Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Branimir Trajković.

Pre desetak minuta ministar je izneo podatke o izvanrednim rezultatima reformi u Srbiji u ove dve godine, podatke da smo u 2000. godini imali rast 4%, pa 6% itd. Uglavnom, celo njegovo drugo obraćanje ovom domu je bilo u tom pravcu da se pokaže da se tranzicija u Srbiji zahuktala i da imamo izuzetno dobre rezultate.
Međutim, stručna javnost, gospodine ministre, kaže nešto sasvim drugo. U tom smislu, ja bih vas pozvao da pročitate najnoviju studiju Centra za slobodno tržište Instituta za evropske studije. Ta studija se, gospodine ministre, zove - dve godine reformi u Srbiji, propuštena prilika. Rukovodilac projekta je dr Miroslav Prokopijević. Da li ste pročitali to? Niste. Svi relevantni podaci iz te studije ova dva instituta govore da smo od 15 tranzicionih zemalja u Evropi tranzicionih zemalja koje se transformišu iz socijalističkog privrednog sistema u kapitalistički ili tržišni, ako hoćete, na tom 15, zadnjem mestu. To samo da vas demantujem, to znači da stručna javnost ne misli ili ovo što ste vi rekli.
U svojoj načelnoj diskusiji o izmenama i dopunama dela poreskih zakona, ponovo ću se osvrnuti na projekciju javne potrošnje za 2003. godinu. Nešto o tome sam juče rekao, međutim, smatram da je bilo potrebno da vas, narodne poslanike, i javnost još jednom upozorim da je to što se planira nerealno, opasno i zastrašujuće.
Vlada javnu potrošnju za narednu godinu projektuje na nivou od osam milijardi evra. Molim vas, čujte ovu cifru: osam milijardi evra! Potpuno je jasno da privreda u ovakvoj recesiji i stanovništvo sa ovakvom ekonomskom snagom to neće moći ostvariti. Jasno je da se iz ovih resursa to neće moći namaći. Da ne bi došlo do sloma budžeta, za pretpostaviti je da će Vlada prvo da nastavi da se besomučno zadužuje u inostranstvu i tako pribavljenim sredstvima krpi velike budžetske rupe. Drugo, šta Vlada mora uraditi, da bi ovoliku javnu potrošnju pokrila - to da se sva sredstva ubrana po osnovu privatizacije srpske privrede usmere ka budžetu. To možda i nije tako loša stvar, mada mislim da bi veći deo tih sredstava ubranih po osnovu privatizacije trebalo usmeriti na kapitalne državne investicije ili, kako neko kaže, javne radove, a to bi bila inicijalna kapisla za pokretanje jednog investicionog ciklusa u srpskoj privredi.
Zašto sam ovu priču o porezima započeo od početka? Iz prostog razloga što planirano smanjenje nekih vrsta poreza neće bitno napraviti nikakvu štetu na prihodnoj strani budžeta. Ovo što nam Vlada sada predlaže, po meni je jedna blaga kozmetika, blaga relaksacija i privrede i stanovništva. Uzeću dva primera: smanjenje ukidanja poreza na promet zaulje, šećer ne ugrožava definitivno prihodnu stranu budžeta, ali ništa značajno ne olakšava ni izuzetno težak ekonomski položaj stanovnika. Ne misli valjda neko, ako skinemo za tri-četiri dinara cenu šećera i cenu ulja da će to nešto drastično da olakša težak socijalni i ekonomski položaj stanovništva.
U vezi sa ovim šta Vladi znače ove blage intervencije u kategoriji poreza na promet? Podsetio bih vas da sam, kada ste usvajali nove stope poreza na promet, jer su ujednačene sve stope od 20%, sa ove skupštinske govornice pozvao na razum u to vreme vladajuću koaliciju (znači i ove Koštuničine i ove Đinđićeve) i u šaljivom tonu čak sam vas čikao: čik uvedite porez, na primer, na voće, na povrće, na ulje, na šećer, i onako ste se bahato smejali itd. u onom vašem revolucionarnom zanosu. Šta se dalje dešavalo? Vlada malo po malo skida porez po porez. To treba uraditi hrabro, radikalno i samim tim značajno olakšati narodu tešku ekonomsku socijalnu situaciju u kojoj se nalazimo.
Drugi primer, ministar je malopre održao predavanje oko poreza na dobit. Ova blaga intervencija u kategoriji poreza na dobit... uzmimo samo primer investicija, zašto, gospodine ministre, hrabro ne kažete: za sve što privrednik investira u firmu oslobođen je 100% od poreza na dobit. Zašto? Samim tim ako čovek kupi ciglu, crep, mašine itd. vi pospešujete potrošnju i tamo ubirate porez na promet, pa čovek nema razloga ni da krije porez na dobit i ima razloga da investira i tako se pokreće investicioni ciklus. To je poznato iz ekonomije itd.
Na kraju, pozivam Vladu da dobro promisli, vas narodne poslanike da dobro promislite o projekciji budžeta za narednu godinu, pre nego što se sa njom izađe pred ovaj dom. Pozivam Vladu da odmah radikalno krene u reforme poreskog sistema, što će za posledicu imati stimulisanje privredne aktivnosti i ekonomsko rasterećenje stanovništva. Pozivam Vladu da krene sa stvarnim reformama u ekonomskoj sferi i počne da nam stvara taj mnogo potreban makroekonomski ambijent u državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, primili ste Odluku Administrativnog odbora sa sednice koja je na moj zahtev održana danas. Na osnovu Odluke Administrativnog odbora, koja vam je uručena, izričem meru udaljenja poslanicima Aleksandru Stefanoviću i Rajku Baraliću.
(Tomislav Nikolić: Po Poslovniku.)
Određujem pauzu do 15,00 časova, izvolite, po Poslovniku, izvinjavam se, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Ne možete vi samo tako da se igrate sa Poslovnikom, gospođo Mićić. Vi ste nam ovde grubo povredili Poslovnik, obaveštavajući nas da je Administrativni odbor doneo neku odluku koja je isključivo u vašim kompetencijama. Naime, Administrativni odbor ima pravo da donosi odluke koje se tiču sednica Administrativnog odbora. Tu se shodno primenjuje Poslovnik i ako je načinjena povreda Poslovnika, grubo ometanje reda, fizički napad. Administrativni odbor može da donese odluku koja će se ticati isključivo sednica Administrativnog odbora. Administrativni odbor ne može da isključi narodne poslanike sa sednice Narodne skupštine, gospođo Mićić. To možete isključivo vi, po Poslovniku Narodne skupštine.
Onaj ko rukovodi sednicom isključuje sa sednice - onaj ko rukovodi sednicom odbora isključuje sa sednice odbora, a onaj ko rukovodi sednicom Narodne skupštine isključuje sa sednice Narodne skupštine. Administrativni odbor ovu dvojicu poslanika nije mogao da isključi sa sednica Narodne skupštine, a posebno nije mogao da kvalifikuje delo fizičkog napada kao delo koje zaslužuje 20 dana isključenja, nego kao delo koje zaslužuje 90 dana isključenja; 20 dana isključenja je mera posle mera opomena i oduzimanja reči, mera koja sledi u nizu pokušaja predsednika da uspostavi red, a mera od 90 dana nema prethodnih mera, isključivo se primenjuje za fizički napad bilo gde u zgradi Narodne skupštine.
Pa, zato vas molim, prekinite sa ovim igrama i sa ovim ujdurmama, poštujte Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Vi, gospođo Mićić, postanite jednom predsednik Narodne skupštine. Nemojte samo da preuzimate počasti koje vam pripadaju, nego preuzmite i posao koji vas ovde čeka. Vas ovde čeka posao da uspostavljate red na sednici Narodne skupštine, samo vi i niko drugi. Šta će biti ako idući put predsednik Odbora za finansije isključi nekoga sa sednice Narodne skupštine, pa predsednik Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije, gde bi nas onda to dovelo? Molim vas da se izjasnite, a tražim da se Administrativni odbor u roku od 24 sata izjasni o ovoj mojoj primedbi.

To mogu ja da tražim, ako poznajete Poslovnik. Ne može narodni poslanik da traži da se Administrativni odbor izjasni u roku od 24 časa, nego predsednik Skupštine. Niste me dobro razumeli, ja sam na osnovu odluke Administrativnog odbora izrekla mere udaljenja poslanicima. Rekla sam, niste slušali, rekla sam. (Tomislav Nikolić, sa mesta: Niste rekli.) Postoji u zapisniku. Znači, po osnovu odluke sam izrekla mere udaljenja poslanicima Rajku Baraliću i Aleksandru Stefanoviću.
Po kom osnovu? Nemate pravo, niste predsednik poslaničke grupe.
Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze - 15,45.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi nastavka sednice utvrdimo da li imamo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.
Reč ima narodni poslanik Branimir Trajković, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ministra nema, jer imam neke predloge za Zakon o akcizama, ali nadam se da će dotle i da dođe, pa ću mu to i predati.
Objedinjenom raspravom ovih šest tačaka dnevnog reda, u kojima su izmene i dopune celog sveta poreskih zakona iz 2001. godine, Ministarstvo finansija danas pokušava da otkloni ili da ublaži nedostatke ovih navedenih zakona, koje smo još koliko prošle godine doneli. Sigurno da je to dobro za narod i to treba pozdraviti.
Demokratska stranka Srbije već duže vremena insistira na jednoj celokupnoj reformi poreskog sistema i reformi finansija, a sve u cilju poboljšanja životnog standarda ljudi, podsticaja investicija u našoj privredi, većeg upošljavanja i suzbijanja sive ekonomije. Jedan broj amandmana koje je Demokratska stranka Srbije podnela Vlada je prihvatila, a za ono što nije prihvatila pokušaćemo da poslanike i ministra ubedimo da to prihvate i da se poboljšaju izmene i dopune ovih zakona. Bitno je da je cilj postignut do izvesnog pomaka, u gore navedenim zakonima, i Demokratska stranka Srbije ukazuje da je ovim setom izmena i dopuna poreskih zakona došlo samo do kozmetičke popravke ovih zakona i da je potrebna jedna malo sveobuhvatnija reforma ovih zakona.
Ne bih o svim ovim zakonima ponaosob govorio, ne bih voleo ni da se ponavljam sa kolegama koji su pre mene govorili o ovim zakonima, ali bih se zadržao na dva zakona, na Zakonu o porezu na dobit preduzeća i na Zakonu o akcizama. Naime, u Zakonu o porezu na dobit preduzeća predlogom je predviđeno smanjenje poreza na dobit sa sadašnjih 20% na 14%, što pozdravljam, predlog je dobar. Možda je trebalo ići čak i na 10% da bi se danas, kada su bankarski uslovi kreditiranja jako loši, a znate i sami koliko su krediti skupi, tako izvršila stimulacija za investiranje u proizvodnju. S tim u vezi pozdravljam i predlog da se malim preduzećima 40% od uloženih sredstava u osnovna sredstva prizna na godišnjem nivou i time umanjuje godišnji porez.
Ima još olakšica i kod zapošljavanja radnika, što je jako pozitivno i pohvalno. Ja sam i sam privatni preduzetnik i znam koliko je teško danas u ovim uslovima raditi. Reći ću vam samo jedan primer. Inputi proizvodnje u zadnje dve godine su enormno porasli, energenti bar od dva do tri puta. Cena sirovina, konkretno građe u mom slučaju, ostala je ista, ali je cena proizvoda čak i pala. Kako u takvim slučajevima biti konkurentan na inostranom tržištu? Bankarski sistem kod nas loše funkcioniše, krediti su jako skupi, nemoguće je doći do povoljnih kredita i, prema tome, ne možemo biti konkurentni na stranom tržištu.
Mislim da je prava stvar, pored ovih zakona i ovog jučerašnjeg zakona, doneti još niz zakona koji će stvoriti jedan prijateljski ambijent prema stranim ulaganjima, privatnim stranim ulaganjima, a ne državnim. Na taj način ovim i sličnim zakonima bi se strani kapital više privukao i investirao u proizvodnju malih i srednjih preduzeća, što smatram da je naša budućnost. Bez ulaganja u proizvodnju i bez proizvodnje nema napretka u ovom društvu.
Rekao bih nešto o Zakonu o akcizama, radi se konkretno samo o jednom primeru, o akcizama na motorna ulja i maziva. Naime, iz razgovora sa proizvođačima iz Fabrike maziva iz Kruševca došao sam do nekih podataka, pa bih hteo to i ministru da predočim i da ga zamolim da ove podatke prouči i eventualno ugradi u svoj zakon, a radi se o smanjenju akciza na motorna ulja i maziva.
Pročitaću neke podatke, pa bih vas molio da saslušate, jer su veoma interesantni. Proizvodnja i prodaja ulja u Naftnoj industriji Srbije za 2002. godinu je predviđena na 14.000 tona. Uvoz maziva i mazivnih masti je 14.000 tona takođe, a sa 7.000 tona učestvuju neki manji proizvođači na osnovu uvoza baznih ulja i aditiva, što ukupno iznosi oko 35.000 tona. Projektovana ukupna potrošnja u našoj zemlji za 2002. godinu je 50.000 tona, govorim o cirka vrednostima, što daje jednu razliku od 15.000 tona, što je u stvari uvoz na crno.
Svi znamo da tamo gde su visoke akcize, da je tu najveći šverc tih roba. Reći ću vam, vi verovatno to i znate, da je fabrička cena jednog litra motornog ulja 169 dinara. Od toga 100 dinara ide državi, a 69 proizvođaču. Naime, to je opterećenje od nekih 150%.
(Predsednik: Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas za malo pažnje i da saslušamo kolegu.)
Na taj način država i budžet Srbije, na ime neplaćanja akciza i poreza na promet, znači, ovim švercom, gube negde preko 21 milion evra.
Gospodine ministre, predložio bih da akciza za mazivno ulje i masti bude 10 dinara po litru. Možda mislite da je premalo, ali upozoriću vas da u našem okruženju nema nigde većeg opterećenja od 30%. U mnogim zemljama u našoj okolini ne postoje akcize, već su tu u pitanju porezi koji idu maksimum do 30%. Možemo da vidimo koliko je i u Evropi. Time bismo učinili veći prihod u budžetu Srbije. Iz jedne ilegalne sfere prešlo bi se u jednu legalnu sferu poslovanja, zaštitili bi se korisnici, jer ne bi bilo falsifikata i robe sumnjivog porekla i sumnjivog kvaliteta. Ono što je najvažnije, povećao bi se kapacitet domaćih fabrika. Znači, država bi samo na tome dobila, a privreda bi dobila jeftinije proizvode.
Pomenuo bih još i ono što me je u celoj ovoj priči najviše i zaintrigiralo: ta švercovana roba, pogledajte malo po privatnim pumpama, buvljacima, privatnim prodavnicama itd, a uglavnom je roba iz Modriče i iz okolnih zemalja. Podsetio bih vas na to da je i u aprilu mesecu ove godine Crna Gora ukinula akcizu na ovu vrstu proizvoda. Sad, ako živimo u istoj državi, u Crnoj Gori nema akciza na ovu vrstu proizvoda, ne znam kako ćemo zaštititi naše tržište od najezde ove nekonkurentne robe za naše uslove. Znači, to će biti vrlo teško, ali ako bismo im smanjili akcizu na, recimo, 10 dinara po litru, mi bismo obesmislili šverc. Praktično, svako bi bio nezainteresovan za takvu
vrstu posla.
Ministre, još nešto. U Kruševcu je Fabrika "Rubin", koja proizvodi jedno vrlo popularno piće - vinjak, koji je isto opterećen akcizom od preko 35 dinara po litru. To vam kažem iz jednog prostog razloga što su se pojavile piratske destilerije u okolini Subotice, Brčkog, Podgorice, koje nanose veliku štetu ne samo proizvođaču, već i našem budžetu, odnosno državi.
Prema tome, sve ovo što vam pričam je u cilju toga da se akciza smanji. Porez je toliki koliki je, bez obzira da li je uvoz ili ne, ali bismo zaštitili naše proizvođače i ušli u sferu jedne legalne trgovine. To bi bilo uglavnom sve ono što sam mislio da kažem što se akciza tiče.
Mislim da se niko od poslanika nije setio za porez na promet na pijaću vodu i komunalne usluge. Tačno je to da su pijaća voda i komunalne usluge oslobođene plaćanja poreza na promet u 2002. i 2003. godini, ali to je privremena mera. Ne znam koliko bi to bilo pametno ugraditi u zakon, pa da se, recimo, dogodine ne vraćamo na taj isti problem.
U svakom slučaju, DSS će glasati za ovaj paket zakona, za ove izmene zakona. Ono što bih još na kraju hteo da vam kažem, to je da je oduvek bilo pravilo da se najviše švercuje ona roba gde su enormne zarade baš zbog velikih akciza, a to su cigarete, alkohol i naftni proizvodi.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragiša Marinković.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ova Treća sednica Drugog redovnog zasedanja predstavlja popravni ispit za prethodnu Drugu sednicu na kojoj ste pali i koja je obeležena sa dva skandala sa kojima su svi upoznati. Prvi put nije izglasan dnevni red i drugo, formiran je poslanički klub od članova nove partije koja nije učestvovala na izborima. Zato sličan dnevni red obeležava i ovu sednicu na kojoj se razmatra paket poreskih zakona i koji je usmeren na dva koloseka.
Prvi kolosek - Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji nosi obeležje sistemskog i zaista je sistemski i sveobuhvatan zakon, ali je prava šteta što taj zakon neće biti primenjen, jer ga usvaja nelegitimna skupština, jer više se ne zna ko je u njoj poslanik a ko ne.
Drugi - izmene i dopune više poreskih zakona, kojima priznajete greške na koje smo vam blagovremeno ukazivali prilikom donošenja. Ne pomažete vi građanima, već vraćate na stanje pre vašeg dolaska na vlast, jer vi ste ove poreze i uveli i stope poreza na dohodak građana povećali, a sada se pravite, kako vi popularno kažete, fini i rasterećujete građane od plaćanja poreza na ulje i šećer, odnosno smanjujete cenu preračunato za 17,1%. Zaista ne znam da li u ovoj sali postoji poslanik koji ne podržava ovakve mere u ovakvom stanju, statusu siromaštva naših građana, a mislim da i veliki broj poslanika nije podržavao one mere u martu 2001. godine, kada su uvedene stope plaćanja poreza na promet za ulje i šećer od 20%.
Teško, ali ljudski je priznati grešku koju priznajete ovim drugim setom zakona. U cilju sveobuhvatne poreske reforme u martu 2001. godine povećane su stope i oporezovano sve što se miče i što diše. Ne možete izjaviti da građani trpe zbog neusvojenog dnevnog reda, jer oni trpe još od 1. aprila 2001. godine, kada je uveden porez na šećer i ulje.
Gospodine ministre, oni trpe i dan-danas, jer ste vi u raspravi pre podne od 192 minuta, koliko je trajala sednica, 61,5 minuta sami potrošili, a zalažemo se za efikasnost u radu. Oni trpe i od septembra, jer ste ih u predizbornoj kampanji za gospodina Labusa prevarili da je Vlada ukinula porez na ove artikle, a cena ulja i dan-danas u maloprodaji u prodavnicama iznosi 75,59 dinara.
Ako ova mera rastereti građane, najbolji primer je najveća srspka slava koju slavi preko polovine Srba, Sveti Nikola; ona će sa te strane doprineti manjim troškovima onim vernicima koji slave i domaćinima, ali s druge strane ona će opteretiti novim akcizama one goste koji budu dolazili domaćinima na slavu. Vi ste povećali akcize na naftne derivate i, gospodine ministre, mogu da kažem da se vrlo teško odričete budžetskih prihoda. Ovih dana sam čuo jednu dobru izreku, a možda je to i štos: šta ima škrtije i tvrđe od Piroćanca? Kaže - reformski ili reformisani Piroćanac. Zaista mogu da kažem da ovo znači u ovom trenutku da će manje građana biti rasterećeno po osnovu kupovine ulja i šećera u odnosu na vozače, a takođe i veći obim prometa naftnih derivata u odnosu na jestivo ulje i šećer.
Takođe mogu da kažem, iz Republike Srpske, odnosno švercom preko Drine možete kupiti džak šećera po 1.560 dinara, bar u Valjevu. Znamo da je u maloprodaji šećer negde oko 43 dinara i možda je veći problem u ovom trenutku šverc iz Republike Srpske i okruženja, a odnosi se još na neke proizvode, u odnosu na porez na promet koji plaćaju građani. U cilju obuhvatanja kompletnog poreskog sistema i popštanja, jer građani u ovom trenutku ćute, jer im je teško, mislim da bi trebalo kroz predlaganje budžeta za narednu godinu i kroz izmene ovih zakona koji u ovom trenutku predstavljaju fiskalnu politiku ove vlade za budžet za narednu godinu, znači kroz sveobuhvatnu analizu amandmana koji su predloženi, zaista već jednom zaokružiti i završiti sa poreskom reformom u ovoj našoj državi.
Danas sam čuo i taj podatak da su naši građani porez platili 80% u odnosu na razrez; u ovom trenutku možda je i dobro što se ona kampanja koja je započela, da naša azbuka počinje sa slovom "p", završila sa jednom izuzetno uspešnom godinom u cilju naplate u odnosu na stanje poreskih obveznika, iako je procenat naplate poreza na ekstraprofit i ekstradohodak zaista mnogo mali, a posle ovog rešenja Vrhovnog suda zanemarljiv.
Postoje velike nelogičnosti koje ni sami ne možete da objasnite, verovatno zbog nekih lobija i izmena poreza na promet i ostalih obaveza za određene proizvode i opremu. Oslobađanje poreza na promet za kompjutere siromašnim građanima ništa neće pomoći, a oslobađanje po osnovu poreza na promet za mlečne proizvode, koji su osnova svakodnevne ishrane naših građana, dečije hrane, verovatno će doći na dnevni red za oslobađanje ako slovenački lobi proizvođača mleka to bude tražio od naše vlade. Ovih dana smo čuli koliko u Hrvatskoj, Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori ima problema oko uvoza i potrošnje mleka iz Slovenije.
Predložene stope poreza su vraćanje na stare stope i izjednačavanje i uvođenje proporcionalne stope, gde je umesto poreza na dohodak građana i progresivne stope uvedena proporcionalna stopa. Mislim da će to samo proširiti poreski broj obveznika. Znači, neće ih biti 380, biće ih mnogo više, imajući u vidu da osnovica koju čini ovaj deo poreza koji se plaća, nije povećana, a što smo mi amandmanom predložili da se poveća.
Šarena laža je i ukidanje stope poreza na izdavanje stanova i lokala u zakup, gde zec leži u činjenici da će posle 2004. godine taj porez biti ponovo uveden i gde će verovatno doći do novog povećanja cena zakupa, odnosno izdavanja stanova pod plaštom povećanja poreza na promet.
Zaista mislim da je ovo porazno i ponižavajuće, uvođenje novčane kazne za potrošače od 1.000 dinara, ako pri izlasku iz radnje ne pokažu račun. Svako jutro i svaki dan naša deca odlaze u prodavnice, trafike i kupuju hleb i mleko. Mislim da je zaista vrlo degutantno u ovom trenutku od te dece tražiti da pokazuju račun. Znamo da ih ne možete novčano kazniti.
Na kraju, mislim da će kompletni efekti i prava slika upoređenja sa ostalim državama iz našeg okruženja koje vrlo često ovde pominjete, biti jasna uvođenjem sintetičkog poreza. Mislim da će to biti 1. januara 2004. godine i da ćemo u tek tom trenutku možda moći da se upoređujemo što se tiče poreskog opterećenja sa našim okruženjem i drugim zemljama u tranziciji, kao i razvijenim zemljama. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Dragiša Marinković, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Živko Selaković.