Da li koristite i naredna tri minuta?

Ja se izvinjavam, gospođo Mićić, pa ja sam rekao na početku da me ne prekidate i da koristim tri plus tri minuta. Hvala vam na opomeni, nastaviću dalje.
U okviru ovih globalnih rasporeda sredstava, zaista nam je i predlog racionalan, da u okviru Ministarstva za finansije treba izvršiti preraspodelu sredstava i veći deo sredstava usmeriti Fondu za razvoj Republike Srbije, u kapitalne investicije i podsticanje proizvodnje i zaposlenosti.
Takođe, kao lokal-patriota, i sinoć sam na kraju to koristio, iako nisam dobio odgovor, predložio sam, i složila se poslanička grupa SPS, imajući u vidu da je u 2003. godini predloženo smanjenje stope poreza na finansijske transakcije dalje za jednu trećinu, da su sredstva prihoda po ovom osnovu nerealno niska upredloženom planu u iznosu od 3.800.000.000, od 10.000.000.000, koliko je ostvareno u ovoj godini, ako se smanjuju sredstva za jednu trećinu, može da bude 6 ili 7 milijardi, ali ne može da bude jedna trećina od 10 milijardi, odnosno 3.800.000.000, i mi smo predložili da, i pored tih sredstava, koja su iskorišćena za pokriće budžetskog deficita i rashoda u budžetu, da se u kolubarskom okrugu za otklanjanje posledica od zemljotresa, predvide sredstva u iznosu od 1.500.000.000, umesto 700.000.000, koliko je planirano u ovom planu.
Zaista ne bih ovom prilikom obrazlagao da je do sada negde oko 35% objekata oštećenih, individualnih stambenih, od zemljotresa, sanirano ili izgrađeno novih, ali opasna je tvrdnja u obrazloženju da u ovom trenutku smanjenjem ovih sredstava u narednoj 2004. godini, će se ugasiti izvor koji je nekada postojao, odnosno doprineo otklanjanju posledica zemljotresa u kolubarskom okrugu, imajući u vidu da u memorandumu o sprovođenju fiskalne i ekonomske politike za 2003. i narednu godinu, je predviđeno smanjenje doprinosa finansijske transakcije, a u narednoj godini, 2004. ukidanje, kao i prestanak rada Direkcije koja je osnovana na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije, za raspored sredstava i otklanjanje posledica zemljotresa u kolubarskom okrugu.

Upozoravam vas na prekoračenje vremena.

I na kraju, pozivam poslanike da smo se zaista pridržavali svih odredaba i uputstava, zakonskih, i na jedan celovit način pokušali da preraspodelimo deo sredstava i da taj deo usmerimo tamo gde je i najpotrebnije, imajući u vidu neke zakonske osnove, na osnovu kojih smo i opredelili izvore sredstava. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7, u kome tražim da umesto iznosa od 261.501.819.000, stoji iznos 192.732.942.522 dinara. To je u skladu sa politikom SRS i sa onim što smo zahtevali juče u načelnoj raspravi, a to je restriktivniji budžet. Mi nismo tražili da se prebacuju posebna novčana sredstva, posebno pare da se daju ovome ili onome fudbalskom klubu, ovoj ili onoj organizaciji, udruženju itd. Mi tražimo restriktivniji budžet, jer smatramo da je to uslov bez koga Srbija ne može da napreduje.
To smo tražili posebno, a nadam se da će biti prihvaćeni amandmani i na član 4. i 6. kojima se smanjuje ukupan budžetski rashod, te će ovaj moj amandman i te kako imati smisla.
Vlada je odgovorila na ovaj amandman i rekla da je struktura izdataka budžeta u direktnoj funkciji ekonomski reformi i oporavka privrede, pa se sada pitam - da li su u funkciji ekonomskih reformi, oporavka naše privrede, i ti troškovi, a malo pre nam je ministar Đelić rekao da su troškovi unutar Ministarstva finansija, troškovi za putovanja, troškovi cele Vlade, članova Vlade.
Kakvi su to troškovi Ministarstva za ekonosmke veze sa inostranstvom, za putovanja, od 28.500.000? Koji su to troškovi? Pa gde ti ljudi idu? Šta ti ljudi rade, ko su ti ljudi, odakle toliki troškovi? Šta će ovom ministru, koji je radnička zakletva, kako to reče predsednik Šešelj juče, radnička zakletva, troškovi putovanja 5.200.000, odakle to sve?
Da je to za inspekciju - kakva je inspekcija Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom, 28.500.000, odakle ljudi, pa to svakoga dana da ide u Toronto i Sidnej, pa ne može toliko da iazđe. Odakle te pare? Izađite, gospodine Đliću, pa mi kažite - to je za to i to. Ja tvrdim da nema odgovora. Zato je išao onaj amandman Nataše Jovanović, kojim smo tražili da dođe više novca poljoprivredi, zato što nema odgovora na pitanje - zašto 28,5 miliona za putne troškove.
Što se tiče privatizacije, zahvaljujući Stevi Kesejiću, koji mi je doneo ovo, ovo je set materijala krivičnih prijava, tužbi u upravnom sporu, zbog načina na koji pokušavate da privatizujete šećeranu u Crvenki. Jedan jedini ponuđač na tenderu. Slučajno, dobro se znaju sa ministrom za privatizaciju, Aleksandrom Vlahovićem. Mislim da se zove (strani naziv - ne razume se). Oni traže da ono što za četiri dana proizvodnje napravi Šećerana u Crvenki, oni dobiju celu fabriku, da oni dobiju većinski paket akcija i da mogu da rade šta hoće i kako hoće, a vi niste umeli i uspeli dovoljno dobro da izračunate koliko i na koji način će od privatizacije novca da dođe i koliko bi moglo da se usmeri na drugačiji način.
Nema usmeravanja u razvojne investicije, čak se ni ne zna, i ne moguće je izračunati koliko će toga biti, jer, ako bude više tih prijatelja, i više ovakvih troškova, onda će od privatizacije sigurno doći još mnogo manje novca.
Prihvatanjem ovog amandmana, u stvari bismo oborili ovaj nerealni budžet, a ja pozivam ministra finansija da izađe i da kaže koji su to troškovi od 28,5 miliona, a za troškove putovanja Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom?
Ako su putovanja članova Vlade, već u okviru Ministarstva za finansije, ko to putuje, gde putuje i zarad čega putuje? Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam amandman narodnog poslanika Aleksandra Vučića.
Moram da izrazim žaljenje što Vlada uopšte ne reaguje na kritiku opozicionih poslanika po pitanju ovog Zakona o budžetu. U okviru ovog člana Zakona, gde mi predlažemo smanjenje ukupnih rashoda za značajnu sumu, nikako nam niste objasnili kako je moguće da se 7,5 milijardi izdvaja za usluge po ugovoru, a još skoro 5 milijardi za neku drugu vrstu usluga, ukupno 12 milijardi?
Niko od vas neće da objasni kakve su to mašine potrebne predsedniku Republike, pa se za njih izdvaja 90 miliona dinara. Hoćete fabriku duvana da otvorite u predsedništvu Srbije? Koje su mašine u pitanju? Dajte, kažite, koje je to oprema potrebna predsedniku Republike, sa aspekta njegovih ustavnih nadležnosti, a koja košta 90 miliona dinara. Dajte, izjasniste se, koje su to mašine, šta je to traktori, kombajni, fabrika duvana, fabrika piva, šta bi još moglo da bude?
Kako da objasnite, na primer, to je jedna od najupečatljivijih ovde stavki, 285 miliona dinara, usluge po ugovoru, Ministarstvo prosvete. Juče Gašo Knežević kaže, to je za razne seminare, dopunsko obrazovanje, itd. To su komunisti ranije zvali permanentno ili ideološko - političko obrazovanje. 285 miliona dinara, sračunajte ministre koliko bi to bilo po jednom prosvetnom radniku, da im 285 miliona dinara isplatite kao neku novogodišnju povišicu, koliko imate u Srbiji prosvetnih radnika, dobili bi nešto, da li bi to bilo po 1.000 dinara više ili manje od toga, to nije bitno. Nemojte da rasipate pare na ovaj način.
Juče smo temeljito kritikovali pitanja ovih nevladinih organizacija, za koje je planirano 800 miliona dinara. Vi ste pokušavali da objasnite da nisu to baš sve one novokomponovane nevladine organizacije, nego i neke druge institucije koje znamo pod drugim imenom. Sada, kod ministra vera vidimo da se planira kao dotacija nevladinim organizacijama 159 miliona dinara i ministar juče objašnjava da su to crkve, manastiri, džamije. Nećemo valjda doći u situaciju da nam sada nelvadinim organizacijama obeležavate Srpsku pravoslavnu crkvu, Islamsku versku zajednicu, Rimokatoličku crkvu, protestantske ckrve, luteranske, kalvinističke, itd. Nemojte, nema smisla. Srpska pravoslavna crkva - nevladina organizacija.
NGO Pravoslavna, NGO Islamska, NGO Luteranska, NGO Rimokatolička, nema to smisla. Trebalo je ovde da navedete, treba da se poprave stari hramovi i pravoslavni i islamski, i rimokatolički i protestantski, jevrejski, toliko para, te stavke da izrazite, a ne - nevladine organizacije, pa sramota je za naš narod, sramota je za te tradicionalne verske zajednice koje postoje hiljadama godina da ih sada nazivate NGO.

Za reč se javio ministar finansija, gospodin Božidar Đelić.

Dobro, vidim da i dalje imamo malo problema sa budžetskim računovodstvom. Imamo, ovako, posle Drugog svetskog rata, Ujedinjene nacije, ideja je bila tu da nešto bogatije nacije daju nešto pomoći, nešto siromašnijim nacijama i one su mukotrpno počele jedan veliki posao koji je doveo do standardizacije računovodstva u domenu države, u jednom širem shvatanju.
Taj sistem se usavršio i kada je ova Vlada počela da radi, mi smo bili zadnja zemlja u Evropi koja nije imala javne finansije, koje su bile uređene na taj način. Znači, ako imate neke nazive koji su malo specifični, a gospodin Đinđić je juče objasnio da jednostavno, to je jedan od delova otvaranja svetu, a to je da u našim javnim finansijama, zovemo ustvari, kao što ih zovu svuda - nevladine organizacije i to mogu da kažem, nema ovde, to je profesor Simonović juče i pitao oko rebalansa, nema u tom razdelu ni u jednom ministarstvu nijedne nevladine organizacije u onom smislu kako se daje zadnjih nekoliko godina kod nas, nego imamo, ako pogledate na razdelu Ministarstva finansija, to je naznačeno poimence, do zadnjeg dinara.
Tu ste vi, političke organizacije koje imaju poslanike u ovom cenjenom domu, crveni krst, boračke, odnosno udruženje boraca i ako pogledate u drugim ministarstvima, to su, ili ona asocijacija o kojoj je ministarka Matković juče govorila, to su udruženja slepih, gluvih, mnogo toga što već godina radi i što treba. U Ministrstvu vera, ministar je juče pričao, to su neke stvari koje su se i pre finansirale, ali tu je dobra stvar sa ovim računovodstvom. zahvaljujući ovoj klasifikaciji i poziciji, opozicija može da pita šta je razdeo, a ne kao pre, kada bi bilo i plate i ostatak, i onda se nije moglo ni pričati o tome, jednostavno, izvršna vlast nikada ne bi imala nikakva razvrstavanja oko svega toga.
Još dve stvari, što se tiče ugovora, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, tu smo, čini mi se, dosta dobro razložili i juče i razni članovi Vlade su podrobno objasnili da se to tiče svega onoga i to je tako po klasifikaciji, a gde se traže usluge od nekoga ko nije stalno zaposlen u Ministarstvu.
Ne možemo sa jedne strane da imamo poslaničke grupe koje kažu - treba još smanjiti činovnički korpus, treba debirokratizovati Srbiju, kao što često čujemo, a sa druge strane, da se ti isti protive tome da na neke specifične potrebe, da država upotrebi usluge nekih drugih. Ustvari, veliki deo toga, ako uzmete specijalizovane usluge, najveći deo toga, to je ništa drugo, nego ugovori sa našim naučnim institucijama.
Druga stvar, ako pogledate ugovore, tu su veštaci, tu su advokati, kada građani nemaju novca da se brane na sudu, to je sve ono što treba da obezbedi jedno normalno finansiranje naše države.
I, na kraju, ne planiramo kombajne kod predsednika Republike, ni u kom slučaju, ta zgrada, koja već godinama, rekao bih, nema već istu upotrebu, kao što bi trebalo da je ima po nekom ustavnom uređenju, ona je podosta oronula i moramo da kažemo da, ako pogledate, to nije mašina, to je oprema, ta zgrada je van svakog standarda i ona mora temeljito da se renovira da bi bila uopšte u upotrebi. Nema nikakvih mašina, to je oprema, dobacuje se, ponavljam, ako neko želi da ide protiv klasifikacija Ujedinjenih nacija, neka to kaže, ali taj razdeo na toj poziciji, ako ima neka oprema, tu je telekomunikaciona oprema i sve ono što treba da obezbedi ta zgrada, da normalno funkcioniše i to je tu.
Već decenijama u drugim zemljama, to se stavlja na istom redu kao mašine, mašine i oprema.
Zadnja stvar, što se tiče putovanja, ja želim da odgovorimo na sva pitanja, naša zemlja ima ogroman deficit imidža, kako se kaže na Zapadu ili pak, veoma malo se zna o potencijalima i mogućnostima za investiranja kod nas. Vlada Republike Srbije u ovim zadnjim godinama, u dve godine, uradila je mnogo i to kroz mnogobrojne kontakte, i to najviše u zemlji, a do neke mere i u inostranstvu, da podrobnije pokaže koje su to mogućnosti za investiranje. Mogu da kažem, zahvaljujući akciji, naročito Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom,mnogobrojni kontakti koji su održani u raznim mesecima, to je jedna smišljena akcija, da bi se približile mogućnosti za sva investiranja u našoj zemlji, i mi smo u toj situaciji da, ono što je bil skoro nula pre tri godine, odnosno pre dve godine, pa onda 126 miliona dolara će biti između 400 i 600 miliona dolara, investicija u našoj zemlji i sledeće godine predviđamo za investicije u raznim vidovima naše zemlje oko milijardu evra ili 2 milijarde nemačkih maraka.
Zauzvrat tome, uporedite, to je ministarstvo koje ima baš tu funkciju, reformirano sa tom ključnom funkcijom, i to animiranje tih investitora i mislim da suma koja je predviđena nije prevelika, tu moramo imati i minimum investicija sa naše strane, da bi investicije došle. To su veoma mali iznosi ako uporedimo sa drugim zemljama u okruženju.
Ne zaboravimo, mi smo u konkurenciji za te investicije sa svim drugim zemljama. Ne možemo očekivati da imamo značajne rezultate u privlačenju investicija, ako mi sami ne odredimo minimalne iznose koji bi bili shodni tome da možemo i da privučemo te investicije. Naravno, ako pogledate i pozicije i to ćemo videti kada dođemo do završnog računa za ovu godinu, videćemo da u mnogim slučajevima te pozicije nisu ni utrošene.
Niko neće putovati, a da to ne bude u potpunosti zasluženo, u smislu da to bude korisno za funkciju za koju se to namenjuje. Hvala puno.