Dame i gospodo, ovaj amandman narodnog poslanika Arsića je veoma racionalno napravljen, jer ovim amandmanom SRS se zalaže za mnogo manji budžet koji bi rasteretio privredu i dao joj predaha. Ne, kako juče kaže Zoran Đinđić, da se ništa ne naplaćuje dve godine, pa da se razvije, a da budžetski korisnici za to vreme uginu. Ne, nego da se ono što je za državu najvažnije izdržava iz budžeta 145 milijardi dinara je dovoljno za penzije, za zdravstvo, za školstvo, za državni aparat. Tako da se prave uštede u svim budžetskim stavkama. Mi smo juče izračunali, kada bi se samo uštede napravile po ovim vašim ugovorima o delu, specijalnim ugovorima, da bi to bio iznos od pola budžeta iz 2000. godine. Toliko je to neracionalno i toliko je to glomazno.
Juče su ministri pokušavali da objasne. Izlazi Gašo Knežević i objašnjava za skoro 300 miliona dinara, da on organizuje seminare, naučne skupove, simpozijume, ovo, ono. To je čisto rasipanje novca. On sada hoće da prekvalifikuje sve profesore, sve nastavnike, sve učitelje. Kako? On im drži ideološko političko obrazovanje. On njih ničem novom neće naučiti, osim što planira da im ispere mozak. Dakle, te uštede su moguće. Mi plediramo da se te uštede i postignu, da se rasterete poreski obveznici, a da država dok je ekonomija u krizi, finansira samo ono što je zaista najneophodnije.
Kada preračunate sve rashodne stavke u budžetu, videćete da u svakoj stavci ima mogućnosti da se postigne ušteda. Stavku po stavku. One su i ovako krajnje načelno određene. Trebali ste prema onom vašem završnom izveštaju, završnom računu za 2000. godinu da sačinite i predlog zakona o budžetu pa da se tačno taksativno nabroji šta se sve finansira, a ne stavka od 300 miliona dinara.
Ne piše uopšte za šta idu te pare. Čovićeva stavka od milijardu i 300 miliona, uopšte ne piše za šta idu te pare. Posle ćemo videti, kada do toga dođemo, za šta sve idu. Postoje mogućnosti za budžetske uštede i predlažem da se prihvati ovaj amandman, da se bitno smanji ukupni iznos budžeta, da se rastereti privreda, da dobije predah, a da država finansira samo ono najneophodnije.