Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, ovaj paket zakona u svakom slučaju će obradovati sve građane ove zemlje, normalno osim onih koji imaju u sebi malo više baksuznika, pa belo vide kao crno. Obradovaće običnog čoveka, a to je meni kao poslaniku Demokratske stranke najvažnije. Mucić je malopre lepo rekao: za ovog Svetog Nikolu imaćemo jeftinije ulje, jeftiniji šećer. To je nešto što mene kao čoveka raduje. U svakom slučaju, obradovaće i investitore. Ovoj zemlji su potrebni pravi investitori i ljudi koji će ulagati u nju. Ovaj paket zakona njih stimuliše na ulaganje i investiranje u zemlju.
Mi smo kao zemlja ovih desetak godina zaostali za svetom, a zaostali smo jer smo bili van njega. Godinama nismo ulagali, naročito u ono što je progres, a to su računari. Ovom prilikom imamo šanse, i to baš lepe šanse, da ovim mladim ljudima što pre kupimo ta sredstva koja su osnova za budućnost ove zemlje. Mogu da kažem da me raduje i to što banke podržavaju te kratkoročne kredite i što ljudi mogu preko banaka već vrlo brzo da dođu do takvih sredstava kao što su računari.
Tvrdim da i opozicija, iskreno govoreći, podržava paket zakona. Čuli smo ovde, gospodine ministre, da vas kritikuju. Nažalost, mislim da oni ne misle tako, jer u hodniku malo drugačije pričaju o vama. Mislim da vas cene mnogo više nego što ovde za govornicom to izražavaju. Pokazali ste jednu veličinu da i onde gde pogrešimo znamo da se popravimo, a kada je u pitanju trofejno oružje, rekli smo: da, pogrešili smo, trofejno oružje više neće biti oporezovano, i to ovim zakonom i potvrđujemo.
Da bi neki zakoni bili uspešni, moraju poreska uprava i finansijska policija da na pravi način obavljaju svoj posao. U razgovoru sa ministrom dobio sam tvrdo obećanje da će finansijska policija stvarno biti jedna kulturna, obrazovana policija, kada uđe u tu domaćinsku kuću koja se zove privatna firma ponašaće se normalno, ljudski, sa osmehom na licu. Isto tako sa osmehom na licu će izaći iz te firme.
Mi smo, nažalost, ovih godina doživljavali da kada ti policija, mislim na finansijsku, uđe u firmu, to je kao da ti je avet ušla. Oni su se tako i ponašali jer su osećali moć. Nadam se da će ova nova, moderna finansijska policija u ovoj zemlji biti onakva kakva je i u Evropi, učtiva, kulturna, baš takva.
I na kraju, svaka čast na hrabrosti, gospodine ministre, sa 20% poreza na promet, poreza na dobit, vi smanjujete na 14%. To jeste jedan hrabar potez u ovo vreme kada vi iz budžeta finansirate 50% penzija, kada finansirate železnicu 70%, to stvarno jeste jedan hrabar potez i ja vas kao hrabrog ministra podržavam u tome.
Možda ste trebali, po meni, ovaj poreski kredit na osnovna sredstva da povećate na 30%, a možda i na 40%, ali o tom potom. Velikim investitorima se u ovoj zemlji daje sada velika šansa. Ono što je i ministar pomenuo, naše okruženje je takvo da određene zemlje koje su bile u tranziciji sada ulaze u Evropsku uniju i oni moraju da se prilagode zakonima u Evropi. Nama je tu šansa da veliki investitori dođu kod nas i zbog toga ta privilegija za velike investitore u ovoj zemlji i dobro je da su domaći i strani ulagač ovim zakonom izjednačeni. To je jedan kvalitativan pomak, toga nije bilo u zemljama u tranziciji koje su oko nas.
Sa uvođenjem fiskalnih kasa 2003. godine nadam se da će ovaj budžet biti još puniji i, ono o čemu smo vi i ja pričali, a ja vam dajem punu podršku da sledeće godine opterećenje na lične dohotke smanjimo. Ja se nadam da ćete vi u tome uspeti.
I na kraju, molim sve one poslanike koji u ovim zakonima vide jednu kvalitetnu stvar, a to stvarno jeste tako, da glasaju za ove zakone jer su oni stvarno za dobrobit ovog naroda.
Želim samo na kraju da vas pozovem da sutra u 08,30 dođete u malu salu, ljudi iz Ministarstva za privatizaciju žele da vas upoznaju sa presekom stanja privatizacije u zemlji. Ako imate bilo kakva pitanja oko firmi koje su u vašem okruženju, odakle dolazite kao poslanici, budite ljubazni, dajte ih meni da bi mogli što konkretnije da vam daju odgovore. Hvala puno.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik  Miroslav Hristodulo.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u poslaničkoj grupi SSJ posle veće pauze skupštinskog zasedanja smatrali smo da će ovo jesenje zasedanje Skupštine početi sa nešto vedrijim temama, odnosno donošenjem takvih zakona kao što je, recimo, zakon o denacionalizaciji, po mom mišljenju ključni zakon za građane Srbije, pa i zakon o zaštiti životne sredine, obzirom kakve nas sve ekološke katastrofe snalaze. Međutim, počinje se po starom, prioritet je ponovo paket poreskih zakona, ovog puta izmene i dopune istih, koje smo ne tako davno usvojili i, mogu slobodno reći, "lepo usrećili" građane.
Na pojedine poreske zakone osvrnuću se sa određenim primedbama i sugestijama; poslanička grupa SSJ smatra da predlagači tih zakona treba da prihvate ovo kao dobronamerne sugestije i predloge.
Što se tiče Zakona o porezu na promet, u vezi sa članom 2. Predloga zakona trebalo bi da se usluge prometa proizvoda na veliko izuzmu od poreza na promet, usluga za proizvode na koje se ne plaća porez na promet proizvoda; neosnovano je oporezivati ovim porezom proizvode čiji promet inače nije oporezovan.
Drugo, predlažemo da se radovi na izgradnji novih, dogradnji i nadgradnji postojećih objekata i na rekonstrukciji objekata koji su proglašeni kulturnim dobrom oslobode od poreza na promet usluga, s obzirom na to da se to u praksi čini na osnovu pisanog mišljenja Ministarstva finansija i ekonomije, pa to treba urediti zakonom. Da se izbegne dvostruko oporezivanje usluga, na isti način i po istom osnovu kao i promet proizvoda, ako se to nabavlja kao repromaterijal ili za dalju prodaju.
U zakonu o porezu na dobit treba propisati da se poreska osnovica umanjuje i u periodičnom poreskom bilansu u toku godine za gubitak u ranijim godinama, s obzirom da će na kraju godine verovatno do toga i doći.
Postavlja se pitanje iz kojih razloga bi se u toku godine plaćao porez na dobit, dobit koja se na kraju godine mora upotrebiti za pokriće gubitaka iz ranijih godina. Umesto da se porez na dobit umanjuje za ulaganje u osnovna sredstva, treba propisati umanjenje za dobit koja se raspodeli za povećanje osnovnog kapitala.
U zakonu o porezu na imovinu treba predvideti oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava prilikom prve kupovine stana ili poslovnog prostora kod građevinskih preduzeća ili preduzetnika, a koji jesu gradili za tržište. Ovo iz razloga što se ovaj porez ne plaća ako se građevinski objekat gradi od strane građevinskog preduzeća ili preduzetnika, a ako je građevinsku dozvolu dobio budući vlasnik.
U zakonu o porezu na dohodak građana treba predvideti utvrđivanje nominalnih vrednosti koje su sadržane u zakonu, za procenat promene zarade, kao što je to propisano u drugim odredbama zakona za usklađivanje poreske osnovice.
Vlasnicima preduzeća i preduzetnicima koji obavljaju poslove u svom preduzeću, odnosno radnji, treba omogućiti da se na teret rashoda nadoknađuju troškovi službenih putovanja, dnevnica, prevoza, prenoćišta u zemlji, tako i u inostranstvu i troškovi prevoza dolaska i povratka sa posla, kao i zaposlenim radnicima.
Poslanička grupa SSJ svojim amandmanima detaljnije će u raspravi u pojedinostima objasniti svoje amandmane date na pojedine članove ovih zakona. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Hristodulo, a sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Prvo da se razumemo - nismo socijaldemokrati i nije tačno da smo žrtvovali naše programe interesima vlasti, kao što to piše jedan beogradski nedeljnik danas, i nismo ekonomski liberali, za razliku od gospodina Jovanovića koji trenutno nije prisutan, ali je govorio kao šef poslaničke grupe o najliberalnijim porezima, stopama poreza i slično a nije rekao u odnosu na šta, valjda je mislio u odnosu na okruženje.
Mi smo socijaldemokrate u dobroj veri, dakle kada ovde kritikujemo mi kritikujemo u dobroj veri, mi smatramo da je bolje da razvoj bude i sporiji ali da bude održiv, nego da bude brz i da se onda zbog toga slomi, zbog toga što će biti prevelika cena tog brzog razvoja, i da zbog toga ne uspe reforma, jer u stvari neće biti podržana politički od strane birača. Zato smatramo da je bolje da bude i nešto sporija i održivija nego da je uopšte ne bude. Tako mi, u stvari, čuvamo našim kritikama koje ćete ovde čuti taj reformski kurs.
A, sada, šta je dobro u ovom predloženom poreskom zakonu? O tome ne bih dugo govorio. O tome je govorio ministar dosta, a govorili su i drugi poslanici. To su - investicioni podsticaji, oslobođenje poreza na promet računara, oslobođenje poreza na obveznice, privatizacija stare devizne štednje, zajma za privredni preporod Srbije, zatim oslobođenje od poreza za poslovni prostor za fizička lica, fiskalne kase, kao i mnoge druge stvari koje su date u ovom poreskom paketu.
Ono što mi smatramo da ne valja to je, pre svega, ono što ovde ne piše. Smatramo da porez na dodatu vrednost i sintetički porez na dohodak građana nedopustivo kasne. To je naše mišljenje, ali za to ima dobrih argumenata i ako ministar bude odgovarao na primedbe on će verovatno pomenuti bar dve stvari za koje mi znamo. Jedna je da treba da se uvede informacioni sistem, a druga je to da država već po više osnova duguje novac građanima. Bez toga taj porez na dodatu vrednost, koji uglavnom funkcioniše na principu da je država u svakom trenutku dužna da vrati prethodno plaćeni porez u nekoj fazi preprodaje, ne daje sigurnost da će to država uopšte vraćati na vreme.
Sada imamo plan da se ta dva poreza uvedu od 1. januara 2004. i mi to pozdravljamo. No, videćemo se još kada o tome ovde budemo pričali. U ovim predlozima koji su pred nama dve mere u sticaju nisu dobre. Znači, svaka od njih pojedinačno ima neke svoje dobre strane, ali mislimo da te dve mere u sticaju dovode do jedne loše situacije. Jedna od te dve mere je, naravno, ukidanje progresije u porezu na dohodak građana.
Naravno, ovde je bilo polemika da li se ti porezi uopšte ukidaju ili ne, ali u svakom slučaju više tih razreda progresije se ukidaju i sada postoji samo jedna linearna stopa na prihode preko 600.000 dinara godišnje.
Druga mera je to da porez na promet ostaje isti u smislu stope, iako se ukida za šećer, ulje, mast i za još nekoliko proizvoda. Njegova stopa od 20% ostaje. Pazite, kada mi kao parlamentarci, kao država, ne smanjimo stopu poreza na promet koja opterećuje najširi sloj stanovništva - potrošače, a umanjimo progresivnost poreza na dohodak građana, i to za one građane koji ostvaruju preko 600.000 dinara, što je užasno veliki dohodak, mi u stvari hoćemo da kažemo da ćemo osloboditi tog tereta porezivanja samo one koji prihoduju najviše, znači najbogatije, a one koji su srednje imućni ili one koji uopšte nisu imućni ne rasterećujemo.
Mi smatramo da je ovde u jednom smislu na delu jedan predlog nezdrave poreske politike. Znam da to nije namerno, ali tako ispada, da u sticaju ove dve mere imamo to da se ova poreska politika ne zasniva na zdravoj maksimi "da se teret oporezivanja ima tako namestiti da odgovara ekonomskoj snazi subjekta koji se oporezuje". U nekom smislu ovde imamo jedan antipod Robinu Hudu, da ne kažem Super Hika, koji kaže: "Kradimo siromašnima da bismo dali bogatima".
Znam da to nije namera, ali u svakom slučaju treba razmisliti o tome da mi ovde imamo jednu kamuflažu. Ima dosta mera koje se odnose na investitore, na olakšavanje investicija, smanjuje se porez na dohodak tj. dobit preduzeća, umanjuje se progresivnost kod poreza na dohodak građana, a porez na promet odnosno njegova stopa se ne umanjuje. Dakle, mi mislimo da u tom smislu zajedno te dve mere u sticaju nisu dobre.
Gospodin ministar je juče pomenuo čuvenog američkog ekonomistu Artura Lefera, čuvenog po tome što je predlagao jednu kontroverznu teoriju o tome da porezi na prihod ne rastu uvek sa povećanjem poreske stope, već da postoji neka tačka preko koje npr. da je 80%, kad bi poreske stope bile preko 80%, onda bi se porezni prihod umanjivao, pošto toliko veliki porezi ne bi bili redovno plaćeni od strane poreskih obveznika, pa je on predlagao da se poreski maksimum u SAD smanji ne bi li se tako podsticala štednja građana, investicije, otvaranje novih radnih mesta a u isto vreme više punio budžet.
Naravno, tri izmene, 1981, 1984. i 1987. godine u tom programu nisu dovele do uspeha i ta njegova teorija je ostala veoma kontroverzna tj. empirija je pokazala, za vreme Regana, u Americi, da ta teorija nije sasvim ispravna. Pa, ovo pominjem zbog želje da uđem u polemiku sa gospodinom ministrom zbog toga što se kao argument za smanjivanje poreza na dobit preduzeća i za umanjivanje progresivnosti kod poreza na dohodak građana predlaže umanjivanje te stope sa argumentom da će tako biti više poreskih obveznika, dakle da će poreska baza biti veća, a samim tim i da će se povećati broj ljudi koji prijavljuju taj dohodak.
Dakle, ako sada imamo nešto oko 3.000, kao što smo ovde čuli, trebalo bi više da bude prijavljenih po tom osnovu i da imamo više naplate. Ali, da se razumemo, ako umanjujemo jednu stopu poreza onda moramo da umanjujemo sve stope poreza, i u tom smislu mi predlažemo da se i stopa poreza na promet takođe umanji i da iznosi 17% i to bi bila taman ona razlika od 3% koja se sada uplaćuje u saveznu državu, za čime će potreba prestati onog trenutka kada se smanje nadležnosti savezne države.
Toga ima još, ali o tome ćemo raspravljati u raspravi o amandmanima. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, da malo elaboriramo tu famoznu potrošačku korpu kojoj je ministar posvetio najveći deo svog jutrošnjeg ekspozea.
Ministar je tvrdio da je 2001. godine bilo potrebno dve prosečne plate utrošiti za jednu potrošačku korpu, a da je sada dovoljna jedna prosečna plata. Potrošačka korpa, ministre, vi to sigurno znate, nije nikakvo merilo standarda. Mislim da se tu slažete sa mnom. Ali, ako bi to bilo neko merilo platežne sposobnosti građana, znajući da u potrošačku korpu staje dva kilograma mesa, dve litre ulja, dva kilograma šećera, brašna, nešto testenine, pitam ja vas zašto vi u tu potrošačku korpu ne stavite ono što nas najviše košta, a to je struja, komunalije, prevoz, telefon, grejanje, odeća, udžbenici, knjige za decu, a o kulturi neću ni da govorim, jer mi danas ne možemo ni jednom mesečno da odemo porodično u bioskop zato što to košta najmanje 1.000 dinara. Ministre, ako skoro niste išli u bioskop, idite pogledajte "Zonu Zamfirovu", videćete koja je cena.
Kada bi sve to stavili u potrošačku korpu videli biste da je naš standard 3,2 puta niži nego što je bio 2001. godine, a ja to, ministre, znam iz iskustva, jer svakog dana idem na pijacu i u prodavnicu i znam koliko mogu od ove svoje plate da kupim sada, a koliko sam mogla 2001. godine i koliko sam mogla 2000. godine. Od onoga ... Kakve nestašice?
Vi ste sada ovde snizili porez na ulje i šećer; a znate koliko ste mi uštedeli mesečno? 26 dinara. Tri dinara za kilogram šećera i pet dinara za litru ulja. Ja koristim mesečno za petočlanu porodicu dve litre ulja, dva kilograma šećera za kafu (ne stižem da mesim) i to je 26 dinara. Od onoga što vi ministre, stavljate u tu vašu potrošačku korpu može da se ishrani jedan i po čovek, a četvoro ljudi ne može nikako, mogu da gladuju.
Stopu poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva smanjujete sa 20% na 14% i tu nemate gotovo nikakvih gubitaka za budžet, jer smo poljoprivredu potpuno uništili i prihoda i nema. Porez na prihod od samostalne delatnosti isto se smanjuje sa 20% na 14%. Očigledno je da ste videli da ćemo ostati bez samostalnih zanatlija, bez samostalnih trgovaca, bez ugostiteljskih radnji, da više nemaju ljudi računa da rade, pa ste nešto malo kozmetički smanjili, ali nedovoljno.
Govorili ste o logici da bogati imaju da plate porez, obrazlažući zašto prelazite sa progresivne na proporcionalnu stopu. Mi se takođe u ovom momentu zalažemo za proporcionalnu stopu, s tim što mislimo da treba da bude još niža, iz razloga što smo mi društvo siromašnih ljudi, što će bogati uskoro moći na prste dve ruke u ovoj Srbiji da se prebroje, a ako bismo govorili u onom smislu, u kome ste vi pledirali da bi u budućnosti trebalo da dostignemo nekih 24% proporcionalne stope, moram da vas podsetim da na Zapadu ta proporcionalna stopa ide čak do 90% u pojedinim zemljama.
Još nešto, ministre: evo, dajte vašim ekspertima neka izračunaju. Jedan omladinac koji jedan dan čisti sneg platiće veći porez na prihod, nego što ću ja da ga platim ili što ćete vi da platite. Uzmite i izračunajte.
Što se tiče poreza na promet, govorili smo već o ovom ulju i šećeru i dobro je da je cena nešto niža, ali to neće mnogo uticati na standard građana. Mnogo bi uticalo da ste smanjili porez na semenski materijal, na lekove, na medicinska sredstva, na ortopedska pomagala, zatim na knjige, na odeću i obuću za decu, a o električnoj energiji stvarno mislim da je suvišno da govorimo i o ostalim sredstvima za grejanje, o drvima, uglju i onome što nas najviše sada košta.
Procenjujete sada, takođe, da će za osam milijardi ostati kratak budžet zbog usvajanja ovih zakona, zbog smanjenja pojedinih poreza. Kod poreza na imovinu čak ni ne kažete u obrazloženju koliko je to manje. Očigledno da tu niste ubirali neki veći porez i zbog toga mislim da je ovo samo u ovom trenutku možda profitabilno za Vladu Srbije, da nije u korist građana, da nije dobro promišljeno, da nije prava reforma, nego je trenutak da dođe do nekog otopljenja prema Vladi pred predsedničke izbore, kao posledica očiglednog vašeg dogovora i podržavanja kandidata Demokratske stranke Srbije.

Reč ima narodni poslanik Dušan Ilić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Stevan Gudurić.

Nema nikakvih dogovora i razgovora o eventualnoj podršci, to odmah na početku da razjasnimo. Dame i gospodo, promene u poreskom sistemu koje su započete početkom prošle godine su jedne od retkih suštinskih reformi u koje je sadašnja vlada ušla. Dugo su najavljivani ovi koraci, koje sada treba da učinimo i ja ne mogu a da ne primetim da ona stabilna vladina većina, o kojoj je nekada bilo reči u ovoj sali, za ovakve korake nije imala ni snage, ni volje. O nekom izgubljenom vremenu na igre, igrice oko mandata i dnevnog reda, neću ni da trošim reči na to.
Ipak, taj iskorak neće biti baš tako veliki, kao što se priča, sve dok se ne stvore dodatni uslovi za povećanje direktnih investicija koje nisu velike u ovom trenutku. Demokratska stranka Srbije je preko svoje vlade u senci puno govorila o tim uslovima i o rešenjima da se oni ispune; deo tih rešenja je Ministarstvo prihvatilo i to je ono što pozdravljamo. Poreske olakšice, koje su danas pred nama, imaju prvenstveno psihološko dejstvo, obzirom da Srbija već sada ima najniže poreske stope u Evropi. Da potkrepim ovo daću samo jedan primer. Smanjenje stope poreza na dobit na 14% jeste veliko sniženje od 30%, ali porez na dobit učestvuje u strukturi poreskog sistema samo sa 2%, odnosno 1,8%, tako da su ovi efekti minimalni.
Istovremeno, Vlada ovim predlogom olakšica polako ali sigurno odustaje od svoje politike jedinstvene stope. Pošto u skoroj budućnosti treba da pređemo na porez na dodatu vrednost, trebalo bi izbegavati prevelika proširenja lista oslobođenih dobara, jer su se česte promene poreske materije u praksi pokazale kao loše rešenje. Zato Demokratska stranka Srbije i nije insistirala na oslobađanjima na ovoj sednici, već je najviše sugestija dala na Zakon o poreskoj administraciji.
Istovremeno, radi javnosti, ali i da poučim šefa poslaničke grupe DOS-Reforme: liberalizacija, liberalna ekonomija, poreske olakšice i oslobađanja nisu isti pojmovi. Ja se nadam da će gospodin Jovanović iskoristiti priliku da pročita stenografske beleške, a nadam se da se i ministar u ovome slaže sa mnom.
U delu ovih šest predloga zakona insistirali smo na nekim preciznijim odredbama i samo na jednom istinskom proširenju,na udžbenicima. Imali smo na umu subvencije kao bolje rešenje, ali je prevagnula naša želja da pomognemo porodičnim budžetima naših poreskih obveznika.
U oblasti računara i softvera Vlada je napravila jedan previd i zaboravila da računar bez dodatne opreme, odnosno štampača, skenera i sličnih akcesorija ne znači puno u nekoj širokoj primeni. Našim amandmanom, koji su Ministarstvo i Vlada prihvatili, i ovaj propust je ispravljen.
Na kraju, moram nešto da kažem i o uticaju ovakve poreske politike na budžet. Prihodna strana, odnosno naplaćeni prihodi realno su viši za 42%, a nominalno preko 70% u odnosu na odgovarajuće prilive u prvih devet meseci 2001. godine. Demokratska stranka Srbije je u aprilu 2001. godine predlagala amandmane koje je Ministarstvo stavilo u sadašnje predloge zakona, što znači da smo ipak imali bolja predviđanja strukture budžeta i njegovih tokova i zato mislim da je bolje da budemo iskreni i da otvoreno kažemo da punjenje prihodne strane budžeta nije posledica rasta proizvodnje i oživljavanja privrede, već je posledica prvenstveno čvrste poreske politike i visokih poreskih stopa, koje Ministarstvo danas smanjuje.

Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić, pa posle njega narodni poslanik Radojko Petrić.