Prvo da se razumemo - nismo socijaldemokrati i nije tačno da smo žrtvovali naše programe interesima vlasti, kao što to piše jedan beogradski nedeljnik danas, i nismo ekonomski liberali, za razliku od gospodina Jovanovića koji trenutno nije prisutan, ali je govorio kao šef poslaničke grupe o najliberalnijim porezima, stopama poreza i slično a nije rekao u odnosu na šta, valjda je mislio u odnosu na okruženje.
Mi smo socijaldemokrate u dobroj veri, dakle kada ovde kritikujemo mi kritikujemo u dobroj veri, mi smatramo da je bolje da razvoj bude i sporiji ali da bude održiv, nego da bude brz i da se onda zbog toga slomi, zbog toga što će biti prevelika cena tog brzog razvoja, i da zbog toga ne uspe reforma, jer u stvari neće biti podržana politički od strane birača. Zato smatramo da je bolje da bude i nešto sporija i održivija nego da je uopšte ne bude. Tako mi, u stvari, čuvamo našim kritikama koje ćete ovde čuti taj reformski kurs.
A, sada, šta je dobro u ovom predloženom poreskom zakonu? O tome ne bih dugo govorio. O tome je govorio ministar dosta, a govorili su i drugi poslanici. To su - investicioni podsticaji, oslobođenje poreza na promet računara, oslobođenje poreza na obveznice, privatizacija stare devizne štednje, zajma za privredni preporod Srbije, zatim oslobođenje od poreza za poslovni prostor za fizička lica, fiskalne kase, kao i mnoge druge stvari koje su date u ovom poreskom paketu.
Ono što mi smatramo da ne valja to je, pre svega, ono što ovde ne piše. Smatramo da porez na dodatu vrednost i sintetički porez na dohodak građana nedopustivo kasne. To je naše mišljenje, ali za to ima dobrih argumenata i ako ministar bude odgovarao na primedbe on će verovatno pomenuti bar dve stvari za koje mi znamo. Jedna je da treba da se uvede informacioni sistem, a druga je to da država već po više osnova duguje novac građanima. Bez toga taj porez na dodatu vrednost, koji uglavnom funkcioniše na principu da je država u svakom trenutku dužna da vrati prethodno plaćeni porez u nekoj fazi preprodaje, ne daje sigurnost da će to država uopšte vraćati na vreme.
Sada imamo plan da se ta dva poreza uvedu od 1. januara 2004. i mi to pozdravljamo. No, videćemo se još kada o tome ovde budemo pričali. U ovim predlozima koji su pred nama dve mere u sticaju nisu dobre. Znači, svaka od njih pojedinačno ima neke svoje dobre strane, ali mislimo da te dve mere u sticaju dovode do jedne loše situacije. Jedna od te dve mere je, naravno, ukidanje progresije u porezu na dohodak građana.
Naravno, ovde je bilo polemika da li se ti porezi uopšte ukidaju ili ne, ali u svakom slučaju više tih razreda progresije se ukidaju i sada postoji samo jedna linearna stopa na prihode preko 600.000 dinara godišnje.
Druga mera je to da porez na promet ostaje isti u smislu stope, iako se ukida za šećer, ulje, mast i za još nekoliko proizvoda. Njegova stopa od 20% ostaje. Pazite, kada mi kao parlamentarci, kao država, ne smanjimo stopu poreza na promet koja opterećuje najširi sloj stanovništva - potrošače, a umanjimo progresivnost poreza na dohodak građana, i to za one građane koji ostvaruju preko 600.000 dinara, što je užasno veliki dohodak, mi u stvari hoćemo da kažemo da ćemo osloboditi tog tereta porezivanja samo one koji prihoduju najviše, znači najbogatije, a one koji su srednje imućni ili one koji uopšte nisu imućni ne rasterećujemo.
Mi smatramo da je ovde u jednom smislu na delu jedan predlog nezdrave poreske politike. Znam da to nije namerno, ali tako ispada, da u sticaju ove dve mere imamo to da se ova poreska politika ne zasniva na zdravoj maksimi "da se teret oporezivanja ima tako namestiti da odgovara ekonomskoj snazi subjekta koji se oporezuje". U nekom smislu ovde imamo jedan antipod Robinu Hudu, da ne kažem Super Hika, koji kaže: "Kradimo siromašnima da bismo dali bogatima".
Znam da to nije namera, ali u svakom slučaju treba razmisliti o tome da mi ovde imamo jednu kamuflažu. Ima dosta mera koje se odnose na investitore, na olakšavanje investicija, smanjuje se porez na dohodak tj. dobit preduzeća, umanjuje se progresivnost kod poreza na dohodak građana, a porez na promet odnosno njegova stopa se ne umanjuje. Dakle, mi mislimo da u tom smislu zajedno te dve mere u sticaju nisu dobre.
Gospodin ministar je juče pomenuo čuvenog američkog ekonomistu Artura Lefera, čuvenog po tome što je predlagao jednu kontroverznu teoriju o tome da porezi na prihod ne rastu uvek sa povećanjem poreske stope, već da postoji neka tačka preko koje npr. da je 80%, kad bi poreske stope bile preko 80%, onda bi se porezni prihod umanjivao, pošto toliko veliki porezi ne bi bili redovno plaćeni od strane poreskih obveznika, pa je on predlagao da se poreski maksimum u SAD smanji ne bi li se tako podsticala štednja građana, investicije, otvaranje novih radnih mesta a u isto vreme više punio budžet.
Naravno, tri izmene, 1981, 1984. i 1987. godine u tom programu nisu dovele do uspeha i ta njegova teorija je ostala veoma kontroverzna tj. empirija je pokazala, za vreme Regana, u Americi, da ta teorija nije sasvim ispravna. Pa, ovo pominjem zbog želje da uđem u polemiku sa gospodinom ministrom zbog toga što se kao argument za smanjivanje poreza na dobit preduzeća i za umanjivanje progresivnosti kod poreza na dohodak građana predlaže umanjivanje te stope sa argumentom da će tako biti više poreskih obveznika, dakle da će poreska baza biti veća, a samim tim i da će se povećati broj ljudi koji prijavljuju taj dohodak.
Dakle, ako sada imamo nešto oko 3.000, kao što smo ovde čuli, trebalo bi više da bude prijavljenih po tom osnovu i da imamo više naplate. Ali, da se razumemo, ako umanjujemo jednu stopu poreza onda moramo da umanjujemo sve stope poreza, i u tom smislu mi predlažemo da se i stopa poreza na promet takođe umanji i da iznosi 17% i to bi bila taman ona razlika od 3% koja se sada uplaćuje u saveznu državu, za čime će potreba prestati onog trenutka kada se smanje nadležnosti savezne države.
Toga ima još, ali o tome ćemo raspravljati u raspravi o amandmanima. Hvala.