Zahvaljujem se. Želeo bih da komentarišem ovaj amandman, jer se tiče veoma važnog segmenta našeg društva, železnice i ŽTP-a. Prvo, formalno, ne možemo prihvatiti ovaj amandman, jer nije napisan u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu koji nalaže da kada se prelažu amandmani za povećanje nekih izdataka, treba se istovremeno predložiti odakle će se taj novac i uzeti, a što u ovom amandmanu nije bio slučaj. Znači, iz formalnih razloga, ne može se prihvatiti. Mislim da ono što je važnije, a to je suština stvari.
Dobili ste pre nekoliko minuta ovo što će biti treća i konačna verzija dopune o završnom računu za 2001. godinu. Zamolio bih vas, ako želite da pogledate, pri kraju tog dokumenta imate prilog, a to je prilog 1 koji predstavlja ŽTP 2001. godine. Tu vidimo jednu stvar koja je veoma poučna i dosta mučna. Primetićete da u 2001. godini prihodi iz budžeta za ŽTP su bili 7,7 milijardi dinara, a sveukupni prihodi od prevoza 3,2 milijarde dinara.
Znači, dve trećine onoga što je "prihod" ŽTP-a, a to je novac iz poreza, od naših građana. Znači, evo gde je naša železnica 2001. godine. Nažalost, 2002. godine nije bolja. Zato pogledajte rashode i primetićete, obaveze za zarade radnika znači za bruto plate zaposlenih u ŽTP-u je 6,2 milijarde dinara. Na taj način 2001. i 2002. godine se stvorila jedna loša navika. Subvencije iz budžeta, bukvalno, a to se na taj način i pretvorilo, pokriva troškove radne snage u ŽTP-u. ŽTP nije i nema i nije ideja da postane budžetski korisnik ili da ljudi koji rade u ŽTP-u postanu funkcioneri koji očekuju svakih 15 dana da budžet izvoli i prosledi novac za isplatu plata.
Moram da kažem, veoma jasno je predočeno na tom sastanku sa ŽTP-om da sledeća godina će biti po drugačijem kalupu. To znači da se traži sledeće godine da ŽTP, kao i sva druga javna preduzeća, počne da obezbeđuje svoj fond plata kao početak minimalni iz svojih sopstvenih prihoda, a novac koji dolazi iz budžeta da bude nešto što bi trebalo da bude budućnost ŽTP-a, oni remonti koji su nužni. Rekao bih, ta promena koja je prihvaćena sa strane i rukovodstva i sindikata, kao nešto što je nužno da bi oni najzad bili što jesu, tj. javno preduzeće, isto tako je bila jedna od stvari koja nas je motivisala da ovaj obim sredstava bude na nivou tih 10 milijardi. Primetićete, to je nadaleko najveći napor koji ovaj budžet čini za bilo koje javno preduzeće.
Naravno, taj guber je veoma tesno skrojen. On podrazumeva da ukoliko sledeće godine, ovaj cenjeni dom razmotri zakon o železnici koji je prosleđen već ovde na usvajanje, siguran sam da u tom momentu će biti momenta i za nešto širu raspravu oko naše železnice. Očekujem da sledeća godina bude jedna godina duboke transformacije tog veoma važnog transportnog preduzeća, jer naša struktura transporta i prevoza u zemlji nije racionalna, previše ide preko druma. Mnogo toga što u nekoj uređenijoj i normalnijoj zemlji bi trebalo da ide preko železnice, danas ide preko puta i to raubuje putnu mrežu i iziskuje dodatne izdatke. Znači, mora veći procenat da se prebaci na železnicu. Sledeća godina mora biti godina dubokog restrukturiranja ŽTP-a. To podrazumeva i neke bolne stvari, kao smanjenje obima radne snage i to podrazumeva eventualno preispitivanje i same mreže, a i ona datira od 19. veka. Valja ispitati mnogo pomnije i analitički, kakva je isplativost raznih putnih mreža i razmotriti eventualno i tu restrukturiranje.
Koristim ovu priliku samo da kažem da i oko ovog izveštaja, ova verzija, a nadam se da će biti konačna do glasanja do završnog računa za 2001. godinu, uključuje sve ono što su narodni poslanici u toku diskusije oko ove tačke dnevnog reda zatražili. Tu je detaljno ispisano, na šta se trošilo sa strane Koordinacionog centra za jug Srbije. Možete videti na šta je to potrošeno. Isto tako, saobraćaj, a o čemu sam pričao, putevi, urbanizam i subvencije u privredi. Hvala na pažnji.