaćemo u skladu sa očekivanjima predlagača i podržavamo ih bez nekih bitnih sugestija i to je uredu.
Treći razlog je više okrenut ka javnosti. Znači, mi smo juče kritikovali neka rešenja u jednom zakonu, koji ne pripada ovom paketu, a to je Zakon o poreskoj administraciji i proceduri i želim samo da napravim distinkciju između ova dva dana. Znači, ovo što danas podržavamo ne znači da i dalje ne mislimo daće u tom mozaiku tih kamenčića određene autoritarne, nedemokratske i autistične stvari koje će ostati u onom zakonu biti jedna mrlja, malo tamnija, u tom mozaiku i nadam se da će biti mudrosti i želje da se to promeni.

Reč ima narodni poslanik Miloš Todorović, a posle njega narodna poslanica Olgica Kirćanski.

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, danas razmatramo šest predloga zakona o izmenama i dopunama poreskih zakona, koji su usvojeni početkom prošle godine. Svi oni imaju zajedničko obrazloženje, da ih treba doneti u okviru paketa mera Vlade Republike Srbije kojima se predviđa sveobuhvatna reforma opšteg režima poslovanja u Republici Srbiji. Kao, u Republici Srbiji se nešto radi, posluje i kao opet Vlada nešto preduzima, nekakve mere u cilju nekih reformi. Jedina mera koju Vlada zaista preduzima dve godine je mera da ostane na vlasti, bilo kontrolom Narodne skupštine ili kontrolom poslaničkih mandata, bilo nezdravim kompromisom sa bivšim koalicionim partnerima.

Kao prvo, imamo Predlog zakona za izmenu stopa poreza na promet. Prošle godine ministar Đelić je insistirao da svaki promet mora biti oporezovan jedinstvenom stopom od 20%, bez izuzetka. Sada popušta i ukida taj porez na tzv, po meni, robu za izbore: ulje i šećer. Recite vi meni, gospodine Đeliću da li je to iskreno urađeno ili je to vaša ocena da vam je rejting, vaš i Vlade, jako pao, pa sada to pojeftinjenje, koje narodu obično jako puno znači i bar pet dinara, zloupotrebljavate u neke vaše marketinške svrhe. Poslanici Stranke srpskog jedinstva misle upravo da je to to.

U istom ovom zakonu o porezu na promet, a tobož radi suzbijanja sive ekonomije, uvodi se fiskalna kasa za evidenciju prometa proizvoda i usluga. Ovako veliki izdatak oteraće većinu vlasnika radnji u sivu ekonomiju. Pored toga što je kasa veoma skupa, biće potreban bar jedan radnik za rad na kasi, kasa će sabrati promet i utvrditi novu poresku osnovicu, koja će uz rigorozne poreske stope prinuditi vlasnika radnje da odjavi posao i nađe se na buvljaku. Zatim, zaprećeno je kupcima kaznom od 1.000 dinara da moraju imati na ulici i pokazati inspektoru račun o kupljenoj robi ili učinjenoj usluzi. Zamislite, ja sada odem, recimo, kod frizera, obrijem se, kupim hamburger i pivo u prodavnici i onda dok jedem dolazi poreski inspektor i traži mi to, a pri tome taj građanin uopšte nije poreski obveznik, pa je nejasno zašto bi on sarađivao sa poreskom policijom ili poreznicima kada nije poreski obveznik. Kako ćete to? Ako znate, onda objasnite.

Na kraju u ovom delu zloslutno zvuči da su poljoprivredni proizvođači na pijacama oslobođeni obaveza, a sa sobom tegle fiskalnu kasu dok prodaju njihove poljoprivredne proizvode, recimo krastavce i pasulj. U sledećoj dopuni zakona očigledno se to neće izbeći, jer da to nemate nameru vi to naravno ne bi ni naveli u ovom predogu zakona. Zašto ste uopšte navodili poljoprivredne proizvođače, ako nemate nameru da ih u sledećim izmenama i dopunama uvrstite u tu listu?

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća predlaže se da se smanje jedinstvene poreske stope poreza na dobit preduzeća sa 20 na 14%, kako bi bile najniže u regionu i stimulisale investitore da ulažu u Srbiju. Gospodine ministre, kasno Marko na Kosovo stiže. Ova mera je imala nekakvog smisla pre godinu dana, kada je Srbija još imala kakvog-takvog ugleda i kredibiliteta. Svađe u vladajućoj koaliciji i bespoštedna borba za vlast doveli su dotle da više niko ne želi da ulaže u Srbiju. Strani investitor se privlači solidnim privrednim ambijentom, pravnom državom i stabilnim političkim sistemom, a nikako svađom oko poslaničkih mandata ili neuspelim predsedničkim izborima.

Poseban biser u ovoj ogrlici poreskih legura predstavlja Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Ko nema loše pamćenje lako će se prisetiti velike rasprave povodom donošenja ovog zakona početkom prošle godine. Mnogi normalni ljudi dobronamerno su pisali po novinama, a manji broj poslanika je diskutovao u ovoj skupštini, da trofejno oružje i oružje koje je dobijeno na poklon prilikom odlaska u penziju ne treba oporezovati. Ne, ne i ne, bio je uporan ministar Đelić. Za sve što poseduje čovek mora da plati porez, to je doslovce rekao. Tako ćemo, reče tada ministar, do kraja 2001. godine ući u Evropu na velika vrata i uz zvuke fanfara. Izgleda da su još aktuelni, gospodine ministre, stihovi Branka Miljkovića - "Ko ne sluša vetar, slušaće oluju".

Koga li je to sada gospodin ministar Đelić poslušao kada predlaže da ukine porez na zarđale pištolje i stare, trule i probušene drvene čamce. Pametan treba, gospodine ministre, biti u pravom trenutku ili nikada. Na liniji opamećivanja i ispravljanja lošeg nalazi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, jer je u članu 5. predloženo smanjenje poreske stope na prihode od samostalne delatnosti sa 20 na 14%. Hvala Bogu, ta poreska stopa nikada nije ni trebala da bude 20%. U obrazloženju predlagača zakona stoji da se smanjenjem poreske stope podstiče razvoj preduzetništva. Znači, prošle godine ste Vlada i vi, gospodine ministre, namerno gušili preduzetništvo sa ogromnim stopama od 20%.

U istom zakonu, moram ponovo da se vratim na sportiste, došli su na red i sportisti i sportski radnici. Biće jako puno oporezovanih zamašnom poreskom stopom. Nije važno što su sportisti jedini u ovoj zemlji, skoro jedini, koji su uspešni ljudi i ugledni ambasadori u inostranstvu. Vlada i ministar će rasterati sportiste po celom svetu, pa ćemo se onda verovatno diviti samo vladinim ekspertima.

Ovim zakonom, pored sportista, dame i gospodo, po mišljenju poslanika SSJ, žrtvovani su i članovi omladinskih zadruga koji povremeno rade u nekoj firmi. Naime, po zadnjem izveštaju, radi se o 250.000 mladih ljudi koji rade preko omladinskih i studentskih zadruga, a čiji će položaj usvajanjem ovog zakona biti drastično pogoršan. Umesto sadašnjih 9,6%, ti ljudi će ubuduće za svoje zarade plaćati 20%, tako će i porez na njihove zarade biti veći od poreza zaposlenih, koji je 14%. Međutim, ovom merom protiv omladine stimuliše se zapošljavanje, mudruje predlagač zakona. Pogodi ministar u omladinu, a sve ostalo, izgleda, promaši. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima narodna poslanica Olgica Kirćanski. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miroljub Veljković.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, gospodine ministre, predsednica naše poslaničke grupe Socijaldemokratske partije je uglavnom govorila o svim aspektima na koje će se odnositi naše primedbe i naša pohvala na izmene i dopune ovog paketa poreskih zakona. Samo moram da pozdravim to što je i u ovim izmenama i dopunama ispoštovano da se poreska politika stavlja u funkciju ostvarivanja ekonomske i socijalne politike, što je u većini slučajeva zastupljen pravičan pristup prema poreskim obveznicima sa stanovišta njegove ekonomske snage i što u ovim izmenama i dopunama poreskom politikom podstičemo investicije i novo zapošljavanje.
Ono što možda ovde nije niko pomenuo, a na šta sam ja htela da podsetim, to je da se, prilikom predlaganja izmena i dopuna i amandmana u samim predlozima, ne sme narušiti balans između priliva i potrošnje iz budžeta. Da podsetim da ovde niko ne govori o tome da poreska politika ne sme da bude samo u funkciji budžetskih potreba, nego da i budžetske potrebe u velikoj većini slučajeva moramo da prilagođavamo mogućnosti društva, da priliv u budžet bude sposobna da izvrši.
Takođe, da podsetim da poreska politika sad već treba da uđe u jednu stabilniju fazu i da ima neki kontinuitet, da ne donosimo neke zakone za koje unapred znamo da ćemo morati da ih menjamo, a takođe i da ne donosimo takve propise za koje znamo da neće moći da budu ispoštovani. U tom smislu dešavaju nam se pored poreskih utaja i druge situacije, kao što je evazija. Moram da vas podsetim na uslove u kojima smo privređivali prethodnih desetak, petnaest godina, u kojima je većina ljudi u privredi, većina ljudi koja se bavila bilo kakvim preduzetništvom jako dobro ispekla zanat da, ne kršeći poreske propise, izbegne da se nađe u situaciji da bude poreski obveznik. Na taj način smo smanjivali potrošnju, na taj način smo smanjivali proizvodnju, na taj način smo takvim merama odgovarali time da poreskih obveznika uopšte ne bude.
Amandmane koje smo podneli možemo da podelimo u neke tri grupe. O tome je već govorila koleginica Mićić. Zadržala bih se samo na ovom jednom. Dali smo amandman u kome smo hteli da preciziramo i da taj član učinimo određenijim, da ne bude dvoznačno, samo tumačen, jer kad god postoje dva tumačenja jedne iste odredbe, tu uvek postoji prostor za njeno izbegavanje, odnosno za, u zavisnosti od toga kako je tumačite, dva različita pristupa tome. To se posebno odnosi na softverske licence. Postoje softveri koji se kupuju, a postoje i licence kojima se sad postojeći softveri legalizuju. To je situacija u kojoj se možda sad nalazimo i nikada se više nećemo nalaziti, ali će biti veoma veliko opterećenje za sve one koji samo licencu treba da obezbede.
Takođe, tražili smo ponudu od jednog dobavljača koji nam je, sad već prilagođen ovim promenama, dao ponudu za softver za, recimo, 86 korisnika, tako da mi u ovom trenutku ne moramo za tih 86 korisnika da kupujemo posebnu licencu, ali sutra kada otvorimo nova mesta na koja treba da prikačimo taj isti softver, onda plaćamo kao licencu sa porezom, jer je ona oporezovana prema porezu o autorskim pravima, ili kako se već zove taj porez. To je jedna stvar o kojoj sam htela da pričam.
Druga stvar na koju sam htela da skrenem pažnju, to je tačka 11) Zakona o porezu na promet, u kojoj je navedeno sve na šta se poresko oslobađanje odnosi. Tu imamo jednu interesantnu situaciju koja je promakla čak i jednom uvaženom kolegi, predsedniku jedne velike poslaničke grupe u ovom parlamentu, jer smo prošlog decembra doneli Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, koji u sebi sadrži svega četiri člana.
Prvi član se odnosi na već postojeći član zakona, drugi član se odnosi na već postojeći član zakona osnovnog teksta, a treći član se ne odnosi na tačku 11), mada su u toj tački decide nabrojani svi proizvodi na koje se odnosi poresko oslobađanje. U tom članu stoji, između ostalog: "sveže, odnosno smrznuto voće i povrće, sveže, odnosno smrznuto meso i riba i sveža jaja; lekovi koji su navedeni u listi lekova koji se prepisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju itd."
Zadržala bih se samo na ovoj drugoj tački u 3. članu ovih izmena i dopuna Zakona i stavila kao primedbu zašto se ta dopuna nije odnosila na član 11. Verovatno iz razloga što u preambuli stoji da se to poresko oslobađanje odnosi samo na 2002. i 2003. godinu. Šta ćemo raditi na kraju 2003. godine, hoćemo li ga produžiti ili ćemo ga ukinuti kao poresko oslobađanje?
Druga stvar, govorite o socijalnom aspektu oslobađanja od poreza na promet lekova koji idu na teret Fonda socijalnog osiguranja. Ja kažem da je to pomoć građanima samo utoliko što Fond ne plaća porez, ili u retkom slučaju kad nemaju socijalno osiguranje pa su prinuđeni da kupe taj lek koji bi im inače priznao Fond. Šta je sa velikim brojem lekova za koje je propis o izdavanju takav da se mogu izdavati samo na lekarski recept, a nisu na pozitivnoj listi? To je veliki broj lekova koji je neophodan građanima i za koje moraju da izdvoje sredstva. Ne radi se ni o luksuziranju, niti o nečemu što im je potrebno zato što imaju želju da sebi priušte nešto od bolje ili šire terapije, nego se radi baš o onome što je opravdano skinuto sa pozitivne liste iz razloga što se moramo uklapati u obim sredstava kojim Fond za zdravstvo raspolaže. Ali, to je jedna velika lista lekova koja za propis o izdavanju ima naznaku da se samo uz lekarski recept može izdavati. Znači, niko se iz luksuza neće odlučiti da sebi taj lek kupuje, nego zato što mu je lekar preporučio, a pri tome nije oslobođeno poreza na promet.
Ne bih vas više zamarala. Kad bude bilo reči o određenim amandmanima koje je naša stranka podnela, ponovo ću se javiti.