Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre,  komplet izmena i dopuna zakona o kojima Narodna skupština danas raspravlja za poslanike SPS-a znače priznanje Vlade Republike Srbije da nije bila u pravu kada je pre više od godinu dana uvodila pojedine poreze, ali ujedno i da su predložene izmene i dopune površne, selektivne, pokazuju apsolutnu nedoslednost Vlade ali i nameru da se usvajanjem ovih zakona i marketinškom kampanjom koja je prati potre i stavi u drugi plan sve ono loše što je Vlada radila ovde a posebno u oblasti poreske politike.
(Žagor.)
Gospođo Mićić molim vas da ova dobacivanja ...
(Predsednik: Molim vas da ne ometate govornika.)
Ko je bio danas na Administrativnom odboru video je da se može i zbog verbalnog delikta čovek udaljiti sa sednice Skupštine i izjednačiti se fizičko nasilje sa verbalnim deliktom. Zato kažem - molim vas, vodite računa o redu na sednici Skupštine i sprečite dobacivanja poslanika.
Ko može da sasluša - može, ko ne može neka napusti sednicu Skupštine.
Vlada sada na velika zvona objavljuje poresko oslobođenje za jestivo ulje, mast i šećer, personalne računare i softver. Jedino što Vlada ne želi, a ne želi jer ne može, da objasni to zašto je uopšte plaćan porez na ove proizvode i da je Vlada Republike Srbije tu odluku donela a ne neko drugi.
Zahtevi nas socijalista da se ne plaća porez na ove ali i na druge proizvode su pre godinu dana baš od Vlade i gospodina resornog ministra osuđeni kao suprotstavljanje poreskim reformama. Cilj ove vlade je bio i ranije, a i sada je, da građani treba da plaćaju poreze na sve što poseduju i koriste, ali kako se vidi da ovakav način više neće obični građani moći da istrpe, i da rejting pada, naravno pribeglo se najjednostavnijem rešenju za dobar marketing i pokušaj popravljanja rejtinga, a to je oslobađanje nekih proizvoda od poreza da bi se videlo da Vlada kobajagi vodi računa o građanima.
Mi socijalisti postavljamo Vladi pitanje, isto one koje smo postavljali i pre više od godinu dana, zašto obaveze plaćanja poreza nisu oslobođeni i udžbenici, školski pribor, učila, bebi oprema i dečija hrana. Zašto nisu oslobođeni poreza na promet svi mlečni proizvodi - jogurt, pavlaka, beli sir, kačkavalj, s obzirom da imaju veliki udeo u ishrani stanovništva, a posebno dece i starih? Zašto šećer može, a mlečni proizvodi ne? Ako postoji briga o ljudima onda mlečni proizvodi treba da budu pre oslobođeni poreza na promet jer ih koristi veći broj stanovnika, a i značajniji su za zdravlje ljudi od šećera.
Smatramo takođe da je rešenje oko oslobađanja uvođenja fiskalne kase omeđeno na mali broj lica, da tu obavezno treba uključiti i prodavce dnevne štampe, zatim promet derivata nafte preko pumpnih stanica, vlasnike samostalnih zanatskih radnji, koji imaju prodajne objekte na otvorenom. Može se samo zamisliti, ukoliko predlog poslaničke grupe SPS-a ne bude usvojen, kakve će gužve biti na benzinskim pumpama i šta se sve tu može desiti.
Naknadna pamet Vlade Republike Srbije jeste i ukidanje poreza na oružje koje je obveznik dobio prilikom odlaska u penziju od VJ ili MUP-a, ili na trofejno oružje.
Kada je reč o porezu na dohodak građana tu se pokazuje apsolutna nedoslednost Vlade. Pre godinu dana Vlada i resorni ministar su tvrdili da je pravedeno da postoji progresivna stopa, da onaj ko ima više treba više i da plati, da su druga rešenja o proporcionalnoj stopi retrogradna i neprihvatljiva itd.
Naravno, takva zalaganja Vlade i ministra su bila u funkciji tadašnje politike Vlade i očekivanja da će predstavnici prethodne vlasti, članovi SPS-a i, kako oni kažu, njima bliski ljudi, biti kažnjeni kroz naplatu poreza. Sećate se priča o ogromnim bogatstvima koja pojedinci poseduju i novcima koji putem poreza treba da budu deo budžeta države. U toj funkciji je bila i naplata poreza na ekstra dohodak i ekstra imovinu. Šta se desilo?
Od obećanih milijardi dolara i maraka od poreza na ekstraprofit nije bilo ništa. Po izveštaju RUJP do 31. avgusta 2002. godine je naplaćeno svega 121 milion nemačkih maraka, dakle 12,1% od iznosa poreza po uručenim rešenjima, odnosno 14,9 po pravosnažnim rešenjima. Rezultati su loši jer je kriterijum izbora poreskih obveznika bio politički i subjektivan.
Pošto je Vlada kaznila koga treba sada dalje stvar očigledno ne treba zaoštravati, sa bogatašima posebno, već treba pribeći rešenju da svi građani plaćaju isto: i oni koji imaju skromne zarade ili neki dopunski prihod, kao i oni koji imaju ogromno bogatstvo.
Ovakvom poreskom politikom stradaju obični građani koji su i najrevnosnije platiše poreza, a kroz prste se gleda velikim poreskim obveznicima tzv. krupnim ribama, čime objektivno trpi država, jer se manje novca sliva u poresku kasu.
Vlada i samu sebe, kada je u pitanju ukidanje progresivne stope, demantuje. U obrazloženju zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji se kaže da nije praktično sprovodivo oporezivanje progresivnim stopama jer RUJP nema uvid u visinu ovih prihoda koji se oporezuju po odbitku. Ako se RUJP ukida onda to znači da će taj uvid biti moguć i onda sledi logično pitanje - zašto se ukida progresivna stopa poreza i zamenjuje proporcionalnom.
Da ovi zakoni imaju u sebi dosta marketinga potvrđuje upravo ova priča o progresivnoj stopi da porez na dohodak građana i dovođenje sportista u kontekst plaćanja poreza, kao njima je to najpovoljnije, što ne sporim, ali zašto se izdvajaju samo sportisti a ne i druge kategorije sposobnih i vrednih ljudi. Ovo udvaranje sportistima je očigledno pokušaj da se anulira i zaboravi nedolazak košarkaša na zakazani prijem sa predsednikom Vlade, svi oni zvižduci koji su se čuli na FINA kupu i u hali "Pionir" na košarkaškom turniru.
Mi, poslanici SPS-a, smatramo da je loše rešenje zakona o porezu na dohodak građana što se predlaže ukidanje dosadašnje poreske olakšice na isplate preko učeničkih, studentskih i omladinskih zadruga. Smatramo da dosadašnja rešenja treba da ostanu jer se time doprinosi većem angažovanju mladih u radu ovih zadruga. Ko god je bio srednjoškolac, student, radio preko ovih zadruga, zna da ceni njihov značaj i pozitivnu ulogu u budžetu i životu nezaposlenih ljudi.
Ako bi se ovo rešenje prihvatilo ono praktično ukida sve ove zadruge, što smatramo nedopustivim, pogotovo što se ne predviđa nikakvo novo rešenje ili predlog zakona koji bi uredio ovo pitanje. Ove zadruge treba da ostanu. Naravno, i dosadašnje poreske olakšice, a Vlada i ministarstvo, buduća poreska policija - neka rade svoj posao i neka kažnjavaju one koji ne rade u skladu sa zakonom.
Uostalom, sada ćemo pored obične policije, žandarmerije, specijalne policije i drugih vrsta policija imati i poresku policiju i praktično ćemo imati nekog policajca po glavi stanovnika pa će ta policija imati šta da radi, neka se bavi načinom poslovanja ovih zadruga. Ako, naravno, ne rade u skladu sa zakonom.
Kada je reč o porezu na dobit preduzeća poslanici SPS-a su predložili veće oslobađanje od poreza za obveznike koji više ulažu u osnovna sredstva, da se podstiču domaća preduzeća i smanjuje nepotreban uvoz, odnosno odliv deviza, kada se sredstva ulažu, odnosno privredna delatnost obavlja u područjima od posebnog interesa za Republiku.
Mi smo predložili i poseban član - da se poreski obveznik koji je pretrpeo posledice tokom NATO agresije oslobodi obaveze plaćanja poreza na dobit preduzeća, bez vremenskog ograničenja, a do nivoa iznosa utvrđene ratne štete ustanovljene od strane državne komisije. Normalno, finansijski iznos ratne štete bi se umanjio za iznos finansijske pomoći od strane Vlade Republike Srbije za otklanjanje posledica NATO bombardovanja. Pošto je iznos ratne štete utvrđen a naša aktuelna vlast, nažalost, ne sme od članica NATO da zatraži da plate tu ratnu štetu koja je počinjena tokom bombardovanja, ovo je način da se privredni subjekti koji su pretrpeli štetu pomognu da rade.
Ima još primera koji potvrđuju dvostruke aršine Vlade u poreskoj politici, površnost, nameru da se nametnu rešenja koja poreski obveznici ne mogu da izdrže, naravno, naknadnu pamet ali loša rešenja, loša po građane Srbije. Ako se ne usvoje amandmani koje su podneli poslanici SPS-a loši zakoni će biti još gori, a poslanici SPS-a takve zakone neće podržati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva je govorila ministru Đeliću kada je povećavao stope poreza pre godinu dana da je to loše i da građani u Srbiji nisu u situaciji da prihvate cenu, kada se na proizvođačku cenu i na sve ono što se zove, što ulazi u kalkulaciju, još doda 5% ili 7% veći porez, da će to uticati na veliki broj građana u Srbiji. Ministar Đelić nam to nije verovao, jer nije živeo u Srbiji godinama i nije  znao kako živi srpski narod.
Mi iz Stranke srpskog jedinstva smo očekivali da će, pošto je došao sada kraj 2002. godine, gospodin ministar i Vlada izaći da kažu šta je Vlada uradila u ovoj godini: smanjili smo te i te poreze, obezbedili smo to i to itd. Njihov izveštaj o radu ne bi bio pozitivan ukoliko se ne bi predložio ovakav predlog, kao što je to na današnjoj sednici.
Slušajući ministra dok je govorio, to je mnogo lepo za uvo, ali kada se sprovede u praksi onda to nije tako. On kaže - samostalne zanatlije, možete da očekujete da ćemo vam smanjiti porez na pola, pa onda izgovori još dve rečenice i kaže sa 20% na 14%. Kada to slušaju samostalne zanatlije i oni koji plaćaju porez, kažu - vidite, ovo je najbolja Vlada.
Kada je u pitanju porez na dobit ja pitam ministra da li je on proverio u Privrednom sudu koliko je preduzeća formirano u Srbiji, malih i srednjih, onih novih preduzeća koje je on obećavao da će biti formirana; koliko je meni poznato, a imam veliki broj prijatelja u preko 100 gradova i još nijednog nisam sreo da kaže - ja sam novi vlasnik preduzeća ili novi direktor nekog preduzeća, koje sam formirao ja i moja porodica. Umesto da je Vlada Srbije krajem ove godine obezbedila kredite, koje je obećala onima koji su izgubili posao, da mogu da formiraju mala i srednja preduzeća, oni sada smanjuju porez na dobit, a sa druge strane se postavlja pitanje koliko preduzeća u Srbiji posluje pozitivno. Veoma mali broj preduzeća u Srbiji posluje pozitivno, ali je to marketinški, znate kada se čuje kako je smanjen porez na dobit sa 20 na 14%, da je to veoma dobro. Jučerašnji zakon, koji je donet, veoma je oštar i kada se primeni i ona preduzeća, koja su na neki način poslovala pozitivno, poslovaće sa gubitkom. Treba da budu oštrije mere, (ja govorim kao privrednik) i treba, kada je u pitanju poreska politika, organi koji sprovode poresku politiku da rade onako kako je propisano, ali prvo moramo da stvorimo uslove.
Dalje, vi pominjete sivu ekonomiju. U redu, siva ekonomija kada su u pitanju postojeća preduzeća i postojeće STR i uslužne radnje, ali ako se siva ekonomija primeni na pijaci gde ljudi prodaju... ti ljudi koji prodaju na kartonskim kutijama su izgubili posao. Ministre, hoćete da me slušate, molim vas, jer ja bih želeo da mi odgovorite. Ja to pričam vama. Ove poslanike iz DOS-a to u svakom slučaju ne interesuje, jer oni znaju kako će da glasaju. Njih interesuje da dođu ovde i da upišu dnevnicu, da uzmu platu, a mene, građane Srbije i opoziciju interesuje kako će građani Srbije da prežive.
Obećano je za one ljude koji su izgubili posao 1999. i 2000. godine, da će biti vraćeni u fabrike. Meni nije poznato da je i jedan radnik vraćen u neku fabriku; ali, sa druge strane, ti ljudi će morati da se sklone i da više ne mogu da prehranjuju svoje porodice na pijacama, kako su to i do sada radili.
Dalje, vi ste u jednoj rečenici rekli kako poljoprivredni proizvođači moraju da kupe kompjutere, jer će na taj način putem interneta moći da prodaju svoje proizvode. Očigledno da vi ne znate materijalno stanje poljoprivrednika, ne znate njihove mogućnosti, ali morate nešto, kada je poljoprivreda u pitanju, i da pomenete. Sa druge strane ste uvezli veliku količinu mesa, vi i vaša Vlada, i direktno uticali na pad cene mesa na pijacama, jer je velika količina uvezena iz inostranstva. Znači, mi pravimo konkurenciju našim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji.
Što se tiče zadruga, jedini način za neko preduzeće koje loše posluje i koje ima kampanjske poslove je da preko zadruge traži 10-15 radnika koji će biti na dva ili tri meseca zaposleni u preduzeću. Vi sada, na osnovu predloga vašeg zakona, onemogućava zadruge i poslodavce da sarađuju na način kao što su do sada sarađivali, jer niste stvorili određene uslove da može jedno preduzeće normalno da radi. Ukoliko jedno preduzeće ima kampanjske poslove na dva i tri meseca, ono mora da angažuje nekog preko omladinske zadruge, jer ne može da zaposli neko lice u stalnom radnom odnosu i da one doprinose od 72% plaća svakog meseca, a sa druge strane ne može da ga otpusti posle tri meseca i da kaže - znate šta, vi više ne trebate radnoj organizaciji, iako po kolektivnom ugovoru svake godine direktor, odnosno poslodavac može da otpusti 10% radnika, da ih proglasi viškom radne snage.
Kada je u pitanju sport, gospodine ministre, Vlada Srbije nema ministra za sport i Vlada Srbije ne vodi računa o sportu. U redu je da se obavežu oni klubovi, odnosno oni sportovi gde postoje veliki transferi, kao što su to fudbal, i košarka i mi iz Stranke srpskog jedinstva nemamo ništa protiv toga, ali ne i da se uvede ovakva obaveza kada su u pitanju ovakvi sportovi koji ne bi mogli bez sponzora i donatora da žive i da vežbaju. Poznato je da u Srbiji postoji veći broj uspešnih klubova, a da sa druge strane nemaju nikakvu pomoć od Vlade Srbije. Zmesto da ste oslobodili sponzore i donatore kada ulažu u te sportove, oni nisu oslobođeni da ne plaćaju ništa. Vi mi odgovorite, a ja nisam mogao to da vidim u Predlogu zakona, da li su oslobođeni. Ako jedan sponzor i donator pomaže jedan rukometni ili fudbalski klub, amaterski, u selu, jer poenta je, gospodine ministre, da mi skrenemo mlade ljude sa lošeg puta droge i alkohola i da im obezbedimo uslove. Kada obezbedite uslove jednom sportu onda se stvori masovnost, a kada se stvori masovnost, onda se stvori rezultat i to je poenta. Ja nisam mogao da primetim da je Vlada Srbije do sada stvorila uslov kada je u pitanju sport. Stranka srpskog jedinstva je očekivala da ćete vi krajem ove godine predložiti i dati ovakav Predlog zakona, da smanjite stope poreza na ono što bi kupilo i dobilo građane, kada su pitanju politički poeni.
Vidite, vi ste u javnosti sve vreme prezentirali kako poslanici ne žele da dođu na sednicu, da se ne smanji stopa poreza na promet i na taj način građani Srbije ispaštaju i plaćaju mnogo veću cenu, ono što je životnih namirnica. Nije tačno. Ukoliko se prihvate naši amandmani, Stranka srpskog jedinstva ima nekoliko amandmana, jer su u pitanju životne namirnice i da ne bi građani rekli - evo ovi iz Stranke srpskog jedinstva ne žele da se smanji stopa poreza na promet, mi ćemo glasati za ovaj zakon.
Što se tiče poreza na dobit i ostalih predloga zakona, smatramo da je to samo demagoški i da privrednici, oni koji rade i koji se bave nekim poslom, znaju da ovaj zakon njima neće povećati proizvodnju, neće povećati broj radnika u njihovom preduzeću i plate u preduzećima neće biti povećane kada se primeni ovaj vaš zakon, jer jučerašnji zakon obavezuje i mnogo je rigorozan, ne može da se primeni ovo što vi želite. Može, ali na štetu poslodavaca i na štetu radnika koji su zaposleni u preduzećima.

Reč ima narodni posalnik Dragan Tomić.

Gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi paket o izmenama i dopunama poreskih zakona. Mislim da su ova oslobođenja koja su u Predlogu dosta dobra, jer će pomoći unekoliko, ali ne u celini, boljem privrednom ambijentu, a mislim i naplati poreza; niže poreske stope uglavnom pospešuju naplatu poreza, jer poreski obveznici onda jednostavno beže od poreske evazije i ulaze u redovnost poreskog plaćanja.
Međutim, čini mi se, bez zakona o porezu na dodatu vrednost, onda bi se dobila jedna celina poreske reforme od koje bi se nivo naplativosti poreza podigao značajno. Kakva će biti ekonomska politika Vlade Republike Srbije u ovom momentu ne možemo reći, ali prethodne dve godine su govorile o tome da je socijala u Srbiji bila i dalje značajno ugrožena, da se nisu postigli efekti kroz poresku politiku koji će pomoći i da se to uglavnom nadoknađivalo donacijama i drugim oblicima prihoda, kao što su prihodi od privatizacije ili neke druge vrste prihoda.
Ono što je interesantno, mogu da kažem da su ova poreska smanjenja dobra i da ih treba pozdraviti. Ono što mislim da nije dobro, mislim da neki podsticaji ne treba naknadno da se daju. Pre svega, mislim na podsticaje u oblasti poreza na dobit preduzeća, gde se omogućava vlasnicima preduzeća koji su kupili preduzeća i nalaze se u nekom periodu kredita da im još iz dobiti dajemo poreska oslobođenja. Ne mislim da je to baš dobro. Znači, neki su podigli dosta povoljne kredite pred državom da bi mogli da kupe preduzeća.
Drugo, ako mi dajemo dodatne poreske podsticaje ovde u smanjenju iz dobiti za nivo godišnje rate, onda su oni apsolutno privilegovani poreski obveznici u Srbiji. Ne postoji nijedna garancija, nijedna obaveza da će oni zaista u tom periodu od 6 ili 7 godina učiniti sve ono što su po ugovoru potpisali. To ne znači da će zaposliti ni 100 novih radnika, to ne znači da će nastaviti da se bave delatnošću sa kojom su počeli, i koju su u prvoj poreskoj godini obavljali. Mogu u narednoj poreskoj godini, promenom osnivačkog akta ili promenom ovlašćenja koje poseduju kod Trgovinskog suda, promeniti oblik delatnosti i smanjiti značajno radnu snagu. Ne mislim da je to dobro rešenje. Čini mi se da to predstavlja jednu od najznačajnijih smetnji koja bi ovaj komplet zakona podigla na najviši nivo. Mislim da je to greška i da ne treba da stvaramo podsticaje takvoj vrsti poreskih obveznika. Privilegovani su u postupku privatizacije stvaranjem uslova da mogu da dobiju povoljne kredite kod banaka.
Znači, ne može baš svako da dobije kredite. Morali su da ponude neke posebne uslove. Koji su uslovi, o tome neću da govorim. Pitanje je kakva je vrsta kapitala kojom raspolažu, da li su u prethodnom periodu, prethodnih 4-5 godina, njihovi poreski bilansi baš najčistiji ili da li su baš plaćali redovno poreze i koliko je tu bilo prinude u naplati poreza, kod takve vrste poreskih obveznika. Sve to može da bude jedan od faktora koji bi trebalo da uspori u ovoj oblasti takvu vrstu obveznika i količinu njihovih privilegija.
Ostali poreski obveznici nemaju tu vrstu privilegija. Šta se dešava sa preduzećima koja se neće u tom periodu naći u postupku privatizacije? Oni će raditi pod istim uslovima, plaćaće dobit na isti način kako su plaćali do sad, po istim stopama, iako će i oni zapošljavati radnu snagu, ali neće dostići nivo od onih 6 miliona ili 600 miliona koji se pominju ovde u zakonima. Prema tome, mislim da taj poreski podsticaj u ovim propisima nije opravdan.
Ono što je dobro, to su ova snižavanja stopa. Dobro je što se još ušlo u jedan krug zahvata, mada mislim da smo mi to predlagali pre godinu i po dana, da će snižavanje stopa podići nivo naplativosti poreza. Ono za šta bi možda trebalo imati sluha su udžbenici, knjige, dečija odeća, obuća i oprema. Mislim da to nije tolika poreska izdašnost i da to nije jedan od ključnih poreskih oblika iz kojih se država porezima najviše hrani. Mislim da bismo, iz svih onih nacionalnih i strateških razloga o kojima se govori sa ove govornice od svih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, postigli jedan puni efekat kada bismo to tretirali na taj način.
Govorili smo u prethodnom periodu o raznim parafiskalitetima. Imamo ih sada kod studenata, kada smo ih naterali da izdvajaju ovolike sume novca za svoju školarinu. Svega 20-25% studenata nalazi se na državnom studiranju. Poznata je praksa, mogu da se ljute profesori univerziteta koliko god hoće, da oni svoje budžetske prihode, lične prihode, popunjavaju radeći na raznim privatnim univerzitetima. Ne verujem da baš podnose poreske prijave i da prikazuju svoj prihod sa druge strane. Čini mi se da bismo na taj način pomogli, smanjila bi se poreska evazija, a desilo bi se ono drugo. Znači, ne bismo imali ove buntove studenata, čak i štrajkove glađu, koji nisu primereni i nisu neophodni Srbiji u ovom momentu. Čini mi se da nam je to budućnost koja će verovatno u nekom periodu zameniti sve nas i sedeti u ovim klupama.
Ovaj paket kao celina ima punog smisla, jer će značajno pomoći budžetu. Pretpostavljam da ćemo imati prilike u decembru da vidimo taj nivo povećanja prihoda budžeta, jer samo na taj način se može ići ka smanjenju poreskih stopa. Ako imate veći nivo prihoda, onda možete snižavati poreske stope. To je, čini mi se, dobra praksa koja treba pozitivno da bude ocenjena. Ne treba da bude politizirana na ovaj ili onaj način, jer porezi postoje mimo političkih stranaka i neophodni su državi, bez obzira ko se nalazio na vlasti ili u opoziciji. Mi možemo da raspravljamo o nivou poreskih stopa i načinu naplate poreza.
Ako se zaista sagleda sa suštinske strane ova moja primedba o ovom nepotrebnom podsticaju za vlasnike preduzeća, jer dovoljna je ona pozicija kada kao fizičko lice imate pravo da kupite preduzeće, iz knjigovodstvene vrednosti polazite, to je dosta niže od realne tržišne vrednosti, pa još ne morate da platite ni porez na prenos apsolutnih prava po stopi od 5%, iako svaki građanin to plaća kada kupuje nekretninu u Srbiji. Ovde se ne plaća. Čini mi se da ih ovaj podsticaj stavlja u sloj apsolutno privilegovanih građana, koji bi gotovo, da nema poreza na promet ili poreza na usluge, bili totalno izuzeti iz poreskih davanja.
Čini mi se da to nije dobro i da je tu Vlada napravila jednu grešku, po meni, koja nije dobra za budućnost Srbije, pogotovo nije dobra za budućnost privrednog ambijenta u Srbiji, jer stvara dve kategorije poreskih obveznika; jednu apsolutno privilegovanu, dosta suženu i malu, a radi se možda o svega 200 poreskih obveznika u ovom momentu ili još 200 do Nove godine. Šta je sa ostalim privatnicima, šta je sa ostalim direktorima ili društvenim preduzećima koja neće imati mogućnost da uđu u ovakvu kategoriju poreskog oslobođenja iz dobiti? Kada bi se tu našlo rešenje i kada bi se ovo povuklo, čini mi se da bi ovaj kompletan paket imao jednu apsolutnu punoću. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Nataša Milojević. Izvolite.

Poštovana gospođo Mićić, poštovane kolege, dragi gospodine ministre Đeliću... (Žagor.) Zaslužuje, zaslužuje. Rasprava o poreskim zakonima, odnosno o predlozima izmena i dopuna poreskih zakona je uvek prilika za najmanje dve stvari. Jedna je da se doprinosom u diskusiji i kroz amandmane poboljšaju dotični predlozi i da se obraduju svi poreski obveznici, dakle i privreda i građani Srbije nekim korisnim izmenama. Prilika za drugu stvar, za demagogiju je takođe očigledna. Prosto je neverovatno da svaki put moramo da prisustvujemo traktatima sa praktično golim populističkim primerima. Generalno, predlozi izmena i dopuna poreskih zakona su više nego dobri, više nego dobrodošli i u pravo vreme. Pokazuju da nakon godinu i po dana od primene prvog poreskog paketa, postoje određeni rezultati. Osećaju ih svi oni koji su budžetski korisnici, a ima ih ne samo u sferi zdravstva, obrazovanja, državne uprave, već i u kulturi. Danas niko tu oblast nije pomenuo, a imam posebno zaduženje da pomenem i ovu delatnost, delatnost u oblasti kulture.
Mi, poslanici Socijaldemokratske partije u ovom domu, imamo tri principa za koja smatramo da su apsolutno važni kada se raspravlja i kada se usvajaju poreski zakoni. Prvi je princip srazmerno utvrđivanje poreza srazmerno ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Jednostavno rečeno, poreski obveznici i (privreda i građani) bi trebalo da budu dovoljno ekonomski snažni da bi mogli da ispunjavaju poreske obaveze. Drugi je princip progresivnog oporezivanja - jednostavno rečeno, zalažemo se da ko ima više i plati više. To jeste socijaldemokratski princip, a kao takav važeći najviše u razvijenim zemljama socijaldemokratije kao što su skandinavske zemlje. Treći princip, koji je u svom ekspozeu ministar Đelić negde i naveo kao vodeći, jeste socijalni element, odnosno princip primene poreskih zakona koji će se pozitivno odraziti na socijalnu politiku.
Nalazimo da jesu imali u vidu pisci ovih izmena i dopuna sva tri elementa, ali ne u potpunosti. Našim primedbama i amandmanima nastojimo da sva tri elementa u potpunosti zadovoljimo. Neću ovom prilikom govoriti opširno o predlozima izmena i dopuna. Biće prilike da o tome govorimo kada budemo imali raspravu u pojedinostima. Sada ću dati samo načelne napomene, uslovno rečeno primedbe, na dotične tekstove izmena i dopuna.
Ministar Đelić je pomenuo socijalni element, rekavši da se vodilo računa o poboljšanju standarda. Građani Srbije su još protekle sedmice bili bombardovani izjavama da, eto, odlaganje skupštinske rasprave zapravo odlaže njihove beneficije. Sa tim se ne slažem i mislim da ne odlaže za sedam ili šest dana. Mislim da kvalitetna rasprava i o amandmanima zapravo poboljšava čitav pristup i da ćemo svi koji smo konstruktivno prišli ovoj stvari i doprineti da boljitak bude vidljiv, trajan i da bude ravnomerno raspoređen. Ako primena ovog paketa zakona zaista poboljša standard, a što će se meriti kroz izvesno vreme, onda nećemo imati prilike da razgovaramo podrobnije o nekim za nas pogrešnim ili nerazumljivim stvarima, naročito o onima koje se odnose na Zakon o porezu na dobit u nekim odrednicama, zatim Zakon o porezu na promet u nekim odrednicama i u zakonu o porezu na dohodak građana, takođe u nekim odrednicama.
Drugi princip koji vas je rukovodio da će ovakva poreska politika stimulisati privredu, odnosno razvoj privrede i naročito dva aspekta, a to su zapošljavanje ili otvaranje novih radnih mesta i da će podsticati investicije, prepoznajemo u mnogim rešenjima, a u nekim rešenjima i ne prepoznajemo, pa ćemo o tome da pričamo. Treći princip, da ovakva poreska politika razvija i utvrđuje, naročito zakon o kome smo juče raspravljali, finansijsku disciplinu i razvija konkurenciju (i nadamo se da to vodi ukidanju sive ekonomije, ili ako ne ukidanju, onda preovlađivanju bele ekonomije, ako je ona nasuprot sivoj) takođe, prepoznajemo u naročitoj primeni zakona o kojoj smo juče govorili, odnosno zakona o poreskoj administraciji.
To što je bilo juče, to smo završili, idemo na danas. Zakon o porezu na dobit - nećete zameriti što ću to još jednom ponoviti, socijaldemokratski pristup vidi da je smanjenje sa 20 na 14% možda kozmetičko. Zašto? Za sada i sadašnje stanje privrede, zato što privreda, nažalost, ne iskazuje dobit. Da li će stimulisati privredu ovakva zakonska mera da ima dobit, a zatim i da iskazuje dobit, to je pitanje.
Nećete se iznenaditi ako kažem da se generalno zalažemo da se porez na promet, spusti sa 20 na 17%, da nema izdvajanja pojedinih proizvoda, da je to takođe socijalni ili socijaldemokratski pristup i da to predlažemo za onih 3%. Vi znate da smo mi u rekonstrukciji države i da savezni porez od 3%, i da je vojska u fazi restrukturiranja i rekonstrukcije jeste, ali je to za tih 3% matematički rečeno, pa bismo mogli... a vi ćete to objasniti.
Imamo pitanje koje se odnosi na oporezivanje sportista. Tu moram da budem krajnje iskrena i da vam kažem da obrazloženje koje ste dali skoro da ne razumem. Zašto, koji je motiv da se po najnižoj stopi oporezuju ne sport u celini ili sportske aktivnosti, već ono što se zove primanje vrhunskih sportista i ostvarivanje prihoda iz transakcija iliti, narodski rečeno, prodaja igrača. Da li ta vrsta delatnosti u sportu, koja je negde iz sfere sivog trebalo na ovaj način da bude prevedena u sferu belog poslovanja, zaslužuje da bude oporezovana po najnižoj stopi? Koji je motiv za ovakvu vrstu odluke?
Porez na dohodak građana - rekli smo već, zalažemo se za progresivno oporezivanje. Daću jedan primer na koji su me podsetili članovi Socijaldemokratske partije, a to su poljoprivredni proizvođači. Rekli su mi da porez na katastar ili zemljište, na hektar najkvalitetnije zemlje, nije revalorizovan od 1996. godine. Iznosi 92 dinara po hektaru. Kaže se, smanjenjem poreza sa 20 na 14%, taj porez neće iznositi više od pedesetak dinara i onda se dalje kaže da se, po nekom pravilu uprave, odnosno poštujući princip racionalnosti, rešenja u tom slučaju neće ni izdavati, jer su skuplja od tih pedesetak dinara. Molili bismo objašnjenje i za ovo, da mogu našim poljoprivrednim proizvođačima, bez obzira što nisam stručnjak za to, da dam neki odgovor. Da li će se izdavati rešenja koja su na pedesetak dinara?
Moje kolege će govoriti, kolega Hristodulo će govoriti o nečemu sa čime se apsolutno ne slažemo, a to je diskriminacija, a naročito se ne slažemo sa diskriminacijom koja se prepoznaje u praktičnom ukidanju poreskih kredita ili tog statusa za rad u studentskim zadrugama. Da, prepoznajemo problem i tačno je da su preko studentskih zadruga zaposleni radnici koji su odavno su prešli studentski period, ili onaj koji je legitiman, zašavši i u petu deceniju života, ali neka se to reguliše nekim drugim zakonskim propisima i neka se ta kontrola obavlja na drugi način.
Ovako su potpuno diskriminisani studenti i omladinci koji na taj način ostvaruju svoj jedini prihod, a mnogi od njih i prihod za izdržavanje tokom studiranja ili tokom školovanja. Dovedeni su u situaciju da budu diskriminisani, recimo svi oni koji rade po ugovoru o delu, a zašto? Čime se opravdava ta vrsta diskriminacije, izuzev ovim argumentom koji smo čuli, a to je da su preko studentskih zadruga moguća pranja novca, opet da koristim taj kolokvijalni izraz.
Ima još jedna vrsta primedaba: smatramo da je skoro nonsens da se smanjuju i ukidaju porezi potpuno onima koji učestvuju u aukcijskoj privatizaciji. To su već oni koji ubiraju, odnosno imaju neku dobit od prihoda, od dividendi, a učestvujući u aukcijskoj prodaji dodatno se oslobađaju poreza za vrednost kupljenih akcija.
Da li na taj način stimulišemo samo neke koji mogu da učestvuju ...

Narodni poslaniče, da li koristite i drugih 10 minuta?

Završavam u 20 sekundi, hvala. Dakle, da li na taj način stimulišemo samo neke koji mogu da učestvuju u aukcijskoj privatizaciji i time im još dodatno dajemo olakšice, a neke druge koji ne mogu praktično, uslovno rečeno, kažnjavamo ili je reč o nekom drugom razlogu? Voleli bismo da čujemo i odgovor na to pitanje.
Pozdravljamo, a pozdravlja i čitav niz građanskih udruženja, odluku da se ukine porez na usluge izdavanja u zakup stambenog i poslovnog prostora, znajući pozadinu ovakvih delatnosti, znajući pozadinu ili demografsku strukturu svih koje ste nazvali - gazdarice i gazde, ali u mnogim slučajevima je reč o onima kojima je to jedini izvor prihoda.
Za sada toliko, hvala vam.