Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, gluostima kojima smo izloženi od nekih poslanika, teško je odrediti pravu meru, zato što, prosto, pamet nije u stanju da se premetne u glupost i da odmeri veličinu gluposti.
Drugo, zato ja kao čovek koji za sebe mislim da sam čovek pristojne pameti, sa glupostima neću polemisati. Ono što smo takođe ovde čuli ejste gomila neznanja, ali o neznanju se može uzeti mera, znanje mu uzima meru. Osim toga, neznanje se može smanjiti, ako se saznanjima dopuni i činjenicama, i zato ću reći samo nekoliko činjenica, da bi onima koji ne znaju dopunila njihov fond znanja.
Laži koje smo ovde takođe čuli, one su i cilj i sredstvo, i ja znam, a i oni koji se služe lažima, znaju da lažima činjenice ne trebaju, a istina im je krvni neprijatelj. Zato ja, što se tiče laži, tražiću samo razloge - šta te laži treba da prikriju. To je razlog zbog čega se laži lansiraju. One moraju prljave tragove da sakriju.
Dakle, kada se tiče činjenica, hoću samo da kažem da je dobro naplaćeni patriotizam za rezultat imao Rezoluciju Saveta bezbednosti i Kumanovski sporazum koji jasno kaže da ni u kojim uslovima nikakve snage države Srbije neće ući na Kosovo i Metohiju, i neće u ći u kopnenu zonu bezbednosti. Dakle, toje rezultat jedne naplaćene patriotske politike kojim je jedan deo, a to je hiljadu kvadratnih kilometara Kosova i Metohije i 725 kvadratnih kilometara juga Srbije, otkinuto zapravo iz ustavnog prava poretka Srbije.
Dakle, to su činjenice. Vlada koja je isključena iz mogućnosti da utiče na te događaje, nova vlast, našla je formu da formira zajedničko telo koje se zvalo Koordinaciono telo za jug Srbije i Koordinacioni centar za jug Srbije, i to su radile Savezna i Republička vlada. Te vlade su usvajale programe, te vlade su usvajale finansijske planove i finansijske izveštaje Koordinacionog tela i Koordinacionog centra. Rezultat rada toga jeste da je ukinuta kopnena zona bezbednosti, da su naše snage na jugu Srbije i da su odškrinuta vrata za Kosovo i Metohiju, da tamo Srbija pokuša da nešto uradi.
Što se tiče laži, šta treba prikriti ovim lažima. Ovim lažima očigledno treba prikriti činjenicu da je politika koja je vođena, kakve su namere bile, to oni neka objašnjavaju onima koji će ih jednog dana, a ja verujem u sudovima pitati kakve su im namere bile, ali rezultat toga jeste ono što se u svakoj normalnoj zemlji jasno evidentira kao izdaja državnih i nacionalnih interesa.
Otkinuti, skoro dve hiljade kvadratnih kilometara sopstvene teritorije, jeste državna izdaja i verujem da će oni odgovarati pred sudovima. Mislim da je to osnovni razlog zbog koga su se oni odlučili za ovakve napade, a što se tiče prostote kojom nas zasipaju, pristojnost nalaže da budemo iznad toga.

Nema više prijavljenih za reč po ovom amandmanu.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Živanko Radovančev, Golub Rajić, Miomir Ilić, Ljubomir Mucić i Rade Bajić.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodna poslanica Nataša Jovanović podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 14. doda novi član.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana nije prisutan.
Da li se neko drugi prijavljuje za reč od ovlašćenih učesnika u raspravi? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić, Joca Arsić, Jovan Todorović, Ljubomir Mucić i Dušan Cvetković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Joca Arsić i ovo je poslednji amandman koji je podnet na Predlog ovog zakona.

Ja nisam kriv što je petak i 13, vreme za vikend. Kao što je najavila predsednik, gospođa Mićić, grupa poslanika SPS-a, u ime poslaničke grupe, podnela je amandman na član 15. i predlaže da se član 15. menja i da glasi: "Obaveze Republike Srbije po Zakonu o izdavanju kratkoročnih obveznica ("Službeni glasnik RS", broj 54/96) izmiriće se do kraja juna 2004. godine".
Obrazloženje za podnošenje ovakvog amandmana je sledeće, za obaveze Republike Srbije po Zakonu, izdavanje kratkoročnih obveznica su trebale da budu izvršene do kraja 2002. godine, što je bilo predviđeno Zakonom o budžetu i za 2001. godinu i za 2002. godinu. Kako ove obaveze nisu ispoštovane, i to ni po jednom zakonu, predloženim amandmanom utvrđuje se kraći rok, do 30. juna 2004. godine, a pošto je rok tri godine neopravdano dug i ne garantuje da će obaveze biti izvršene. Samo da vas podsetim da je predviđenim članom, predviđeno da se obaveze Republike Srbije po Zakonu o izdavanju kratkoročnih obveznica, kao što sam rekao "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 54/96) izmire do kraja 2005. godine.
Smatramo da je ovaj rok poprilično dug, da se opet utvrđuje jedna neprincipijelnost koja se kritikuje stalno, a to je da su prethodnici ostavili određene obaveze koje ova vlast treba da izmiruje, a evo, ovim predlogom se ove obaveze, pretpostavljam, ostavljaju za drugu vlast, jer, kao što je poznato, ovoj skupštini mandat ističe negde 2005. godine januara meseca, a ovde je predviđeno da se ove obaveze izmire do kraja 2005. godine, odnosno 31. decembra 2005. godine. Iz tih razloga, predložili smo i ovaj kraći rok, podsećajući na to, obaveze koje su inače predviđene još iz 1996. godine se izmire u toku iduće godine do polovine iduće godine i na taj način se servisira ova obaveza. Hvala vam.

Za reč se javio narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, drug Joca Arsić, u ime poslaničke grupe SPS-a je predložio zaista jedan od amandmana koji je vrlo bitan i koji je značajan, iako se nalazi na kraju, a imajući u vidu da nijedna poslanička grupa nije podnela amandman na ovaj član, a radi se faktički o produžavanju  isplate obaveze po osnovu kratkoročnih obveznica koje su izdate 1998. godine, odnosno 1997. godine, a  budžetu za 1998. godinu opredeljena, a kasnije i opredeljena sredstva za otiplatu tih obveznica.
Sa druge strane, mogu da kažem da i u budžetu za 2001. godinu i 2002. godinu, mi smo predvideli u jednom članu da će sve obaveze koje su po ovom zakonu bile preuzete, biti izmirene do 31.12.2002. godine, pa zatim 31.12.2002. godine, i da je Predlogom odluke o budžetu za 2003. godinu, taj rok, znači, zakonski, i to po osnovnom zakonu, po Zakonu budžeta, produžen do 2005. godine.
Ovim amandmanom mi nismo hteli da produžavamo taj rok za naredne tri godine, imajući u vidu da smatramo da ova skupština i ova vlada ne treba da ostavlja nikakve obaveze po osnovu hartija od vrednosti i finansijske obaveze za neki budući parlament, buduću vladu.
U tom cilju, mi smo i predložili da se u budžetu za 2003. godinu, a najdalje do prve polovine juna 2004, isplati, odnosno izvrši isplata obveznica koje su izdate 1997. godine. Hvala.

Da li se po ovom amandmanu još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pitam da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne želi.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima i saglasno članu 148. stav 3.
Prelazimo na 3. tačku: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2002. GODINU (glasanje)
(Dejan Mihajlov, s mesta: po Poslovniku.)
Po Poslovniku, izvolite.