Zahvaljujem ministru.
Nastavljamo načelnu raspravu o Predlogu zakona o duvanu prema prijavama za reč narodnih poslanika.
Prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Marijan Rističević, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Stevan Gudurić.

Dame i gospodo narodni posalnici, mislim da je do sada naš narod pušio cigarete i dobijao rak pluća, a da su šverceri i korumpirani političari za vreme bivšeg režima uzimali glavni kajmak. Pri tome su govorili o onim gajbicama višanja i sličnim stvarima.
Smatram da je ovo vrlo dobar zakon zato što na celovit način obuhvata ne samo trgovinu o kojoj vi pričate sada ovde, već pre svega proizvodnju i obradu sirovog duvana, proizvodnju cigareta, trgovinu na veliko i trgovinu na malo. Znači, to je jedan celovit zakon, to do sada nije bio slučaj. Zato ovaj napor nadležno ministarstvo i Vlada zaslužuju svaku pohvalu.
Meni se posebno sviđa odredba po kojoj proizvođači cigareta moraju da otkupljuju domaći duvan, sirovi duvan koji poljoprivredni proizvođači odnosno seljaci proizvode. Dakle, proizvođači cigareta, pored toga što ispunjavaju finansijske i tehnološke uslove, moraju da otkupljuju po 2.000 tona sirovog duvana. To do sada nije bio slučaj i ovo ima velikog značaja u poljoprivrednoj proizvodnji.
Samo da nam se ne desi ono što nam se desilo u Pirotu; i pored toga što je Vlada premirala proizvodnju duvana sa 40.000 dinara po hektaru - a to se dešava tek od kada je došla ova vlada, ona nije premirala ništa - taj duvan nije imao ko da otkupi iz prostog razloga što proizvođači cigareta nisu bili dužni da kupuju domaći duvan, bilo im je jeftinije da nabavljaju uvozni duvan.
Želim da pohvalim ovu meru, ona nama garantuje da će poljoprivredna proizvodnja ići napred. Ukoliko budemo imali 4-5 proizvođača cigareta, oni će biti dužni da otkupe oko 10.000 tona duvana. Na taj način negde do 20.000 zemljoradničkih gazdinstava, a pre svega onih malih koja nemaju šansu, zbog strukture svog poseda, da naprave neki ozbiljan rezultat u proizvodnji kukuruza, pšenice itd, imaće šansu da u prozvodnji duvana naprave neki dohodak na toj maloj jedinici površine.
Trgovina na veliko i trgovina na malo; slažem se da su tu sankcije možda prevelike, da su depoziti preveliki, ali se od nečega moralo krenuti, s obzirom da smo zatekli pravi javašluk u trgovini duvana na veliko i malo. Nekim finansijskim merama moramo prisiliti trgovce, i na veliko i na malo, da poštuju zakone. Kazne treba da budu primerene. Ukoliko krenu u šverc duvana, svakako da će trgovci na veliko izgubiti svoje depozite, onih milion maraka koji leže u Narodnoj banci.
Sada da kažem nešto o licemerju ljudi iz bivšeg režima, koji su ovde govorili čak i o nekim spregama, pa je jedan, valjda je bio potpredsednik Vlade, ne znam šta je bio, rekao da je jedan poznati švercer imao spregu sa bivšim režimom. To je jedino istinito što je rekao.
Takođe, da podsetim da su neki strani proizvođači sa svojim cigaretama na ovoj teritoriji bili tretirani kao domaći. Da vam spomenem onaj pozdrav iz rova - pozdrav iz Rovinja. Dakle, za vreme bivše tzv. patriotske vlasti "ronhil" je tretiran kao cigareta B kvaliteta. Ako grešim, vi me ispravite. Mogu da verujem da je potpredsednik Vlade, koji je bio zadužen za finansije, to uradio iz nekih zavičajnih razloga, pošto je on poreklom iz tog nekog hrvatskog dela Bosne, pa on smatra da je to za njega domaća cigareta.
(Dobacivanje.)
(Predsednik: Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da ne ometaju govornika.)
(Tomislav Nikolić: Ne treba ja da ga opominjem, nego predsednik države, vršalica dužnosti.)
Stvarno ne znam, ukoliko grešim, ispraviće me nadležni ministar finansija, da li je cigareta "ronhil" smatrana domaćom cigaretom, cigaretom B kategorije. Još da naglasim, uprkos toj činjenici...
(Tomislav Nikolić: Sram te bilo.)
Što bi mene bilo sramota, nisam ih ja registrovao kao domaću cigaretu, već neki drugi ljudi koji su vladali pre mene.
(Dobacivanje.)
Ako ovo nije istina, demantovaćete me istinom i istinitim podacima. Dakle, pored činjenice da je ta cigareta, hrvatska cigareta "ronhil", bila cigareta domaće kategorije, ne znam kako, oni nisu radili legalno. U zadnjih pet godina ta bivša vlast je naplatila ukupno, čini mi se, akciza, poreza na promet i drugih dažbina za 160 tona cigareta. Da vas podsetim da je u odnosu na vaših 160 tona za pet godina, ova vlada naplatila akcize, porez na promet i carine za 5.000 tona cigareta. Dakle, za devet meseci je naplatila 30 puta više nego vi za pet godina.
Sada, da vidimo koliko je ko zaradio u tih zadnjih pet godina, kada su dažbine naplaćene za samo 160 tona cigareta. Mislim da je bivša vlast sa švercerima i mafijašima - a stvarno verujem da se oni najbolje razumeju ko je ovde mafija jer su nam je oni ostavili i vrlo dobro znaju sa kim su sarađivali - delila od pola milijarde do milijardu maraka, najmanje 500 miliona maraka. Otuda ne verujem u one vaše gajbice sa višnjama.
(Dobacivanje.)
(Predsednik: Poslednji put vas opominjem da ne dobacujete narodnom poslaniku i da ga ne ometate u njegovom izlaganju.)
Smatram da je razlog za ovaj bes iz opozicionih redova bivših vlasti u tome što su izgubili velike profite.

Reč ima narodni poslanik Stevan  Gudurić.

Gospođo Mićić, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, verovatno je ovaj zakon, kada je napisan, trebalo da  dođe tada na red da se o njemu raspravlja. Jedino se možda čekalo da neki završe neke poslove pa da onda i zakon stupi na snagu.
Kao i u svim zakonima, agencije su uvek glavna priča. Vrlo je teško očekivati da sve ono što ostavljate bez posla zaposlite u agencije. Kazaću vam samo da kada ste jako dobro privatizovali Beočinsku fabriku cementa, suštinski je poklonili francuskom La Faržu, posle pola godine je bez posla ostalo pola radnika. Ne znam koliko agencija treba da se otvori da bi se svi oni pozapošljavali i da bi imali dalje da funkcionišu ili da žive. O tom delu ćemo malo više pričati kad dođe gospodin ministar Vlahović i zakon o privatizaciji.
Drugo, članom 22. praktično se postavlja malo previše monopola u fazi prerade duvana. Postavljaju se malo prestrogi kriterijumi, praktično od postojećeg ostavljaju se samo dve mogućnosti. Nigde priče o nekim manjim i srednjim preduzećima, mogućnosti da se neko i drugačije bavi preradom duvana, da pravi neke posebne marke, posebne u smislu kvaliteta, manjih količina, ekskluzive itd.
Ili, ostavlja se prostor da postoje samo dve firme da bi se posle toga lakše završila privatizacija. Monopol u prometu se vidi u članu 28. i on ne može da se sakrije. Možda se zato i čekalo da prođe još pola godine od pisanja Predloga zakona do njegovog dolaska pred poslanike. Ako gledamo ovu preveliku administraciju u poslu, od toga da se kaže da mora da se pravi nekakva tabla, da se iskačinje nekakva tabla da se prodaju cigarete, pa onda neko propisuje kako će tabla da izgleda, pa ako krenemo tako za sve ostale robe koje mogu da dođu ovde, onda će neko morati da pravi ceo zid u dućanu samo za tablu da mu služi, a gde će robu da stavi?
Isto tako, kod tog šverca koji nije bio sporan, a oni koji su to radili neka se prepoznaju, jer i tu je neko rekao šta je bilo pet godina, pa posle toga opet pet godina, pa sad dve godine. Svi oni koji su učestvovali u prvih pet godina, u drugih pet godina, pa sad u ove dve godine, sebe nek saberu. Koliko se razumem u sve ono što je bilo, a nisam učestvovao, u tih nekih pet godina pre ovih su se događala ta neka veća čudesa, a nek se sete ko je sve tu bio vlast; u toj vlasti je najmanje bilo ministara stranke kojoj sam pripadao donedavno - SPS-a, a drugi sebe nek vide.
Sada, kod ovog šverca, tu je ministar rekao da nema više onog - maneš rukom. Možda su ljudi shvatili da je kamionski prevoz najskuplji. Verovatno je to jednostavnije završiti železnicom, pa onda samo onaj maše onom zastavicom ili vodenim putem, to je uvek bilo najjeftinije.
Zakon je verovatno mogao i trebalo je da bude bolji. Bilo bi jako dobro kada bi se samo ovaj deo kaznene politike zaista primenio jednako na sve i neka bude, i treba da bude, rigorozan. Nemojte da ovde pričamo ljudima kako smo za to da se kažnjavamo, a da kazne budu dve banke, pa da odmah to ukalkulišemo u cenu proizvoda i onda nikom ništa. Kazni i treba da bude, samo za svakog, pa i za one koji su sa ove skupštinske govornice toliko puta reklamirani, da ih ne bih reklamirao dalje.

Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze - 15.35.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu u popodnevnom delu i molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum potreban za rad pri raspravi u načelu. Izvolite.
Konstatujem da imamo kvorum za rad i nastavljamo raspravu po redosledu narodnih poslanika i njihovim prijavama za reč u načelnoj raspravi o zakonu o duvanu.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.

Poštovani poslanici, oni koji su se pitali koji su osnovni problemi ovoga društva u tekućoj socijalnoj agoniji i beznađu, dobili su odgovor zakazivanjem ovog vanrednog zasedanja Skupštine, sa prvom tačkom dnevnog reda - Predlog zakona o duvanu, valjda kao prioritetnom.
Iz razloga za donošenje ovoga zakona vidi se da je suština u potrebi da se stavi ukupna proizvodnja i promet duvana i duvanskih proizvoda na domaćem tržištu u legalne okvire, kako se kaže u obrazloženju, iz čega se može zaključiti da dosadašnja proizvodnja i promet nisu bili legalni ili da je postojao zakon, ali da se nije poštovao.
Kontrola tokova proizvodnje i zakonitosti u obavljanju prometa duvanskih proizvoda, unapređenje kvaliteta domaće proizvodnje, zaštita zdravlja potrošača, ali i izmirenje zakonskih obaveza prema javnim prihodima, takođe su razlozi zbog kojih se predlaže ovaj zakon.
Po prvi put sada zaštita zdravlja ima veliki značaj, jer ona postaje važna zato što je tek sada obaveza proizvođača da na duvanskim proizvodima ističu da je duvan štetan po zdravlje, čime se sada otvara mogućnost da svi kojima je zdravlje narušeno imaju pravo da podnesu tužbu protiv države, kako bi naknadili štetu zbog narušenog zdravlja, jer do sada ta upozorenja nisu bila isticana, tako da je ovo zaista veliki korak.
Trebalo je u obrazloženju zakona ipak da se istakne dramatična situacija u pogledu pogoršanja zdravlja, jer je broj obolelih od tumora na plućima, i to onaj mikrocelularni tip, u naglom porastu, a ne ističe se da je u porastu i broj amputacija "pušačke noge". Sam zakon na više mesta nije dovoljno precizan, pa ću odsutnog ministra finansija da pitam - šta znači u članu 4. stav 3. da ministar nadležan za poslove zdravlja bliže uređuje način isticanja upozorenja da je duvan štetan, na predlog Agencije za duvan? Šta ako Agencija to ne predloži ?
To znači da od nahođenja Agencije zavisi kakva će biti sadržina upozorenja da je duvan štetan i da se ne može prodavati maloletnicima. S druge strane, ko u Agenciji za duvan može ministru zdravlja, koji je, po pravilu, po obrazovanju lekar, savetovati kakvo će biti to upozorenje? Da li to znači da će upozorenje glasiti da duvan nije mnogo štetan, da nije previše štetan ili da može biti i lekovit?
Ovo je jedna ozbiljna neprecizinost; međutim, nije slučajno ušla u zakon. Juče sam pitao ministra finansija da mi kaže koji je zakon o duvanu poslužio kao mustra i primer za ugled. On je rekao da su neki zakoni iz susednih država. Prema onome koliko smo mi u poslaničkom klubu DSS videli, kao mustra je poslužio Zakon o duvanu Republike Hrvatske i austrijski zakon; međutim, samo jednim malim delom.
Pre svega, glavni razlog za ovaj predlog zakona, koji je ušao u proceduru pre šest meseci, zapravo je Agencija za duvan, pa bi zakon mogao da se zove - zakon o Agenciji za duvan.
Koncepcijski, jasno je da država ima monopol, tako da se tu ne može išta osnovano prigovoriti drugim državama. Proizvodnja i promet duvana je monopol države, međutim, pitanje je zašto Ministarstvo poljoprivrede nije predviđeno kao ministarstvo koje je nadležno za proizvodnju i promet duvana, već se formira agencija koja ima upravni odbor. Prema članu 9. Predloga zakona u sastav upravnog odbora ulaze ministar poljoprivrede, ministar finansija i ekonomije, ministar zdravlja, ministar trgovine i ministar unutrašnjih poslova.
Da li je bilo nužno da se predvidi ovako glomazno telo, ako je cilj bio da svako od ministara vrši ozbiljnu kontrolu proizvodnje i prometa duvana. Pa zar nije dovoljno da u okviru svojih nadležnosti Ministarstvo poljoprivrede vrši svoj deo posla, Ministarstvo zdravlja svoj deo posla, Ministarstvo finansija ono što se tiče javnih prihoda i odgovarajuće kontrole, a takođe i Ministarstvo trgovine.
Međutim, vidim da je sada predviđeno da u upravnom odboru bude i ministar unutrašnjih poslova. Da li to znači da je predlagač zakona imao na umu ono što je Branislav Nušić svojevremeno rekao - da u Srbiji nema pitanja za koje nije nadležan ministar unutrašnjih poslova, pa je tako sada i jedan od članova upravnog odbora agencije.
U članu 13. se ističe da se mogu proizvoditi samo one vrste i klase duvana utvrđene saveznim propisom. Od juče, pominjanje saveznih propisa nema mnogo smisla, pa preporučujem ministru finansija da, dok traje ova procedura, uskladi ovaj član sa novim ustavom, odnosno Poveljom i odgovarajućim propisima. Ali, očigledno da se to nije imalo na umu 26. juna, kada je predlog zakona predat ovoj skupštini u proceduri.
Ipak, smatram da je glavna i očigledna slabost što se potiskuju privatni proizvođači duvana, jer ovaj zakon o duvanu ne predviđa ugovor o proizvodnji između proizvođača i obrađivača duvana. To svi zakoni o duvanu u susednim državama imaju.
Prvo, u tim zakonima je predviđeno da je ovaj ugovor strogo formalan i da mora sadržati sve bitne elemente, da bi se osigurala pravna sigurnost i proizvođača i obrađivača duvana. Tako, ugovori o odnosu proizvođača i obrađivača u nekim državama u susedstvu sadrže podatke o katastarskoj parceli i površini poljoprivrednog zemljišta na kome se sadi duvan, a ne znam zašto to nije predviđeno ovim zakonom.
Zatim, nisu uređeni naziv tipa i sorte duvana koji će se saditi, način na koji ugovorne strane osiguravaju seme, odnosno duvanski rasad, obaveza u pogledu primene mera za suzbijanje biljnih bolesti i štetočina na duvanu, te primena ostalih obaveznih mera za gajenje duvana. Ni cenu proizvedenog duvana po klasama, koju će obrađivač duvana platiti proizvođaču, ovaj zakon uopšte ne sadrži, tako da je problem sigurnosti proizvođača i obrađivača ostao isti kao i do sada.
Nije utvrđena obaveza proizvođača da u ugovorenom roku obrađivaču duvanu, sa kojim je sklopljen ugovor o proizvodnji, isporuči sav proizvedeni duvan, te obaveza obrađivača duvana da od njega preuzme duvan i isplati ugovorenu cenu.
Uopšte ne razumem zašto nije predviđeno da proizvođač mora dati izjavu obrađivaču, da u određenom vremenskom razdoblju nije sklopio ugovor sa drugim obrađivačem.
Ovo su sve ozbiljni propusti; meni uopšte nije jasno zašto je sve ovo propušteno. U drugim državama, recimo, ugovor koji ne sadrži ove elemente je ništav i ne može se dobiti nikakva zaštita pred sudom. Bilo bi dobro da ministar finansija razmisli da nekim izmenama zakona dopuni ovaj zakon o duvanu odredbama ugovora o proizvodnji duvana.
Kada je reč o nizu članova koji se ovde pominju, nije predviđeno uopšte ko propisuje zaštitnu cenu duvana, i to u tekućoj godini za narednu, na predlog ministra. Ako se reguliše ovim zakonom trgovina na veliko i malo, onda je trebalo da se predvidi i zaštitna cena duvana. Neverovatno je da ministar finansija brani ovaj predlog, a da u njemu nema ni reči o zaštitnoj ceni. Eto toliko.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a posle njega narodni poslanik Borivoje Katić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što bih rekao nekoliko reči o samom tekstu predloženog zakona o duvanu, moram da se osvrnem na prethodnu prepodnevnu diskusiju gospodina ministra, koji nije ovde.
On je pola svog izlaganja o Predlogu zakona o duvanu posvetio zaštiti zdravlja građana Srbije koji puše i onih koji sede sa pušačima.To je predmet drugih ministarstava i drugih državnih organa u ovoj zemlji. Ministar bi morao da o drugom vodi računa. Resorno nije zadužen za zdravlje građana Srbije, a ako već i jeste, on im je dosta narušio zdravlje time što je uveo takse i poreze na sve i svašta. Očekuje se da u ovoj godini ministarstvo, na čijem čelu je gospodin Đelić, uvede i porez na vazduh koji udišemo. Valjda će onda biti poboljšano zdravlje građana Srbije, jer tolika briga od strane tog ministra vodi ka tome.
Inače, kada se govori o tome šta predviđa ovaj zakon, trebalo bi reći da je u članu 1. Predloga zakona upravo rečeno šta je predmet ovog zakona, a to je regulativa proizvodnje, prometa duvana na veliko i malo itd.
Mi smo ovde dosta slušali i o švercu duvana, nelegalnoj trgovini itd, a smatram da to treba da se reguliše drugim zakonima i da o tome treba da vode računa drugi državni organi u Republici Srbiji, koji su za to dobro plaćeni.
Sa druge strane, ako pogledamo datum kada je ovaj predlog zakona stigao pred poslanike ove narodne skupštine, vidimo koliko je on sam značajan, ako je već bilo potrebno osam meseci od dana kada ga je Vlada uputila i kada su ga dobili narodni poslanici, pa da ga tek sada po hitnom postupku stave na dnevni red. Neka Vlada odgovori zašto je to tako, ako je ovo jedan od reformskih zakona, a trebalo bi da je tako, zašto se čekalo punih osam meseci da ugleda svetlost dana i da dođe na dnevni red ovog parlamenta.
Sada mi dozvolite da dam neke primedbe ispred poslaničkog kluba SSJ u vezi sa samim predlogom teksta zakona o duvanu.
Prvo na šta bih ukazao, dame i gospodo narodni poslanici, to je član 4. koji govori o tome da je zabranjena prodaja duvanskih proizvoda ili bolje rečeno cigareta, to je uži pojam od duvanskog proizvoda, maloletnim licima. Pod maloletnim licima znamo da se smatraju sva lica koja nisu navršila 18 godina starosti.
Mi iz SSJ smatramo i mislimo da je bolje da u tom članu stoji da se zabrani prodaja licima do 14 godina starosti ili mlađim maloletnim licima. S obzirom kakva nam je omladina, kako je razvijena, dobro uhranjena, lepo obučena itd, prodavcu će biti teško da utvrdi tačno da li neko ima 17, 18 ili 19 godina i vrlo je to diskutabilno kako će on utvrđivati da li je neko punoletan ili nije, da li sme da mu proda duvanski proizvod. Šta ako ga je roditelj ili neko drugi od komšija poslao da mu, uz druge proizvode, nabavi i neku kutiju cigareta. Mislimo da je praktičnije prihvatiti ovo da to bude 14 godina.
U ovom zakonu imamo predlog da se formira agencija za duvan. Mi iz SSJ smatramo da je postala moda da se u svakom zakonu koji se donese ili odmah posle toga predvidi da se obavezno mora formirati i agencija. Ne znamo još da li ima neka oblast života i rada u ovoj državi koja je do sada regulisana nekim zakonom, a da nije napravljena agencija. Valjda je potrebno da se svima iz DOS-a na neki način zahvale, nekim svojim zaslužnim ljudima, pa da ih smeste u te agencije.
Ta agencija za duvan neće raditi ništa, osim na početku, dok podeli licence, a pošto počne da važi ovaj zakona pitam se šta će onda raditi; trošiće pare iz budžeta Republike Srbije, a to su pare poreskih obveznika građana Srbije.
Takođe imam primedbu na član 22. Predloga zakona koji, između ostalog, kaže da kod učešća na tenderu preduzeće ima obavezu da kupi obrađeni duvan, u količini najmanje od dve hiljade tona godišnje, pod uslovom da proizvede 2,5 milijarde komada cigareta. Zašto je predlagač zakona, ministar finansija, išao na tu količinu; mi iz SSJ smatramo da je bolje za domaću proizvodnju da se to uradi procentualno, pa da se kaže da je proizvođač obavezan da preradi u svojim kapacitetima 70 ili 80% duvana domaće proizvodnje, proizvedenog u Srbiji.
Na taj način bismo pomogli našim poljoprivrednim proizvođačima da se opredele za sadnju duvana, gde bi bile garantovane cene, siguran otkup i sve što sledi iza toga. Inače, cifra, ta količina za nekog velikog proizvođača, a govori se da će to biti na početku samo Duvanska industrija Vranje i Duvanska industrija Niš, ne predstavlja neku veliku stavku.
U članu 28. govori se o trgovcima na veliko, o tome šta trgovci na veliko moraju da ispune kao uslov da bi mogli da dobiju licencu da se bave trgovinom na veliko i to duvanskim proizvodima. Tu se navodi da moraju, između ostalog, da imaju magacinski prostor za smeštaj 30 tona cigareta. Mislim da nadležni iz Ministarstva finansija nisu znali ili nisu hteli da znaju kolika je to količina cigareta na lageru i kako obezbediti lager od 30 tona.
Ako se zna da je jedna paklica cigareta 20 grama, onda možete da izračunate koliko je to paklica i koliki je skladišni prostor potreban.Mi iz SSJ mislimo da bi taj prostor trebalo da bude mnogo manji.
Takođe mislimo da je užasno velika obaveza da mora da se obezbedi bankarska garancija ili gotovina od 30 miliona dinara da bi trgovac stekao pravo da se bavi trgovinom na veliko. Ako znamo, a podsetimo se, to Ministarstvo finansija mora da zna da od Beograda do Vranja mogu da se izbroje trgovci na veliko koji se bave isključivo trgovinom duvanskim proizvodima na veliko; uglavnom se pored toga bave drugom trgovinom, to su trgovine na veliko mešovitom robom i konditorskim proizvodima, pa je za njih veliko opterećenje da za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima obezbede garanciju ili gotovinu od 30 miliona dinara.
U sledećem članu 29. obaveza je da bi dobili licencu da moraju za pet godina da plate pet miliona dinara odjednom ili u pet godišnjih rata po milion dinara. Znate, dame i gospodo, onaj ko bude dobar i bude obezbedio te pare, da plati tu taksu ili namet, prevaliće normalno na leđa maloprodaje, sa maloprodaje na krajnje potrošače, jer će to neko morati da plati i sigurno je da se trgovci na veliko neće odreći svog rabata, odnosno svoje zarade.
Stranka srpskog jedinstva smatra da je i ovo preveliko opterećenje za trgovce na veliko, pored drugih, i da ga treba smanjiti, tako da bude oko milion dinara. Mislimo da je to za godinu dana primerena suma.
Kada se govori o trgovcima na malo u ranijem predlogu bilo je predviđeno da trgovci na malo plate 15-16 hiljada dinara da bi mogli da se bave trgovinom duvanskih proizvoda na malo, ali su posle razgovora nadležni iz Ministarstva, valjda su shvatili da je to preterano, smanjili tu obavezu na 3.000 dinara.
Međutim, pošto mi iz Stranke srpskog jedinstva uglavnom živimo u unutrašnjosti i znamo probleme manjih mesta, manjih sredina, gde ima samo jedna ili dve prodavnice, recimo udaljene seoske sredine, gde se pored ostalih prodaju i duvanski proizvodi i uglavnom u tim prodavnicama imate jednu, dve ili tri vrste duvanskih proizvoda, pa se pitamo da li je stvarno obaveza da takve prodavnice mešovite robe moraju da imaju posebnu dozvolu za promet duvanskih proizvoda i da za to plate taksu od 3.000 dinara.
Tvrdim da u nekim malim prodavnicama neće imati za godinu dana tri hiljade dinara zarade od duvanskih proizvoda, a moraće da plate taksu, pored svih onih obaveza prema državi koje moraju da izmire. Na ovaj način Ministarstvo finansija nesvesno pomaže šverc, pa će oni ljudi koji su finansijski sposobni kupovati duvanske proizvode u većim urbanim sredinama i nosiće da ih prodaju po manjim sredinama, normalno po većim cenama.
Pitamo se da li je to želja Ministarstva finansija ili je potrebno da izjednači sve trgovce na malo da prodaju pored ostalih i duvanske proizvode, jer je i to proizvod kao i svaki drugi, na koji se plaća porez i ostalo što spada u obaveze koje treba trgovci na malo da izmire.
Mi iz Stranke srpskog jedinstva postavljamo pitanje - da li su samo duvanski proizvodi akcizni proizvodi da trgovci na veliko i malo koji ih prodju moraju da plate ove takse. Šta je sa trgovcima na veliko i malo kafom, zatim alkoholom, alkoholnim pićima i slično. Zašto su oni u povoljnijem položaju, a stalno govorimo da su svi građani ravnopravnim pred Ustavom i zakonom pri obavljanju određenih privrednih delatnosti.
Na ovaj način se želi da se određeni trgovci na veliko, a već sada se zna ko će dobiti licence za trgovinu na veliko, stave u povoljniji položaj u odnosu na druge trgovce.
Na kraju jedna primedba u odnosu na kaznene odredbe. Predložene kaznene odredbe, s obzirom na ekonomsku situaciju u zemlji, ekonomski položaj trgovaca, kako na veliko tako i na malo, nisu primerene i morale bi da budu manje.
Izneo bih i jednu opasku. Gospodin ministar je ovde govorio o tome da se mi nalazimo među dve zemlje koje imaju najveći broj pušača u Evropi prema poslednjim istraživanjima. Kako se situacija razvija i kako nam DOS pruža priliku da živimo, bojim se da će uskoro u Srbiji svi biti pušači, jer se obično smatra da je duvan kao neka laka droga i da vodi u neko blagostanje; jedino kada zapalimo cigaretu možemo da mislimo da dobro živimo. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Borivoje Katić.