Dobro, očigledno nemamo probleme samo sa budžetskim računovodstvom, nego imamo probleme i sa najobičnijim ciframa. Ako uzmete platu, i to nije statistika, nego nešto što bi jedan lekar odneo kući, u dinarima, 7.330 dinara u januaru 2001. godine, u novembru 2002. godine, 15.074 dinara. To nije statistika, to je novac koji su odneli i to se svakih 15 dana obračunava kao plata, i nosi se kući.
Ako pogledamo cenu električne energije, jedna od najnepopularnijih mera, koje je morala ova vlada da povuče, oko koje dobijam dnevno nekoliko desetina pisama građana koji kažu - podržavam reforme, vidim da stvari idu nabolje, idu oko mene nabolje, idu i meni, ali, objasnite mi zašto ste morali da dignete cenu električne energije?
Ova vlada, za razliku od onih demagoga, koji su vodili našu zemlju u ponor, i to ne samo u spoljnopolitičkom smislu, ne samo u bezbedonosnom smislu, ne samo u ekonomskom smislu, nego i u finansijskom smislu, mora da stavi Srbiju na noge, a EPS koji predstavlja u ovom momentu teškoće za našu industriju između 20 i 30%, onoga što je industrija, direktno ili indirektno, koja u svom lancu dobavljača može uz svoje zaposlene da zaposli nekih 30 do 40.000 ljudi, deset godina to preduzeće je bilo instrument socijalnog mira, kupljenog na veresiju, "računa bez krčmara", kad se nije davalo ni 10% nužnih sredstava za njegov remont.
I šta se onda dešavalo - onda bi jedna centrala uzimala rezervne delove od drugih, pa kada nije više ni to bilo moguće, onda su pod političkim pritiskom dobavljači morali da rade, a da na ebudu plaćeni. I šta onda, onda oni (tu imate i "Gošu" i "MIN" i velika naša preduzeća u svim delovima naše zemlje) nisu bili u stanju da plate svoje radnike, niti su bili u stanju da plate njihove dugove. Tako smo nasledili veliku nelikvidnost. Prema našim procenama, čak jedna trećina te nelikvidnosti dolazi zbog toga što EPS nije radio na nekim normalnijim osnovama.
I ne samo to, neki pametnjaković se setio da izda obveznice za plaćanje struje za naše penzionere, jer naravno, nije imao novca za to, i taj pametnjaković nije obezbedio na rashodnoj strani ono što danas vidite u ovom budžetu, to je novac za servisiranje tih obveznica. E, taj pametnjaković je zaboravio da, kad se napravi jedna obaveza, mora da se predvidi i novac za njegovo servisiranje. Ništa lakše od štampanja novca, ali i to je novac, ti bonovi, te obveznice su samo štampanje novca i velika dubioza, koja se ubacuje u EPS.
I zbog toga smo našli to preduzeće u katastrofalnom stanju. Pogledajte budžet ove godine, posle nepune dve godine ono staje na noge, i vidite taj budžet, to su cifre, to nije retorika, samo nekoliko stotina miliona dinara, da bi ono moglo da nastavi da funkcioniše normalno.
Što se tiče standarda našeg života, pogledajte sve ankete. Naravno, jedna četvrtina naših ljudi kaže da im je bolje, čak da im je gore, ali tri četvrtine kaže da im je isto, ili zadnje ankete pokazuju da između 30 i 40% kažu da im ide bolje. Jer, cifre su tu, ne samo minimalna potrošačka korpa, nego i potrošački krediti, koji su bili na nuli pre nekoliko meseci. Sada je svakog meseca 1.500.000.000 dinara potrošačkih kredita. Nema grada, nema kvarta gde sada bar neke porodice nisu u nešto boljem stanju, to je tačno finansijski, dolaze do tih potrošačkih kredita koje će moći da otplate iz svoje plate.
Sve manje i manje je ljudi u našoj zemlji socijalnih slučajeva, sve više i više ljudi može solidno da živi od svoje plate, sve više i više Srbija se normalizuje, sve više i više Srbija počinje da liči na jednu normalnu zemlju. Ne treba nas uznemiravati, zašto to smeta onima kojima samo pogoduje kriza, mutna vremena, a ne pogoduje im onda kada Srbija ponovo staje na noge, onda ćemo svi normalno živeti, neki od budžeta, a neki od njihovog rada u privatnom sektoru.
Eto, to je sada Srbija za koju se mi svi zajednički borimo. Hvala.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Dragan Rafailović, pisanim putem, 12. decembra 2002. godine, obavestioje Narodnu skupštinu da povlači amandman na član 7. Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Velimir Simonović.

Dame i gospodo, moj amandman, s obzirom na to kakav je naš Poslovnik, ima u stvari tri dela, to bi bila tri amandmana, kada bi to bilo moguće po Poslovniku. Zato se nadam da neću biti prekinut posle tri minuta, trebaće mi bar pet, šest minuta, da kažem o svakom amandmanu bar po dve rečenice.
Prvi deo amandmana odnosi se na Seizmološki zavod Srbije. To je jedna mala, ali značajna ustanova, čiji budžet inače ne prelazi 15 miliona godišnje. U rebalansu za 2002. godinu, njima je skinut budžet za 30% i nisu mogli da nabave neku opremu koju su planirali čak i od njihovih sredstava, što su sami zaradili.
Ja predlažem da im se poveća stavka za opremu i mašine, jer ako se to sada ne učini, onda će oni moći da kupe opremu eventualno tek 2004. godine, ako tada uđu u neki budžet. Doduše, istini za volju, gospodin ministar Đelić, a ja ne mogu da se požalim na saradnju između nas koliko je bilo potrebno za ovo vreme, on kao ministar, a ja kao poslanik, obećao je da su to male sume o kojima se ovde radi, da će to rešavati u toku godine. Ja uvažavam to, razume se, ne sumnjam da će gospodin ministar tako i postupiti.
Drugi deo amandmana je, međutim, jako važan, tu se radi o većim ciframa, radi se o Komesarijatu za izbeglice. Obaveze koje prema izbeglicama postoje samo za njihovu zdravstvenu zaštitu su ogromne, tu se traži povećanje sa 220 na 660 miliona, a postoji i dug, jer od 1996. godine nije postojala pozicija u budžetu za ove namene, za ove svrhe, pa je nastao dug od 1.650.000.000. To je, vrlo važno, dakle, da imamo zdravstvenu zaštitu za izbeglice.
Treći i još jedan deo toga, iste stavke za izbeglice, radi se o tome što se traži povećanje, ja tražim povećanje za deo koji se odnosi na izgradnju građevinskih objekata. Vi znate, dame i gospodo, svi vrlo dobro, da ima još uvek mnogo izbeglica u tim kolektivnim smeštajima gde se jako bedno živi i mi moramo da učinimo kao država nešto da ljude izvučemo iz tih zajedničkih tamo i makar gde oni bivatuju i moramo da im obezbedimo, nekima stanove, a nekima neki drugi smeštaj, jer moramo da budemo svesni činjenice da se najveći deo izbeglica ili bar veliki deo, uopšte neće vratiti tamo odakle su došli.
Za tu stvar mi je gospodin ministar skrenuo pažnju da se radi o tome da se očekuje kredit od neke evropske banke za zidanje stanova za izbeglice. Međutim, o tome se počelo da govori, još od 2001. godine oktobra meseca, imam dopunske informacije iz Komesarijata, da potpredsednik Savezne vlade, gospodin Labus nije još ni primio stručnjake iz te banke da bi se razgovaralo o tom kreditu, a zašto to, on samo zna.
Ima deo toga zašta kredit ne može da se utroši, a to je kupovina, trajna kupovina ili zakup na više godina seljačkih imanja koja su potpuno slobodna, otprilike bi išlo po 500.000 za jedno domaćinstvo. Tu bi mogle da se smeste izbegličke porodice, da počnu da žive od svog rada, a ne od donacija i od socijalne pomoći. Smatram da i tu treba nešto povećati, jer kreditori inostrani ne daju tzv. kredite, jer se oni plaše da se nepromeni socijalni, etnički sastav stanovništva i to njih jako brine, naš etnički sastav.
Poslednji deo amandmana, treći deo se odnosi na turističku organizaciju Srbije, tu tražim neko povećanje. Vi svi znate koliko je turizam jedna važna ekonomska grana, a ona se kod nas, nažalost, potcenjuje, ali oni imaju nekakve projekte i mislim da sa nešto povećanim parama mogu nešto da učine, da bi mogla da se unaprede, znači, naša turistička ekonomija.
Hvala vam lepo, molim vas da pročitate pažljivo obrazloženje ovog amandmana i kada bude došlo do glasanja da me podržite, za prvi deo manje - više, imam obeđanje gospodina Đelića.

Zahvljujem narodnom poslaniku. Da li se još neko prijavljuje za reč? Izvolite, ministar finansija, gospodin Božidar Đelić.

Dame i gospodo, odgovor za uvaženog profesora Simonovića, ovaj amandman ima tri dela. Prvi deo je uistinu mali i mislim da ćemo mi to kao što je bilo predviđeno i podmiriti i to je već bio, rekao bih, jedan amandman koj ste imali na rebalans budžeta za 2002. godinu i taj deo će biti podmiren u tom momentu.
Što se tiče Turističke organizacije Srbije, mogu da kažem da smo do tog iznosa došli u konsultacijama sa njima, imali smo ih, oni su tražili više, ali kao i svaka budžetska diskusija, na kraju su bili zadovoljni sa tom cifrom. Sada dolazimo do krupnije, a možda i važnije stvari, to su izbeglice.
Kao što ste i sami primetili, dugo nije bilo nikakvih stavki u budžetu, niti za njihovo socijalno osiguranje, ne bih ponovo o tome, prvi put za njihovo zdravstveno osiguranje predviđene su, ne bih rekao, u potpunosti adekvatne sume, ali to je već značajan korak da se oni prikažu kao građani prvog reda u našoj zemlji.
Druga stvar se tiče, kao što vidite tu cifru 222 miliona dinara, to će pomoći da se kupi građevinski materijal, da svim onim izbeglicama koji bi hteli da odu iz centara i kojima je potrebna pomoć u građevinskom materijalu da oni dođu do onoga što je nužno da bi mogli da se skuće.
Dodao bih još dve stvari, jedna stvar se tiče jedne druge stavke ako gledate i taj razdeo i tiče se donacija od međunarodnih organizacija, od 218 miliona dinara. Želeo bih tu da kažem da Međunarodna zajednica prebrzo smatra da je problem kod nas rešen, jer on nije rešen. On se polako rešava, trebalo bi ubrzati njegovo rešenje, ali kada se čuje iz nekih međunarodnih krugova UNHCR-a i drugih, da Srbija jednostavno izlazi iz neke kategorije problema koji bi iziskivali značajna angažovanja te organizacije, koja sada treba da ide na neke druge predele u svetu gde je kriza još veća, mi ne možemo u potpunosti da se složimo sa njima i veoma je važno da se koordinira i da se traže dodatna sredstva iz onih organizacija UNHCR-a koji bi trebalo to da podmire.
Najzad, što se tiče kredite o kojima ste pričali da, oko tog kredita pregovori su podosta avanzovali, naročito i kroz angažman odgovornih ljudi iz Komesarijata i mi smo iz Ministarstva finansija imali odgovarajuće kontakte i gospodin Labus je imao kontakte, doduše, jedanput nije mogao da sretne jednu delegaciju, ali to je bilo oko reprograma jednog duga, i to smo zatekli. Tu postoji nemogućnost da se dobije nekoliko desetina miliona evra, sada ne bih licitirao tačnu sumu, to je predmet pregovora, specifično za tu namenu. Banka za razvoj pri Savetu Evrope je specifično napravljena posle Drugog svetskog rata kada je problem izbeglica bio jedan od velikih problema u Evropi.
Znači, to je njen manda, to je njen prvi cilj i zbog toga očekujemo dosta iz tih pregovora, ali naravno, ulazak u Savet Evrope je preduslov da bi taj kredit bio angažovan i to je razlog zbog čega ovaj dom još nije video ono što će morati da bude jedan zakon o garanciji ili kontragaranciji, za zaduživanje koje će ovog puta drastično poboljšati situaciju u tom domenu.
Ti krediti su sa kreditima od Svetske banke najpovoljniji koje možete naći, imaju veliki deo poklona u njima koji je ugrađen i mislim da će biti to jedna od važnih tačaka koju ćemo razmatrati na nekoj sednici skupštine sledeće godine.
Sve u svemu, tu bi trebalo više sredstava, ali kao što vidite, ima ih mnogo više, nije dovoljno, treba i međunarodna zajednica više da se angažuje, jer mi danas smo zemlja u Evropi koja ima najveći broj izbeglica raseljenih lica, i to nije ova Vlada uradila, to je jedna tragična situacija koju smo nasledili zbog samoubilačke politike koja je vođena ovde pre demokratskih promena.
Mislim da kroz to angažman Međunarodne zajednice i ovaj kredit, situacija će biti mnogo bolja, jer ja se slažem sa vama i to možete videti i u strategiji koju je Vlada Srbije usvojila pre koji mesec, a naravno, da veći broj, ali po njihovom izboru će ostati u Srbiji zauvek. Hvala puno.

Nema više prijava po ovom amandmanu.
Na član 11. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslani Tomislav Nikolić i zajedno narodni poslanici Srđan Petrović, Dušan Ilić i Dragan Lazić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Izvolite.)
Narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 11. Predloga zakona o budžetu za 2003. godinu, predviđeno je i ja to moram da pročitam - ministar nadležan za poslove pravde, naredbodavac je za izvršavanje izdataka raspoređenih u razdelu 4. a razdeo 4. u budžetu su pravosudni organi. Ministar iz stava 1. ovog člana odgovoran je za preuzimanje obaveza i izdavanja naloga za plaćanje, za izvršavanje zadataka iz stava 1. ovog člana i o izvršenju zadataka iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo pravde tromesečno podnosi izveštaj nekom visokom Savetu pravosuđa.
Prvi deo amandmana odnosi se na Seizmološki zavod Srbije. To je jedna mala, ali značajna ustanova, čiji budžet inače ne prelazi 15 miliona godišnje. U rebalansu za 2002. godinu, njima je skinut budžet za 30% i nisu mogli da nabave neku opremu koju su planirali čak i od njihovih sredstava, što su sami zaradili.
Ja predlažem da im se poveća stavka za opremu i mašine, jer ako se to sada ne učini, onda će oni moći da kupe opremu eventualno tek 2004. godine, ako tada uđu u budžet. Doduše, istini za volju, gospodin ministar Đelić, a ja ne mogu da se požalim na saradnju između nas koliko je bilo potrebno za ovo vreme, on kao ministar, a ja kao poslanik, obećao je da su to male sume o kojima se ovde radi, da će to rešavati u toku godine. Ja uvažavam to, razume se, ne sumnjam da će gospodin ministar tako i postupiti.
Drugi deo amandmana je, međutim, jako važan, tu se radi o većim ciframa, radi se o Komesarijatu za izbeglice. Obaveze koje prema izbeglicama postoje samo za njihovu zdravstvenu zaštitu su ogromne, tu se traži povećanje sa 220 na 660 miliona, a postoji i dug, jer od 1996. godine nije postojala pozicija u budžetu za ove namene, za ove svrhe, pa je nastao dug od 1.650.000.000. To je, vrlo važno, dakle, da imamo zdravstvenu zaštitu za izbeglice.
Još jedan deo toga, iste stavke za izbeglice, radi se o tome što se traži povećanje za deo koji se odnosi na izgradnju građevinskih objekata. Vi znate, dame i gospodo, svi vrlo dobro, da ima još uvek mnogo izbeglica u kolektivnim smeštajima, gde se jako bedno živi i mi moramo da učinimo kao država nešto da ljude izvučemo iz tih zajedničkih tamo i makar gde oni borave i moramo da im obezbedimo, nekima stanove, a nekima neki drugi smeštaj, jer moramo da budemo svesni činjenice da se najveći deo izbeglica ili bar veliki deo, uopšte neće vratiti tamo odakle su došli.
Za tu stvar mi je gospodin ministar skrenuo pažnju da se radi o tome da se očekuje kredit od neke evropske banke za zidanje stanova za izbeglice. Međutim, o tome se počelo da govori, još od 2001. godine oktobra meseca. Imam dopunske informacije iz Komesarijata, da potpredsednik Savezne vlade, gospodin Labus nije još ni primio stručnjake iz te banke da bi se razgovaralo o tom kreditu, a zašto to, on samo zna.
Ima deo toga zašta kredit ne može da se utroši, a to je kupovina, trajna kupovina ili zakup na više godina seljačkih imanja koja su potpuno slobodna, otprilike bi išlo po 500.000 za jedno domaćinstvo. Tu bi mogle da se smeste izbegličke porodice, da počnu da žive od svog rada, a ne od donacija i od socijalne pomoći. Smatram da i tu treba nešto povećati, jer kreditori inostrani ne daju kredite, jer se oni plaše da se ne promeni etnički sastav stanovništva što ih brine.
Poslednji deo amandmana, treći deo, odnosi se na turističku organizaciju Srbije, tu tražim neko povećanje. Vi svi znate koliko je turizam jedna važna ekonomska grana, a ona se kod nas, nažalost, potcenjuje, ali oni imaju neke projekte i mislim da sa nešto povećanim parama mogu nešto da učine, da bi mogla da se unapredi naša turistička ekonomija.
Hvala vam lepo, molim vas da pročitate pažljivo obrazloženje ovog amandmana i kada bude došlo do glasanja da me podržite, za prvi deo manje - više, imam obeđanje gospodina Đelića.

Zahvljujem narodnom poslaniku. Da li se još neko prijavljuje za reč? Izvolite, ministar finansija, gospodin Božidar Đelić.

Dame i gospodo, odgovor za uvaženog profesora Simonovića, ovaj amandman ima tri dela. Prvi deo je uistinu mali i mislim da ćemo mi to kao što je bilo predviđeno i podmiriti i to je već bio, rekao bih, jedan amandman koj ste imali na rebalans budžeta za 2002. godinu i taj deo će biti podmiren u tom momentu.
Što se tiče Turističke organizacije Srbije, mogu da kažem da smo do tog iznosa došli u konsultacijama sa njima, imali smo ih, oni su tražili više, ali kao i svaka budžetska diskusija, na kraju su bili zadovoljni sa tom cifrom. Sada dolazimo do krupnije, a možda i važnije stvari, to su izbeglice.
Kao što ste i sami primetili, dugo nije bilo nikakvih stavki u budžetu, niti za njihovo socijalno osiguranje, ne bih ponovo o tome, prvi put za njihovo zdravstveno osiguranje predviđene su, ne bih rekao, u potpunosti adekvatne sume, ali to je već značajan korak da se oni prikažu kao građani prvog reda u našoj zemlji.
Druga stvar se tiče, kao što vidite tu cifru 222 miliona dinara, to će pomoći da se kupi građevinski materijal, da svim onim izbeglicama koji bi hteli da odu iz centara i kojima je potrebna pomoć u građevinskom materijalu da oni dođu do onoga što je nužno da bi mogli da se skuće.
Dodao bih još dve stvari, jedna stvar se tiče jedne druge stavke ako gledate i taj razdeo i tiče se donacija od međunarodnih organizacija, od 218 miliona dinara. Želeo bih tu da kažem da Međunarodna zajednica prebrzo smatra da je problem kod nas rešen, jer on nije rešen. On se polako rešava, trebalo bi ubrzati njegovo rešenje, ali kada se čuje iz nekih međunarodnih krugova UNHCR-a i drugih, da Srbija jednostavno izlazi iz neke kategorije problema koji bi iziskivali značajna angažovanja te organizacije, koja sada treba da ide na neke druge predele u svetu gde je kriza još veća, mi ne možemo u potpunosti da se složimo sa njima i veoma je važno da se koordinira i da se traže dodatna sredstva iz onih organizacija UNHCR-a koji bi trebalo to da podmire.
Najzad, što se tiče kredite o kojima ste pričali da, oko tog kredita pregovori su podosta avanzovali, naročito i kroz angažman odgovornih ljudi iz Komesarijata i mi smo iz Ministarstva finansija imali odgovarajuće kontakte i gospodin Labus je imao kontakte, doduše, jedanput nije mogao da sretne jednu delegaciju, ali to je bilo oko reprograma jednog duga, i to smo zatekli. Tu postoji nemogućnost da se dobije nekoliko desetina miliona evra, sada ne bih licitirao tačnu sumu, to je predmet pregovora, specifično za tu namenu. Banka za razvoj pri Savetu Evrope je specifično napravljena posle Drugog svetskog rata kada je problem izbeglica bio jedan od velikih problema u Evropi.
Znači, to je njen manda, to je njen prvi cilj i zbog toga očekujemo dosta iz tih pregovora, ali naravno, ulazak u Savet Evrope je preduslov da bi taj kredit bio angažovan i to je razlog zbog čega ovaj dom još nije video ono što će morati da bude jedan zakon o garanciji ili kontragaranciji, za zaduživanje koje će ovog puta drastično poboljšati situaciju u tom domenu.
Ti krediti su sa kreditima od Svetske banke najpovoljniji koje možete naći, imaju veliki deo poklona u njima koji je ugrađen i mislim da će biti to jedna od važnih tačaka koju ćemo razmatrati na nekoj sednici skupštine sledeće godine.
Sve u svemu, tu bi trebalo više sredstava, ali kao što vidite, ima ih mnogo više, nije dovoljno, treba i međunarodna zajednica više da se angažuje, jer mi danas smo zemlja u Evropi koja ima najveći broj izbeglica raseljenih lica, i to nije ova Vlada uradila, to je jedna tragična situacija koju smo nasledili zbog samoubilačke politike koja je vođena ovde pre demokratskih promena.
Mislim da kroz to angažman Međunarodne zajednice i ovaj kredit, situacija će biti mnogo bolja, jer ja se slažem sa vama i to možete videti i u strategiji koju je Vlada Srbije usvojila pre koji mesec, a naravno, da veći broj, ali po njihovom izboru će ostati u Srbiji zauvek. Hvala puno.

Nema više prijava po ovom amandmanu.
Na član 11. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslani Tomislav Nikolić i zajedno narodni poslanici Srđan Petrović, Dušan Ilić i Dragan Lazić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Izvolite.)
Narodni poslanik Tomislav Nikolić.